Tri stvari želim da potenciram. Najpre peticija SRS, nastavak, drugi deo.
Gospodin Nemanja Šarović je govorio u prepodnevnom delu, pitao ministra Jočića, odnosno tražio pre dva dana, pa danas ponovo, da ministar preko svojih službi istraži ko je to ko pokušava da spreči aktiviste SRS da prikupljaju potpise za peticiju kojom ćemo da tražimo da suđenje iz Haga našem predsedniku bude prenošeno na Radio-televiziji Srbije, to je ono što vi danas zovete Javni servis evropske Srbije.
Pošto taj javni servis finansiraju građani Srbije, naravno da očekujemo da će julovski ministar Aleksandar Tijanić da prihvati taj naš zahtev koji će biti potkrepljen sa najmanje milion potpisa. Naravno, i bivša vojna obaveštajna služba.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas. Nije ministar, direktor je televizije, da se ophodimo sa uvažavanjem.)
Gospodine Albijaniću, ja se taman obradovala danas kada ste došli, iskreno vam to rekla, nije vas odavno bilo, evo, rekoh, sada razuman čovek vodi ovu sednicu, a vi sada mene ubeđujete da Aleksandar Tijanić nije julovski ministar.
Postoji li neko u državi Srbiji ko to ne zna, osim vas? Bolje idite malo još pretrčite po arhivama, pa se onda vratite.
Dakle, naš zahtev, bez obzira na vaše težnje i na očigledno učešće vlasti Republike Srbije u tome da nas spreči u prikupljanju tih potpisa, biće potkrepljen sa preko milion potpisa. Nećete nas sprečiti u tome, ma šta pokušavali.
Sada javno upozorenje tom julovskom ministru Tijaniću, Vladi Republike Srbije i naravno obaveštenje za javnost: ako eventualno ne bude prihvaćena ta naša inicijativa, onda ćemo mi pozvati sve te građane potpisnike peticije da prestanu da plaćaju pretplatu tom javnom servisu, pa da vidimo da li će onda julovski ministar Aleksandar Tijanić da tuži preko milion ljudi koji mu ne plaćaju pretplatu.
Naravno, ovo je posao Srpske radikalne stranke i mi ćemo taj posao, kao i sve do sada, uraditi besprekorno, ali je meni ovde nešto drugo bilo interesantno. Ministar je izašao posle gospodina Nemanje Šarovića da objasni šta on zna o tom slučaju, odnosno šta su njegove službe saznale.
Dakle, pitanje se odnosilo na napad na opštinski odbor SRS u Zemunu, napad na aktivistu Slobodana Vukovića, napad na dve žene koje su prikupljale potpise, koji se desio danas.
Ministar je izašao i ovako nonšalantno već krenuo sa govornice i samo je rekao - niko ne stoji iza napada.
Sada pitam ministra kako on to u svakom momentu zna na taj način da odgovori na pitanje; i ako zna da niko ne stoji iza tog napada, onda ili stoji on ili zna ko je izvršilac pa neće da kaže, a mi smo upravo insistirali da nam kaže ko je to uradio, a naravno očekujemo da ćemo saznati i zbog čega, odnosno ko je inspirator tog dela. Sada ponavljam pitanje za ministra, pošto je očigledno da on zna ko je to izvršio, ako zna da niko ne stoji onda je u pitanju neko kome je to palo na pamet da se ponaša suludo, da nam kaže ko je taj neko.
Drugo, želim vrlo kratko da se vratim na član 19. Predloga zakona i samo jednom rečenicom da objasnim, pošto je ostalo malo zamagljeno. Amandman koji je u ime naše poslaničke grupe podneo Momir Marković bio je da za pasoš koji se izdaje rok važenja bude deset godina, a Vlada je predložila pet godina. Gospođa Nada Kolundžija je u ime Demokratske stranke prihvatila taj amandman i rekla da će Demokratska stranka glasati za taj amandman ukoliko ga ministar ne bude prihvatio. Posle toga je ministar prihvatio taj amandman.
Sve je to vrlo pohvalno, ali zbog čega? Zato što je suština da smo mi tražili da se taj rok sa pet na deset godina pomeri jer smo želeli da građanima Srbije koji će da uzimaju putne isprave smanjimo troškove i da ne moraju svakih pet godina da se izlažu nepotrebnim troškovima, nepotrebnom administriranju. To je odnos Srpske radikalne stranke prema građanima Srbije, dakle, gde god možemo da pomognemo, makar i ovakvom intervencijom i makar to bila samo taksa za izdavanje putne isprave, koja neće biti baš mala jer će se plaćati obrazac itd.
Pretpostavljam da je isti bio i motiv gospođe Kolundžije i gospodina ministra. Ako jeste, onda je to dobar znak da su i ovi što su na vlasti počeli da razmišljaju o građanima Srbije, ali, eto, imala sam potrebu da skrenem pažnju da je to ipak bila ideja Srpske radikalne stranke.
Još samo jedna rečenica, vezana za amandman gospodina Božidara Delića, o kojem je on malopre govorio i obrazložio ga sa dovoljno argumenata tako da nemam potrebu, a nemam šta više ni da kažem, ali opet moram da se vratim na komentar ministra. Nešto mi ministar danas, što nije za njega karakteristično, deluje nervozno, pa nešto istrčava sa nekim izjavama, rekla bih nepromišljenim.
Kada je Nataša Jovanović, narodni poslanik, govorila o članovima 24. i 25. odnosno našim amandmanima na te članove, onda je gospodin Jočić rekao da u suštini nema ništa protiv, to je bio razgovor iz klupe, da je naš amandman dosta dobar, ali da ne može da ga prihvati zato što država nema para za te izdatke.
Napominjem da ovde stoji u Predlogu zakona da će obrazac putne isprave plaćati građanin koji uzima taj obrazac.
Kada je gospođica Nataša ponovo rekla - znači, ministre, ne možete, nemate pare, ako nemate nemojte da idete u donošenje zakona, ministar je ljutito rekao - ne, nego nećemo. Sada pitam ministra da li stvarno neće ili Vlada ne može; treći njegov odgovor je bio da to mnogo košta. Zvaničan odgovor Vlade je da se "amandman Božidara Delića ne prihvata s obzirom da se bavi pitanjima koja nisu zakonska materija. Naime, amandman se upušta u propisivanje obrasca putnih isprava i njegovih tehničkih karakteristika, što je sadržina propisa koji se donose na osnovu ovlašćenja iz člana 24. stav 2. Predloga zakona."
Ove primedbe sam iznela da bih skrenula pažnju pre svega predstavnicima Vlade koji ovde dolaze da se uzmu u pamet i da im bude stalno prisutno u svesti da mi narodni poslanici SRS pratimo svaku reč, svako izgovoreno slovo, a ubeđena sam da na isti način rad ovog parlamenta prate i naši građani koji nas gledaju, i da nećemo dozvoliti nijednom ministru da se na ovaj način poigrava, da vređa inteligenciju narodnih poslanika, a onda naravno inteligenciju građana Srbije.
Dakle, gospodin Jočić, ako dođe, pretpostavljam da je na sednici Vlade jer je danas četvrtak, moraće da kaže zašto nije prihvatio amandman Božidara Delića. Da li zato što ne može, da li zato što neće, da li zato što to mnogo košta ili zbog ovog što je napisala Vlada? Ko je umesto njega u Vladi učestvovao u izradi ovog odgovora Vlade Republike Srbije na naše amandmane?

Da li se neko od drugih poslaničkih grupa javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Slavko Jerković.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, materija putnih isprava spada u onu oblast prava koju pravnici nazivaju javno pravo.
Javno pravo sadrži imperativne, odnosno kongentne norme. Te norme moraju da budu potpuno jasne, precizne, nedvosmislene i ne smeju da ostavljaju prostor za bilo kakva subjektivna tumačenja. Međutim, Predlog zakona o putnim ispravama sadrži čitav niz takvih odredaba koje dozvoljavaju proizvoljnost u tumačenju i, u krajnjoj liniji, to može da izazove štetne posledice u praksi, pre svega kada su u pitanju ljudska prava i slobode.
Narodni poslanik Slavko Jerković podneo je amandman na član 30. Predloga zakona o putnim ispravama i predložio da se u članu 30. stav 1. posle reči "ovog zakona" stavi tačka, a da se preostali deo teksta briše. Naime, taj preostali deo teksta sadrži formulaciju koja je prilično uopštena: "kao i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva." Radi se o tome da uz zahtev za izdavanje putne isprave onaj ko podnosi zahtev stavlja na uvid ličnu kartu ili drugu ispravu kojom se može utvrditi identitet, uverenje o državljanstvu, a onda Vlada u svoj predlog stavlja "i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva".
Budući da je u pitanju imperativan zakon, koji sadrži imperativne norme, ovakvoj formulaciji u jednom ovakvom predlogu zakona jednostavno nema mesta. Ako je Vlada htela da kaže da postoje neke druge javne isprave kojima se može dokazati identitet, onda je ona morala u Predlogu zakona da tačno naznači o kakvim javnim ispravama se radi, a ne da ostavi mogućnost za subjektivno i proizvoljno tumačenje.
Ono što je posebno skandalozno kada je reč o vladinom obrazloženju zašto odbija ovaj amandman jeste prva rečenica iz obrazloženja: "Vlada ne prihvata amandman s obzirom da u nekim slučajevima neće biti moguće dokazati verodostojnost svih podataka sadržanih u zahtevu za izdavanje putne isprave samo na osnovu uverenja o državljanstvu i lične karte."
Iz ovakve formulacije ja mogu da izvedem samo dva zaključka, pri čemu nijedan od ta dva zaključka nije povoljan za Vladu, odnosno za vladajuću većinu.
Prvi zaključak je da ne valja Zakon o ličnoj karti, odnosno da on ne predviđa unošenje u ličnu kartu svih onih podataka koji su neophodni da bi se na osnovu lične karte na verodostojan i pouzdan način mogao utvrditi identitet jednog lica. Drugi zaključak je da MUP, odnosno službenici MUP-a koji se bave izdavanjem ličnih karata to rade nesavesno, neodgovorno, krše zakon i izdaju lične karte sa nevažećim podacima i da se onda zbog toga na osnovu takve lične karte ne može na verodostojan način utvrditi identitet nekog lica.
U svakom slučaju, ako je u pitanju ovo drugo, onda ministar Jočić ovakvim obrazloženjem zapravo dezavuiše Ministarstvo kojem stoji na čelu.
Da vas podsetim, lična karta je dokument, odnosno javna isprava koja sadrži sve relevantne podatke koji su neophodni da bi se utvrdio identitet jednog lica, sadrži ime, prezime, ime jednog od roditelja, datum i mesto rođenja, prebivalište, jedinstveni matični broj građana.
Šta je to još što bi građani trebalo da daju kada dođu da podnesu zahtev za izdavanje putne isprave, osim onoga što već piše u ličnoj karti?
Dakle, ipak će biti da je Ministarstvo unutrašnjih poslova svesno da se u Republici Srbiji izdaju lične karte koje su falsifikovane, da postoje službenici koji nesavesno rade svoj posao i da izdaju lične karte sa netačnim podacima, jer ne može da bude ništa drugo.
Dalje, narodni poslanik Slavko Jerković predložio je da se ispravi i formulaciju u stavu 2. člana 30. Predloga zakona, u tom smislu da se uz zahtev prilaže i fotografija koja ispunjava uslove utvrđene propisom iz člana 27. stav 7. ovoga zakona.
To je bila praksa i do sada u našim propisima, da onaj ko podnese zahtev za izdavanje putne isprave obavezno mora da priloži uz taj zahtev i fotografiju, naravno propisane veličine, odnosno propisanih standarda.
Iz formulacije kako je to navedeno u Predlogu zakona proističe da onaj ko podnosi zahtev može ali ne mora da priloži fotografiju, što može da stvori u praksi velike probleme, odnosno da otvori vrata velikim zloupotrebama.
Evo, koristim priliku, pošto narodni poslanik Slavko Jerković nije ovde, da uputim ministru unutrašnjih poslova Draganu Jočiću jedno poslaničko pitanje koje je svojevremeno Slavko Jerković postavio u parlamentu državne zajednice SCG.
Poslaničko pitanje glasi – koliki je broj Albanaca dobio putne isprave u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu, dok je ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, odnosno SRJ, bio Goran Svilanović?
Po podacima kojima raspolaže SRS, taj broj uopšte nije mali. Među nekima od tih Albanaca nalaze se i oni koji su finansijski pomagali teroriste na Kosovu i Metohiji, pa čak i oni koji su aktivno učestvovali u oružanim sukobima sa snagama vojske i policije na Kosovu i Metohiji, naročito tokom 1998. i 1999. godine.
Ovo poslaničko pitanje ima veze i sa samim Predlogom zakona o putnim ispravama.
Kada smo diskutovali u načelnoj raspravi o Predlogu zakona mi smo postavili pitanje zašto u Predlogu zakona nema nikakvih odredaba koje bi onemogućile da putnu ispravu države Srbije dobije onaj ko se protiv te iste države oružjem borio.
S druge strane, kada smo pričali o Zakonu o državljanstvu rekli smo da vi omogućavate da državljanstvo dobije i neko ko ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, ko je crnogorski državljanin a ko je aktivno radio na tome da se Crna Gora odvoji od Srbije i ko sa Srbijom nema apsolutno nikakve veze, nego samo na taj način što dobije državljanstvo Republike Srbije želi da ostvari neke svoje lične interese koji su po pravilu u koliziji sa zakonom.
Tako sa jedne strane omogućavate da putnu ispravu dobiju i oni koji se otvoreno deklarišu kao neprijatelji države Srbije, ne predviđate nikakve restriktivne odredbe u tom pravcu, ali s druge strane, kada je u pitanju državljanstvo Republike Srbije kao jedan od uslova za dobijanje putne isprave, vi pripadnicima srpskog naroda koji žive van Srbije tražite da budu punoletni i da budu poslovno sposobni. Pri tome, takvom formulacijom jednostavno zaobilazite član 1. Ustava Republike Srbije koji kaže da je Republika Srbija država srpskog naroda i pri tome nema nikakvih ograničenja ni što se tiče godina, ni poslovene sposobnosti, niti bilo kog drugog ličnog svojstva.
Što se tiče samog amandmana, mislim da je obrazloženje zašto Vlada odbija ovaj amandman skandalozno i da je amandman po svojoj prirodi takav da jednostavno mora da bude usvojen. Ukoliko, naravno, vladajuća većina u ovoj skupštini i Vlada ne usvoje ovaj amandman, onda će one jednostavno da daju osnova raznim špekulacijama da u Republici Srbiji postoje nevažeće lične karte i da iza takvih ličnih karata stoje službenici MUP-a.
Ne mogu da izvedem nikakav drugi zaključak iz vladinog obrazloženja da postoje slučajevi kada se ne može na osnovu lične karte uvek utvrditi verodostojnost identiteta jednog lica. To znači da postoje lične karte koje su nevažeće, odnosno koje sadrže netačne i falsifikovane podatke.
Pozivam ministra unutrašnjih poslova da se pozabavi ovim ozbiljnim problemom, da razmotri naš stav da u zakon o putnim ispravama obavezno uđe odredba koja će onemogućavati neprijateljima države Srbije da dobiju njenu putnu ispravu, a što se tiče samog amandmana narodnog poslanika Slavka Jerkovića, pozivam i Vladu i vladajuću većinu da taj amandman prihvate.

Po Poslovniku narodni poslanik  Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 1. Poslovnika - prava i obaveze, da bih vama i građanima Srbije dala jednu informaciju.
Danas je u Beograd po ko zna koji put došla tužilac tzv. suda u Hagu Karla del Ponte da izdaje naloge Tadiću i Koštunici, odnosno svima vama kako da dalje postupate u potrazi za srpskim junacima.
Ono što radi taj tzv. tužilac dobro je poznato čitavoj patriotskoj Srbiji; ljudi koji se protive takvom satanizovanju srpskog naroda očima ne mogu da je gledaju, naročito zbog činjenice da je tamo ubijen Slobodan Milošević i da se već pet godina, bez početka sudskog procesa, a krše mu se sva procesna i ljudska prava, tamo nalazi predsednik naše stranke prof. dr. Vojislav Šešelj.
Ja vas obaveštavam, kao i javnost, pre svega Kragujevca, da će SRS danas, sa početkom u 19 časova, u dvorani Doma sindikata u Kragujevcu održati promociju knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Haško instrumentalizovanje lažnih svedoka".
Danas će kolege, članovi tima za odbranu našeg predsednika i drugi stranački funkcioneri, kragujevačkoj javnosti, ali i svima koji budu mogli to da prate putem regionalnih i lokalnih medija, govoriti o tome da je vaše sluganstvo prema Karli del Ponte i ostalim neprijatelja srpskog naroda pogubno za Srbiju.
Ujedno ćemo da ukažemo i na to, u šta smo apsolutno sigurni, da je uskoro taj dan kada će predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj u paramparčad razbiti Haški tribunal, kome se nazire kraj, vratiće se u svoju otadžbinu Srbiju, uspešno će da vodi svoju stranku i srpski narod, a vi ćete ostati u istoriji našeg naroda zabeleženi kao ljudi koji su obavljali najprljavije poslove za račun tih monstruma, Karle del Ponte i ostalih, kojima je cilj da unište srpski narod i srpsku državu.

Narodni poslanik Dragan Todorović, po amandmanu. Preostalo vreme - pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, nije prvi put da Vlada daje ovako nesuvislo obrazloženje kada je u pitanju odbijanje amandmana koje je predložila Srpska radikalna stranka.
U obrazloženju doslovno piše: "Vlada ne prihvata amandman, s obzirom da u nekim slučajevima neće biti moguće dokazati verodostojnost svih podataka sadržanih u zahtevu za izdavanje putne isprave samo na osnovu uverenja o državljanstvu i lične karte."
Prosto ne mogu da verujem! Dokument koji izda država ili je verodostojan ili je falsifikovan. Ako je falsifikovan, utvrđuje se, odgovara onaj ko ga je falsifikovao.
Dolazimo u situaciju da je moguća politička arbitraža. Jednom delu građana, jednostavno koji bude hteo, a zna se da pripada nekoj drugoj političkoj opciji, moguće je, ako ništa drugo, zagorčavati život tako što će im se reći da pored lične karte moraju da daju i neka druga dokumenta, jer država ne veruje u dokument koji je ona izdala. To je prosto neverovatno!
U normalnim državama, i da je sreće da smo mi takva država, dovoljan bi bio matični broj i da na osnovu matičnog broja dobijete sve podatke, pre svega da dobijemo jedinstven birački spisak.
Sećate se, obećavali ste to, vapili, kukali, tukli se, zatvarali se u WC ovde u Skupštini Srbije, krali ste neke kompakt diskove sa navodno jedinstvenim biračkim spiskovima itd. To je čitava farsa oko toga bila; tvrdnje da jedini na neki način kompletan birački spisak ili podatke ima policija, ali da ih ima po segmentima, odnosno po opštinama kako ih već vodi itd. Zašto vi to sada... Još objašnjavate da ne verujete sami sebi.
Imamo, nažalost, nemio događaj koji se desio pre nekoliko dana. Uhapšen je sin Radovana Karadžića, uhapšen je sa našom ličnom kartom. Priveli su ga i tamo je navodno utvrđeno da ta lična karta... Ne kažu da je falsifikovana, izdata je od nekog MUP-a, od nekog činovnika, ali navodno ne postoje drugi podaci koji su bili potrebni za izdavanje lične karte. To može svakome da se desi. Politički protivnik vam je Marko, Janko, vi njegovog sina privedete i kažete - nisu u redu dokumenta. Još ako je iz Republike Srpske ili Republike Srpske Krajine...
Vi ovde imate predsednika Vlade Srpske Krajine u izbeglištvu koji vam iznosi sve probleme Krajišnika sa kojima se oni susreću u ovoj državi. Vi ćete sutra da uhapsite njegovog sina, navodno da proverite podatke i tvrdićete da lična karta koja je izdata, jeste izdata, nije falsifikovana, ali da nema ostala dokumenta koja je trebalo da postoje da bi ta lična karta bila izdata.
Potrudite se da budemo civilizovana država, da ne pravite ovakve stvari kakve pravite. Tražite, ako nisu dovoljna lična karta i državljanstvo ili neka druga dokumenta.
Koja su to dokumenta? Koja su to druga dokumenta? Zdravstvena knjižica, đačka knjižica? Možete bilo koju knjižicu koju posedujete. Zašto ne navedete? Dajte da znamo, da se unapred pripremimo, koja su to dokumenta koja ćete vi tražiti u slučaju da vam nije dovoljna lična karta i da vam nije dovoljno uverenje o državljanstvu.
Možda je to članska karta neke nevladine organizacije ili političke stranke? Oni koji vam odgovaraju, recimo, sada je dovoljno da donesu člansku kartu DSS-a ili DS-a, mada niste baš u nekoj ljubavi, i završi se posao. Ministar može da kaže - molim vas, to su druga dokumenta, to je članska karta stranke, i tu nema dileme po tom pitanju. Ali, ako neko donese iz Srpske radikalne stranke, vi to nećete prihvatiti jer to je interni dokument koji izdaje SRS i ima samo upotrebu u SRS.
Možete da idete i dalje. Recimo, samo ćete prihvatati članovima koji su platili članarinu. On je platio članarinu, može da mu se prihvati dokument; nije platio članarinu, ne može, izvini, idi plati u opštinski odbor članarinu i nema nikakvih problema.
Ima nekih stranaka koje naplaćuju i procenat od plate koju dobijaju u upravnim odborima nekih preduzeća, što je potpuno legitimno, ali nije u redu, rešavajte to na drugi način.
Prema tome, gledajte kad predlažete ovakve zakone, kad obrazlažete odbijanje ili prihvatanje nekih amandmana, da to obrazloženje bude suvislo. Nemojte dovoditi ni poslanike ni građane u situaciju da ne znaju u kakvoj državi žive i šta će im se desiti u jednom momentu ako dođu u situaciju da nekom činovniku koji je nadležan za to padne na pamet...
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću, zaista ste prekršili vreme.)
Izvinjavam se, završavam... padne na pamet i kaže - nije vam dovoljna lična karta, nije vam dovoljno državljanstvo, potreban je neki drugi dokument. Nažalost, po ustaljenoj navici, šta će čovek, on se uhvati za novčanik, izvadi taj dokument, ali taj dokument je u velikom broju slučajeva evro, dolar ili neka druga moneta.

Narodni poslanik Milorad Buha, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ovaj član 30. u praktičnoj primeni stvara ogromne probleme izbeglom stanovništvu. Organi unutrašnjih poslova postupajući po određenim instrukcijama MUP-a traže dokumenta koja su objavljena na sajtu MUP-a, ali znaju da dodaju još po nešto. Sad ću vam reći šta.
Ovih dana imamo u stručnim službama Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu brojne građane koji se javljaju i ukazuju na zloupotrebe položaja.
Kad dođe na šalter čovek je, prvo, osuđen da čeka, i s druge strane, da ispunjava sve ono što nalažu službenici na šalteru. Između ostalog, dobili smo tu informaciju, ja sam na to ukazao ranije, da im na šalterima, između ostalog, traže i odjavu iz Hrvatske o prebivalištu. Velika većina, posebno muškarci, ne smeju ići u Hrvatsku. Ne mogu da idu i da se odjave.
S druge strane, traže odjavu iz vojnog odseka i prijavu u vojnom odseku ovde. Molim vas, kakve veze ima putna isprava sa odjavom pred hrvatskim vojnim organom i sa prijavom ovde? Dalje, potvrda o plaćenom porezu. Kakve veze ima potvrda o plaćenom porezu? Čoveku koji ne plati porez neće dati putnu ispravu.
Ovde na sajtu MUP-a pod brojem šest piše da tražite prijavu stana. Šta će vam prijava stana? Da li vi unosite stanodavca u pasoš? Da li kažete u pasošu - čovek stanuje u dvosobnom ili trosobnom stanu ili možda u kupatilu stanuje? Da li to uvodite u pasoš? Šta će vam to? Ili možda uvodite levog vlasnika stana, pa desnog, pa preko puta, šta će vam to, samo stvarate probleme građanima pred državnim organima.
Posebno je to problematično za izbeglice koje za sve to moraju da odu u Hrvatsku, da tamo čekaju pred šalterom za nešto što ne treba, jer se to ne vodi ovde. Šta će to u pasošu?
Dalje, izvod iz matične knjige rođenih. Sve to imamo u ličnoj karti. Prvo napravimo zahtev, radnik na šalteru, administrativni radnik, radnik MUP-a proveri, lična karta mu se da na uvid, proveri da li ono što je navedeno u zahtevu odgovara onome što je u ličnoj karti. Šta će izvod iz matične knjige rođenih? Šta će administrativna taksa? Čovek iz Srbije putuje tamo jedan dan, drugi dan se vraća, plati tamo taksu, plati prevoz tamo, plati prevoz ovamo itd., za nešto što je nepotrebno. Imamo sve to u ličnoj karti, nemojte komplikovati.

Da li se još neko iz drugih poslaničkih grupa javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.