Podnosilac amandmana je ovim tekstom amandmana hteo nešto da kaže. Pre nego što protumačimo šta je stvarno hteo da kaže, a sumnjam da je to ono što je on sada rekao sa ove govornice, moram da kažem da ovo nikako ne bi moglo da prođe, što se tiče ovog amandmana, jer u toj relaciji između fizičkog lica i njegove pravne veze sa državom važne su prevashodno njegove obaveze prema državi.
Vi imate tamo kod otpusta da se traži dokaz da su izmirene dospele poreske obaveze itd.
To je ta jedina veza gde država, vodeći računa o svojim dospelim svojim prihodima, uslovljava otpust ako se izmire ti prihodi, odnosno te obaveze koje taj građanin ima koji je tražio otpust iz državljanstva.
Neprimereno je da se u ovakvoj formulaciji definiše nešto kao uslov za sticanje državljanstva, jer ako bi se navelo ovo ''da prijavi u Srbiji svoju imovinu i prihode'', meni nije jasno da li samo imovinu i prihode koje ima u Srbiji ili uopšte. Obaveza postoji. Prema poreskim propisima, svaki građanin je dužan da prijavi svoju imovinu radi plaćanja poreza na imovinu.
Svaki građanin je dužan, što neposredno što posredno, ali uvek se računa da je građanin, da vodi evidenciju i uredno plaća porez na dohodak građana, pa bez obzira koji je oblik tog poreza. To su neke obaveze koje proističu ne samo iz činjenice državljanstva, nego iz činjenice da li je rezident ili nije rezident neke države. Pokušavam da vam ukažem da ovo nikako ne bi moglo da bude u zakonu o državljanstvu, ali gospodin Batić je ovde otvorio jednu interesantnu temu.
Možemo hipotetički da zamislimo šta bi se desilo. Milo Đukanović je već 15 godina dobar predmet interesovanja pravosudnih organa Italije. Čini mi se da sam jednom sa ove govornice obavestio javnost, ali nije problem da ponovo to kažem, on je bio predmet interesovanja njihovog najvišeg suda, jer je tužilaštvo tražilo odgovor na pitanje da li njemu imunitet predsednika Crne Gore važi i u inostranstvu.
Onda su oni rekli da ne važi, važi samo u Crnoj Gori. Kada je u inostranstvu, po principima međunarodne krivične saradnje, mogu da ga spakuju i da se završi posao. Zato on godinama nigde nije, jadnik, ni putovao, i ako je išao negde u inostranstvo, onda je morala da bude velika garancija, obezbeđenje.
Teoretski je moguće da gospodin Đukanović poželi da bude državljanin Republike Srbije. Znam da sama činjenica da se na nekom papiru vidi njegov potpis, da tu stoji da želi da bude državljanin Republike Srbije, da se smatra Srbinom itd, može da prouzrokuje nekakve reakcije, bilo pozitivne bilo negativne, ali u svakom slučaju biće zaprepašćenje.
Mogu da uzmem drugi primer, koji ne bi bio zaprepašćenje sa gledišta porekla, radi se o Svetozaru Maroviću. On je poreklom iz Lastve Grbaljske, Grbljanin, najsrpskiji deo svih srpskih zemalja, nije to sada Šumadija, kako vi delite, nego apsolutno. Oni još tamo seljaci pričaju - kada dođu naši, pa misle na četnike. On je iz te familije, ali on je Latin. Onako malo cvili kao da je pio helijum, manire one ima čisto rimokatoličke, latinske; Latini, to nikada ne verujte, to će uvek da vas prevari.
Vi znate da je dugo boravio u Beogradu, svašta je radio. Čujem da ima i sina ovde, valjda mu sin tu živi. I on može da podnese zahtev za sticanje našeg državljanstva. Znači, ima taj etnički faktor, ima taj faktor koji se zove prebivalište, i sa gledišta zakona, bez obzira što prigovaram na ovo šta se dešava sve u Srbiji, ali u odnosu na poštovanje zakona u Crnoj Gori za dva posto ste bolji. Tih dva posto je za njega odlučujuće.
Sada u ovu priču ubacujem, recimo, i Srećka Kestnera. To je čuveni ortak duvanske mafije. Progovorio je u Švajcarskoj, objasnio kako se to radi, ko ih je naučio, ko sve stoji, napomenuo ko to iz Srbije radi, koliko je Đinđiću preko Mićunovića dodeljeno para 1996. godine da bi se očuvale demonstracije po nalogu Jovice Stanišića, koje je donosio u kesama. Sve je opisano, sve se zna šta ste radili, nema tu više nikakve nepoznanice. To je u knjigama već objavljeno i nalazi se u sudskim spisima, ne samo u zemlji nego i u inostranstvu.
Stičem utisak da je gospodin Batić ovim amandmanom hteo svima nama da skrene pažnju. Ono što je pričao o tajnim biračkim spiskovima i o tajnom spisku državljana Republike Srbije, on ima neko saznanje i nije nama pošteno ovde izašao da kaže do kraja o čemu se radi.
Sada nagađam, možda on ima neka saznanja kako su se neki obogatili u Srbiji, preko Srbije, zahvaljujući tome što su bili navodno državljani neke druge republike, pa su imali neku zaštitu. To me ne bi iznenadilo, jer znam i 2000. godine, a i skoro, kada je bio njihov referendum, svi činovnici koje je Milo poslao ovde uredno su išli da obave svoju građansku dužnost u Crnoj Gori 2006. godine da obore, da budu nezavisni.
Gospodin Batić hoće da kaže da postoji ta malicioznost. Ona se zasniva na sledećem, narod to obično ovako tumači - kupus gleda, meso vadi. Stičem utisak da mi ovde nekako u Srbiji ili smo mnogo naivni, ili smo genetski glupi ili stvarno neko treba sve da nas zatvori i da nas premlati. Stvarno tako mislim, jer ne vidim racionalno ponašanje. Nema ga ministar, pobegao je zbog toga.
Njihov koncept zakona se zasniva na zaštiti odabranih ljudi, ne svakog onog koji živi van Srbije, srpskog je porekla i želi da bude srpski državljanin, a želi da bude srpski državljanin da bi mu Srbija pružila zaštitu. Njega ti ljudi ne interesuju.
Znate kada će ti ljudi njih da zainteresuju? Kada bi ove moje reči patrijarh Pavle u jednoj poslanici poslao Tadiću. Mi se četiri godine ubismo za one pelene, sećate se, te amandmani, te ne može, te ovamo, te onamo. Patrijarh napisa dve rečenice, vlada promenila mišljenje. Mi tri godine ubi, ubi, menjaj mišljenje, ma nema šanse da promeniš mišljenje. Lica koja nisu poslanici utiču na vladu, poslanici uopšte ne utiču na vladu.
Znači, ovde se krije jedna posebna kategorija. Malo mi je čudno što gospodin Batić to radi, jer znam kada je bilo još 2003. godine, nezavisna Crna Gora, najdrastičniji po tom pitanju bili su Batić i još neki, neću druge da pominjem, pošto su mnogo nervozni, ali u tom finansijskom delu jedan je nastupao i na vreme ljude upozoravao šta će se desiti sa Crnom Gorom.
Bez obzira što je moj politički protivnik, on je tada bio u pravu, objašnjavao je DOS-u šta će se desiti, ko treba da bude državni agent, zašto oni ne mogu da budu itd, ali to je vaša dosovska stvar, ne interesuje me. Ali, oni kojima je Đukanović dao putničke automobile da vode u Srbiji kampanju za nezavisnu Srbiju, oni sada da se na ovaj način štite, oni na ovaj način se prikazuju kao da su zaštitnici interesa Republike Srbije i srpskog naroda, to nas zbunjuje.
Znam da je neke ''audije'' dobio Batić, znam da je i Hašim Tači dao nekima pare. Ne samo Čedi, dao je i drugima. Išli su u Grand hotel na dogovore, svašta su radili. I kada sa te strane zapljusne ta količina čudnog srpstva na koju, na prvi pogled, ne možete da reagujete, nemate šta, šta biste mogli da zamerite Batiću ono malopre što je pričao. Gotovo ništa, lepa uspavanka.
Onda se nalaže, daj malo da pročačkamo, da se skine sa površine prašina, da vidimo šta je pozadina. Pozadina je u tome što su se posvađali ljudi oko para, vrlo prosto i jednostavno. U osnovi svega se nalaze pare, da budemo načisto. Neka interesna grupa je pronašla da im smeta ova druga interesna grupa. U pronalaženju razloga za napad može da se poteže od toga i gde mu je đed bio.
Malopre ste čuli, neko kaže guslanje, nemojte gusle da napadate, to je naš nacionalni instrument, kamo sreće da imamo akademiju za gusle, Bugari imaju akademiju za gajde, što napadate gusle, aman, ne znam kakav je to način? Napadate nešto što je tradicionalna vrednost srpskog naroda. Pre neki dan napada se šajkača, sada gusle.
Nemojte, i vas ću da smirim, kao što sam i Đelića smirio. On je reklamirao svoju banku preko onog: "More Marko, ne ori drumove". I, jednog dana ga sretnem ovde u hodniku, pre godinu i po dana, i kažem - Đeliću, dođi ovamo, je li ono tvoja banka; pa, znaš, ovo, ono; je li Kraljević Marko istorijska ličnost; on kaže, jeste; je li Zoran Đinđić istorijska ličnost; pa nije još, ali biće; e, kad ja budem na vlasti, spotovi za moju banku imaju da budu kako Vlada Zorana Đinđića deli drogu i deli pare. Sutradan su prekinuli spotove "More Marko, ne ori drumove". Nemojte da mi dirate gusle, nemoj da mi dirate zemlju, nemojte da mi rasturate državu, ne dirajte šajkaču.
