Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 34. stav 1. koji glasi – broj 30 zamenjuje se brojem 15. Ovaj član 34. odnosi se na rok za rešavanje o zahtevu za izdavanje putne isprave. Rok za rešavanje o podnetom zahtevu koji je predviđen u Predlogu zakona je 30 dana. Amandmanom SRS ovaj rok od 30 dana treba smanjiti na 15 dana. Ima više razloga za to i trebalo bi usvojiti ovaj amandman, a neke razloge ću navesti.
Svesni smo da je tehnologija savremenog doba dosta uznapredovala; procedura provere podataka je ubrzana i ne vidim razlog da se oteže sa izdavanjem putne isprave. Pre svega, tu se ne radi o nekoj masovnoj najezdi za podizanje putnih isprava, pasoša i ostalih dokumenata koji spadaju u putne isprave, pa se ne može stići. To je relativno mali broj podnetih zahteva po lokalnim ispostavama MUP-a, odnosno policijskim stanicama, da bi prosto bilo pravo čudo da se to ne uradi u predviđenom roku od 30 dana. Uzmimo primer lične karte: potrebno je da prođe par dana da biste je dobili, a to je neuporedivo više zahteva nego, recimo, za dobijanje pasoša.
Ovako ispada da neko ko podnese zahtev treba da se, blago rečeno, špijunira, proverava, kao da je neko sumnjivo lice, pa da se tek onda daje, ili ne, saglasnost za izdavanje putne isprave. Službenik koji izdaje pasoš, da ga crta rukom, bukvalno rečeno, pre bi ga uradio, nego što ste vi odredili ovaj rok od 30 dana.
Ali, kada znamo da će od dana primene ovog zakona o putnim ispravama važiti novi pasoš sa prostorom, kako ste naveli, za automatsko očitavanje podataka, to onda otvara neka druga pitanja.
Da li to odugovlačenje sa izdavanjem putne isprave omogućava vreme koje je potrebno da se pojedinim građanima u čip unesu neki specifični podaci, izuzev onih osnovnih koji su već upisani u putnu ispravu? To su dobro objasnili poslanici Srpske radikalne stranke Momir Marković i general Božidar Delić. Možda će se preko čipa omogućiti praćenje nekog pojedinca koji sa tim srpskim pasošem pređe granice Srbije. Jer, otkud on zna koja vrsta čipa mu može biti ugrađena u putnu ispravu?
Ovo možda zvuči neverovatno, ali ništa nije nemoguće, jer dobro znamo čime se sve pojedine službe služe i bave da bi došle do željenog cilja. Pitanje je koliko je naša državna administracija, odnosno vlast, jaka da održi u tajnosti ono što joj mi, građani Srbije, poveravamo na čuvanje kada dobijamo neku ispravu ili dokument, pa prilažemo lične podatke u širem ili užem kontekstu.
Ne verujem da će se neko od naših aktuelnih predstavnika vlasti isprsiti ispred predstavnika onih koji sa svojim agentima dovedenim iz belog sveta vršljaju po srpskim planinama tražeći srpske generale i reći – ne damo podatke, ne damo šifre itd. Ovde su u Srbiji maltene javno SAS-ovci, agenti MI-5, komandosi Delta odreda i ko zna još ko sve.
Mi, kao, propisujemo neke zaštitne mere i zaštitu podataka građana Srbije. Ovde je ministar, pa da ga pitam služi li nečemu oprema kupljena za vreme ministrovanja Dušana Mihajlovića bez tendera, za koju je dato mnogo miliona evra, a koja je bila namenjena za izradu novih ličnih karata?
Takođe, čuli smo da je Karla del Ponte danas u Beogradu, prema tome, poštovani građani, sklanjajte se sa puta da vas ne pregaze silni automobili koji prate ovo čudovište. Karla del Ponte verovatno će naložiti vlastima u Srbiji da se posle nečovečnog proterivanja Aleksandra Karadžića, sina Radovana Karadžića, protera i njegovo dete - beba koja je imala tešku operaciju kukova, sa sve fiksatorima i infuzijom u ruci.
Nadam se da ćete u danu za glasanje prihvatiti sve amandmane Srpske radikalne stranke.

Po amandmanu, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Radiša Ilić je u stvari amandman koji treba da popravi ono što je nedostatak u Predlogu ovog zakona. Ako mi dozvolite, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se samo osvrnuo na jednu kontradiktornost u zakonu o putnim ispravama, jer je Predlog ovog zakona u određenim normama u suprotnosti sa Ustavom, a i u suprotnosti je sa Zakonikom o krivičnom postupku.
Dame i gospodo, u članu 30. Predloga zakona predviđate: "Uz zahtev za izdavanje putne isprave stavlja se na uvid lična karta ili druga isprava iz koje se može utvrditi identitet, uverenje o državljanstvu - samo kod prvog izdavanja putne isprave po odredbama ovog zakona, kao i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva."
To je malopre najbolje objasnio poslanik Dragan Todorović ispred Srpske radikalne stranke, jer je ozbiljno ukazao na to kakve su mogućnosti za brojne zloupotrebe i koje posledice mogu da proizađu u vezi sa tim.
Šta sada znači odredba člana, ako uporedimo odredbu člana 30. sa odredbom člana 27. stav 6, koji kaže: "Radi utvrđivanja identiteta i drugih činjenica značajnih za rešavanje o zahtevu za izdavanje pasoša, diplomatskog pasoša, službenog pasoša i putnog lista, kao i fotografisanja i uzimanja otiska prsta i potpisa, prilikom podnošenja zahteva obavezno je prisustvo lica kome se izdaje putna isprava."
Dame i gospodo, stručna javnost će ovo vrlo brzo osuditi i reći će - ovde lud zbunjenoga pravi smešnim, da ne kažem nešto drugo. U članu 231. Zakonika o krivičnom postupku, dame i gospodo, propisano je u stavu 2: "Kada je to neophodno, radi utvrđivanja istovetnosti, ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog i uzeti otiske njegovih prstiju i javno objaviti fotografiju osumnjičenog i predvideti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta."
Šta ćemo sada, dame i gospodo narodni poslanici? Kako će sada predlagač da objasni koju normu treba sada primeniti, ako Zakonik o krivičnom postupku izričito normira i određuje da uzimanje otisaka i fotografisanje lica može da izvrši službeno lice organa unutrašnjih poslova samo ukoliko postoji odobrenje istražnog sudije, a na rešenje i na obrazložen predlog javnog tužioca.
U ovoj situaciji, dame i gospodo, sada imamo nešto čime se krši, prvo, Ustav i drugo, krši se Zakonik o krivičnom postupku. Sporedno zakonodavstvo sada preuzima ulogu osnovnog zakonodavstva, narušava se pravna logika i narušavaju se norme u Zakoniku o krivičnom postupku.
Ja ću vam sada iskreno reći - kada sam ispred Srpske radikalne stranke bio u Saveznoj vladi izborio sam se da ova norma uđe u Zakonik o krivičnom postupku i da ne može policija sa ulice da hvata ljude za rukav, da ih dovodi u kancelariju, da uzima otiske i da fotografiše, kao što je u prošlosti bilo brojnih zloupotreba.
Mi srpski radikali smo se u Saveznoj vladi izborili za to da se poštuju osnovna ljudska prava i da se ne dozvoli samovolja i zloupotreba.
Da stvar bude jasnija, dame i gospodo, ta norma je prihvaćena i ostala je u Zakoniku o krivičnom postupku kada je demokratska vlast došla na vlast i usvojila izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku. Prihvatila je, dakle, one norme i dispozicije SRS. Zato se poslanici SRS grčevito suprotstavljaju zloupotrebama, samovolji i kršenju osnovnih ljudskih prava.
Znači, gospodine Todoroviću, ispred Ministarstva unutrašnjih poslova, uporedite ove odredbe iz Zakonika o krivičnom postupku, član 231, sa predloženim odredbama zakona o putnim ispravama, i to pre svega člana 27. u kome se kaže da sada organi unutrašnjih poslova više ne moraju da traže saglasnost ni tužioca, ni istražnog sudije. Zašto je sada potrebno da građanin dođe u policiju i da traži putnu ispravu i da ga onaj hvata za rukav i kaže - sada ideš u kriminalističku kancelariju, ''krim tehnike'', da ti uzmemo otiske prstiju i da te slikamo spreda i anfas i da vidimo da li ćeš moći da ideš u inostranstvo ili ne.
Vrlo je ozbiljna stvar. Ovo je ozbiljno pitanje i ja ne znam da li ćete vi moći ovo da opravdate i da li ćete moći građanima da date valjano obrazloženje. Da li će oni građani koji dolaze po putnu ispravu biti tretirani kao kriminalci i kao osumnjičeni ako se na takav način prema njima postupa? Ne može tako, dame i gospodo.
Poslanici, ako glasate za ovu normu grubo ćete prekršiti Ustav i osnovni zakon, a to je Zakonik o krivičnom postupku, koji je regulisao ovlašćenja organa unutrašnjih poslova kada su u pitanju mere koje može da primeni, a pre svega uzimanje otisaka i fotografisanje. Ovo je represija, ovo nije - dođem ja na šalter, popunim formular i kažem izvolite, ja čekam kada ćete da mi izdate pasoš. Ne.
Još nešto, kada je u pitanju izdavanje putnih isprava, pošto je to meni jako dobro poznato, imaćete ovakvu situaciju: građanin podnese zahtev za izdavanje putne isprave, operativac ide da proverava u zgradu gde on stanuje i ide kod komšije sa kojim on ne govori. Kaže - da li ti znaš toga i toga; on kaže – znam. A gde on stanuje? On stanuje na 5. spratu. A kakav je to čovek? Jao, molim te, nemoj o njemu. Kakav je? Ma nemoj, molim te, to je lopuža, kriminalac, bitanga, to je državni neprijatelj.
Molim vas, ovo su izuzetno važne stvari. Vodite računa, nemojte ove zakone da usvajamo ovako na brzinu po broju, jer se ne radi o zakonu o lovu i ribolovu, ni o jabukama i šljivama, i vinu i rakiji. Radi se o zakonu o statusu naših građana koji treba da ostvare osnovna ljudska prava. Apelujem na Ministarstvo unutrašnjih poslova da, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, posebno u skladu sa evropskim paktom o pravima i slobodama građana, član 6, obratite pažnju i ne dozvolite da bilo ko na mala vrata poturi da narodni poslanici usvoje nešto što će naneti ogromnu i nenadoknadivu štetu našim građanima u ostvarivanju njihovih prava. Hvala najlepše.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 35. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Dame i gospodo, član 35. Predloga zakona o putnim ispravama govori o slučajevima kada nadležni organ odbija zahtev za izdavanje putnih isprava. Ovde imamo pet različitih situacija kada će tako nadležni organ da postupi. Mi u SRS smo procenili da u stavu 1. tačku 3) treba brisati iz Predloga ovog zakona.
Šta kaže ta tačka 3 – da će organ kome se podnese zahtev odbiti zahtev za izdavanje putne isprave ako je licu koje traži izdavanje putne isprave u skladu sa priznatim međunarodnim aktima zabranjeno putovanje. Prema stavu Srpske radikalne stranke ovo je apsolutno neprihvatljivo, ali sa druge strane, ovo pokazuje odnos aktuelne vlade prema našim građanima i odnos naših građana prema nekakvim međunarodnim organizacijama.
Stav SRS je da naši građani mogu odgovarati isključivo našim zakonima. Vi ste u obavezi da sve zakonske predloge, to stoji i u Poslovniku, a verovatno će stajati i ubuduće, uskladite sa zakonodavstvom Evropske unije. Prema tome, kada donesete jedan takav zakon koji ste uskladili sa propisima Evropske unije, onda ne postoji potreba niti je moguće primenjivati neki novi zakon, jer sve što je trebalo uskladiti sa aktima Evropske unije vi ste uskladili, usklađujete i usklađivaćete kroz neke buduće propise.
Zašto je Vlada odbila amandman kolege Zorana Krasića? Vrlo kratko obrazloženje: "Vlada ne prihvata amandman budući da je Republika Srbija dužna da poštuje sve međunarodne akte koji je obavezuju." Šta ovo znači? Republika Srbija jeste dužna da primenjuje, da poštuje međunarodne akte koji se ratifikuju u ovom parlamentu, dužna je da primenjuje zakone koji se eventualno usklade sa zakonodavstvom Evropske unije u ovom parlamentu. Sve mimo toga ne da nije dužna, nego ne sme da čini.
Ne sme svog građanina da stavi u nepovoljan položaj, kako je to ovde zaista nezgrapno rečeno, da ne dobije putnu ispravu ako mu je u skladu sa međunarodno priznatim aktima zabranjeno putovanje. Šta se dešava i zašto vi imate i u ovom zakonu ovaj predlog i zašto inače u zakonodavstvu imate tu vrstu predloga?
Srpska radikalna stranka je ovih dana izdala knjigu našeg predsednika Vojislava Šešelja "Haško instrumentalizovanje lažnih svedoka". Knjiga je izašla pre tri-četiri meseca. U aprilu je bio naučni skup na ovu temu.
U toj knjizi stoje 34 overene izjave građana Srbije koje su haški istražitelji ucenjivali, pretili im samo da bi ih naterali da budu svedoci optužbe u haškom slučaju dr Vojislava Šešelja.
Lično sam obavila razgovor sa više od 20 tih ljudi i, verujte, strašno mi je i da se prisećam kakvim su sve torturama ti ljudi bili podvrgnuti ne bi li ih prisilili da potpišu izjavu da će biti svedoci u haškom postupku protiv dr Vojislava Šešelja. Šta se desilo u međuvremenu?
Naravno, šira javnost i mediji nisu bili zainteresovani mnogo za taj naš naučni skup, mada su se evidentni stručnjaci iz oblasti prava, i sa međunarodnog nivoa, pojavili na tom skupu. Naravno, mi smo to objavljivali na način kako to inače radimo u opštoj medijskoj blokadi, kada je u pitanju proces protiv dr Vojislava Šešelja. Tu i tamo neko je to komentarisao, čak i u nekim neformalnim razgovorima nije se mnogo verovalo u ono što je pisalo u toj knjizi, iako su, ponavljam, u pitanju sudski overene izjave tih 34 ljudi. Šta se desilo u međuvremenu? Sada to sve svi vi znate. To više nije tajna.
Izneću još jednu digresiju. Na tom naučnom skupu sam tvrdila da imamo podatke da su se po Srbiji razmileli haški istražitelji da traže "pogodne" ljude koje će uspeti da vrbuju da svedoče protiv Vojislava Šešelja, zato što se haški sud našao pred jednim velikim problemom.
Bez obzira što je zakazano suđenje za 7. novembar, veliko je pitanje za Haški tribunal da li će imati ijednog relevantnog svedoka, jer sve je više onih koji su čak i prihvatili da budu svedoci Haškog tribunala, već su dali izjave, overili da ne žele da svedoče, naknadno priznaju da su bili ucenjivani itd. Dakle, definitivno Haški tribunal ima taj problem.
Šta se onda desilo ovih dana? Došao u Srbiju Patrik Lopez Tere. To je šef istražnog tima Karle del Ponte, odnosno Haškog tužilaštva.
Taj čovek je angažovao sudiju, tužioca za ratne zločine, ovog nesrećnika Vučkovića i njegovog zamenika, i oni su se tom Lopezu stavili na raspolaganje da mu pomognu da pronađu u Srbiji ljude koji su spremni da lažno svedoče protiv dr Vojislava Šešelja. Kada je Aleksandar Vučić u nedelju na konferenciji za novinare...
Inače, tim za odbranu dr Vojislava Šešelja svake nedelje u 12 sati drži konferenciju za novinare i na tim konferencijama redovno upoznajemo, pokušavamo da upoznamo građane Srbije sa svim što se dešava u Haškom tribunalu.
Naravno, sa tih konferencija nema izveštaja. Ako ih ima, onda je to u pola rečenice ili uglavnom komentar novinara, a ne direktno ono što je tamo rečeno.
Dakle, kada je Aleksandar Vučić rekao da se pojavio taj Patrik Lopez Tere, da su nam se javili ljudi kod kojih je on dolazio sa ovim Vučkovićem i sa njegovim zamenikom, onda je portparol Haškog tribunala Bruno Vekarić, koji je naravno na svim televizijama dobio udarni termin u svim vestima, rekao da je i njemu, zamislite, dosta tih srpskih radikala i izjava SRS i on će tamo nešto da tuži ne znam koga. Bruno Vekarić, onaj idiot, onaj sa onim ledenim pogledom, čovek koji me podseća, ne smem ni da kažem na koju vrstu ljudi.
Dakle, gospodine Batiću, vidim da reagujete zato što je on vaš blizak saradnik još iz onog vremena, znam da ste ga vi doveli u Ministarstvo, da ste ga vi, pre nego što ste otišli iz Ministarstva, smestili za portparola tužioca da ne bi dobio otkaz u Ministarstvu od buduće vlade. Ne morate da reagujete, znam ja to i bez vaše reakcije.
Taj Bruno Vekarić je rekao da radikali napadaju to specijalno tužilaštvo i onda se usudio... Gospodine Batiću, vi ste vrstan pravnik pa recite ili potvrdite, klimnite glavom kao što klimate u negativnom smislu kad govorim o Brunu Vekariću, da li on kao portparol ili bilo ko (osim što ste vi svojevremeno kada ste bili ministar, i ovaj prethodni ministar, a počeo je, vidim, i ovaj Petrović), da li iko može da komentariše nepravosnažnu presudu i neke bitne detalje iz tog postupka koji nije pravosnažno okončan. Naravno, nema niko pravo.
Ali, Bruno Vekarić je sebi dao za pravo da kaže da radikali napadaju Specijalni sud zato što je u postupku za krivična dela za zločin u "Ovčari", koji se vodi pred ovim specijalnim sudom, navodno, jedan od optuženih član Srpske radikalne stranke. Tada je Bruno Vekarić izrekao veliku laž, a ja ću reći istinu. Dvojica optuženih u tom postupku... Sada i ja kao pravnik činim nešto što ne bi trebalo, ali moram radi javnosti da odgovorim tom Brunu Vekariću da su dvojica od 17 optuženih za "Ovčaru" bili dobrovoljci SRS, jedan je Marko Ljuboja, drugi je Slobodan Katić. Na vašu žalost i na žalost Bruna Vekarića, i jedan i drugi su oslobođeni optužbe. Vesko Krstajić, sudija koji je vodio postupak, u obrazloženju presude, imamo to u transkriptu sa njegovog usmenog obrazloženja, kaže da mu je žao, on je uveren da oni jesu izvršili krivično delo i zločin, ali mu je žao što to ne može nikako da dokaže.
Takve stvari se rade da bi se udovoljilo Karli del Ponte, koja je danas gost kod Vojislava Koštunice, Borisa Tadića i ne znam koga. Još samo u jednoj rečenici, sve što je vezano za taj krivični postupak za zločin u "Ovčari" objavljeno je u knjizi dr Vojislava Šešelja "Politički ortakluk kurve Del Ponte i kurve del Koštunice". Tu su svi detalji objavljeni.

Gospođo Radeta, u više navrata ste upotrebili izraze koji nisu dostojni Narodne skupštine Republike Srbije. Replika, narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Rašeta je pominjala Bruna Vekarića.
(Predsedavajući: Gospođa Radeta.)
Izvinjavam se. Pominjala je Bruna Vekarića, mog nekadašnjeg saradnika i čoveka koji je zaista izvanredan pravnik, ali nisam njegov branilac, nisam njegov punomoćnik i nemam namere da branim gospodina Vekarića zbog toga što je gospođa Radeta ovde izrekla. Reagovao sam zato što se ne mogu na takav način vređati ljudi koji nisu prisutni. Ne mogu se uopšte sa skupštinske govornice vređati ljudi izrazima: idiot, nesrećnik itd. To je već stvar nekog elementarnog reda, jednog civilizacijskog nivoa. Prema tome, možete da kritikujete i Bruna Vekarića i bilo koga drugog, ali ipak, zbog poštovanja parlamenta, zbog poštovanja građana Srbije koji prate ove debate, treba se uzdržati od takvih izraza.
Gospodine predsedavajući, javio sam se ne da bih replicirao gospođi Radeti, jer ona nije meni ništa govorila nego sam se javio povodom povrede Poslovnika. Moje pitanje je, po ko zna koji put, kada će i da li će Srbija dobiti Ustavni sud? Ovo je jedina zemlja u Evropi, zapamtite, jedina zemlja u Evropi – to je, nažalost, i naša bruka i naše poniženje, jer se ovde, u ovoj prostoriji, biraju sudije Ustavnog suda – koja nema Ustavni sud. Namerno koristim izraz zemlja, ne može da bude država, ne može nikako da bude pravna država i to je problem.
Koje su reperkusije toga što Srbija nema Ustavni sud? Pa, uzalud usvajamo sve ove zakone. Svaki od njih treba da bude podložan oceni ustavnosti. Set zakona koji su sada na dnevnom redu, ovako analfabetski menjan raznim amandmanima koje je Vlada prihvatala, vrvi od povreda Ustava, pogotovo zakon o državljanstvu i zakon o putnim ispravama.
Nisam se javljao za reč, jer se ne vredi javljati za reč. Te zakone su pravili ljudi čiji je nivo pravničkog znanja takav kao da nikad nisu prošli pored Pravnog fakulteta, ne da nisu bili unutra, ili na prvoj godini, nego kao da nikada nisu prošli.
Čudom se čudim kakva je to Vlada koja nam predlaže ovakve zakone analfabetskog tipa. Pa, u seoskoj radnoj zadruzi, negde u nekoj nedođiji, ne bi bili predloženi ovakvi tekstovi zakona. Tu se ne vredi javljati, ne vredi gubiti vreme, jer to jednostavno ništa ne vredi. To je problem.
Nailazi nam još jedna stvar koja umnogome zavisi od Ustavnog suda i mogućeg reagovanja Ustavnog suda, a to su izbori. Ovde svaki dan vladajuća koalicija uveseljava građane Srbije pričom o izborima. Jedni u klin, drugi u ploču, a onda se pojavi neko treći da kaže - mi smo u velikom jedinstvu, koheziji, među nama postoji idila, zarekli smo se na večnu ljubav. Građani Srbije se čude, to je uvreda za njihovu inteligenciju.
Još nešto, ako se poštuje Ustavni zakon po pitanju izbora, izbori treba da budu raspisani do kraja godine ili 60 dana po donošenju zakona. Opet, to ne može biti pre kraja godine.
Znači, ako se poštuje Ustavni zakon, izbori mogu da budu do kraja marta iduće godine, najranije. To želite vi iz Demokratske stranke. Vaši koalicioni partneri ne žele ni to. Oni žele da izbora ne bude nikad, jer zašto bi bilo izbora, pa oni vladaju. Vi ste dozvolili da budete marioneta i ne trebaju nam izbori, ali to treba da proceni i oceni Ustavni sud, a mi nemamo Ustavni sud. Nikakav rezultat ne daju ove konsultacije šefova poslaničkih klubova. Ne dolazi na dnevni red ništa. Vidimo da stižu predlozi raznih zakona za buduće sednice i među njima ne vidimo predloge zakona o Ustavnom sudu i o postupanju ili postupku pred Ustavnim sudom.
Prema tome, izgleda da je ovo zamajavanje svih narodnih poslanika i svih građana od strane vladajuće koalicije, jer ako nemamo Ustavni sud, nema zakonodavne aktivnosti, a parlament i predsednik parlamenta treba da budu glavni ustavobranitelji nečega što ste vi nazvali Ustavom, što je daleko od osnovnog akta jedne zemlje po evropskim standardima i što mi iz sve snage kritikujemo, ali ga poštujemo čak i takvog kakav je. To vam govorim u ime Demohrišćanske stranke Srbije i u ime poslaničke grupe LDP.
Gospođo Radeta, izvinite što sam mahinalno permutovao vaše prezime.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po amandmanu, tri minuta.

Molim vas, samo nemojte da mi računate vreme, želim da u ime Vjerice Radete, vezano za njenu izjavu da je Bruno Vekarić idiot, objasnim na šta je mislila gospođa Radeta.

Gospodine Todoroviću...