Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, već drugi dan raspravljamo o predlogu kandidata za guvernera NB RS. Imali ste prilike da čujete niz konkretnih argumenata, koje su iznosili predstavnici SRS, koji ne samo da u predlogu kandidata vide kompetentnu ličnost po njegovoj stručnosti, nego pre svega osporavaju izbor Jelašića za guvernera zato što smatraju da Jelašić, zbog svega onoga što je uradio do sada, ne samo da ne može da bude guverner, nego bi normalno i u normalnoj državi morao da odgovara po zakonu.
Postoji ovde jedna stvar koju bi trebalo na neki način ipak da rezimiramo. Ako postoji jedna stvar koja je netačna, koju su izneli poslanici SRS, i vi to dokažete, mi ćemo da glasamo za Jelašića. Ako takvih stvari nema, onda se postavlja pitanje kako vi možete da glasate za Jelašića.
Ovo što je izneto u Skupštini Srbije i za Dinkića, i za Jelašića je najteža moguća optužba, posle koje samo bi trebalo da usledi krivična prijava i da državni organi urade onaj svoj posao koji bi trebalo da urade. Pokušaću samo na jednom primeru da vam dokažem o kakvom se čoveku radi.
Čuli ste ovde priču o Jelašića vili, koju je on kupio navodno za 380 hiljada evra, koja suštinski vredi i plaćena je sigurno preko milion.
Postavljamo jednostavno pitanje - odakle Jelašiću milion evra? Dobili smo biografiju. Kažu da je magistrirao 95. godine. Pretpostavljam da je odmah krenuo da radi u Dojče banci i do 2005. godine on ukupno ima 10 godina radnog staža.
Pretpostavimo da je vanserijski talenat, stručnjak, sposoban da odmah dođe na radno mesto koje je dobro plaćeno. Postavljam pitanje da nam Radovan Jelašić kaže na kojim je to mestima radio, jer za 10 godina on je morao da uštedi milion evra. Po 100 hiljada evra, pored onoga što je morao da troši za život svoj i svoje porodice, on je mogao da ostavlja 100 hiljada evra.
Dobro, ništa to nije čudno, zarađuje se dosta, zaradi se 100 hiljada evra. Gospodo poslanici, 100 hiljada evra je ozbiljna cifra u svakoj državi. Takva cifra ne može da ostane bez traga. Ta cifra mora biti registrovana u nekoj državi kroz poreski sistem.
Mislim da će se gospodin Vujadinović složiti da ne postoji država u kojoj je nemoguće da vam ostane 100 hiljada evra, a da to ne bude registrovano kroz porez. Postoje Sejšeli, raznorazna ostrva, ali to su stvari koje su nezakonite. To je kažnjivo svuda u svetu, jer, pazite, dok je taj protok novca, dok ne dođete u situaciju da nešto kupite, vi tog momenta morate da dokažete odakle vam je novac.
Radovan Jelašić je od 96. godine, pa do 2004. godine morao da ima poreske prijave i da dokaže odakle mu milion evra da bi kupio vilu koju je kupio. On je, kao i oni koji su došli 2000. godine u oktobru sa zavežljajima, pa kao neki kod tetke, neki kao podstanari, posle nekoliko godina, evo ovaj posle pet godina, onaj posle šest, postali su milioneri. To je problem sa kojim se vi kao poslanici vladajuće stranke suočavate.
Vi dolazite u priliku da glasate, iako ste svi sigurni, jer vam iznosim konkretan način kako dokazujem da je Radovan Jelašić kriminalac i da je ove pare zaradio zajedno sa Mlađanom Dinkićem na svim kriminalnim radnjama, od Nacionalne štedionice, upada u NBJ, svih onih poslova, a kasnije ću i pročitati neka poslanička pitanja u okviru diskusije, da vidite kako je Radovan Jelašić došao do vile, odnosno do ovog novca. Postavlja se pitanje - kakva je uloga vaša ovde, da li vi treba da učestvujete u tom zajedničkom zločinačkom poduhvatu da jednog kriminalca...
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću, molim vas da pazite na reči.)
... gospodine Albijaniću, nadam se, bar sam vas čuo nekoliko puta da se vi zalažete za Haški tribunal itd, ovaj termin sam naučio od Haškog tribunala. Prema tome, ne znam zašto me opominjete, to su te tzv. evroatlantske integracije. Usvajamo mi neke stvari za koje mislimo da mogu da se primene u našoj državi, samo ne za ono što vi hoćete, nego za ono za šta je zainteresovana ova država i građani ove države.
Postavlja se pitanje - zašto Boris Tadić i Vojislav Koštunica učestvuju u ovom zajedničkom zločinačkom poduhvatu, je l' to dokaz da je vama vlast samo mogućnost da dođete do plena. Jeste.
Jeste, jer vi prelazite preko činjenica - lopov, kriminalac, može da bude izabran za guvernera. Mi nećemo da diramo vaše lopove, vi ne dirajte moje, rasporedili ste se u vladi, po ministarstvima i završen posao.
Ali, zašto vi učestvujete u tome? Zašto ne pitate u vašim poslaničkim klubovima, zašto da mi ovakvog lopova podržimo na mesto guvernera.
Razumem ove iz G 17, njih razumem, dođu kod Mirosinke i ona im napiše referata, oni pročitaju ovde i misle da su završili svoj posao, a zašto vi pristajete na to?
Hoćete normalnu državu, a kažete da se borite za normalnu državu. Čekajte, da li vi mislite da možete da dobijete normalnu državu sa Radovanom Jelašićem na mestu guvernera. Sa ovakvim lopovom vi hoćete da dobijete normalnu državu.

Gospodine Todoroviću, ponovo vas upozoravam da vodite računa o terminima koje upotrebljavate.

Gospodine Albijaniću, dajem vam priliku da vi u vašoj stranci dobijete informaciju od Radovana Jelašića vezano za ovolike pare.
Znate, to je jednostavno, donese vam samo devet poreskih prijava. Ljudi, pa jedan obućar koji udara blokeja, flekice i krpi, on svake godine mora da podnese poresku prijavu, njegov dohodak ili ostatak dohotka pitanje da li je par stotina evra za godinu dana, a ovakav novac da bude bez traga, pa to je nemoguće.
Samo vam omogućavam da sve ove kritike na jednostavan način pokažete i da ih razvejete, da kažete da nisu istinite. Donesete poreske prijave Radovana Jelašića i kažete u Dojče banci zaradio je toliko i toliko, dok ga nisu uhvatili, pa ga onda otpustili, jer znate to je ozbiljna banka, ona ne trpi službenike koji zloupotrebljavaju svoj položaj.
Ne sumnjam da je Radovan Jelašić zaradio to i u Poljskoj, i u Bugarskoj itd, uništavajući ekonomiju i bankarski sistem tih država, ali i tamo je morao da prijavi taj dohodak. Jedanput mora, ne mogu pare pa padnu s neba. O tome govorim.
Gospodin Vujadinović će vam to stručno objasniti, bez ikakvih problema, da ne postoji mogućnost da ovoliki novac bude bez porekla.
Vi na poslaničkom klubu tražite od Radovana Jelašića, kažite ne možemo živi da ostanemo od onih radikala, daj nam te poreske prijave da im pokažemo i da završimo ovu priču.
Ovde ste vi suštinski saučesnici, ne samo u aboliranju dosadašnjeg kriminala Radovana Jelašića i Mlađana Dinkića, nego i ubuduće.
Ne mislite valjda da će oni da se zaustave na poslu koji su započeli upadom u Narodnu banku Savezne Republike Jugoslavije.
Koristim, pošto je vreme za diskusiju SRS isteklo, poštujem Poslovnik, koristim priliku da postavim neka poslanička pitanja, postavljam ih direktno ministru unutrašnjih poslova, Draganu Jočiću, da mu pomognem da na brži način dođe do traga na koji način su i Dinkić i Jelašić.

Gospodine Todoroviću, samo momenat, vi sada po Poslovniku, je l' tako? Sada vam vraćam vreme, tako da možete po Poslovniku.

Hvala vam, gospodine Albijaniću. Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova da otkrije, odnosno da dostavi Narodnoj skupštini informaciju, koliko je zlata i srebra zatečeno u trezorima Narodne banke Jugoslavije, a koliko u trezorima Zavoda za izradu novčanica na dan kada je gospodin Mlađan Dinkić, sa kriznim štabom, preuzeo kontrolu nad Narodnom bankom Jugoslavije.
Izvinjavam se koleginici Radeti, nisu to bili Putevi revolucije, nego Putevi kriznog štaba. Kada krenete putevima kriznog štaba dođete do puteva novca i načina kako se došlo do ovolikog novca. Takođe, postavljam pitanje da nam se dostavi informacija, koliko je vrednih umetničkih slika bilo u prostorijama Narodne banke Jugoslavije u Kralja Petra 12, u bivšem Bulevaru revolucije, čija su tu dela zatečena prilikom ulaska kriznog štaba, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, i koliko ih ima danas?
Tražim od ministra unutrašnjih poslova da nam dostavi informaciju, koliko je numizmatičkog kovanog i papirnog novca od izuzetne istorijske vrednosti zatečeno u Narodnoj banci Jugoslavije, kada je u nju takođe ušao krizni štab na čelu sa gospodinom Dinkićem i kolika je ta kolekcija danas? Takođe, postavljam pitanje da li su neke novčanice od 200 dinara prvo štampane, a onda zatim poništavane, zašto što je to rađeno i kolika je šteta od toga? Da li nekoliko novčanica, vrednosti nekoliko miliona, od 10 dinara još uvek čami u trezoru Narodne banke Jugoslavije i Zavodu za izradu novčanica, zato što se tadašnjem guverneru Mlađanu Dinkiću ne sviđa potpis, jer mu nisu rekli da prvo ide ime, pa posle prezime? Samo zbog te činjenice država je pretrpela ogromnu štetu.
Postavlja se pitanje, pa da nam Dragan Jočić odgovori, da li je guverner Dinkić raskinuo ugovor sa proverenim dobavljačima repromaterijala za novčanice i sklopio ugovore sa novim, koji isporučuju loši kvalitet, ali zato po mnogo većim cenama? To je po onoj narodnoj, jeste kaže da smo spori i radimo loše, ali smo bar zato skupi.
Postavljam pitanje ministru Jočiću da nam da odgovor, koliko je novca potrošeno za izradu specimena i koliko se puta putovalo u Gvineju Bisao, koliko je novca potrošeno na ova putovanja, da bi se dobio posao koji uopšte nije dobijen, ali je zato Narodna banka, odnosno država Srbija, građani Srbije, odnosno vi, gospodo poslanici, platili to debelo.
Kada bi dobili odgovore, prave odgovore samo na neka od ovih ili jedno od ovih pitanja, uopšte ne bismo gubili vreme ni na Radovana Jelašića, ni na Mlađana Dinkića, ni na Vladu, njima bi se bavili drugi državni organi, koji bi u skladu sa zakonom radili svoj posao, a oni bi dobili određenu nagradu od ove države, a to je boravak u zavodima za izdržavanje kazne i siguran sam da ne bi bilo manje od 40 godina.

Hvala vam puno. Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke, s obzirom da je Narodna skupština obavila raspravu o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice i, na osnovu člana 85. stav 3. Poslovnika, određujem 26. septembar 2007. godine  - danas u 15,30 časova, kao dan za glasanje o jedinoj tački dnevnog reda sednice devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.        (Posle pauze – 15,30)