Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 226. da postavim pitanje, tražim odgovor i objašnjenje od predsednika Skupštine gospodina Olivera Dulića. Nažalost, ja čekam ceo dan. Vidim da ima obaveze i posete stranih delegacija, to je u redu, ali njemu bih postavio jedno pitanje koje je usko vezano za ovu temu o kojoj govorimo.
Znači, primenu ovog zakona, odnosno izbor predsednika, potpredsednika i članova saveta čekali smo skoro dve godine. Ovaj Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji je donet u 11. mesecu 2005. godine.
Imamo jedan zakon koji je donet 2003. godine, koji se takođe ne primenjuje, pa zahtevam od predsednika Skupštine odgovor kada misli da imenuje nedostajuće članove Komisije za lustraciju, s obzirom na to da se taj zakon od 2003. godine ne primenjuje a da je on direktno odgovoran, znači, predsednik Skupštine je odgovoran i ovlašćen da imenuje nedostajuće članove, a više puta je putem medija javno obećao da će se zalagati da se zakon o lustraciji primenjuje.
No, da se ja vratim i na ovaj Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji. Već su neki poslanici govorili, pogotovo oni koji su kao i ja članovi Odbora za finansije, da smo čekali nekoliko meseci da se vladajuća većina skupi i da izglasa ove predloge koje smo dobili, znači imena ovih ljudi. Problem je u tome što su se oni sami u javnosti prikazali onakvima kakvi jesu.
Znači, cela suština je bila da je jedna od partija vladajuće većine ucenjivala ove ostale, odnosno tražila mesto za svog predstavnika. Čuli smo i danas kakav je taj član saveta.
Šta je tu sporno? Ima nekoliko tačaka koje su za nas sporne. Mi ovaj zakon u principu podržavamo u potpunosti. Ovo je zakon koji Srbiju vodi ka putu da bude moderna i civilizovana zemlja.
Međutim, sporno je što su članovi saveta, predsednik i potpredsednik birani po partijskom principu, tako da zaista moramo sumnjati da će član 3, koji kaže da je institucija samostalan i nezavisan državni organ, moći da se ispuni.
Uz svu dobru volju, bilo ko da je kandidat za predsednika, potpredsednika i članove saveta, sumnjamo da je moguće da oni budu nepristrasni i da vrše taj posao samostalno.
Drugo što je sporno, sporan je posao koji oni treba da obavljaju.
Znači, u članu 9. stoji – predmet revizije je pravilnost poslovanja subjekata revizije u skladu sa zakonom i drugim propisima i datim ovlašćenjima, te svrsishodnost raspolaganja javnim sredstvima u celosti ili u određenom delu.
Mi smo i danas čuli, bilo je puno rasprave o tome na koji način određeno ministarstvo, odnosno određeni ministri raspolažu sredstvima iz budžeta i čisto sumnjamo da će jedan od članova te komisije imati hrabrosti da svom ministru ...
(Predsedavajući: Vreme, kolega Maraš.)
Ako dozvolite, samo još par reči, da se ne bih ponovo javljao, ako nije problem.
Takođe, ono što je veoma bitno, to je da od pet članova koji će biti u savetu četiri već rade u državnoj instituciji. Tu ste već pogazili Zakon, odnosno član 17.
Tri aspekta za koje mislim da su bitna: koja su sredstva za rad Državne revizorske institucije, u kom prostoru će biti i kakva će biti sistematizacija? Mislim da će to biti prvo ogledalo odnosa vladajuće većine prema Državnoj revizorskoj instituciji. Još jednom podvlačim, ovo je dobar zakon i očekujemo da ćete u skladu sa tim zakonom raditi, mada moramo izraziti sumnju da će to tako biti. Hvala vam.

Hvala, kolega Maraš. Po Poslovniku, kolega Zoran Krasić.

Gospodine predsedavajući, mislim da je u ovoj današnjoj raspravi prekršeno nekoliko članova našeg poslovnika, bez obzira što on nije savršen akt.
Čisto radi tih formalnih razloga, ja ću da vam navedem i članove 225, 226, 104. i 136, ali težište stavljam na one odredbe našeg poslovnika koje obavezuju predlagača da bude na neki način prisutan ovde i na raspolaganju poslanicima da odgovori na vrlo važna pitanja koja se tiču tačke na dnevnom redu. Mi to danas nemamo.
Ako sada pogledate ove članove koje sam na početku naveo - 225, 226, deluje malo čudno da vi ne možete da postavite pitanje, niti da tražite objašnjenje, jer ovaj predlagač odluke nije obuhvaćen tim članovima.
Šta ovo dokazuje? Ovo dokazuje da je današnja rasprava potpuno besmislena. Zašto je besmislena? Ne možemo mi da ispravimo one propuste i ona loša rešenja koja postoje već u zakonu.
Evo jedne paradoksalne situacije: da izaberete koga god hoćete, taj će već sutradan da bude korisnik budžetskih sredstava. Njegov rad se finansira iz budžeta. Zašto? Pa zato što će da prima naknadu. Odakle? Iz budžeta. On treba da kontroliše budžet.
Prvi sukob interesa koji postoji, i onda bi to bilo ono što je rekao gospodin Moma Marković da "vuk čuva stado ovaca". Nemoguće.
Međutim, ja bih vam skrenuo pažnju na nešto za šta sam apsolutno siguran da niko u ovoj sali ne bi mogao da mi odgovori, a javna je stvar, i tiče se budžetskih sredstava. Evo jednog primera.
Niti policija, niti tužilaštvo, niti bilo koji drugi pravosudni organ nisu ni pokušali da razreše nešto što je očigledno, jasno.
Radi se o sporazumu koji je zaključen avgusta meseca 2001. godine između kompanije "Dunav osiguranje" i Ministarstva pravde. U krajnjem se svodi na sanaciju zapaljenih paviljona u zatvorima u Požarevcu i Nišu, a radi se o ogromnim sredstvima.
Samo da vam skrenem pažnju, neki ljudi koji se 30 godina bave poslovima osiguranja su na vreme upozorili da tako nešto nije moguće, jer taj rizik ne postoji i nije obuhvaćen nekim ugovorom na osnovu koga je stvorena neka obaveza. Ali, to je završeno. Direktor je bio izvesni Dimitrije Stamenović. Ne verujem da je toliko jak, pa je to sve blokirao, ali predsednik Upravnog odbora znate ko je bio - Miroljub Labus. Gde ćemo dalje.
Odmah moram da vam kažem, ljudi iz ove institucije koju budete formirali ima da zaključe – bilo je društveno opravdano da se saniraju zatvori.
Usput da vam skrenem pažnju, glavni krivac za paljevinu zatvora je Nataša Kandić. Ona je prvo podgovarala pritvorene Šiptare, teroriste da to urade, oni to nisu hteli da urade, pa je onda našla neke kriminalce i oni su to uradili.
Nemojte da mi kažete da država nije imala veze sa tim; to se uklapalo u onaj period i scenario koji je bio prisutan.

Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto u vezi sa tačkom dnevnog reda, moram da napomenem da ono što je danas iznela narodna poslanica gospođa Pešić nije tačno. Rekla je da Odbor za finansije uopšte ne funkcioniše i da ne radi dobro.
U ime SRS i u ime predsednika Odbora za finansije gospođe Jorgovanke Tabaković, koja je inače službeno odsutna pa ne može da odgovori, moram da kažem da je ovaj odbor na vreme sazivao sednice, da su svi poslanici SRS, i kada je bila letnja pauza, dolazili na te sednice, međutim, vladajuća koalicija nije uspela da obezbedi kvorum, niti su njeni poslanici dolazili na sednice Odbora za finansije, tako da nije moglo na vreme da se uopšte predlože kandidati, niti da se usvoje predlozi, jer je bila trgovina između stranaka.
Radi građana Srbije želim da kažem da Skupština Srbije zbog toga nije počela na vreme da radi i funkcioniše.
Znači, zbog poslanika vladajuće većine, koji nisu dolazili na sednice i nisu na vreme predložili određene kandidate, nije mogla da krene sednica Skupštine Srbije. Znači, gospođa Jorgovanka Tabaković je na vreme zakazivala sednice i one su sve održane u dogovorenom roku.
Što se tiče samih predloga, dosta ste već čuli od mojih kolega iz SRS, da ne bih ponavljao. U sukobu interesa su četiri kandidata, od pet predloženih. Vidi se da vi, koji svakog dana u svim sredstvima javnog informisanja pričate o evropskim integracijama, o poštovanju zakona, o radu ove sadašnje vlade, kršite automatski zakon. Poslanici Srpske radikalne stranke su tada i vama ukazali, odmah na početku sednice, da se ne slažemo sa ovim predlozima, ne zato što su oni predloženi od vaših stranaka, već zato što su u sukobu interesa, odnosno zato što se krše članovi 17. i 18. Zakona, po kojima ne mogu, nespojivo je da predloženi kandidati koji već rade u državnim institucijama, u narodnoj banci i u ostalim institucijama koje su pomenute, budu predloženi za ove funkcije.
Kolega Nebojša Stefanović i kolega Arsić su vam tada rekli da predložite kandidate koji stvarno ispunjavaju uslove tako da po Zakonu, član 3, ova institucija bude samostalna i nezavisna.
Međutim, kako možete da ubedite i nas poslanike iz SRS-a, a i građane Srbije da će predloženi kandidati, koji su vaši stranački kandidati, da rade u skladu sa zakonom i da neće da zaštite sve vaše ministre? Mi znamo da najvažnija ministarstva drži DSS, Ministarstvo finansija, koje treba da kontroliše ovaj savet u Državnoj revizorskoj instituciji. Vaš je ministar isto iz NS. Tu je bio i najveći problem, što je insistirao Velimir Ilić da i njegov član uđe u ovaj savet. Zato i nisu mogle da se održe sednice, zato i niste imali kvorum, pa smo jednog dana čekali, dva puta prekidana je sednica, pa je ponovo sazivana, pa je opet prekinuta, sve dok niste prihvatili da i član iz NS bude predložen kao kandidat za savet Državne revizorske institucije, pa smo novu sednicu zakazali i onda ste prihvatili i njegovog kandidata iz NS. Isto važi i za G 17, čiji pripadnici pričaju o tome kako ih iz SRS svakodnevno sa ove govornice optužuju za razne malverzacije itd.
Vi ovim pokazujete građanima Srbije da, pored ovih silnih afera, ovih raznih mafija i svega što se dešava u Srbiji od kada ste vi na vlasti, odmah kršite zakon koju ste inače vi usvojili. Vi ste ga predložili, vi ste ga usvojili. Srpska radikalna stranka i njeni poslanici ne kažu da ne treba da bude kontrole; ovaj zakon u principu je dobar, ali predlozi su u koliziji sa zakonom.
Znači, maksimalno je trebalo da povedete računa o poštovanju zakonitosti i kandidatima koje ste predložili.
Kada pogledate biografije kandidata koje ste predložili, ne možemo da kažemo da su oni nestručni ljudi, međutim, toliko ima stručnih ljudi koji nisu u koliziji sa zakonom i ne rade na određenim funkcijama i u određenim ministarstvima. Recimo, kandidat za predsednika saveta Državne revizorske institucije, Radoslav Sretenović, zaposlen je u Narodnoj banci Srbije, u filijali Niš. Znači, to je direktno u koliziji sa zakonom.
Sada vi pokušavate da narodne poslanike i građane Srbije ubedite kako vi radite sve javno i transparentno, a ja ću sada da vam iznesem jedan podatak koji se danas ovde nije čuo. To je bilo na okruglom stolu 2004. godine, 5. jula, koji se zvao ''Uloga vrhovnih revizorskih ustanova u procesu parlamentarne kontrole izvršnih organa vlasti'', na kome vam je, inače vaš miljenih iz EU, ambasador Mauricio Masari savetovao kako da napišete zakon, odnosno kako da ga kreirate i šta sve u njemu da primenite.
Da ste njega tada poslušali, ne biste ovo sada uradili. Ako ne verujete, onda uzmite, pročitajte i vidite šta vam je on tada savetovao da radite i kako da napravite zakon da bi kontrolisali vas, da biste mogli da idete u te evropske integracije o kojima svakodnevno pričate u medijima i za ovom govornicom. Vi ste apsolutno pogazili sve to o čemu je tada pričano uopšte i što se tiče zakona koji vladaju u EU.
Srpska radikalna stranka sigurno neće glasati za predložene kandidate, ne samo zato što su oni iz drugih stranaka, nego oni uopšte nije trebalo da budu iz vladajuće koalicije, trebalo je da budu predloženi kao nezavisni, odnosno da je bio sproveden konkurs, pa da se onda izvršio prijem stručnih ljudi. Znamo da su posle sloma bankarskog sistema Srbije, kome je najviše doprineo Mlađan Dinkić kao ministar finansija kada je zatvorio sve domaće banke, bez posla ostali mnogi ljudi koji su bili evropski i svetski eksperti što se tiče finansija. Oni su mogli da konkurišu, a ima dosta i mladih i stručnih ljudi koji nisu pripadnici nijedne političke stranke koji su mogli da konkurišu.
Međutim, ne, zna se zašto ste vi ovo uradili. Nije ovo ništa slučajno. Ovo je namerno urađeno da biste mogli da se zaštitite, jer vi znate da nećete dugo da vladate. Srpska radikalna stranka je svakim danom sve popularnija i zna se da će na sledećim izborima SRS da preuzme odgovornost za rukovođenje Srbijom, ali vi hoćete da se zaštitite dok ste na vlasti, da se prikriju sve vaše malverzacije. Jer, zna se šta radi ova Državna revizorska institucija – ona kontroliše kompletno trošenje budžetskih sredstava svih i javnih preduzeća u kojima su svi vaši direktori.
Šta ste vi radili? Od 2000. naovamo u svim preduzećima ste smenili sve moguće rukovodioce, bez obzira na rezultate i bez obzira kako su poslovale te firme.
Zato ste doveli do toga da su mnoga preduzeća uništena, da smo ostali bez 2000 preduzeća u ovoj pljačkaškoj privatizaciji, da su mnogi dojučerašnji kadrovi među najmoćnijim ljudima u lokalnim samoupravama a i u Srbiji. Imali su mogućnost da preko političkih stranaka koje su tada bile na vlasti, i sada su na vlasti, vrše razne malverzacije, a da budu politički zaštićeni.
Zato vi sada hoćete da zaštitite i svoje ministre, da kada se bude prekršio zakon ne mogu tada kadrovi da reaguju. Hoćete da kažete da će kadrovi koje ste vi predložili moći nekom od ministara ili nekom iz vrha vaše stranke da nešto prigovore ili da daju realan izveštaj kada ga budu podnosili ovoj skupštini? Zna se da kontrolu rada vrši najviši zakonodavni organ - Skupština Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku bih se pridružio svim svojim kolegama koji smatraju da je Državna revizorska institucija od izuzetnog značaja za javne finansije Srbije. Čini mi se da smo sa donošenjem ovog zakona pre dve godine već zakasnili, jer je bilo sasvim primereno da taj zakon dobijemo na početku tranzicije, na početku privatizacije. Sasvim sigurno, bilo bi manje pljački, bilo bi manje otimačina u tom procesu.
Bez obzira na sve to, dobili smo ga pre dve godine i imali smo obavezu da u roku od šest meseci izaberemo ovaj savet. Uz te tri godine koje smo u startu izgubili, nažalost, izgubili smo još i godinu i po dana i, evo, još uvek nemamo savet.
Uz to, Vlada se nije držala svojih zakonskih obaveza da obezbedi opremu, prostor, pa i finansije za rad ovog saveta. Procenjuje se da bi za rad Državne revizorske institucije bilo potrebno nekih stotinak miliona dinara da bi ona mogla normalno da funkcioniše i stotinak zaposlenih ljudi da bi mogla da obuhvati ovaj obim posla koji je predviđen zakonom.
Očigledno je da Vlada bezvoljno ulazi u ovaj projekat stvaranja Državne revizorske institucije i rekao bih da se sa ovakvim predlozima, gde su očigledni sukobi interesa, svesno ide na kršenje zakona i da je u samom startu cilj Vlade opstrukcija revizije, opstrukcija ove institucije.
I jedan i drugi scenario i izbor ovih članova saveta odgovara Vladi, jer zahvaljujući njihovoj političkoj pripadnosti može da ih kontroliše, a i sam program rada Državne revizorske institucije potpao bi pod ingerenciju izvršne vlasti. S druge strane, ukoliko bi poslanici odbili ove predloge, jer je očigledno da su u suprotnosti sa zakonom, Vlada i vladajuća većina dobili bi na vremenu i išli bismo na nove predloge. Bilo bi novog pregovaranja i izgubilo bi se još godinu dana.
Proces privatizacije, koji, čini mi se, ponajviše boli ovu vladu, sve ministre u Vladi, najverovatnije bi se priveo kraju i mnogo toga što je nezakonito, nečasno urađeno u ovom procesu bilo bi zataškano.
Mi, narodni poslanici, ne smemo olako da pristupimo svim ovim činjenicama, jer ovaj zakon bitno utiče na kvalitet rada same Narodne skupštine i narodnih poslanika. Institucija državne revizije trebalo bi, pre svega, da bude pod kontrolom Skupštine, trebalo bi da svim poslanicima omogući da imaju kvalitetnije informacije i da te informacije budu proverene i upoređene sa onim informacijama koje dobijamo od Vlade, kao i da sama institucija omogući poslanicima da mogu kvalitetnije da obavljaju svoj posao. Samim tim, došli bismo u situaciju da se poverenje građana u Skupštinu povrati jer je dobrim delom izgubljeno, a za to smo i svi mi krivi.
Očigledno je da ni ovaj cilj nije ispunjen, kao ni sama činjenica da bi Državna revizorska institucija u stvari trebalo u samom startu da prethodi svim onim agencijama, svim savetima koji je trebalo da se bave korupcijom. Ona je trebalo da pruži logističku podršku tim savetima, jer je njena zakonska ingerencija ne samo da kontroliše ono što je urađeno, već i ono što se radi i ono što se planira.
Niz podataka pružila bi, pre svega, Upravi za javne nabavke, gde imamo velikih problema, jer se dobar deo sredstava rasipa, procenjuje se da nekih 20-ak procenata sredstava javnih nabavki nezakonito završi u tuđim džepovima; Savetu za borbu protiv korupcije, koji je osnovan još 2000. godine, ali koji faktički nije dao nikakve rezultate. Isto tako, Državna revizorska institucija pomogla bi Odboru za rešavanje o sukobu interesa da kvalitetnije radi, a rekao bih i Upravi za sprečavanje pranja novca.
Mi u procesu privatizacije imamo jednu čudnu situaciju – niko ne kontroliše privatizaciju, odnosno kontroliše je sektor same Agencije za privatizaciju. Srpska radikalna stranka se više puta uporno zalagala da imamo nezavisnu kontrolu rada Agencije za privatizaciju. Nešto slično, nažalost, dešava se i sada; zbog činjenice da su ovi ljudi predloženi u savet i da svi imaju političku pozadinu izgubićemo priliku da kontrolu privatizacije vrši Državna revizorska institucija.
Više zbog javnosti nego zbog vas poslanika, želeo bih da pobrojim sve one poslove koje bi trebalo da obavlja Državna revizorska institucija. Pre svega, to je kontrola budžeta Vlade, kontrola budžeta autonomnih pokrajina, kontrola budžeta lokalnih samouprava, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, Narodne banke Srbije; naravno, ono što se dotiče javnih finansija, svih javnih preduzeća, privrednih društava u kojima država ima učešće u kapitalu, primaoca donacija od Republike, subjekata koji se bave čuvanjem javnih rezervi.
Isto tako, institucija bi imala mogućnost da procenjuje državni i društveni kapital prilikom prodaje. Zatim, da kontroliše donacije i pomoć EU, međunarodnih organizacija, stranih vlada, nevladinih organizacija i finansiranje političkih stranaka.
Veliki je obim poslova koji je u nadležnosti ove državne institucije. Zbog toga je veliki i njen značaj. Nažalost, nezainteresovanošću skupštinske većine smo došli u tu situaciju da je pitanje kako će se stvari sa Državnom revizorskom institucijom odvijati ubuduće. Ona bitno utiče na efikasnost trošenja svih sredstava, utiče na javne rashode, a samim tim i na fiskalnu politiku, pa bi bila u situaciji da utiče i na makroekonomsku stabilnost. Prema tome, značaj Državne revizorske institucije znatno premašuje interesovanje vladajuće većine koje pokazuje u ovoj diskusiji.
Bilo bi od izuzetnog značaja da se ovi predlozi koji nisu u interesu jednog normalnog razvoja i formiranja te institucije, predlozi za članove saveta, povuku i da, nadam se, uz jedan konstruktivniji dijalog dođemo do članova koji su nezavisni, dovoljno stručni i da uz pomoć vlade ova institucija dobije i kapacitet koji je potreban za vršenje svih ovih obaveza koje su joj i poverene. Hvala.

Hvala. Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se po članu 1. Poslovnika. Zamoliću sa skupštinske govornice Mobilnu telefoniju Srbije i Vladu Divca da me ne uznemiravaju, ni mene ni ostale srpske radikale, ni građane. Gospodin Divac čitavog dana uznemirava građane, uz pomoć Mobilne telefonije Srbije, čiji sam korisnik, uz to i korisnik Telenora, da se ne uvredi drugi operater, nemam karticu trećeg operatera.
Vama koji niste razumeli i koji verovatno ne znate da čitate šta vam piše na displeju, a govorim vama iz "žutog preduzeća" DS, pošto je Vlade Divac oduvek bio trojanski konj Borisa Tadića i vaše stranke, a vidim da se otimaju za njega od jutros po štampi ovi iz DSS-a, hoću da kažem da svako može na ovakav način da bude humanitarac i da doprinosi tome da se popravi položaj izbeglih i raseljenih lica.
To je licemerno, pokvareno i bezobrazno i ne samo da bismo mogli da mu otpozdravimo, i koleginica Radeta koja je bila član Anketnog odbora kada je ustanovljeno da je Vlade Divac pokušao i te kako da mulja i muva sa akcijama "Knjaza Miloša", nego je besmisleno da govorimo o ljudima poput njega, koji bi svojim zarađenim milionima evra mogli da utiču i te kako na položaj izbeglih i raseljenih lica, a ne da to rade na ovakav način – uz vapaj građanima putem poruka, koje celog dana stižu preko mreže MTS, da građani uplate 100 dinara za Divca i njegov humanitarni tim.
Kada je on to pokazao humanost na delu, a da nije želeo da se prišljamči nekoj stranci ili da pokuša da otme akcije, kao što je bio slučaj sa firmom "Knjaz Miloš"?
Prema tome, Srpska radikalna stranka koja je uvek i u svakoj prilici, svaki njen poslanik... Vrlo dobro znate da smo odbili da učestvujemo u onome što se zove fond pomoći Vlade Republike Srbije, jer ne verujemo ni Koštunici, nismo verovali ni Dinkiću ni ostalim ministrima koji su otimali iz budžeta Republike Srbije. Mi uvek i u svakoj prilici pomažemo našoj napaćenoj braći na Kosovu i Metohiji. Za razliku od Đilasa, Tadića, Divca (svi ste vi ta žuta mafija koja otima i pljačka građane Srbije), mi od svog novca, svojom solidarnošću utičemo na to da život svih ljudi bude bolji. Mi smo jedina stranka koja je sve škole na Kosovu i Metohiji opremila računarima. To nismo tražili ni od koga, niti smo terali građane da nam uplaćuju na račun stranke, pa ćemo onda mi licemerno to da poklanjamo nekome.
Neka izvoli gospodin, ako ima mogućnosti, ako ima novca, neka osniva šta god hoće, u politiku mu je najbolje da se ne meša jer je potpuni diletant za to, neka radi svoj posao humanitarca kako hoće, ali ne preko građana Srbije. To mu poručujem još jedanput, uz poziv, gospođa Radeta će već da mu otpozdravi svojom porukom kao član Anketnog odbora. Kaže, već je poslala poruku. Ali, neka ne uvlači građane Srbije u ono što je njegov politički marketing, doduše, već neuspeo u pokušaju. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, kolega Zoran Krasić, pa onda gospodin Rajko Đurić.