Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je obrazložio poslanik Dragan Todorović dao mi je pravu priliku i šansu da kažem gospodinu Todoroviću sledeću stvar. Godine 2003. u protivustavnoj akciji ''Sablja'' je uhapšeno skoro 12.000 ljudi, od toga samo 40 opravdano, ili je bilo nekih elemenata, nekih ni toliko. Procesuirano, koliko - možda desetak ljudi. Svi oni nisu izbrisani, mislim da se zove informaciono-tehnički terminal, i zbog toga ne mogu da dobiju osnovna lična dokumenta, da ne pričam ostala prava, pa vas molim da nadležne službe u MUP-u isprave ovu grešku i nepravdu prema građanima.

Narodni poslanik Petar Jojić, po amandmanu.

Dame i gospodo, ova norma kao dispozicija apsolutno deluje nejasno i nerazumljivo - šest meseci, ovo na šta je ukazao narodni poslanik Dragan Todorović, vezano za obavezu obaveštavanja o prestanku razloga za odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave. Pazite, ponavljamo mi srpski radikali po peti put: "O svim činjenicama koje za posledicu imaju prestanak razloga za odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave i oduzimanje putne isprave nadležni sud ili drugi državni organ dužan je da odmah o tome obavesti organ nadležan za izdavanje putne isprave."
Meni kao pravniku nije jasno koji je to drugi državni organ. Sud razume svakog kada pročita ovaj zakon. Sudija kada dobije predmet slučajno po ovom zakonu da sudi, ili sudija za prekršaje, biće mu jasno. To je sud. Sada nama nije jasno, a mi iz SRS želimo da popravimo vaše greške i ove propuste koje ste učinili, ovo je dobra namera, ukazujemo i na prethodne članove kada je bilo - i drugi dokumenti, evo vam sada - i drugi organi. Sada vas pitam koji su to drugi organi.
Sledeće što je apsolutno neprihvatljivo, kaže - obavestiće odmah. Znate kako će to biti kod nekih državnih organa, birokrata? Odmah - posle šest meseci ili posle godinu dana, jer građanin ne zna da su prestali razlozi zbog čega im je putna isprava oduzeta. Ne u roku od tri dana.
Gospodo, ako hoćete da se zakon poštuje, a da se onaj birokrata koji ne postupi po zakonu kazni, dužan je da u roku od tri dana obavesti građanina da su prestali razlozi, a pogotovo, ovo podvlačimo, iz razloga što imamo veliki broj naših građana koji čekaju pred ambasadama; od 2000. godine do danas na stotine hiljada ljudi čeka u redovima pred ambasadama da bi išli da traže posao jer ova vlast nije mogla zaposliti građane, mada je to obećala.
Dakle, produžava se rok i nije određeno. Rokovi moraju biti precizni i zato mi smatramo da tekst ovog zakona nije dobar. Mogao je biti daleko bolji, jer u praksi dok prođe sudsku pisarnicu, drugi organ, javni tužilac... Šta ćemo da radimo ako istražni sudija donese rešenje i kaže - obustavlja se istraga protiv tog i tog, javni tužilac treba da da saglasnost, a javni tužilac ćuti i kaže - e sad neću, sudija, evo ti ga, ali putnu ispravu ne dam. Neću da se složim da mu damo putnu ispravu. Ako javni tužilac kaže - ne može da mu se izda putna isprava, ostaje na snazi ona mera prećutno, niko ne zna, ne zna ni građanin.
U praksi je ovo opasno. Možda naše ministarstvo, ljudi koji rade u Ministarstvu nemaju dovoljno iskustva na terenu i u praksi šta se dešava i zbog toga ukazujemo na ovu pojavu.
Jedno poslaničko pitanje, ako dozvolite, gospodine predsedniče. Poslanici iz drugih političkih stranaka, a i mi postavljali smo ta pitanja ranije. Sada postavljam pitanje ponovo, jer sam to pitanje postavio Ministarstvu pravde, pa mi je Ministarstvo pravde odgovorilo da nije nadležno. Sada postavljam pitanje Ustavnom sudu Republike Srbije - koliko ima nerešenih predmeta u radu? Koliko ima sudija i po kojim godinama?
Evo vidite, ako ovaj nakaradni predlog budete usvojili, uložio bih zahtev za zaštitu zakonitosti ili ocenu ustavnosti ovog zakona. Ja tu mogućnost nemam, jer ćete vi onemogućiti, a o tome je govorio i poslanik Batić, koji stalno govori - gde vam je Ustavni sud.
Mi srpski radikali postavljamo pitanje - koliko ima nerešenih predmeta? Radi se o hiljadama predmeta, prema nekim saznanjima. Zato tražim od Ustavnog suda, pošto se oglasilo Ministarstvo pravde da ne spada u njihovu nadležnost, da nam odgovori koliko ima nerešenih predmeta, jer to zavisi od ostvarivanja ustavnih prava naših građana i Ustavni sud treba da stane na put birokratiji i bezakonju, ako budemo mogli u buduće vreme, a to očekujte, građani Srbije, od SRS.

Na član 45. amandman je podnela  narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Žao mi je što ministar nije tu, pretpostavljam da bi neke naše predloge usvojio da je prisutan, jer bismo uspeli da ga ubedimo. Govorim na osnovu iskustva. Sada je jedna grupa radila predlog novog poslovnika i primetio sam da su mnoge primedbe, iznete prilikom usvajanja starog poslovnika (govorim zbog amandmana na ovaj član), sada prihvaćene, jer smo tražili da to bude mnogo preciznije.
Evo šta mi predlažemo. Kaže: "O izdatim putnim ispravama i vizama, o odbijenim zahtevima za izdavanje putnih isprava i viza, o oduzetim putnim ispravama, poništenim vizama i nevažećim putnim ispravama, i o podacima iz člana 35. stav 1. tač. 1) – 4) ovog zakona vodi se evidencija na propisan način." Mi tražimo da se kaže – u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovaj zakon reguliše ovu materiju. Zašto potpisivati sada nešto novo?
Takođe smo tražili da se u stavu 3. reči ''nadležni ministar'' zamene rečima ''nadležno ministarstvo''. Zašto davati mogućnost ministru? Nadležno ministarstvo to treba da radi. Mislim da je ovo preciznije i da na neki način onemogućava različito tumačenje. Sigurnije bi bilo ukoliko bi se ovako postupalo.

Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, Nataša Jovanović je pokušala da u pravno-tehničkom smislu kroz korekcije u dva stava ovog člana i u jezičko-logičkom i normativnom smislu dogradi ono što je propušteno od strane predlagača ovog zakona.
Naime, u članu 45. stav 1. ona sugeriše da se izbrišu reči "na propisan način", jer se ne kaže u ovom članu koji je to propisan način, a iz konteksta zakona ne proizilazi šta je to propisan način. Ona sugeriše da se reči "na propisan način", zamene rečima "u skladu sa odredbama ovog zakona", pa će se u kontekstu zakona pronaći šta je to.
Dalje, njena sugestija ide u tom pravcu da se ne ponavljaju određene radnje koje preduzima državni organ i postupci koje on provodi, pa se na temelju toga vodi evidencija. Znači, s obzirom na to da zakon mora biti kratak i jasan, nema potrebe u zakonu nabrajati sve ono što će biti u evidencijama. Evidencije kao evidencije, one su nešto što vodi organ. Nepotrebno je u normativnom smislu u zakonu govoriti ko vodi evidenciju. Primereno je da će voditi MUP, jer MUP provodi upravni postupak, provodi određene radnje i na temelju toga donosi određena akta i vodi tu evidenciju. Zašto to normirati ovde kroz određene stavove i proširivati odredbe ovog zakona? Vi ste to odbili. Idemo dalje.
S obzirom na to da je uvek kratko vreme, iskoristiću prisustvo sekretara ovde, ministra nema, da ukažem na određene probleme izbegličkog korpusa. Mi smo se u više navrata, kad kažem mi govorim o Vladi Republike Srpske Krajine u progonstvu, obraćali Vladi Republike Srbije, MUP-u i drugim državnim organima, a posebno smo tražili od Komesarijata za izbeglice, kao državnog organa, da preduzme određene aktivnosti u pravcu postupaka koji će omogućiti izbegličkom korpusu da dođe do dokumenata koje ne može dobiti u normalnoj proceduri pred našim državnim organima. Međutim, Vlada Republike Srbije se nije oglašavala na naše apele.
Sve ono što izbeglički korpus ima, to nju ne interesuje. Nećemo spominjati, samo jednom rečenicom ću reći da je sramno izvinjenje predsednika države u Hrvatskoj, a da nijednog trenutka ne spomene probleme i zlu sudbinu krajiškog naroda.
Vlada Republike Srbije krši odredbe međunarodnog prava, krši razne međunarodne standarde, međunarodne konvencije. U načelnoj raspravi sam ukazao na odredbe međunarodne Konvencije o statusu izbeglica i još jednom ponavljam i apelujem, posebno na Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je mora primenjivati, s obzirom da je to sastavni deo pravne regulative i pravnog života Republike Srbije. Međunarodna konvencija koja je prihvaćena obavezuje sve državne organe. Ova međunarodna konvencija traži blagonaklon odnos prema izbeglicama, nalaže u odredbi člana 25. da državni organi pružaju administrativnu pomoć, neću nabrajati sve, ali tačno kaže – administrativnu pomoć izbeglicama. To se ne čini. Dođite u opštinu, nigde nećete moći dobiti pravnu pomoć u smislu dobijanja određenih pravnih radnji, postupaka itd.
Ukazujem na član 27. koji govori o ispravama o identitetu. Odredba ove konvencije jasno kaže da će se izdavati sve ono što je u domenu države članice. Što se tiče putnih isprava, član 28. kaže – države ugovornice će izdavati izbeglicama sva dokumenta, sem u slučaju kada je to u suprotnosti sa bezbednošću i imperativnim razlozima zbog kojih neće moći izdati određena dokumenta.
Dalje odredbe da ne nabrajam. Kod putnih isprava – putne isprave će se izdavati na temelju ranije izdatih dokumenata koje su izbeglice dobile u državi iz koje su došle. Vi to ne činite. Vi komplikujete, tražite određena dokumenta, da ne ponavljam sada.
Dalje, član 29. Kod fiskalnih obaveza, kaže – države ugovornice neće podvrgavati izbeglice dažbinama, taksama i porezima. Mi smo izloženi, kad kažem mi mislim na izbeglice, i dažbinama, i taksama i porezima.
Apelujem još jednom, u ime Vlade Republike Srpske Krajine, i tražim da postupate onako kao što nalaže međunarodna konvencija, da imate blagonaklon odnos prema izbeglicama. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Gospodine predevajući, žao mi je što predsednik Skupštine nije ovde jer od njega, shodno odredbi člana 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine, tražim određena objašnjenja. Približava se kraj današnje sednice, a on se pojavljuje s mene pa na uštap; ja ne mogu da gatam da li će on da dođe ili ne, pa ću ovako preko govornice postaviti ta pitanja. Sada počinjem, pa mi nemojte ovo vreme računati.
Dakle, pitanje za predsednika Skupštine – kada će se na dnevnom redu naći set pravosudnih zakona, jer je to ogroman posao koji treba da se završi do kraja Drugog redovnog zasedanja? S obzirom na ono što nam predstoji, nema šanse da se završi do kraja, ako već nije na dnevnom redu, recimo, sledeće sednice Narodne skupštine, a nije. Onda ćemo imati pravosuđe u jednom potpuno jadnom, odnosno amorfnom stanju, sa potpuno razgrađenom strukturom i sudijske i tužilačke organizacije, sa nedefinisanim statusom pojedinih sudova koji postoje samo formalno, ali ne i faktički.
Dakle, posle penzionera koji je bio republički javni tužilac, sada imamo republičkog javnog tužioca u v.d. stanju. Imajući u vidu ovaj tempo koji predviđa Ustavni zakon, to može trajati još skoro godinu dana. To je isti onaj gospodin Slobodan Radovanović, inače učesnik mitinga Narodnjačke koalicije 4. decembra prošle godine. Nažalost, okružni tužilac u Beogradu takođe je v.d. i tu smo imali penzionera, sada imamo v.d. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je, shodno odredbi člana 3. Ustavnog zakona – da li će predsednik Narodne skupštine raspisati izbore za predsednika Republike do 31. decembra ove godine? Da bi bili raspisani ranije, shodno alternativnoj odredbi Ustavnog zakona, treba da bude donet zakon o predsedniku Republike, o izboru predsednika Republike, o odbrani, vojsci, o spoljnim poslovima i službama bezbednosti, a jasno je da oni ne mogu biti doneti i da posle toga 60 dana nikako ne može biti pre nove godine.
Dakle, da li će predsednik Narodne skupštine raspisati izbore za predsednika Republike do 31. decembra? Ako neće, da li će biti promenjen ovaj Ustavni zakon? Ako neće ni jedno ni drugo, kakav će status, odnosno pozicija predsednika Republike biti od 1. januara, odnosno, hoće li Srbija imati legalnog predsednika Republike, držeći se slova Ustavnog zakona?
Treće pitanje za predsednika Skupštine – kada će se na dnevnom redu naći narodna inicijativa više od 20 hiljada građana, koja datira od pre godinu i po dana, za ukidanje televizijske pretplate? Da ne bi RTS svako veče pretio građanima nekakvim tužbama i da ne rade ono što je inače protivustavno, Demohrišćanska stranka je tu inicijativu podnela pre dve godine. Nema Ustavnog suda i ovo se ne stavlja na dnevni red, taj harač traje i dalje. Ali, nije mi jasno zašto RTS toliko kuka, ako tvrdi da 80-90% građana Srbije plaća pretplatu. Nije tačno, jer nije svima do svadbe. Živeli.

Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.