Gospodine Krasiću, moramo da završimo izlaganje i citiranje Poslovnika.

Cenim vašu toleranciju i javiću se naknadno.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, a zatim narodni poslanik Nebojša Stefanović. Preostalo vreme LDP-a je četiri minuta, G17 plus nema više vremena, SPS pet minuta. Nebojša Ranđelović. Ne. Narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Dame i gospodo, od formiranja prve DOS-ove vlade u Srbiji pa do danas Narodna banka Srbije pripala je političkoj stranci G17 plus, poput neke srednjevekovne latifundije i taj princip zadržan je i do dan-danas.
Narodna banka je postala jedna od poluga čiji je cilj stavljanje u katastrofalan položaj srpske privrede, osiromašenje građana Srbije i predavanja našeg tržišta, što je veoma značajno, stranim multinacionalnim kompanijama i stranim bankama.
U ovom svetlu treba zaista i gledati ulogu Narodne banke i njenih guvernera do danas.
Što se tiče samog guvernera Jelašića, nakon malverzacija koje su poznate javnosti, koje su se pojavile u Dojče banci 1998. godine, kada je bio umešan u aferu prodaje jedne cementare u Češkoj, bio je zamoljen, odnosno morao je da napusti Dojče banku. Zatim, nakon toga postaje savetnik u HVB banci početkom 2004. godine ili čak sredinom 2003. godine u Srbiji, a do 1. februara postaje član Upravnog saveta direktora HVB banke.
Nakon toga, Jelašić postaje guverner u tom trenutku. Dva meseca po dolasku na čelo Narodne banke prva afera se pojavila u javnosti gde je guverner Jelašić sklopio ugovor sa Aleksandrom Šandorovim, dotadašnjim vlasnikom vile od 180 kvadratnih metara, sa 15,5 ari placa na Dedinju, koju je, kako sam tvrdi, platio 380.000 evra, iako je tržišna cena, prema mišljenju stručnjaka, bila nekih milion evra.
Naravno, iako je bilo više ponuđača koji bi mu u istom trenutku isplatili tu sumu, guverner Jelašić nijednom nije pristao na to, izbegao je odgovor na ovo pitanje.
Da sve bude još zanimljivije, u samom ugovoru piše da je HVB banka dala bankarsku garanciju za kupovinu ove vile. Da podsetimo, HVB banka je ona u kojoj je on samo do pre nekoliko meseci pre toga bio na vrlo važnom i odgovornom mestu.
Sledeća afera dogodila se kada je u to bio umešan viceguverner Dejan Simić, koji je uhapšen u trenutku kada je primao mito od sto hiljada evra kako bi se ukinula odluka Narodne banke Srbije o zabrani rada Kreditno-eksportne banke. Kako je rekao sam Jelašić, odluke o likvidaciji i davanju dozvole za rad banke donosilo je telo Narodne banke Srbije, dakle ne radi se o pojedincu.
Očigledno je da je nemoguće da je samo viceguverner Simić bio umešan u ovo, već je bilo potpuno jasno da je u celu operaciju morao biti uključen i Radovan Jelašić. Ovo su neke od afera koje su isplivale u javnosti koje se tiču njega lično.
Kada govorimo o monetarnoj politici koju je sprovodila Narodna banka i uopšte o politici koja je u finansijskom sektoru uticala na ovo što se danas dešava u Srbiji, moramo reći da je uništavanje domaćeg bankarskog sektora svakako jedna od ključnih i najtežih stvari po Srbiju, koju su tada učinili DOS-ova vlast, odnosno Mlađan Dinkić i kasnije Radovan Jelašić.
Još 2000. i 2001. godine postavili su temelje za stvaranje nove politike koju će voditi Narodna banka i vodi je i danas, da se unište ili potpuno marginalizuju domaće banke, a time kreira prostor za prodor stranih banaka, koje su prvenstveno zainteresovane da profit koji ostvare u Srbiji plasiraju u svoje matične države i druge države u okruženju, a ne u Srbiju.
Mi smo na ovaj način u višestrukom gubitku. Gubi se sposobnost domaćeg bankarskog sistema da kreditira srpsku privredu, i to pre svega proizvodni izvozni sistemi i delatnosti, a praksa je pokazala da strane banke to ne žele da čine u Srbiji i da svojom veoma lošom kreditnom politikom prema privrednim subjektima destimulišu stvaranje novih preduzeća i rast zapošljavanja u postojećim. Kasniće ću objasniti i kako loše mere Narodne banke utiču na loše kreditiranje privrede od strane stranih banaka.
Katastrofalnom kreditnom politikom prema domaćem stanovništvu, koja podrazumeva ogromne kamate na sve vrste kredita, a što je naročito opasno, jer su strane banke uglavnom stimulisale potrošačke kredite, i to ćete videti, pošto je Narodna skupština ratifikovala CEFTA sporazum, od 1. januara ćete imati mnogo veći prodor stranih proizvoda na naše tržište bez zaštitnih carina, pa ćete videti kako će te mere tek loše uticati na privredu Srbije.
Bez realnih ekonomskih opravdanja, građani Srbije, koji nisu imali dovoljnu zaštitnu politiku od strane države koju je bila zadužena da sprovodi Narodna banka, uzimali su te kredite, preterano se zaduživali i opasno se približili granici ozbiljne prezaduženosti države, što će se teško vratiti.
Što se tiče prisustva stranih banaka, posebno poglavlje u delovanju Narodne banke i samih guvernera predstavlja činjenica da je Narodna banka činila sve što može da onemogući strateške partnere iz Rusije, a da je faktički bankarski sistem prepuštala uglavnom interesu banaka sa Zapada. Za samo pet miliona dolara, koliko je u tom trenutku iznosio osnivački depozit, one su dobile celokupno tržište Srbije.
Za razliku od Beogradske banke koja je, kako smo čuli, bila u jednom trenutku sedma u Evropi, a koja je protivpravno ugašena u Srbiji, u Srbiju su došle takve banke koje su, evo, kako piše "Ekonomist", takve moći da na listi 50 najvećih banaka srednje i centralne Evrope nema nijedne iz Srbije. Toliko su moćne i uticajne te banke koje su došle ovde da preuzmu tržište Srbije i da pomognu Srbiji da se razvije i da raste.
Guverner Jelašić nedavno je izjavio u jednom intervjuu da u Srbiji nikada nije bila bolja ekonomska situacija. Ponekad se pitam, da li živim sa guvernerom u istoj državi. On to delimično objašnjava i porastom deviznih rezervi. Tu dolazimo do jedne vrlo zanimljive teme, pošto je struktura deviznih rezervi, kojom se hvali Narodna banka, veoma problematična.
Naime, u ozbiljnim državama, koje se na ozbiljan način bave svojom privredom i koje žele da ostvare privredni rast, devizne rezerve rastu tako što država povećava svoj izvoz, stvara jedan spoljnotrgovinski suficit, na takav način, na ozbiljan način, ojačava devizne rezerve.
U našoj zemlji, nažalost, struktura deviznih rezervi uglavnom se oslanja na devizne doznake koje šalju naši građani koji rade u inostranstvu, novac koji šalju svojim porodicama u Srbiju, i obaveznu rezervu banaka koja se povećava s vremena na vreme. Narodna banka radi to u nameri da poslovne banke povećaju kamate na kredite zbog povećane kreditne tražnje.
Međutim, treba imati u vidu da povećanjem obavezne rezerve od strane Narodne banke, Narodna banka smanjuje bitno kreditnu podršku stranih banaka privredi. Na ovaj način je došlo do povećanja kamatnih stopa, iako je sasvim jasno da su za većinu korisnika krediti i sada preskupi. Naravno, kada o tome govorimo potpuno je jasno da nema nikakvog govora o pomoći privredi Srbije na ovaj način.
Prevelika javna potrošnja, o kojoj smo više puta govorili mi iz SRS, takođe je direktna posledica katastrofalne fiskalne politike koju vodi Vlada osnivanjem fantomskih agencija za sve i svašta, kada postoje ministarstva koja su za to nadležna, nenamensko trošenje novca, nepostojanje kontrole. Mi smo tek nedavno izabrali članove Saveta Državne revizorske institucije, i tada smo opominjali, jer smo izabrali članove koji su izabrani po političkoj liniji, među kojima je jedan član, naravno, iz G17 plus, da ćemo svakako dobiti instituciju koja sigurno neće na ozbiljan način kontrolisati ovo trošenje.
Mere koje sprovodi Narodna banka samo će dodatno otežati položaj privrednih subjekata, a ono što su rekle kolege, da na ovaj način samo pomažemo uvozničkom lobiju, potpuno je tačno, jer izvoznici uopšte nisu stimulisani na ovaj način. Postavlja se pitanje - kuda će ići privreda ove zemlje?
Nažalost, još jedan detalj o kome ćemo imati prilike da više govorimo u budućnosti je politika zapošljavanja u Narodnoj banci Srbije.
Poseban zahtev koji se postavlja pred sve one koji žele da se zaposle u Narodnoj banci Srbije nisu ni znanje, ni stručnost, već politička pripadnost, da to bude politička stranka G17 plus i poštovanje Mlađana Dinkića.
Nezakonite smene svih ljudi u Narodnoj banci koje teku od 2001. godine naovamo, kako bi ta ista direktorska i šefovska mesta preuzeli probrani kadrovi, bili su nalik najgorim partijskim čistkama. Neretko su otpuštani čak i obični službenici, kako bi se otvorio prostor za zapošljavanje kadrova Mlađana Dinkića.
Međutim, sada se dešava da nezakonito otpušteni radnici dobijaju sudske sporove protiv Narodne banke, to se dešava i danas, može se proveriti u sudovima, gde se odštete koje se njima isplaćuju kreću u iznosu od 50.000 do 100.000 evra.
Ovo nisu nimalo beznačajna sredstva.
Postavlja se pitanje - ko je odgovoran za nezakonito postupanje prema tim ljudima i ko će narodu Srbije nadoknaditi štetu koja je na ovaj način izazvana.
Odgovor na to je da su za ovo svakako odgovorni guverneri Narodne banke, i Dinkić i Jelašić, a da ovakvo kriminalno ponašanje i stimuliše poslanike SRS da se ovde zaista bore da se ovakav čovek ne izabere na mesto guvernera Narodne banke.
Svim silama ćemo se suprotstaviti i kriminalu i korupciji koji vladaju ovom zemljom, jer je to naša obaveza zbog građana Srbije, jer mi moramo da se borimo da svi građani žive bolje, a to je jedini način da u tome uspemo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, pošto znamo, ista meta, isto rastojanje, Poslovnik je tu, čitaću iz njega.
Mislim da ne postoji u ovoj zemlji kompetentnija osoba od gospodina Jočića i mislim da ovo što treba gospodin Jočić u roku od pola sata da nam javi je vrlo značajno za ovu tačku dnevnog reda. Da se ne bi poslanici čudili o čemu se radi, radi se o jednom pismu koje su dobile sve poslaničke grupe.
Počinje sa: "Poštovana gospodo narodni poslanici..." Pismo sa dokumentacijom je poslao konzorcijum akcionara MB banke Niš, Grade Nikolić Niš, ne znam čoveka.
On traži da "...u okviru svojih nadležnosti preduzmete mere, uvedete u zakonski red guvernera Jelašića, Agenciju za depozite i sve one koji ih podržavaju, a koji delimično zauzimaju jedan broj mesta pored vas u Skupštini (izvinite, molim vas, meni mora neko da odgovori ko su ti) i da nam pomognete da sačuvamo našu privatnu imovinu, a da se poštuju i sprovode zakoni i odluke najviših organa u ovoj zemlji".
Pošto je ovo dugačko, sa puno dokaza, nemam nameru da sve ovo interpretiram, ali u suštini se nalazi da je gospodin Jelašić, kao guverner, doneo neke odluke koje su imale za posledicu likvidaciju te banke, da su sudovi rekli svoje, ukinuli te odluke guvernera, vratili na ponovni postupak, naredili šta treba da se uradi, guverner nije postupio po tim odlukama, mene to uopšte ne iznenađuje, takav je bio i Mlađan Dinkić, sećate se, nijednu odluku nije poštovao. Rekao je - kakav sud, Miloševićev sud meni vraća, pa u sudu se nalaze najveći kriminalci itd. To su njegove reči.
Ne ulazim u taj deo, sud neka rešava to kako misli da je najbolje da se uradi u skladu sa zakonom.
Međutim, siguran sam da će ovaj deo, ukoliko je tačan, a tražim da nas ministar Jočić hitno obavesti da li je to tačno, ovaj podatak je frapantan.
Kaže: "Knjigovodstvena vrednost imovine banke je bila 5,1 milijarda dinara. Namernim potcenjivanjem vrednosti imovine banke, ona je utvrđena na 3,9 milijardi. Po odluci Vrhovnog suda, ako se primene ti kriterijumi, to je oko šest milijardi". Data je neka struktura obaveza i vidi se da nije ispunjen nijedan uslov za likvidaciju banke. Međutim, evo šta tvrde ovi ljudi: "Vrhunac pljačke kapitala MB banke je u nagradi za likvidacionog upravnika u iznosu od ..." - sad je to dato u stotinama miliona dinara, ali on je to preveo...
(Predsedavajući: Vreme.)
... kako baš uvek vreme kad treba najvažniju stvar da kažem?
Znači, likvidacioni upravnik je dobio 4,5 miliona evra. Troškovi tog postupka su bili dva miliona evra. Razumem da se vodi likvidacioni postupak, da postoji neki spor, mogu mnoge stvari da shvatim, ali zar je moguće da su toliki troškovi? Da možda banka nije uništavana zbog ovih troškova? Privatna banka. Evo, to se direktno tiče gospodina Jelašića. Ne znam da li je ovo tačno ili nije tačno, ali molim gospodina Jočića da mi hitno dostavi, i meni i vama, da znamo da li su ovi podaci tačni ili nisu, jer se na bazi toga zaključuje kakav je odnos predloženog kandidata prema poštovanju ustavnosti, zakonitosti, da li ima neke malicioznosti u načinu na koji on primenjuje zakon.
Jer ovi tvrde da su sve probleme mogli da reše na taj način što su sklopili ugovor sa nekom ruskom firmom koja bi to preuzela. Ali, ovaj Jelašić mrzi vlasnike para. On voli Nemce, Francuze, Engleze, Amerikance, ali ako su vlasnici para Rusi, on ih mrzi. Nas Rusija sad brani, kako mi se čini, zar je moguće da naš guverner svojim svakodnevnim aktivnostima narušava nacionalnu politiku? Kako da glasam za takvog čoveka?

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, a zatim narodni poslanik Milan Nikolić.

Gospodine predsedavajući, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u toku jučerašnjeg i današnjeg dana poslanici LDP su u više navrata izneli razloge zbog kojih neće podržati ovaj predlog, odnosno glasati da gospodin Radovan Jelašić bude guverner Narodne banke Srbije.
Mene, gospodine Krasiću, malo iznenađuje, vi ste mnogo duže poslanik od mene, sada sam prvi put, ali prosto me zadivljuje koliko vi vere u predsedavajućeg imate, da ćete dobiti odgovor na neka od pitanja koja ste postavili tokom jučerašnjeg i današnjeg dana. Bili ste prisutni, kao i ostali poslanici, ignorisanju od strane predsedavajućeg, odnosno gospodina Albijanića, i od drugih koji su predsedavali ovom skupštinom, ili predsednika Dulića, da odgovore na zahtev, molbu poslanika LDP i ostalih poslanika da se kandidat za guvernera pojavi u skupštinskim klupama i da odgovori na neka od postavljenih pitanja.
Tačno je da formalno ne postoji njegova obaveza, ali zaista mislim da bi bilo neophodno, pre svega zbog građana, da građani ne bi stekli sliku da poslanici ovde žele da naruže kandidata za guvernera, bez obzira ko je on ili baš zato što je Radovan Jelašić. Problem je u tome što postoje bar tri osnovna razloga zbog kojih se ne može glasati za Radovana Jelašića.
Prvi je politički. O tome smo dosta juče govorili. To je da je Radovan Jelašić postao predmet jedne trgovine, jedne pogodbe. Onog momenta kada smo iz medija saznali da su postignuti dogovori oko upravnih odbora u javnim preduzećima, tog momenta je i došao ovaj predlog na skupštinski Odbor za finansije. Prošao je taj odbor, vladajuća većina ga je podržala, jer ih ima više u Odboru, i stigao je ovde pred Skupštinu.
Još jednom podvlačim da nemamo ništa protiv da jedna od stranaka predloži bilo koga za kandidata za guvernera.
Ali, gospodine Albijaniću, molim vas da mi ne govorite iza leđa, ometate me. Vas sam opomenuo, gospodine Albijaniću, vi me ometate, ne ometa me niko drugi.
Znači, politička pogodba, trgovina, mislimo da tako nešto ne zaslužuje mesto guvernera, koji treba da bude nezavisan.
Čak su i ministri iz DS, potpredsednik Vlade iz DS u više navrata govorili da je gospodin Jelašić zavisan od Mlađana Dinkića, predsednika G17 i u više navrata su se veoma loše izražavali o njegovom radu, odnosno monetarnoj politici koju vodi, o gubicima koje smo čuli i od više poslanika juče, koji su procenjeni na nekih 450 miliona evra.
Drugi od bitnih razloga zbog kojih ne možemo glasati za gospodina Jelašića je ta stručnost. Malopre sam pomenuo da, bez obzira što su ovde čitani referati od strane nekih poslanika koji su hvalili tvrd kurs dinara, stabilan kurs dinara, svi stručnjaci se slažu u tome da to pogoduje samo jednom lobiju, samo jednoj mafiji, a to je uvoznička mafija. Moram da pomenem, takođe, da je na čelu te mafije, naravno, gospodin Mišković. Pretpostavljamo da je on taj koji je glavni zagovornik da Radovan Jelašić bude guverner NBS. Treći razlog su te afere o kojima puno slušamo.
Znači, tačno je da u kupoprodajnim ugovorima stoji da je prodavac taj koji je obavezan da plati porez, odnosno da u vreme kada je sklapan taj ugovor tako stajalo, ali odomaćilo se kod nas i običajno pravo je da svako ko je bilo šta prometovao, odnosno bilo koju nekretninu, zna da je kupac uvek snosio ugovor i da je interes kupca taj da se prikaže niži porez. Naravno, poreska uprava radi u skladu sa zakonom i poreska uprava razrezuje porez na osnovu tržišne vrednosti, osim u jednom slučaju, a taj slučaj je bio kada je Radovan Jelašić kupio vilu i prikazao da je platio 380 hiljada evra, a platio je mnogo više.
Znači, zakon ne važi za sve jednako. Ako ne važi za guvernera, u tom slučaju guvernera mislimo da ta osoba ne može biti guverner.

Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić.

Poštovani predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o izboru kandidata za guvernera NBS, na predlog Odbora za finansije. Ne ulazeći u personalni problem, mislim da je Skupština dovedena pred svršen čin. Bilo bi možda bolje da su poslaničke grupe pokušale da iznađu prava i profesionalna rešenja, pa da Skupština ovde raspravlja o kandidatima i argumentima da izaberu one koji su najbolji.
Siguran sam da u ovoj sali sede dva do tri vrsna ekonomista, mislim i na gospođu Jorgovanku Tabaković, mislim i na Borku Vučić, mislim i na još ekonomista, ali nije samo mesto Skupština gde može da se o ljudima raspravlja. No, šta je, tu je. Verovatno se radi o nagodbi političkih stranaka i verovatno je dogovoreno da se na ovaj način bira jedini kandidat.
Međutim, mi mora da se osvrnemo na rad NBS, kao ključne poluge u vođenju monetarne politike zemlje i da vidimo kakvi su nam rezultati. Mnogo je toga u današnjoj i sinoćnoj raspravi rečeno. Po svemu sudeći, u dosadašnjem radu banke vidimo da ona deluje autohtono kao institucija, koja malo kome, pa i Skupštini, podnosi izveštaje za svoj rad, niti, pak, imamo izveštaje revizorskih institucija kako je to NBS radila. Zapravo, mi nemamo dovoljno informacija da bismo dali pravu sliku stanja stvari u NBS.
Iako kao zemlja prolazimo kroz veoma težak tranzicioni period, gde monetarna politika može da odigra dosta značajnu ulogu u prevazilaženju problema, nažalost, pre svega monetarna politika je previše restriktivna i otežava ionako neodrživo stanje, pre svega u privredi, ali rekao bih i na nivou standarda stanovništva.
Iz dosadašnjih izlaganja videli smo kolika je cena održavanja kursa dinara.
Takođe smo videli koliki nam je platni deficit, upravo zbog nerealnog kursa dinara u odnosu na evro i zbog motiva uvozničkog lobija da zgrće ogroman novac uvozeći nešto što je jeftinije nego što naša privreda može da proizvede i ponudi, i naravno da se u veoma težak ili još teži položaj dovode firme koje su izvozno orijentisane i koje ne mogu zbog ovakve konkurencije da dođu do izražaja.
Naravno, perspektiva tih, rekao bih ovog trenutka zdravih izvozno orijentisanih firmi je takva da će morati jednoga dana da zatvore vrata, jer ne mogu da izdrže konkurenciju u ovakvom odnosu vođenja politike kursa dinara. Naravno da cena održavanja ovakvog kursa, čuli smo, nije mala i da to košta poreske obveznike.
Takođe, želim da postavim pitanje koje se tiče monetarne politike. Da li se neko seća da je od 2000. godine naovamo doneta bar jedna podsticajna mera za privredu? Odgovor je da nije i da onakva privreda kakva jeste posle embarga, posle mnogih događanja, jednostavno nije u stanju da izdrži tu ekonomsku borbu u odnosu na konkurenciju koja se na ovako, rekao bih, nelojalan način nameće.
Takođe, mislim da ova politika nekritičnog otvaranja tržišta bankama pod veoma jeftinim uslovima i dekretom uništavanje četiri velike banke, donelo je nemerljivu, odnosno ogromnu štetu.
Takođe se pitam, kada se sve ovo tako desilo, zašto se ne ide na otvaranje jedne jake razvojne domaće banke, preko koje bi se mogao investicioni plan ili sredstva Nacionalnog investicionog plana da usmeravaju, preko koje bi se mogla usmeriti štednja, preko koje bi mogle da dolaze doznake naših građana koji rade u inostranstvu i u koju bi se slivala sredstva koja dolaze iz prodaje društvenih firmi, koja bi, kao tako jaka banka, mogla da napravi da njene usluge i u pogledu kamata, ali i u pogledu mnogih drugih stvari budu najmanje 30% jeftinije i natera ove inostrane banke da se tako ponašaju, što bi bilo u korist i države i građana. Siguran sam da bi od toga najviše interesa imala i Vlada Republike Srbije, zapravo privreda i narod Srbije. Da ne idemo daleko, uzmimo primer Slovenaca, koji su takvu banku napravili i koji iz toga imaju veoma dobru razvojnu komponentu.
Ako je Vlada odgovorna da stvara povoljan ambijent za funkcionisanje privrede, ništa manje nije odgovorna banka kao ključni deo jedne celine, misli se na NBS, jer ekonomska politika bez dobre monetarne politike nema perspektivu. Mislim da se ovde pravi takva nesinhronizacija, da od toga čitav ekonomski ambijent ima ogromne štete.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, prekoračili ste vreme.)
Još samo jednu rečenicu. Takođe, postavljam pitanje da li je potez guvernera banke bio dobar, da izda štedne i državne zapise na koje se bankama koje te zapise uzimaju plaćaju kamate 14-15%, a nekada i više procenata, a težimo ka inflaciji koja treba da bude jednocifrena?