Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres, odmah da vam odgovorim, dobićete to u toku sednice, da sada ne čekamo i da zaustavljamo sednicu zbog toga. Prečišćeni dnevni red se umnožava.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 2, 3, 4. i 5. tački predloženog dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 2-5. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VLADI, ZAKONA O DRŽAVNOJ UPRAVI, ZAKONA O PLATAMA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA I ZAKONA O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U REPUBLICI SRBIJI
Da li predstavnik predlagača, Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? (Da) Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da je ovde objedinjena rasprava, zbog toga što se, uglavnom, radi o usaglašavanju ovih zakona sa Ustavom Republike Srbije.
Ako dozvolite, ja bih pokušao vrlo kratko i precizno da vam ih objasnim, odnosno da vam iznesem koji su razlozi rukovodili Vladu da vam predloži ove izmene i dopune i koje su to konkretne izmene i dopune.
Dakle, razlog za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi je u potrebi da se uređenje i rad Vlade i položaj članova Vlade uskladi sa novim Ustavom, što je neophodna pretpostavka za celovito i skladno ostvarivanje ustavnih funkcija, kako same Vlade, tako i Narodne skupštine i predsednika Republike.
U okviru Ustavom utvrđenih nadležnosti, Vlada, pored ostalog, utvrđuje i vodi politiku, dok je Ustav iz 1990. godine, koji je važio u vreme donošenja postojećeg Zakona o Vladi, sadržao ovlašćenje Vlade za vođenje, ali ne i za utvrđivanje politike.
Dakle, prva izmena se odnosi na to da se precizno navodi da Vlada i utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije.
Ustav, takođe, obavezuje Vladu da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, a time i grada Beograda, dakle, jedinice lokalne samouprave, za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu.
Međutim, od donošenja ovog ustava, Vlada više nije vlasna da obustavi od izvršenja opšti akt autonomne pokrajine, pa je u tom smislu usklađena s Ustavom odgovarajuća odredba Zakona o Vladi.
Predviđen je kraći rok od, umesto 15, 5 dana, u kome Vlada pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta jedinice lokalne samouprave, s tim što obustava od izvršenja akta od strane Vlade prestaje da važi ukoliko Vlada ne postupi u propisanom roku. Takođe se obustavljaju od izvršenja, saglasno Ustavu, samo opšti akti, dok pojedinačni akti ne mogu biti predmet ovog akta Vlade.
S druge strane, ostaje, naravno, nadležnost Vlade kada su u pitanju opšti akti u kojima se kao imalac javnog ovlašćenja pojavljuje autonomna pokrajina. Ja bih molio da to ne mešamo u daljoj raspravi.
Predlogom zakona se preuzima ustavno pravilo koje insistira na personalnoj odvojenosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, u tom smislu što član Vlade ne može, kao do sada, istovremeno da bude i narodni poslanik, poslanik u skupštini AP i odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave, niti član izvršnog veća AP i izvršnog organa jedinice lokalne samouprave. Ovo ustavno pravilo se dopunjava i time što se Predlogom zakona predviđa obaveza člana Vlade da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.
Iskreno, dosta ovoga je bilo jasno i u dosadašnjoj praksi. Međutim, praksa je opet pokazala da postoje različita tumačenja i mi i dan-danas imamo, de fakto, i ovde, u Narodnoj skupštini, a i na drugim nivoima vlasti, nerešeno pitanje sukoba nadležnosti. Nadam se da ćemo nakon usvajanja ovog predloga zakona imati malo bolju osnovu da nam se ovakve stvari ne dešavaju.
Naravno, odmah želim da kažem, imajući u vidu probleme koji se dešavaju u jedinicama lokalne samouprave, da će i novi zakon o lokalnoj samoupravi, takođe, na poseban način utvrditi, pojasniti pitanje nespojivosti funkcija.
Predlaže se i izmena teksta zakletve članova Vlade, u tom smislu što se proklamuje fundamentalni princip preambule Ustava - da je Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.
Razlozima zbog kojih prestaje mandat Vladi pre isteka mandata Narodne skupštine dodaje se još jedan - izglasavanje nepoverenja Vladi, što je izričito Ustavom predviđeno. Budući da je, saglasno Ustavu, rok za izbor Vlade koja se bira posle konstituisanja Narodne skupštine 90 dana, a za izbor nove vlade u slučaju izglasavanja nepoverenja ili neizglasavanja poverenja Vladi - 30 dana, predlaže se brisanje odredaba po kojima se svaka nova vlada bira po istom postupku kao Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine.
Status funkcionera, prema Zakonu o državnim službenicima, zadržali su državni sekretari u ministarstvima i generalni sekretar Vlade, dok su ostali funkcioneri, prema ranijim propisima, prevedeni u službenički sistem i na položaj dolaze, po sprovedenom internom i javnom konkursu, na vreme od 5 godina.
Predloženim izmenama Zakona o Vladi usklađuje se Zakon o državnim službenicima koji je donet posle Zakona o Vladi, pa se Vladi kojoj je prestao mandat izričito oduzima ovlašćenje da postavlja državne službenike na položaje. Predlaže se, dakle, da Vlada može da postavi samo državne sekretare i generalnog sekretara Vlade, čije su dužnosti vezane za dužnost ministra, odnosno predsednika Vlade, koji, inače, ne mogu ostati na funkciji, pošto Vladi prestane mandat.
Menja se i broj narodnih poslanika koji mogu zatražiti glasanje o nepoverenju, sa 20 na 60 narodnih poslanika, način na koji Narodna skupština razmatra predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili članovima Vlade, uključujući i predsednika Vlade, rok za održavanje sednice, najranije 5 dana po podnošenju predloga, potrebna većina za donošenje odluke o izglasavanju nepoverenja Vladi ili članu Vlade - više od polovine svih narodnih poslanika, i na koji način dolazi do usklađivanja sa Ustavom.
Sama Vlada može pred Narodnom skupštinom postaviti pitanje svog poverenja, što je novina predviđena u Ustavu i svojevrsni pritisak Vlade na Narodnu skupštinu da joj pruži podršku i sigurnost u daljem vođenju politike. Predlaže se da Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.
Odnos između predsednika Republike i Vlade, u vezi sa proglašenjem vanrednog stanja, usklađen je s Ustavom, budući da vanredno stanje više ne uvodi predsednik Republike na predlog Vlade, već Narodna skupština.
Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku zajednički donose predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade.
Pored toga, novi ustav ne ovlašćuje predsednika Republike da od Vlade traži da izloži stavove o pojedinim pitanjima iz nadležnosti Vlade, tako da Predlog zakona sadrži odredbu koja se odnosi na odnose predsednika Republike i Vlade, koji se zasnivaju na saradnji i na pravima i dužnostima određenim Ustavom, zakonom i drugim opštim aktima.
Konkretno, član 1. Predloga izmena i dopuna Zakona je usklađivanje sa članom 123. tačka 1. Ustava Republike Srbije, član 2. je usklađivanje sa članom 192. stav 1. Ustava Republike Srbije, član 3. je usklađivanje sa članom 126. stav 1. Ustava Republike Srbije, član 4. se odnosi na usklađivanje sa članovima 109, 114, 128, 131. Ustava Republike Srbije, član 5. je usklađivanje sa Zakonom o državnim službenicima, koji je donet nakon Zakona o Vladi, član 6. je usklađivanje sa članom 30. Ustava Republike Srbije, član 7. sa članom 131. Ustava Republike Srbije, član 8. sa članom 132. stav 2. Ustava Republike Srbije, član 9. sa članom 130. stav 2. Ustava Republike Srbije, a član 10. sa članom 133. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije.
Dakle, ovi članovi dalje odnose se na ovo usklađivanje, ukupno sistemsko usklađivanje koje sam malopre pomenuo.
To bi bilo sve u mom uvodnom izlaganju vezano za Zakon o Vladi. Naravno, za sva vaša pitanja i sugestije, ostajem na raspolaganju.
Prešao bih odmah na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi. Suštinska promena Zakona o državnoj upravi, koju Predlogom zakona treba izvršiti, tiče se odnosa organa državne uprave i Vlade sa organima autonomnih pokrajina, što je osnovni razlog za promenu ovog zakona.
Predložene su i druge izmene i dopune Zakona o državnoj upravi, radi preciznijeg uređivanja sistema organa državne uprave, kako bi se započeti preobražaj državne uprave nastavio usklađivanjem ove oblasti s ustavnim rešenjima.
Budući da novi ustav ne dopušta mogućnost da član Vlade bude i narodni poslanik, što je prema Ustavu iz 1990. godine bilo moguće, ne postoji potreba da se u ovom zakonu pravi razlika između člana Vlade i državnog sekretara u pogledu pravila nespojivosti i sukoba interesa.
Vlada je, prema Ustavu, dužna da donese rešenje o obustavi od izvršenja samo propisa imaoca javnih ovlašćenja, na predlog Ministarstva, kao i da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa, što je uslovilo predložene izmene Zakona o državnoj upravi, jer je do sada Vlada mogla da obustavi od izvršenja i pojedinačne akte koji su zasnovani na opštim aktima.
Nadzor Vlade se, prema Ustavu, odnosi samo na odluke organa autonomnih pokrajina, a ne, kao do sada, i na druge opšte akte organa autonomnih pokrajina.
Ovaj nadzor je preventivan, u tom smislu što ga Vlada vrši pre stupanja na snagu odluke autonomne pokrajine, uz obavezu Vlade da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke. Sam Ustavni sud može odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. Kao što znate, Vlada je do sada mogla da obustavi od izvršenja i opšti akt autonomne pokrajine i pojedinačne akte koji su zasnovani na tom opštem aktu.
Do usaglašavanja sa Ustavom došlo je i u tom smislu što se predviđa da organ autonomne pokrajine, određen statutom, ima pravo žalbe Ustavnom sudu u slučaju povrede prava autonomne pokrajine, a Ustavni sud odlučuje o zaštiti prava pokrajinske autonomije i donosi odluku o tome da li je pojedinačnim aktom ili radnjom organa državne uprave ili lokalne samouprave povređeno pravo autonomne pokrajine.
Konkretno, u pitanju su opet odredbe Ustava, član 126, član 192, 186. i član 187. Ustava Republike Srbije.
Ako dozvolite, prešao bih na Predlog zakona o dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
U sistemu državnih organa Republike Srbije, pre stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima, postojala je kategorija lica koja su imala status postavljenih lica, a nisu rukovodili unutrašnjom jedinicom u državnom organu.
U skladu s odredbama Zakona o državnim službenicima koji je stupio na snagu 1. jula 2006. godine, njihova radna mesta nisu postala položaj, već izvršilačka radna mesta, što znači da je tim licima prestao status postavljenih lica, a, pri tome, nisu stekla status lica koja rade na radnom mestu koji postaje položaj.
Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika nije izričito uređen način na koji se određuje koeficijent za obračun plata tim licima, pa je Predlogom zakona predviđeno da se koeficijenti licima određuju prema osmom platnom razredu platne grupe na kojoj se nalazi radno mesto.
Predloženim rešenjem, radno-pravni položaj ovih lica upodobljava se sa radno-pravnim položajem postavljenih lica koja su raspoređena na izvršilačka radna mesta, zbog toga što nisu postavljena na položaj posle okončanja javnog konkursa, tj. oni stiču pravo da im se odredi koeficijent kao i državnom službeniku koji je s položaja premešten na izvršilačko radno mesto.
Konkretno, verovatno je ova situacija mogla da se rešava i određenom analogijom, koja, nažalost, nije primenjivana, odnosno negde jeste, a negde nije, i to je izazvalo različit pristup ovom problemu. Zbog toga bi bilo dobro da Narodna skupština usvoji ovu dopunu zakona kako bi bilo ujednačeno ponašanje u ovim situacijama.
Što se tiče Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Predlog zakona ima za cilj da se pitanje državnih i drugih praznika u Republici Srbiji uredi jednim zakonom, čime bi se stvorila osnova za stavljanje van snage Zakona o državnim praznicima Savezne Republike Jugoslavije, koji se kao zakon bivše državne zajednice SCG primenjuje u Republici Srbiji.
Stavljanje van snage tog zakona neophodno je, između ostalog, i zbog toga što bismo, ukoliko to ne bismo učinili, i dalje praznovali 27. april - Dan Savezne Republike Jugoslavije.
Predlogom zakona predviđena je dopuna postojećeg, našeg važećeg zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, propisivanjem Nove godine, Praznika rada i Dana pobede za državne praznike, uz istovremeno određivanje kada se praznuju praznici i utvrđivanje načina praznovanja državnih praznika u slučaju kad jedan od datuma kada se praznuje pada u nedelju.
Dakle, ovo bi bilo, nadam se, dovoljno precizno uvodno izlaganje o ova četiri predloga zakona.
Kao što ste imali priliku da čujete, dakle, radi se o usklađivanju, uglavnom, s Ustavom Republike Srbije, a kada su u pitanju plate, praktično, malo preciznije definisanje jednog broja državnih službenika za koje do sada nije postojao jasan sistem i princip primene platnog razreda.
Pozivam vas da, nakon rasprave, usvojite ova četiri zakona, prosto su neophodna kao nastavak reforme koju smo započeli usvajanjem Ustava Republike Srbije. Hvala vam.

Hvala puno.
Obaveštavam narodne poslanike da je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SRS-a narodni poslanik Vjerica Radeta, Poslaničkog kluba DS-a - narodni poslanik Vlatko Ratković, a Poslaničkog kluba LDP-a - narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li narodni poslanik dr Vladan Batić, koji je na sednici Odbora za pravosuđe i upravu izdvojio mišljenje povodom razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, najpre da ukratko prokomentarišem izlaganje gospodina ministra.
Reče ministar malopre da se nada da je njegovo obrazloženje bilo dovoljno precizno. Moram da kažem da smo ovo što je gospodin Milan Marković nama ovde rekao svi dobili kao obrazloženje Predloga ovog zakona. Mi smo, gospodine ministre, pismeni i nema potrebe da nam čitate ono što ste nam već u pisanom obliku dostavili. Ili, vi, možda, ne znate ili niste bili upoznati šta tačno ovde piše, s obzirom na to da smo ove predloge zakona imali na dnevnom redu u junu i da je tada, u ime Vlade, ove zakone trebalo da obrazlaže, jel se to zove direktor Sekretarijata za zakonodavstvo, kako li, gospodin Zoran Balinovac.
Ono što smo očekivali od vas, gospodine ministre, s obzirom na početak rada današnje sednice, intervencije narodnih poslanika povodom kršenja Poslovnika i upozorenja na kršenje Ustava od strane Vlade Republike Srbije, predsednika Republike i predsednika Parlamenta, jeste da ćete vi, kao predstavnik Vlade, kao ministar nadležan za državnu upravu, pogotovo nakon primedaba, odnosno odgovora gospodina Dulića da on nije odgovoran, s obzirom na to da nije dobio odgovarajuće predloge od Vlade Republike Srbije, da nam objasnite zašto ste dozvolili, ne mislim vi, lično, mislim na Vladu Vojislava Koštunice i na predsednika Republike Borisa Tadića, da Srbija ovoliko dugo bude u neustavnom stanju?
To je, jednostavno, nedopustivo. I onda, kad vas slušam malopre kako nam pričate da su ova četiri predloga zakona samo radi usklađivanja sa Ustavom, stvarno mi nije jasno da li vi čitate i primenjujete Ustav od prvog do poslednjeg člana, odnosno Zakon o sprovođenju Ustava, ili to činite samo onoliko koliko je vama potrebno. To je, gospodine Milane Markoviću, neodgovorno i neozbiljno.
Rekli ste da je dobro što je prihvaćeno da ova četiri predloga zakona budu objedinjena, odnosno da rasprava o njima bude objedinjena. Mislim da to nikada nije dobro. Koliki god da je zakon, koliko god da članova ima zakon, znam, naravno, da naš poslovnik predviđa mogućnost spajanja u jedinstvenu raspravu i ne mogu da kažem da ovi zakoni ne ispunjavaju taj uslov, u smislu da zaista jesu slični po tematici, ali nikada nije dobro oduzimati narodnim poslanicima pravo da rade svoj posao, a kad god se spajaju tačke dnevnog reda, onda je to upravo to.
Sad ste vi narodnim poslanicima za četiri puta smanjili vreme da govore o ovim predlozima, a dobro znate da, kada se govori o predlogu izmena Zakona o Vladi, ili o državnim službenicima, narodni poslanici uvek imaju šta da kažu.
Naravno, nikada ne govorimo samo o onome što je napisano u ovim predlozima, jer moramo, kao narodni poslanici, da govorimo i o funkcionisanju Vlade, vezano i za ove zakone i za eventualnu zloupotrebu njihove primene.
Dakle, nije vam to dobra primedba i znam da, kao narodni poslanik u opoziciji, nikada niste podržavali, a nije to bilo tako davno, spajanje tačaka. Ali, dobro, vlast čini čudo, promeni za čas čoveka.
Nekoliko puta ste u toku vaše rasprave pominjali koji se član predloga jednog od ovih zakona usklađuje s Ustavom i onda ste svaki put naglašavali da to po Ustavu iz 1990. godine nije bilo tako rešeno.
Ne znam zašto imate tu potrebu, gospodine Markoviću. Narodna skupština i gotovo sve političke stranke, gotovo jednoglasno su usvojili Ustav. Znači, dogovorili smo se o nekim rešenjima koja je trebalo promeniti iz prethodnog ustava i, zaista, mogu da vam kažem da poprilično zlurado zvuče ti vaši komentari.
Sada nešto konkretno o predlozima svakog od ovih zakona.
Nije tačno da su ovi predlozi puko usklađivanje s Ustavom Republike Srbije. Kada bi to bilo tako, onda poslanici SRS-a ne bi imali ni primedbe ni amandmane na ove predloge zakona, a vidite, na osnovu amandmana koje smo vam dostavili, da se ne radi isključivo o usklađivanju s Ustavom.
Jer, tamo gde se radi o usklađivanju s Ustavom, naravno da nismo davali nikakve primedbe i upravo ovi amandmani govore o tome koliko poslanici SRS-a ozbiljno i odgovorno rade svoj posao.
Nadam se, gospodine Markoviću, da ćete vi naše amandmane prihvatiti, jer tek prihvatanjem naših amandmana imali biste potpune zakone. Nadam se da ste dovoljno ozbiljno pripremali ovaj predlog, da nećemo imati još jednu izmenu, s obzirom na to da svake godine menjamo ovaj zakon, trenutno govorim o Zakonu o Vladi.
Predložili smo, u članu 4, da se promeni tekst zakletve. U Predlogu stoji da zakletva članova Vlade glasi: ''Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.'' Promenili smo u svom amandmanu predlog zakletve i predlažemo da zakletva glasi: ''Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i obavezujem se da ću bezuslovno štititi njen suverenitet i celinu teritorije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije. Poštovaću Ustav i zakon, a dužnost člana Vlade obavljaću savesno i odgovorno.''
Ovo amandmansko rešenje je primerenije i bliže rešenju Ustava Republike Srbije. Mi ne govorimo samo o zakonu, odnosno o Vladi koja je trenutno aktuelna, pretpostavljamo da se zakoni donose na duži period. Verujte mi, ovo – zaklinjem se čašću, da to kaže Dinkić, Đelić, Đilas, Velja Ilić, ne znam, zaista, ko od građana Srbije veruje u neku čast ovih ljudi.
Mnogo je odgovornije i ozbiljnije da se ministri, članovi Vlade i predsednik Vlade obavežu zakletvom da će poštovati Ustav i zakon, a ne kao oni koji svoju čast ostave negde drugde; onima koji je imaju, biće dovoljna i ovakva zakletva. Za one koji je nemaju, neodgovorno je, smejaće nam se građani Srbije kada budu čuli da se neko od ovih ministara zaklinje svojom čašću, s obzirom na to da se za onog ko u vršenju svoje funkcije čini i kriminalne radnje, ko se bavi pljačkom naroda, svakako, ne može da se kaže da ima čast.
Dalje smo predložili, u članu 4, brisanje stava 3, a član 4. se odnosi na član 16. osnovnog zakona. Ne razumemo zašto ste brisali ono što je već bilo sadržano u Zakonu o Vladi, a taj član 16. osnovnog zakona govori o početku i prestanku mandata Vlade. Ranije je stajalo da se nova vlada bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine. Ne razumemo zašto ste to brisali. Svaki put kada na ovaj način menjate zakon, nekako kao da ostavljate mogućnost nekakvih zloupotreba, nekakvog izvrdavanja zakona. Niste nas ubedili u logičnost i zakonitost ovog predloga.
Imali smo promene i u članu 5. koji se odnosi na član 17. osnovnog zakona, a član 17. govori o ovlašćenjima Vlade i članova Vlade posle prestanka mandata Vlade. Predvideli ste da Vlada ne može u tom prelaznom periodu, to je ono vreme od raspisivanja izbora do konstituisanja nove vlade, postavljati državne službenike na položaje.
To je u redu, ali smo mi dodali da ne može zapošljavati nove državne službenike i nameštenike.
U junu, kada smo govorili o ovome, Vlada je odgovorila da ovakav amandman ne može biti prihvaćen zato što ovo nije u nadležnosti Vlade. To nije tačno.
U nadležnosti je pojedinačnih ministarstava, a valjda ministarstva čine Vladu Republike Srbije. Ovo se svaki put do sada zloupotrebljavalo.
Kada se raspišu izbori, uvek se naprimaju činovnici iz stranaka koje su trenutno na vlasti i onda imamo ono što i ovih dana slušamo, ministre sa po 50 savetnika, 12 državnih sekretara, nekad su to bili zamenici ministara itd. Jednostavno, mislimo da bi bilo dobro da se ovo usvoji zato što na ovaj način izbegavamo tu moguću zloupotrebu.
Na član 8, koji se odnosi na član 20. osnovnog zakona, takođe smo stavili primedbu; predložili smo da se stav 2. briše, zato što ste predloženim rešenjima otvorili mogućnost zloupotrebe predsednika Narodne skupštine, da odugovlači sa zakazivanjem sednice Narodne skupštine povodom ostavke predsednika Vlade. Ne vidimo zašto ste menjali ono što je bilo u Zakonu - ako predsednik Vlade podnese ostavku, da je predsednik Narodne skupštine u obavezi da na narednoj sednici, a najduže u roku od sedam dana, to stavi na dnevni red.
Ako to ne bi bilo tako, mogli bismo da imamo slučaj kakav smo već imali. To se odnosi i na član 10, gde smo vam reči: "prosleđuje ostavku", zamenili sa: "dostavlja ostavku". Ovo su amandmani koji su nastali iz prakse, koji su nastali iz ponašanja pojedinih grupacija u prethodnoj vladi Vojislava Koštunice, koja se mnogo ne razlikuje od ove vlade. Dakle, svi se sećamo onih ostavki članova Vlade iz G17 plus, pa jesu podneli ostavke, pa nisu, pa jeste dobar tekst, pa nije dobar tekst, pa je to trajalo onoliko koliko je njima odgovaralo.
Te stvari, gospodine ministre, moraju biti precizne. Ako neko odluči da iz nekog razloga podnese ostavku, a predsednik je Vlade, nema pravo Narodna skupština ni časa da časi, već odmah da tu ostavku konstatuje i dalje se zna kakva je procedura, da sada ne ulazimo u to.
U Predlogu zakona o državnoj upravi predložili smo vam brisanje člana 2. Predloga zakona, a član 2. odnosi se na član 57. osnovnog zakona o državnoj upravi i govori o nadzoru nad zakonitošću propisa imalaca javnih ovlašćenja.
Predvideli ste u ovom članu 2, a odnosi se na stav 2, gde ste brisali ove reči - ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi po predlogu ministarstva, ono je dužno da Vladi predloži donošenje rešenja o obustavi od izvršenja propisa - i stajalo je u osnovnom zakonu - i na njemu zasnovanih pojedinačnih akata. Vi ste to brisali.
Ne vidim koji vam je pravni osnov za tako nešto, jer ovakvo rešenje ostavlja mogućnost raznih zloupotreba vezanih za nadzor nad zakonitošću propisa. Podsetiću vas, takođe, na jedno pismo koje je predsednik Republike Boris Tadić svojevremeno uputio povodom jednog zakona Narodnoj skupštini, gde je bio apsolutno protiv onoga što ste vi sada predložili u ovom zakonu.
Predlog zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
Amandman koji smo podneli na ovaj zakon, gospodine Markoviću, ne znam da li ste ga dobili, ali vas upozoravam da ga morate prihvatiti, zato što ste vašim predlogom izmenom člana 1, zapravo, uvrstili deo naših amandmana, jer smo vas, kada smo govorili o osnovnom zakonu, upozoravali tačno na probleme koji će se dešavati u toku primene ovog zakona. Tada nas niste poslušali, pa smo onda imali, i još uvek imamo situaciju da službenici u državnim organima sa istom stručnom spremom imaju drastično različite zarade, da je ostavljeno sekretarima ili ministrima u Vladi, sekretaru u Narodnoj skupštini, da postavljaju ljude na određene funkcije.
Tako imate popriličan broj službenika danas zaposlenih, recimo, u Narodnoj skupštini, koji imaju platu veću i od vas, ministre, i od svakog narodnog poslanika, a njihove kolege, sa istom stručnom spremom, imaju i duplo manju platu od njih, pa je onda, u toku primene ovog zakona, bilo i žalbi upućenih sekretaru, pa su te žalbe uvažavane, i to, takođe, nije sporno.
Sporno je to što ste opet ostavili nedorečenu odredbu, jer vi ste, pretpostavljam, razmišljali da se veza sa članom 22. osnovnog zakona podrazumeva, a mi vam predlažemo da ništa ne podrazumevate, nego da to regulišete precizno ovim zakonom.
Pročitaću vam konkretan amandman. Znači, mi smo rekli da se od 1. januara 2007. godine, koeficijenti državnim službenicima na izvršilačkom radnom mestu, koji su imali status postavljenih lica koja ne rukovode unutrašnjom jedinicom, određuju prema osmom platnom razredu platne grupe u kojoj se nalazi njihovo radno mesto. Vi ste to dali u vašem predlogu, ali ne ovako precizno. Pogledajte član 22. osnovnog zakona i videćete, ako ne bude ovako napisano, da ćete imati problem u primeni ovog zakona.
Nemojte da dozvolite da bilo koji rukovodilac može da procenjuje ko mu se više dopada ili ne dopada, nego da se jasno kaže na osnovu čega se kakvo rešenje donosi.
Takođe, želim radi javnosti, kada smo već kod plata državnih službenika, da napomenem da Vlada Republike Srbije nije mogla Administrativnom odboru Narodne skupštine, tako su bar rekli, da dostavi iznose naknada predsednicima i članovima upravnih odbora javnih preduzeća čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, sa nekim nemuštim obrazloženjem, da Vlada ima samo neke kumulativne podatke.
Prosto je neverovatno da Vlada na takav način komunicira sa Narodnom skupštinom i da niko od narodnih poslanika iz skupštinske većine o ovome uopšte ne govori. Zar nije strašno da Narodna skupština mora te podatke da traži posredno?!
Ja ću da vam kažem da je Vlada obmanula Narodnu skupštinu, jer sam tražila za jedno javno preduzeće, konkretno, visinu zarade i predsednika upravnog odbora i direktora tog javnog preduzeća, i dobila sam od Vlade odgovor.
Istina, nezadovoljna sam tim odgovorom, pa je gospodin Zoran Krasić tražio da MUP ispita, jer je tada bio Jočić ovde, verodostojnost tih podataka.
Hoću da kažem da, ako je Vlada mogla za to jedno javno preduzeće da kaže podatke, onda ne vidim zašto ne može za sve druge, nego obmanjuje Administrativni odbor i kaže - ne možemo o tome, gospodo narodni poslanici, da vas obavestimo; plate u javnim preduzećima i nadoknade u javnim preduzećima za članove upravnih odbora su, izgleda, državna tajna.
Znači, o svima drugima može da se piše, može da se priča, a o tome ko su sve predsednici upravnih odbora, to se objavljuje u "Službenom glasniku".
"Službeni glasnik" koriste pravnici, stručnjaci, svi oni kojima je to potrebno u poslu, i to, koliko god jeste javno, na neki način je za narod, za građane Srbije, podatak koji ne postoji u javnosti. Zaista bi bilo interesantno, naši predstavnici i predsednik Administrativnog odbora, gospodin Todorović, svakako će insistirati na tim podacima i upoznaćemo javnost s tim.
Izvinjavam se, gospodine predsedniče, vidim da sam prekoračila vreme. Ovo je dokaz kako nije dobro spajati raspravu o četiri zakona u jednu tačku dnevnog reda. Reći ću samo, vezano za Zakon o državnim i drugim praznicima, jednu ili dve rečenice.
Istina je da je ovo što ste nam predložili iz Vlade, gospodine ministre, uglavnom, usklađivanje sa faktičkim stanjem i sa Ustavom. Nemamo nijedan novi praznik, ono što smo slavili kao praznike ranije, ostaje i po ovom zakonu.
Nismo intervenisali amandmanski, a razmišljali smo, bilo bi dobro, pošto slavimo Dan pobede, da ste kao Vlada razmislili i o danu pobede posle Prvog svetskog rata. I taj dan pobede bi trebalo da se slavi u Srbiji, ali moramo nešto da ostavimo i za vreme kada mi budemo donosili zakone.
Jedino bi bilo dobro da, kao nadležni ministar, ne zloupotrebljavate ovaj zakon i da nikada, kao vaše kolege pre vas, ne obaveštavate zaposlene da mogu da spajaju praznike, da od dva dana naprave nedelju dana godišnjeg odmora, pa jedan deo ljudi, koji radi smenske poslove, to nikada ne može da koristi, a državni službenici, službenici po lokalnim samoupravama, ključ u bravu i po nedelju dana se ne radi zato što se spajaju praznici. To je, takođe, trebalo da se reguliše zakonom, ali očekujem da, kao ministar, to nećete u praksi da radite.
Dakle, gospodine ministre, završavam gospodine predsedniče, samo jedna rečenica još, ukoliko prihvatite sve amandmane SRS-a, imaćete primenljive i ozbiljne zakone, a ukoliko to ne uradite, nećete imati dobre zakone, pa ćemo imati uskoro opet izmene i dopune ovih zakona i, naravno, poslanici SRS-a neće glasati za njih.

Da li još neko želi reč?

Reč ima gospodin Vlatko Ratković.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama kao narodnim poslanicima nalazi se set zakonskih projekata čijim usvajanjem ćemo, kao Narodna skupština, zaokružiti sistem državne uprave i, na liniji ustavne podele na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, uspeti da u jednom velikom delu uredimo ovu materiju koja se tiče položaja Vlade, državnih službi itd.
Demokratska stranka će iz tih razloga glasati za ovaj set predloženih zakona.
Ja ću se osvrnuti ukratko na sva četiri zakonska projekta, odnosno predloga za donošenje ovih zakona.
Poslednji doneti zakon, podsetiću, Zakon o Vladi, kao i set zakona o državnoj upravi, o državnim službenicima i o platama državnih službenika i nameštenika, Narodna skupština je usvojila 2005. godine. Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, na koji se kasnije nadovezuje Zakon o platama i nameštenicima, započeli su, praktično, jedan zakonodavni preobražaj egzekutive, odnosno ovog dela izvršne vlasti o kojem danas raspravljamo.
Nije stvar u tome da se ovim zakonima samo vrši usklađivanje ove materije s Ustavom Srbije, već svi ovi predlozi, prema mišljenju Demokratske stranke, sadrže kvalitetna i konzistentna rešenja. Ova tri zakona čine kompaktnu celinu i omogućiće, sigurno, efikasniji rad Vlade i komunikaciju Vlade sa lokalnim samoupravama, sa Autonomnom pokrajinom, a naročito komunikaciju Narodne skupštine i Vlade.
Osvrnuću se ukratko i na odredbe koje govore o Ustavnom sudu.
Dakle, novi ustav Srbije precizira, utvrđuje rokove za izbor prve vlade posle konstituisanja Narodne skupštine, uređuju se rokovi za izbor nove vlade posle prestanka mandata prve vlade, ukoliko mandat Narodne skupštine i dalje traje.
Propisano je da Vladi prestaje mandat ako joj ne bude izglasano poverenje. Uređen je položaj predsednika Vlade, te je rečeno da Vlada utvrđuje i vodi politiku. Znači, ovde imamo novinu - da Vlada i utvrđuje, a ne samo vodi politiku.
Ono što je novina i što treba apostrofirati jeste da se Vlada stara o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština i gradova.
Ovo sigurno ne znači smanjenje nadležnosti lokalnih samouprava i svega onoga što smo prihvatili usvajanjem evropske Povelje o lokalnoj samoupravi i nizom zakonskih projekata koji regulišu ovu oblast.
U svim savremenim demokratijama i društvima sa razvijenom parlamentarnom demokratijom, postoji uvek odnos te tzv. centralne vlasti i vlasti u ''provincijama''.
Dakle, staranje o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština i gradova jeste jedna od značajnih ingerencija Vlade, a koja se predlaže ovim zakonskim rešenjima.
Vlada, inače, može da obustavi od izvršenja opšte akte opština i gradova, kada smatra da nisu saglasni s Ustavom i zakonom, i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.
U suprotnom, obustava opšteg akta prestaje da važi. Vlada može da obustavi od izvršenja samo opšte akte jedinice lokalne samouprave, a ne i opšte akte Pokrajine. Od izvršenja ne može da obustavi pojedinačne akte koji su zasnovani na opštim aktima, čije je izvršenje obustavljeno.
Ono što je, takođe, važno istaći, narodni poslanici su upoznati sa sadržajem ovog predloga, ali zbog javnosti, građana, treba naglasiti i to da član Vlade više ne može istovremeno da bude i narodni poslanik.
Član Vlade ne može biti poslanik u Skupštini Pokrajine, odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave, član Izvršnog veća AP, niti izvršnog organa opština i gradova. Na člana Vlade odnose se propisi kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija. Ovo je jedan od novih kvaliteta koje nudi ovaj zakonski projekat.
S obzirom na to da preambula novog ustava proklamuje da je Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, i tekst zakletve je na liniji ove definicije u preambuli, tako da se zakletva člana Vlade odnosi na predanost očuvanju Kosova i Metohije unutar Srbije.
Dalje je propisano da Vlada kojoj je prestao mandat može do izbora nove vlade da vrši samo poslove koji su određeni zakonom.
Zakon o Vladi iz 2005. godine, u članu 17, utvrđuje poslove koje može da obavlja Vlada kojoj je prestao mandat, s tim da se, shodno Zakonu o državnoj upravi, u Predlogu zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vladi briše odredba iz važećeg zakona o Vladi, prema kojoj Vlada kojoj je prestao mandat ne može da postavlja funkcionere u organima državne uprave.
To su sada samo državni sekretari u ministarstvima i generalni sekretar Vlade.
Umesto toga, propisano je da Vlada kojoj je prestao mandat ne može da postavlja državne službenike na položaj, to su pomoćnik ministra, sekretar ministarstva; direktor, zamenik, pomoćnik direktora posebne organizacije; direktor i pomoćnik direktora organa uprave; direktor, zamenik i pomoćnici direktora Vladine službe, načelnik okruga. Prema tome, Vlada kojoj je prestao mandat može da postavlja samo državne sekretare i generalnog sekretara Vlade.
Dalje, što moram da naglasim, jeste da je propisan postupak za izglasavanje nepoverenja Vladi. O tome je govorio i gospodin ministar, i podržavamo ta rešenja, ali podsetiću da su na liniji ovih ustavnih pravila predložena sledeća rešenja.
Dakle, na zahtev najmanje 60 narodnih poslanika, razmatranje predloga na prvoj narednoj sednici Skupštine, a najranije pet dana po podnošenju predloga, s tim da se po okončanju rasprave o predlogu obavezno glasa. Predlog za nepoverenje Vladi izglasan je ako je glasalo više od polovine svih narodnih poslanika, dakle, kvalifikovana većina.
Razrađen je postupak kada Vlada može od Narodne skupštine zatražiti da narodni poslanici glasaju o poverenju, odnosno daljoj podršci Vlade. Neizglasavanjem poverenja, Vladi prestaje mandat. Postupak je, podsetiću vas, sledeći: predlog za glasanje o poverenju razmatra se na prvoj narednoj sednici ili na sednici koja je u toku, ako Vlada podnese takav zakon.
Precizira se i postupak za ostavku predsednika Vlade, s tim što predsednik Vlade podnosi ostavku predsedniku Narodne skupštine i istovremeno o njoj obaveštava predsednika Republike i javnost u Republici Srbiji. Član Vlade ostavku podnosi predsedniku Vlade, a predsednik Vlade ostavku člana Vlade prosleđuje predsedniku Narodne skupštine.
Značajne su izmene u pogledu vanrednog stanja, kojeg, nadamo se, nikada neće biti, ali, vanredno stanje više ne uvodi predsednik Republike, na predlog Vlade, već Narodna skupština, odnosno, ako Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, zajedno ga uvode predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade.
Ovim rešenjem, ovom domu, kao najvišem zakonodavnom i predstavničkom telu građana Srbije, dato je ovo ovlašćenje koje je do sada bilo u nadležnosti predsednika Republike.
Predsednik Republike, takođe, više ne donosi akte za vreme vanrednog stanja, već to čini Vlada uredbom, uz supotpis predsednika Republike, opet u slučaju ako Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane.
Brisano je i ovlašćenje predsednika Republike da od Vlade traži da izloži stavove o pojedinim pitanjima iz nadležnosti Vlade.
Prema tome, sublimirano, u jednoj rečenici, smatramo da imamo kvalitetan tekst ovog predloga zakona. Demokratska stranka će glasati o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Što se tiče Zakona o državnoj upravi, moram da kažem da novi ustav ne uređuje neposredno sistem državne uprave. On predviđa da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave koji su određeni zakonom, kao i da se poslovi državne uprave određuju zakonom. Zakon o državnoj upravi, koji je donesen 2005. godine, podsetiću, solidna je osnova za dalji postupak profesionalizacije, depolitizacije i modernizacije državne uprave.
Upravo predložene izmene i dopune Zakona odnose se na sitnija, da ne kažem formalna, usaglašavanja sa Ustavom, osim jedne, suštinski, bitne promene, koja se tiče odnosa Vlade i organa državne uprave sa organima autonomne pokrajine.
U Predlogu zakona o državnoj upravi, prvo, brišu se, kao suvišne, reči: "da državni sekretar ne može biti narodni poslanik", s obzirom na to da prema novom ustavu ni član Vlade ne može biti narodni poslanik.
Drugo, izostavlja se mogućnost da Vlada predloži obustavljanje od izvršenja pojedinačnog akta koji je zasnovan na opštem aktu, ako imalac javnog obaveštenja ne postupi po predlogu ministarstva o tome kako da se propis usaglasi sa Ustavom, zakonom ili drugim opštim aktom Narodne skupštine i Vlade. Ovo, podsetiću vas, reguliše član 2. Predloga zakona, koji se nalazi pred nama.
Promenjen je član 71. i on je, takođe, usaglašen sa Ustavom. Znači, da se nadzor, odnosno staranje odnosi samo na odluke autonomne pokrajine, a ne i na druge opšte akte AP.
Nadzor Vlade je preventivnog karaktera, dok odluka ne stupi na snagu. Vlada samo pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, a Ustavni sud donosi odluku o tome da li će odložiti stupanje na snagu odluke.
U istom članu Predloga zakona utvrđeni su i rokovi za postupanje, koji su vrlo kratki, jer se ceo postupak pred Vladom i Ustavnim sudom mora završiti pre nego što odluka o autonomnoj pokrajini stupi na snagu. Smatram da su ovako restriktivni rokovi upravo u funkciji realizacije nadležnosti ovlašćenja koja ima AP.
Menja se i član 74. Zakona o državnoj upravi. On se, takođe, usaglašava s ustavnim rešenjima. Radi se o zajamčenoj zaštiti prava pokrajinske autonomije. Ovaj član Predloga zakona upodobljava se ustavnoj odredbi, prema kojoj organ određen statutom autonomne pokrajine ima pravo žalbe Ustavnom sudu, ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti AP.
S obzirom na zalaganje Demokratske stranke u pogledu autonomije i svih ustavnih rešenja koja se tiču nadležnosti autonomne pokrajine, mi ćemo i iz ovog razloga glasati za predložene izmene.
Samo još nekoliko rečenica o Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika. O tome je govorio ministar i govorio je predstavnik Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Ja ću, ukratko, reći da se dodaje samo jedan novi član u Zakonu o platama državnih službenika, kojim se uređuje koeficijent za obračun plate državnih službenika na izvršilačkom radnom mestu. Dakle, ne položaj, koji su imali pre stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima. Iako se na ovu kategoriju lica mogu, analogno, primeniti odredbe člana 55. Zakona o platama, pretpostavljam da je predlagač bio motivisan time, odnosno smatrao je da je bolje da se ove nedoumice i neujednačenosti u praksi reše usvajanjem predložene izmene i dopune Zakona. Ova tri zakona čine koherentnu celinu i smatramo da će rad Vlade i uopšte državnih službi, usvajanjem ovih zakona, biti mnogo kvalitetniji i efikasniji.
Još dve rečenice i mislim da nisam probio vreme.

Samo vi izvolite.

Što se tiče Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, on je logična posledica, s obzirom na to da je Republika Srbija sukcesor Savezne Republike Jugoslavije i, u tom pogledu, preuzela je legislativu i zakone Savezne Republike Jugoslavije.
Jedna od odredaba iz ovog zakona je potpuno besmislen 27. april, kao Dan Savezne Republike Jugoslavije, koji se više neće praznovati, ali će pojedini praznici predviđeni ovim zakonom i dalje ostati u tom rangu, a to su Nova godina, 1. i 2. januara, Praznik rada - 1. i 2. maja, i Dan pobede nad fašizmom, 9. maja, koji će se slaviti radno. Ja ću samo da podsetim da će se, pored navedenih praznika, praznovati svi praznici navedeni u važećem zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji. Čisto, radi građana i javnosti, da podsetim da su to Sretenje - Dan državnosti Srbije, 15. februara, kao i verski praznici - prvi dan Božića, 7. januara, i vaskršnji praznici, počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.
Podsetiću i da, prema Zakonu o radu, zaposleni imaju pravo da ne rade i u dane sledećih verskih praznika: pravoslavci - na prvi dan krsne slave, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica - na prvi dan Božića i u dane uskršnjih praznika, pripadnici Islamske zajednice - na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, te pripadnici Jevrejske zajednice - na prvi dan Jom Kipura. U Republici Srbiji, podsetiću i time završavam, radno se praznuje Sveti Sava, 27. januara, i Vidovdan, 28. juna.
Dakle, Demokratska stranka prihvatiće, odnosno glasaće za sve ove zakone.
Smatramo da je i ovo jedan od koraka ka harmonizaciji i usaglašavanju našeg pravnog sistema, ne samo sa Ustavom, nego i sa zakonodavstvom Evropske unije.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Vlatku Ratkoviću.

Reč, povodom Poslovnika, ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi za diskusiju narodni poslanik Laslo Varga, zatim, Nebojša Ranđelović, u ime Poslaničke grupe.

 Dame i gospodo narodni poslanici, u Poslanički klub SRS-a stigao je jedan faks od gospodina Božidara Perića, predsednika Upravnog odbora Zdravstvenog centra Gnjilane. Prema našim saznanjima, ovaj faks su dobile i ostale poslaničke grupe. S obzirom na to da će u Šilovu još vrlo kratko vreme biti struje, očekuje se da poslanici Srpske radikalne stranke, a pretpostavljam i vi ostali, obaveste javnost o onom što se trenutno dešava u tom zdravstvenom centru.
Poštovana gospodo, pročitaću ovo, kratak je tekst. ''Obaveštavam vas i molim da ovo iznesete u javnost, u Srbiji - o postupcima vd. direktora Zdravstvenog centra Gnjilane Milorada Todorovića.''
Inače, Zdravstveni centar Gnjilane, pretpostavljam da znate, obuhvata celo Kosovsko pomoravlje.
''Naime, gospodin Todorović ne poštuje odluku Vlade Srbije o imenovanju novog upravnog odbora i sprečava konstituisanje Odbora, time što nas bojkotuje, ne da nam prostorije za rad, a naredio je sekretaru Zdravstvenog centra da ne sme doći na uredno zakazani sastanak Upravnog odbora, tako da sekretar nije prisustvovao, niti nam omogućio pristup dokumentaciji za rad.
Takođe, Todorović ne priznaje odluku Vlade i novi upravni odbor, govoreći po narodu da je novi odbor imenovala Vlada Kosova. Zatim, on je naložio svojim radnicima, vršeći pritisak na njih da će ih isterati s posla, da potpišu peticiju u Zdravstvenom centru i tu peticiju je proširio i po srpskim sredinama Kosovskog pomoravlja, lažući ljude da se radi o uzimanju potpisa i broja ličnih karata radi dobijanja pomoći.
Na svaki način vrši pritisak na članove Upravnog odbora i članovima Upravnog odbora iz redova Zdravstvenog centra naredio je da niko ne sme doći na sastanak Upravnog odbora, uz pretnju da će ih suspendovati sa posla. Gospodin Todorović krši zakon i ne poštuje našu državu, odnosno odluku Vlade Republike Srbije.
Takođe, imamo informaciju da je na jednog člana Upravnog odbora vršio ogroman pritisak, tako što je poslao načelnika SUP-a Gnjilane da mu preti, tako da je on veoma uplašen i plaši se da dođe na sednicu Upravnog odbora.
Ovo je zaista haos i veliki strah kod ljudi. Zato vas molim da ovo iznesete u javnost i da organe države obavestite o ovome.''
S obzirom na to da smo mi ovaj faks dobili, evo, ja sam ga pročitala, upravo, u tekstu u kom je poslat, neverovatno je da Vlada Republike Srbije ne reaguje, a ima ove informacije. Naime, rešenje o imenovanju predsednika i članova Upravnog i Nadzornog odbora Zdravstvenog centra Gnjilane, od 20. septembra 2007. godine, upravo je donela Vlada Republike Srbije i ona je ta koja bi trebalo da se pobrine o sprovođenju ovog rešenja.
Naravno, jasno vam je, svakako, da među članovima Upravnog i Nadzornog odbora nema članova SRS-a i da nije naš motiv da reagujemo i upozoravamo javnost to, već činjenica da se dešavaju takve stvari na teritoriji Kosova i Metohije i da se građani obmanjuju.
Taj gospodin, Milorad Todorović, inače, član DSS-a, prema informacijama koje mi imamo, ima bolnicu u Ćupriji i uzurpirao je televiziju u Šilovu, tako da se tamo može gledati samo ono što njemu odgovara, a poznat je i kao ministar u Vladi Bajrama Redžepija iz 2001. godine.
Takav čovek sebi dozvoljava ne samo to da ne sprovodi odluke Vlade Republike Srbije, već i da obmanjuje građane u Šilovu, da u celom Kosovskom pomoravlju uzurpira vlast, a Vlada Republike Srbije ne reaguje.
Ovim putem obaveštavam i javnost, i te građane koji čekaju da ovo čuju. Nadam se da će članovi Vlade, evo, gospodin Marković me, doduše, ne sluša, ali može da pročita stenogram, obavestiti Vladu Republike Srbije, gospodina ministra Jočića i ostale nadležne ministre, Tomicu Milosavljevića, predsednika Vlade, naravno, i da će omogućiti da se ovaj upravni odbor sastane. Pokušali su to i pre dva dana, ali taj direktor to nije dozvolio, evo, čekaju danas i pokušavaju, ali im ne dozvoljavaju da uđu u prostorije da počnu da rade i da sprovode rešenje Vlade Republike Srbije.
Izvinjavam se što sam prekoračila vreme. Hvala vam.