OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 19.09.2007.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

7. dan rada

19.09.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem. Po istom amandmanu, kolega Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Podnosilac amandmana je ovim tekstom amandmana hteo nešto da kaže. Pre nego što protumačimo šta je stvarno hteo da kaže, a sumnjam da je to ono što je on sada rekao sa ove govornice, moram da kažem da ovo nikako ne bi moglo da prođe, što se tiče ovog amandmana, jer u toj relaciji između fizičkog lica i njegove pravne veze sa državom važne su prevashodno njegove obaveze prema državi.
Vi imate tamo kod otpusta da se traži dokaz da su izmirene dospele poreske obaveze itd.
To je ta jedina veza gde država, vodeći računa o svojim dospelim svojim prihodima, uslovljava otpust ako se izmire ti prihodi, odnosno te obaveze koje taj građanin ima koji je tražio otpust iz državljanstva.
Neprimereno je da se u ovakvoj formulaciji definiše nešto kao uslov za sticanje državljanstva, jer ako bi se navelo ovo ''da prijavi u Srbiji svoju imovinu i prihode'', meni nije jasno da li samo imovinu i prihode koje ima u Srbiji ili uopšte. Obaveza postoji. Prema poreskim propisima, svaki građanin je dužan da prijavi svoju imovinu radi plaćanja poreza na imovinu.
Svaki građanin je dužan, što neposredno što posredno, ali uvek se računa da je građanin, da vodi evidenciju i uredno plaća porez na dohodak građana, pa bez obzira koji je oblik tog poreza. To su neke obaveze koje proističu ne samo iz činjenice državljanstva, nego iz činjenice da li je rezident ili nije rezident neke države. Pokušavam da vam ukažem da ovo nikako ne bi moglo da bude u zakonu o državljanstvu, ali gospodin Batić je ovde otvorio jednu interesantnu temu.
Možemo hipotetički da zamislimo šta bi se desilo. Milo Đukanović je već 15 godina dobar predmet interesovanja pravosudnih organa Italije. Čini mi se da sam jednom sa ove govornice obavestio javnost, ali nije problem da ponovo to kažem, on je bio predmet interesovanja njihovog najvišeg suda, jer je tužilaštvo tražilo odgovor na pitanje da li njemu imunitet predsednika Crne Gore važi i u inostranstvu.
Onda su oni rekli da ne važi, važi samo u Crnoj Gori. Kada je u inostranstvu, po principima međunarodne krivične saradnje, mogu da ga spakuju i da se završi posao. Zato on godinama nigde nije, jadnik, ni putovao, i ako je išao negde u inostranstvo, onda je morala da bude velika garancija, obezbeđenje.
Teoretski je moguće da gospodin Đukanović poželi da bude državljanin Republike Srbije. Znam da sama činjenica da se na nekom papiru vidi njegov potpis, da tu stoji da želi da bude državljanin Republike Srbije, da se smatra Srbinom itd, može da prouzrokuje nekakve reakcije, bilo pozitivne bilo negativne, ali u svakom slučaju biće zaprepašćenje.
Mogu da uzmem drugi primer, koji ne bi bio zaprepašćenje sa gledišta porekla, radi se o Svetozaru Maroviću. On je poreklom iz Lastve Grbaljske, Grbljanin, najsrpskiji deo svih srpskih zemalja, nije to sada Šumadija, kako vi delite, nego apsolutno. Oni još tamo seljaci pričaju - kada dođu naši, pa misle na četnike. On je iz te familije, ali on je Latin. Onako malo cvili kao da je pio helijum, manire one ima čisto rimokatoličke, latinske; Latini, to nikada ne verujte, to će uvek da vas prevari.
Vi znate da je dugo boravio u Beogradu, svašta je radio. Čujem da ima i sina ovde, valjda mu sin tu živi. I on može da podnese zahtev za sticanje našeg državljanstva. Znači, ima taj etnički faktor, ima taj faktor koji se zove prebivalište, i sa gledišta zakona, bez obzira što prigovaram na ovo šta se dešava sve u Srbiji, ali u odnosu na poštovanje zakona u Crnoj Gori za dva posto ste bolji. Tih dva posto je za njega odlučujuće.
Sada u ovu priču ubacujem, recimo, i Srećka Kestnera. To je čuveni ortak duvanske mafije. Progovorio je u Švajcarskoj, objasnio kako se to radi, ko ih je naučio, ko sve stoji, napomenuo ko to iz Srbije radi, koliko je Đinđiću preko Mićunovića dodeljeno para 1996. godine da bi se očuvale demonstracije po nalogu Jovice Stanišića, koje je donosio u kesama. Sve je opisano, sve se zna šta ste radili, nema tu više nikakve nepoznanice. To je u knjigama već objavljeno i nalazi se u sudskim spisima, ne samo u zemlji nego i u inostranstvu.
Stičem utisak da je gospodin Batić ovim amandmanom hteo svima nama da skrene pažnju. Ono što je pričao o tajnim biračkim spiskovima i o tajnom spisku državljana Republike Srbije, on ima neko saznanje i nije nama pošteno ovde izašao da kaže do kraja o čemu se radi.
Sada nagađam, možda on ima neka saznanja kako su se neki obogatili u Srbiji, preko Srbije, zahvaljujući tome što su bili navodno državljani neke druge republike, pa su imali neku zaštitu. To me ne bi iznenadilo, jer znam i 2000. godine, a i skoro, kada je bio njihov referendum, svi činovnici koje je Milo poslao ovde uredno su išli da obave svoju građansku dužnost u Crnoj Gori 2006. godine da obore, da budu nezavisni.
Gospodin Batić hoće da kaže da postoji ta malicioznost. Ona se zasniva na sledećem, narod to obično ovako tumači - kupus gleda, meso vadi. Stičem utisak da mi ovde nekako u Srbiji ili smo mnogo naivni, ili smo genetski glupi ili stvarno neko treba sve da nas zatvori i da nas premlati. Stvarno tako mislim, jer ne vidim racionalno ponašanje. Nema ga ministar, pobegao je zbog toga.
Njihov koncept zakona se zasniva na zaštiti odabranih ljudi, ne svakog onog koji živi van Srbije, srpskog je porekla i želi da bude srpski državljanin, a želi da bude srpski državljanin da bi mu Srbija pružila zaštitu. Njega ti ljudi ne interesuju.
Znate kada će ti ljudi njih da zainteresuju? Kada bi ove moje reči patrijarh Pavle u jednoj poslanici poslao Tadiću. Mi se četiri godine ubismo za one pelene, sećate se, te amandmani, te ne može, te ovamo, te onamo. Patrijarh napisa dve rečenice, vlada promenila mišljenje. Mi tri godine ubi, ubi, menjaj mišljenje, ma nema šanse da promeniš mišljenje. Lica koja nisu poslanici utiču na vladu, poslanici uopšte ne utiču na vladu.
Znači, ovde se krije jedna posebna kategorija. Malo mi je čudno što gospodin Batić to radi, jer znam kada je bilo još 2003. godine, nezavisna Crna Gora, najdrastičniji po tom pitanju bili su Batić i još neki, neću druge da pominjem, pošto su mnogo nervozni, ali u tom finansijskom delu jedan je nastupao i na vreme ljude upozoravao šta će se desiti sa Crnom Gorom.
Bez obzira što je moj politički protivnik, on je tada bio u pravu, objašnjavao je DOS-u šta će se desiti, ko treba da bude državni agent, zašto oni ne mogu da budu itd, ali to je vaša dosovska stvar, ne interesuje me. Ali, oni kojima je Đukanović dao putničke automobile da vode u Srbiji kampanju za nezavisnu Srbiju, oni sada da se na ovaj način štite, oni na ovaj način se prikazuju kao da su zaštitnici interesa Republike Srbije i srpskog naroda, to nas zbunjuje.
Znam da je neke ''audije'' dobio Batić, znam da je i Hašim Tači dao nekima pare. Ne samo Čedi, dao je i drugima. Išli su u Grand hotel na dogovore, svašta su radili. I kada sa te strane zapljusne ta količina čudnog srpstva na koju, na prvi pogled, ne možete da reagujete, nemate šta, šta biste mogli da zamerite Batiću ono malopre što je pričao. Gotovo ništa, lepa uspavanka.
Onda se nalaže, daj malo da pročačkamo, da se skine sa površine prašina, da vidimo šta je pozadina. Pozadina je u tome što su se posvađali ljudi oko para, vrlo prosto i jednostavno. U osnovi svega se nalaze pare, da budemo načisto. Neka interesna grupa je pronašla da im smeta ova druga interesna grupa. U pronalaženju razloga za napad može da se poteže od toga i gde mu je đed bio.
Malopre ste čuli, neko kaže guslanje, nemojte gusle da napadate, to je naš nacionalni instrument, kamo sreće da imamo akademiju za gusle, Bugari imaju akademiju za gajde, što napadate gusle, aman, ne znam kakav je to način? Napadate nešto što je tradicionalna vrednost srpskog naroda. Pre neki dan napada se šajkača, sada gusle.
Nemojte, i vas ću da smirim, kao što sam i Đelića smirio. On je reklamirao svoju banku preko onog: "More Marko, ne ori drumove". I, jednog dana ga sretnem ovde u hodniku, pre godinu i po dana, i kažem - Đeliću, dođi ovamo, je li ono tvoja banka; pa, znaš, ovo, ono; je li Kraljević Marko istorijska ličnost; on kaže, jeste; je li Zoran Đinđić istorijska ličnost; pa nije još, ali biće; e, kad ja budem na vlasti, spotovi za moju banku imaju da budu kako Vlada Zorana Đinđića deli drogu i deli pare. Sutradan su prekinuli spotove "More Marko, ne ori drumove". Nemojte da mi dirate gusle, nemoj da mi dirate zemlju, nemojte da mi rasturate državu, ne dirajte šajkaču.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 16. stav 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Magistar Dejan Mirović, izvolite.

Dejan Mirović

Dame i gospodo, amandman na član 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu treba prihvatiti zbog sledećih razloga.
Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope u članu 1. propisuje: ''Zaštita nacionalnih manjina i prava i sloboda pripadnika tih manjina sastavni je deo međunarodne zaštite ljudskih prava i kao takva spada u oblast međunarodne saradnje.''
Sa druge strane, po rezultatima popisa održanog u Crnoj Gori 2003. godine, Srbi su bili manjina u Crnoj Gori, Srbi su činili 31,9 posto od ukupnog stanovništva ili 198.000 stanovnika. Dakle, kada sagledamo ove činjenice, jasno je da Srbija kao članica Saveta Evrope ima pravo da brine o srpskoj manjini u Crnoj Gori.
Naravno, odredbe ove Okvirne konvencije Saveta Evrope treba primenjivati u smislu člana 2. u dobroj veri, u duhu razumevanja i tolerancije i u skladu sa načelima dobrosusedstva, prijateljskih odnosa i saradnje među državama.
U tom kontekstu SRS je usvojila deklaraciju o pravima Srba u Crnoj Gori, koja se upravo poziva na principe iz Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope.
Dame i gospodo, predlagač zakona se poziva i na Evropsku konvenciju o državljanstvu iz 1997. godine, ali i odredbe te konvencije daju pravo našoj državi da uredi pitanje dvojnog državljanstva, kao što se to predviđa u amandmanu na član 16. Predloga zakona.
Na primer, u članu 1. Konvencije se predviđa da svaka država po svom vlastitom pravu treba da odredbi ko su njeni državljani.
Takođe, u članu 7. Evropske konvencije o državljanstvu navodi se da treba da postoji stvarna veza između države ugovornice i državljanina koji stalno boravi u inostranstvu.
U članu 18, koji reguliše pitanje sukcesije države i državljanstva, kao prvo načelo se predviđa stvarna i efektivna veza lica sa državom.
Dakle, ovaj član upravo reguliše situaciju koja je nastala 2006. godine.
Kada sagledamo ove međunarodne odredbe i realnost u Crnoj Gori jasno je da postoji stvarna veza između srpske manjine u Crnoj Gori i Srbije. U tom kontekstu i Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope i njene odredbe mogu poslužiti kao osnov za definisanje ove stvarne veze.
Tačnije, Okvirna konvencija u članu 5. predviđa obavezu unapređivanja uslova potrebnih za održavanje i razvijanje kulture pripadnika nacionalnih manjina i očuvanje nacionalnih elemenata vere, jezika i tradicije.
Dakle, to je definicija stvarne veze koju treba primeniti u Zakonu o državljanstvu. Iz nje proizilazi da samo Srbi u Crnoj Gori imaju stvarnu vezu sa Srbijom.
Na primer, Srbi u Crnoj Gori su vernici Srpske pravoslavne crkve, a ne nekakvih drugih novoosnovanih organizacija ili udruženja. Srbi u Crnoj Gori govore srpskim jezikom.
Sa druge strane, pojedini visoki državni funkcioneri u susednoj državi tvrde da postoji crnogorski jezik. Ako je tako, onda su to dva različita jezika. Ne mogu postojati dva ista jezika, ili jedan jezik sa dva imena.
Dakle, amandman ne ulazi u naučnu opravdanost ovih tvrdnji o novim jezicima, amandman se isključivo zasniva na realnosti u Crnoj Gori koji proizvodi jedna politička volja dominantna u ovoj susednoj državi. U tom smislu amandman podupiru i odredbe Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima iz 1992. godine, kao i član 10. Ustava Srbije, koji propisuje da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik.
Što se tiče tradicije i kulturnog nasleđa, koja se takođe predviđa u članu 5. Okvirne konvencije Saveta Evrope, i tu postoji stvarna veza između srpske manjine u Crnoj Gori i države Srbije.
Sa druge strane, postoji politička realnost u susednoj državi Crnoj Gori, u kojoj se forsira drugačije tumačenje tradicije i kulture. To tumačenje zastupaju pojedini visoki državni funkcioneri, brojni mediji, novoosnovane organizacije i udruženja. U tom smislu tvrdi se da razlika između srpske tradicije i kulture i ove druge dukljanske postoji još iz perioda od pre hiljadu godina. Dakle, i ovo je politička realnost.
Zato kao argumente za prihvatanje amandmana nećemo navoditi istorijske rezultate popisa iz 1909. godine, niti one iz 1921. godine, niti reči iz intervjua svojevrsnog priznanja Milovana Đilasa, datog francuskom "Mondu" početkom sedamdesetih godina, niti želimo da nekome određujemo kako će se izjašnjavati. Osnovni argument je realnost u Crnoj Gori.
Amandman na član 16. Predloga zakona treba prihvatiti i zbog odredbi iz člana 17. Okvirne konvencije Saveta Evrope, koje predviđaju pravo pripadnika nacionalnih manjina da osnivaju slobodne i miroljubive veze preko granice sa licima koja zakonito borave u drugim državama, posebno sa onima sa kojima imaju zajednički etnički, kulturni, jezički ili verski identitet ili zajedničko kulturno nasleđe.
Dakle, evropski međunarodni standardi daju pravo predlagaču zakona da usvoji amandman na član 16.
Takođe, ne sporimo ni dobru nameru predlagača amandmana na član 23, ali taj usvojeni amandman u suštini ne menja ništa. To je neuspešan pokušaj kompromisa između naših amandmana i rešenja koja već postoje u zakonu. U tom smislu i taj amandman je daleko od realnosti koja postoji u Crnoj Gori.
Dame i gospodo, predlagač zakona u obrazloženju tvrdi da je neophodan hitan postupak i to zbog regulisanja statusa oko 260.000 državljana Crne Gore koji žive u Srbiji.
Slažem se da je ovo veoma važno pitanje. Svakako treba regulisati položaj ovih ljudi, to su naši građani, ali treba istaći da je o njima ova država trebalo da brine još 2006. godine.
Oni nisu imali prava da glasaju na referendumu, iako su im to pravo garantovale brojne međunarodne konvencije.
Na primer, Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o zabrani ograničenja izbornog prava iz 2005. godine. Ta rezolucija preporučuje članicama Saveta Evrope da ''obezbede izborna prava svim državljanima, bez nametanja uslova boravišta''.
Takođe, član 25. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima garantuje pravo svakom građaninu da glasa i da bude biran. U tom smislu političko i zlonamerno tumačenje Venecijanske komisije da se Rezolucija Saveta Evrope ne odnosi na Srbiju i Crnu Goru je primer dvostrukih standarda.
Istovremeno, prihvaćena je i odredba iz člana 5. Zakona o biračkim spiskovima Crne Gore, koja glasi: "U birački spisak upisuju se i građani koji borave u inostranstvu prema njihovom poslednjem prebivalištu pre odlaska u inostranstvo".
Tako je došlo do apsurdne situacije da državljani Crne Gore koji su živeli u Srbiji nisu imali pravo glasa na referendumu, a oni koji su živeli u Australiji ili Americi jesu. Zato je 260.000 ljudi, koji bi verovatno glasali za zajedničku državu, ostalo bez prava glasa.
U tom kontekstu postavljaju se sledeća pitanja - da li je trebalo izaći na ovakav referendum? Da li je EU bila dobronameran posrednik ili je trebalo tražiti posredovanje i Ruske Federacije?
Da li je uspeh, kao što se tvrdi u našoj javnosti, što smo posle 88 godina izgubili izlaz na more? U svakom slučaju na ova pitanja će odgovoriti istorija. Zato se treba okrenuti budućnosti. Ne treba se opterećivati događajima iz prošlosti, pa ni onima iz '90.
Sada je realnost drugačija. Promenile su se međunarodne okolnosti. Rusija je ponovo velika sila. Od njene ekonomske politike zavisi cela EU. Međunarodno pravo i brojne međunarodne konvencije su na našoj strani.
Dakle, neće se desiti ništa dramatično ako damo državljanstvo Srbima u Crnoj Gori. Tako bi donekle ispravili grešku iz 2006. godine, kada je omogućeno da se samo u slučaju Srbije i Crne Gore primenjuju dvostruki standardi.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Narodni poslanik Miroslav Petković podnio je amandman, kojim je predložio da se posle člana 16. doda novi član 16a. Pošto su Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je amandman postao sastavni dio Predloga zakona.

Pošto nemamo više amandmana, zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i cjelini.

Predlažem da napravimo pauzu do 14,30 časova.

(Posle pauze – 14,50)