Dame i gospodo, od formiranja prve DOS-ove vlade u Srbiji pa do danas Narodna banka Srbije pripala je političkoj stranci G17 plus, poput neke srednjevekovne latifundije i taj princip zadržan je i do dan-danas.
Narodna banka je postala jedna od poluga čiji je cilj stavljanje u katastrofalan položaj srpske privrede, osiromašenje građana Srbije i predavanja našeg tržišta, što je veoma značajno, stranim multinacionalnim kompanijama i stranim bankama.
U ovom svetlu treba zaista i gledati ulogu Narodne banke i njenih guvernera do danas.
Što se tiče samog guvernera Jelašića, nakon malverzacija koje su poznate javnosti, koje su se pojavile u Dojče banci 1998. godine, kada je bio umešan u aferu prodaje jedne cementare u Češkoj, bio je zamoljen, odnosno morao je da napusti Dojče banku. Zatim, nakon toga postaje savetnik u HVB banci početkom 2004. godine ili čak sredinom 2003. godine u Srbiji, a do 1. februara postaje član Upravnog saveta direktora HVB banke.
Nakon toga, Jelašić postaje guverner u tom trenutku. Dva meseca po dolasku na čelo Narodne banke prva afera se pojavila u javnosti gde je guverner Jelašić sklopio ugovor sa Aleksandrom Šandorovim, dotadašnjim vlasnikom vile od 180 kvadratnih metara, sa 15,5 ari placa na Dedinju, koju je, kako sam tvrdi, platio 380.000 evra, iako je tržišna cena, prema mišljenju stručnjaka, bila nekih milion evra.
Naravno, iako je bilo više ponuđača koji bi mu u istom trenutku isplatili tu sumu, guverner Jelašić nijednom nije pristao na to, izbegao je odgovor na ovo pitanje.
Da sve bude još zanimljivije, u samom ugovoru piše da je HVB banka dala bankarsku garanciju za kupovinu ove vile. Da podsetimo, HVB banka je ona u kojoj je on samo do pre nekoliko meseci pre toga bio na vrlo važnom i odgovornom mestu.
Sledeća afera dogodila se kada je u to bio umešan viceguverner Dejan Simić, koji je uhapšen u trenutku kada je primao mito od sto hiljada evra kako bi se ukinula odluka Narodne banke Srbije o zabrani rada Kreditno-eksportne banke. Kako je rekao sam Jelašić, odluke o likvidaciji i davanju dozvole za rad banke donosilo je telo Narodne banke Srbije, dakle ne radi se o pojedincu.
Očigledno je da je nemoguće da je samo viceguverner Simić bio umešan u ovo, već je bilo potpuno jasno da je u celu operaciju morao biti uključen i Radovan Jelašić. Ovo su neke od afera koje su isplivale u javnosti koje se tiču njega lično.
Kada govorimo o monetarnoj politici koju je sprovodila Narodna banka i uopšte o politici koja je u finansijskom sektoru uticala na ovo što se danas dešava u Srbiji, moramo reći da je uništavanje domaćeg bankarskog sektora svakako jedna od ključnih i najtežih stvari po Srbiju, koju su tada učinili DOS-ova vlast, odnosno Mlađan Dinkić i kasnije Radovan Jelašić.
Još 2000. i 2001. godine postavili su temelje za stvaranje nove politike koju će voditi Narodna banka i vodi je i danas, da se unište ili potpuno marginalizuju domaće banke, a time kreira prostor za prodor stranih banaka, koje su prvenstveno zainteresovane da profit koji ostvare u Srbiji plasiraju u svoje matične države i druge države u okruženju, a ne u Srbiju.
Mi smo na ovaj način u višestrukom gubitku. Gubi se sposobnost domaćeg bankarskog sistema da kreditira srpsku privredu, i to pre svega proizvodni izvozni sistemi i delatnosti, a praksa je pokazala da strane banke to ne žele da čine u Srbiji i da svojom veoma lošom kreditnom politikom prema privrednim subjektima destimulišu stvaranje novih preduzeća i rast zapošljavanja u postojećim. Kasniće ću objasniti i kako loše mere Narodne banke utiču na loše kreditiranje privrede od strane stranih banaka.
Katastrofalnom kreditnom politikom prema domaćem stanovništvu, koja podrazumeva ogromne kamate na sve vrste kredita, a što je naročito opasno, jer su strane banke uglavnom stimulisale potrošačke kredite, i to ćete videti, pošto je Narodna skupština ratifikovala CEFTA sporazum, od 1. januara ćete imati mnogo veći prodor stranih proizvoda na naše tržište bez zaštitnih carina, pa ćete videti kako će te mere tek loše uticati na privredu Srbije.
Bez realnih ekonomskih opravdanja, građani Srbije, koji nisu imali dovoljnu zaštitnu politiku od strane države koju je bila zadužena da sprovodi Narodna banka, uzimali su te kredite, preterano se zaduživali i opasno se približili granici ozbiljne prezaduženosti države, što će se teško vratiti.
Što se tiče prisustva stranih banaka, posebno poglavlje u delovanju Narodne banke i samih guvernera predstavlja činjenica da je Narodna banka činila sve što može da onemogući strateške partnere iz Rusije, a da je faktički bankarski sistem prepuštala uglavnom interesu banaka sa Zapada. Za samo pet miliona dolara, koliko je u tom trenutku iznosio osnivački depozit, one su dobile celokupno tržište Srbije.
Za razliku od Beogradske banke koja je, kako smo čuli, bila u jednom trenutku sedma u Evropi, a koja je protivpravno ugašena u Srbiji, u Srbiju su došle takve banke koje su, evo, kako piše "Ekonomist", takve moći da na listi 50 najvećih banaka srednje i centralne Evrope nema nijedne iz Srbije. Toliko su moćne i uticajne te banke koje su došle ovde da preuzmu tržište Srbije i da pomognu Srbiji da se razvije i da raste.
Guverner Jelašić nedavno je izjavio u jednom intervjuu da u Srbiji nikada nije bila bolja ekonomska situacija. Ponekad se pitam, da li živim sa guvernerom u istoj državi. On to delimično objašnjava i porastom deviznih rezervi. Tu dolazimo do jedne vrlo zanimljive teme, pošto je struktura deviznih rezervi, kojom se hvali Narodna banka, veoma problematična.
Naime, u ozbiljnim državama, koje se na ozbiljan način bave svojom privredom i koje žele da ostvare privredni rast, devizne rezerve rastu tako što država povećava svoj izvoz, stvara jedan spoljnotrgovinski suficit, na takav način, na ozbiljan način, ojačava devizne rezerve.
U našoj zemlji, nažalost, struktura deviznih rezervi uglavnom se oslanja na devizne doznake koje šalju naši građani koji rade u inostranstvu, novac koji šalju svojim porodicama u Srbiju, i obaveznu rezervu banaka koja se povećava s vremena na vreme. Narodna banka radi to u nameri da poslovne banke povećaju kamate na kredite zbog povećane kreditne tražnje.
Međutim, treba imati u vidu da povećanjem obavezne rezerve od strane Narodne banke, Narodna banka smanjuje bitno kreditnu podršku stranih banaka privredi. Na ovaj način je došlo do povećanja kamatnih stopa, iako je sasvim jasno da su za većinu korisnika krediti i sada preskupi. Naravno, kada o tome govorimo potpuno je jasno da nema nikakvog govora o pomoći privredi Srbije na ovaj način.
Prevelika javna potrošnja, o kojoj smo više puta govorili mi iz SRS, takođe je direktna posledica katastrofalne fiskalne politike koju vodi Vlada osnivanjem fantomskih agencija za sve i svašta, kada postoje ministarstva koja su za to nadležna, nenamensko trošenje novca, nepostojanje kontrole. Mi smo tek nedavno izabrali članove Saveta Državne revizorske institucije, i tada smo opominjali, jer smo izabrali članove koji su izabrani po političkoj liniji, među kojima je jedan član, naravno, iz G17 plus, da ćemo svakako dobiti instituciju koja sigurno neće na ozbiljan način kontrolisati ovo trošenje.
Mere koje sprovodi Narodna banka samo će dodatno otežati položaj privrednih subjekata, a ono što su rekle kolege, da na ovaj način samo pomažemo uvozničkom lobiju, potpuno je tačno, jer izvoznici uopšte nisu stimulisani na ovaj način. Postavlja se pitanje - kuda će ići privreda ove zemlje?
Nažalost, još jedan detalj o kome ćemo imati prilike da više govorimo u budućnosti je politika zapošljavanja u Narodnoj banci Srbije.
Poseban zahtev koji se postavlja pred sve one koji žele da se zaposle u Narodnoj banci Srbije nisu ni znanje, ni stručnost, već politička pripadnost, da to bude politička stranka G17 plus i poštovanje Mlađana Dinkića.
Nezakonite smene svih ljudi u Narodnoj banci koje teku od 2001. godine naovamo, kako bi ta ista direktorska i šefovska mesta preuzeli probrani kadrovi, bili su nalik najgorim partijskim čistkama. Neretko su otpuštani čak i obični službenici, kako bi se otvorio prostor za zapošljavanje kadrova Mlađana Dinkića.
Međutim, sada se dešava da nezakonito otpušteni radnici dobijaju sudske sporove protiv Narodne banke, to se dešava i danas, može se proveriti u sudovima, gde se odštete koje se njima isplaćuju kreću u iznosu od 50.000 do 100.000 evra.
Ovo nisu nimalo beznačajna sredstva.
Postavlja se pitanje - ko je odgovoran za nezakonito postupanje prema tim ljudima i ko će narodu Srbije nadoknaditi štetu koja je na ovaj način izazvana.
Odgovor na to je da su za ovo svakako odgovorni guverneri Narodne banke, i Dinkić i Jelašić, a da ovakvo kriminalno ponašanje i stimuliše poslanike SRS da se ovde zaista bore da se ovakav čovek ne izabere na mesto guvernera Narodne banke.
Svim silama ćemo se suprotstaviti i kriminalu i korupciji koji vladaju ovom zemljom, jer je to naša obaveza zbog građana Srbije, jer mi moramo da se borimo da svi građani žive bolje, a to je jedini način da u tome uspemo. Hvala.