Poštovani gospodine potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni gospodine ministre, član 226.
Lepo je što se na dnevnom redu Parlamenta danas nalaze 32 zakona, ili 34, svejedno, ali očito je da ovde nema atmosfere za neki ozbiljan rad; čitava atmosfera liči na ono - ''Kuća gori, a baba se češlja''. Zašto? Zato što postoji nešto što se zove hijerarhija pravnih akata. Zato što je prvo Ustav, pa Ustavni zakon, pa neki osnovni, opšti, strukturni, prioritetni zakon. Onaj ko ne zna, ne mora biti pravnik, to je napisano i u Ustavnom zakonu.
Ja namerno i uporno, možda deseti put za ovom govornicom, pitam predsednika Skupštine i ponavljam - da zemlja koja nema Ustavni sud ne može biti pravna država, ali, koristim prisustvo ministra da postavim nekoliko pitanja.
Pošto se često u medijima vodi polemika o tome kada će biti novi izbori, tobože se koalicioni partneri svađaju oko toga, a novim izborima treba da predstoji čitav set zakona, kako to piše u odredbi člana 3. Ustavnog zakona, pitanje je kada će biti donet zakon o izboru predsednika Republike, zakon o odbrani, zakon o Vojsci Srbije, zakon o spoljnim poslovima, zakon o službama bezbednosti, zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o lokalnim izborima i zakon o glavnom gradu?
Danas je 1. oktobar, biće tu i državnih praznika i verskih praznika do kraja godine, kada mislite da se ovi zakoni napišu, predlože i usvoje? Oni su pretpostavka za izbore, ili ćete izbore raspisati po postojećim zakonima?
Dalje, član 5. predviđa da do kraja ovog zasedanja budu usvojeni zakoni koji uređuju organizaciju i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcije predsednika sudova i sudija, zakon o Visokom savetu pravosuđa, zakon o organizaciji i nadležnosti javnih tužilaštava i izboru i prestanku funkcija javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, zakon o Državnom veću tužilaca.
Da li vi znate, koliki je ovo posao? Ona narodna, junačka, pesma kaže: '' Da si vila i da imaš krila, ne možeš ovo da uradiš''.
Mi se bavimo čitavim setom zakona, koji su, hajde da kažemo, onako kurtoazno, važni, ali potpuno beznačajni u odnosu na ovo što piše u Ustavnom zakonu i ono što sam sada pročitao.
Zakoni koji su danas na dnevnom redu treba da budu usaglašeni sa Ustavom do kraja iduće godine i sama ta činjenica govori da oni nisu važni. Možda nekome jesu, ali, samo da bi se stvorio privid kako Parlament intenzivno radi i kako je 35 zakona usvojio, a mi ćemo usvojiti 350 zakona i raznih konvencija, pa šta to znači?
Tu smo poslednji. Poslednji smo ratifikovali Sporazum CEFTA, pa slušamo polemiku da nećemo da priznamo taj sporazum. Em ne koristimo efekte, jer smo zakasnili, em se sada kaže ''ne'' kada su u pitanju nafta i naftni derivati, CEFTA nas ne interesuje. To je neodgovornost.
Još nešto, kada sam pomenuo zakone o sudovima i tužilaštvima, gospodine potpredsedniče, nadam se da ćete mi tolerisati, jer sam nabrajao ovo sve iz Ustavnog zakona, pa mi nemojte oduzimati ovo vreme.
Upravo sam bio u Beloj Crkvi. Čovek koji se zove Đan Jonel, rukovodilac Opštinskog javnog tužilaštva, mada ne znam šta znači rukovodilac opštinskog javnog tužilaštva, ali zato što smo u Srbiji dve godine imali penzionera kao državnog tužioca, a sada imamo v.d. državnog ili republičkog tužioca, zato postoji institucija koja se zove rukovodilac opštinskog javnog tužilaštva.
Ali, ne želim da diskreditujem čoveka, jer je pokazao hrabrost, obelodanio je svojevremeno, prilikom posete ministra pravde, tadašnjeg, Zorana Stojkovića, da od samog ministra na njega vrše pritisak da podigne krivične prijave protiv vlasnika i glavnog i odgovornog urednika Nezavisne radio-televizije ''TNT'', čovek se, inače, zove Stefan Cvetković, zato što je na svojoj televiziji prikazao kako neki pripadnici MUP-a šmrču kokain i, važnije od toga, zato što je na svojoj televiziji ukazao na malverzacije opštinskog funkcionera, odnosno odbornika, člana stranke bivšeg ministra pravde.
Još nešto, pitao sam predsednika Skupštine - kada će se na dnevnom redu naći inicijativa oko 20.000 građana za izmenu Zakona o radiodifuziji, odnosno ukidanju TV pretplate.
Gospođica, ili gospođa, Vukićević me je, pominjući neke TV serije i asocirajući na ona lepa vremena, ponukala da u ime DHSS-a postavim nekoliko pitanja, pošto su neki mediji, koji su imali hrabrosti da to prenesu, to delimično pogrešno preneli, a drugi, koji su postali agitprop vladajuće koalicije, to ne smeju ni da prenesu.
Pitanja su, želeo bih da odgovori budu negativni, da li je tačno da je RTS zaključila ugovor o snimanju TV serije sa produkcijskom kućom "Ava" iz Hrvatske? Da li je tačno da će ta serija biti snimljena u Srbiji i da su uloge poverene našim glumcima? Da li je tačno da će ta serija imati 100 epizoda, od kojih će svaka trajati 54 minuta? Da li je tačno da će RTS hrvatskoj producentskoj kući "Ava" plaćati 1000 evra za minut snimljene serije, što bi za celu seriju značilo preko pet miliona?
Samo pitam da li je tačno. Zašto RTS, kao javni servis koji ima 3.700 zaposlenih i svoju dramsku redakciju, nije sama snimila ovu seriju? Ako to ne može, zašto ne preko neke ovdašnje producentske kuće?
Kolika je dobit za pomenutu producentsku kuću iz Hrvatske, odnosno kolika je šteta koju treba da plaćaju oni koji plaćaju, protivustavno, a nema Ustavnog suda da se o tome izjasni, radio-televizijsku pretplatu?
Da li je RTS, kao javno preduzeće, bila obavezna da raspiše tender za snimanje jedne ovakve TV serije i da li je Vlada s ovim upoznata, da li je to odobrila i da li se time ponosi?
Dakle, ništa ne konstatujem, samo u ime DHSS-a to javno pitam.
