Članovi 101, 104, i da ne ređam još neke članove.
Izašao sam samo zbog toga da se ne zbuni javnost.
Gospodin Žarko Obradović se, pre nego što je rekao svoj lični stav, pozvao na neko moje prethodno izlaganje. Ne delim njegovo mišljenje, ne želim da pravim neku polemiku, ali moram da razjasnim neke stvari. Ne uzimajući u obzir hronologiju, šta se sve dešavalo, da li je to bio 8, 9. ili, na našoj teritoriji, 15. maj, znači, ne ulazim u te stvari, ali postoji kao međunarodni datum 9. maj 1945. godine - Dan pobede, 9. maj.
Bivša SFRJ, zašto ne reći, srpski narod, s ponosom slavi taj datum. Zašto? Zato što je bio deo antihitlerovske koalicije, zato što je bio onaj deo koji se borio protiv fašizma. Nismo mogli da osvajamo Berlin, ali smo mogli da rasturamo sve sluge fašističkog režima, pre svega, NDH i tolike trupe itd. Toliko što se tiče 9. maja.
Kako ga doživljava Žarko, to je njegova stvar, ja ga tako doživljavam. Srbija treba da ga slavi, iz prostog razloga, što je uvek bila antifašistička. Srbi su uvek bili antifašistički narod. Srbi su poznati po tome kao slobodarski narod.
Srbi su poznati po tome što bi za svoju slobodu, ako treba, žrtvovali i život i sve drugo.
Uostalom, i danas, tokom rasprave, na početku smo svi zaključili da treba da budemo solidarni sa građanima Kube.
Što se tiče 1. maja, to je viđenje gospodina Žarka Obradovića i ja to ne sporim. Sve je tačno što je rekao.
Ne sporim ni to da su, gospodine Obradoviću, ovi ispred vas članovi Socijalističke internacionale, ne sporim da su ovi iza vas, navodno, neki liberali, ali ono, ''bando crvena'', znate, bez njih se ne može. Ne sporim da tu ima puno, i ispred vas i iza vas, onih koji su još uvek u 8. sednici. To je nesporno.
Međutim, moram vrlo precizno da vam kažem, Praznik rada treba depolitizovati.
Moram da vas podsetim da se i u Americi slavi praznik rada. Možda nisam precizan, da li je to prva nedelja, druga nedelja, da li septembra ili oktobra, Praznik rada je praznik kojim se proslavlja pravo na rad čoveka.
Ovo je kod nas još ideološki obeleženo na neki način. Neka bude tako, neka ide, kao što se to u Saveznoj skupštini, još pre nekoliko godina, rešilo na vrlo prihvatljiv način, konsenzusom svih političkih stranaka itd.
Gospodine Mrkonjiću, našao sam za potrebno da izađem da objasnim samo ove stvari, da se ne bi stavio znak jednakosti između onoga što je rekao gospodin Obradović i ja. Ne sporim njegovo mišljenje, da se razumemo, ali da u priči proslave u Evropi neko poziva na neki zakon od pre dve godine, gde su izjednačeni u pravima svi oni koji su na ovoj teritoriji dizali pušku protiv neprijatelja i da, pri tom, sada ponovo treba da dođemo u situaciju da se bavimo nekom istorijom, gospodine Obradoviću, to ne želim.
Mislim da postoji jedan vrlo lep zakon, koji nas sve obavezuje i, ako nas obavezuje, onda dajte, ako vas baš toliko boli, trepnite malo, ne morate baš sve da kažete, jer izazivate lanac potpuno nepotrebnih replika, i sa gledišta teme, i sa gledišta vremena, i sa gledišta tačke dnevnog reda.

Zahvaljujem, gospodine Krasiću.
Reč ima Žarko Obradović, po Poslovniku.

 Hvala mom kolegi Krasiću, s ovim poslednjim se slažem, pošto, ako treba da se uzdržim da ne reagujem, onda i on to treba da učini, jer je imao priliku da razgovara o ovoj temi pre dve godine i nije učestvovao tada u razgovoru. Ako nije tada, ne vidim razloga da se sad vraća ovoj temi.
To je nešto što je bilo deo političkog života Srbije i deo skupštinske rasprave.
E, sad, iako se meni mnoge stvari ne sviđaju takve kakve jesu, neka druga većina je donela odluku, tako je bilo i s ovom tačkom dnevnog reda, to nije razlog da i ja, a i neke druge moje kolege, koje dele ove vrednosti za koje se mi socijalisti zalažemo, ne kažemo javno, kad postoji neka zgodna prilika, kao što je danas rasprava o zakonu o državnim praznicima, šta mislimo o tom danu i nešto za šta mislimo da je loše, a što je Srbija učinila.
Mi mislimo da je loše bilo donošenje onog zakona i cela ona priča o izjednačavanju prava. Zakon je bio samo povod priči o izjednačavanju prava četnika i partizana, suštinski, trebalo je dokazati da su četnici bili deo antihitlerovske koalicije, a to nije moguće, jer, jednostavno, nisu to bili.
Kada je reč o ovom drugom pitanju, praznovanju 1. maja, nažalost, mnogi građani Republike Srbije ne znaju šta predstavlja 1. maj, šta se desilo 1. maja u XIX veku, 1880. i neke godine i zbog čega se taj dan proslavlja, obeležava u celom svetu. Ja sam se potrudio samo da upoznam Narodnu skupštinu i poslanike sa značajem tog datuma, a na njima ostaje kako će ga koristiti, kako će obeležiti, kako će manifestovati. Na kraju krajeva, to je stvar ne samo poslanika, ne samo građana, i sindikati imaju svoje viđenje tog datuma i način na koji ga obeležavaju; svako će to raditi na način za koji misli da je primeren.
Hvala.

Hvala doktoru Obradoviću.
Reč ima, povodom Poslovnika, poslanik Rajko Baralić.

Gospodine Mrkonjiću i gospodine Markoviću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krasiću, 800.000 boraca, u 67 divizija, završilo je 9. maja borbu protiv fašizma u SFRJ. Dakle, to je onoliko boraca koliko nema ceo ovaj NATO sada u Evropi. Ovih drugih bilo je oko 25.000 i, da ih ne razvrstavamo, neki su, nažalost, trajno nestali u Bajburgu, i to jeste ratni zločin, usuđujem se da to kažem, dobro znamo o čemu govorimo, ali sve drugo se ovde ne može relativizovati.
Dakle, još jednom, pošto je danas 1. oktobar, dan kada su pripadnici Narodnog oslobodilačkog pokreta i Partizanskog odreda dr Dragiša Mišović oslobodili Čačak od Nemaca i tako započeli prve kvadratne kilometre slobodne teritorije, koja je kasnije nazvana Užičkom Republikom, nepravedno ''Užičkom'', jer je nastala u Čačku, dužan sam da kažem još jednom da se sa ponosom sećam svih onih koji su to učinili, u vreme kada je kompletna Evropa bila porobljena.
Što se tiče Praznika rada, tri osmice su, gospodine Krasiću, osnov sindikalne borbe, koja je plaćena životom, i zato se crvenim bojama obeležava 1. maj - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.
Te tekovine baštine socijalističke i socijalno-demokratske partije i trebalo bi - svi sindikati, nema u tome nikakvog spora.
Prema tome, pošto ste i sami predložili da o ovome ne otvaramo raspravu, rekoh da spasim dušu svoju, a vi ćete sada svoju, a ja onda više neću. Dajem vam reč.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, koji, takođe, reklamira povredu Poslovnika, pa gospodin Vladan Batić, sigurno.

Dame i gospodo narodni poslanici i gospodine Mrkonjiću, verovatno ste imali priliku da čujete šta sam ja rekao. Ja, stvarno, ne mogu da shvatim zašto su ova gospoda pokušala da pričaju o nečemu što nisam pričao. Ne znam s kojim pravom vi meni kažete da treba nešto da znam, odakle vama saznanje da ja to ne znam, a u svom govoru to nisam ni dotakao.
Ja to, apsolutno, nisam dotakao, ali ovo je vid manipulacije. Znate, manipulacija je u tome što neko nađe neku temu na kojoj misli da može nešto politički da profitira i ponaša se na isti način kao kolumnista ili neki novinar, pa vam smesti u usta nešto što vi nikada niste rekli.
Malopre uopšte nisam pričao o tome o čemu ste vi pričali. Ja sam kritikovao Vladu što nije išla sa potpuno novim zakonom, u koji bi se smestili svi ti datumi koji su već, na neki način, prihvaćeni, što u onom saveznom, što u ovom republičkom zakonu. Ali, ne, vi imate potrebu da okrenete ono što sam ja rekao, kako bi ispalo da sam ja nešto drugo pričao, a ja to uopšte nisam ni spomenuo.
Ne znam, vidiš, Gavriloviću, i sam, neke reči koje ja nisam ni spomenuo, oni su spomenuli i oni su upotrebili te reči. Mogu da shvatim zašto to radite i kojim povodom, samo vodite računa da u nekorektnosti i u lošoj interpretaciji ne pobrkate račune, da malo ne preterate.
Ovo nije nikakva pretnja, da se razumemo, i sve se razumemo, ali vodite računa, jer stičem utisak da ste ovu nekorektnost pokazali prema mojoj ličnosti zato što znate moje stavove. Ako radite tako, to je vaš izbor i vaše opredeljenje, ali ne dozvoljavam da pričate da sam rekao neke stvari koje nisam pomenuo, to ne dozvoljavam nikome. Ja sam se samo zbog toga javio, da vam ukažem da ste izašli i rekli nešto što ja nisam rekao.
Radi vašeg saznanja, u svim ovim stvarima koje radim već nekoliko godina, toliko sam dobro savladao podatke, one opštepoznate podatke, koje nam osporava neko iz sveta, vezane za Jasenovac i za sva naša stratišta, tako da ni po tom osnovu nemate moralno pravo da mene prozivate, pogotovu na tako bezobrazan način, da kažete nešto što ja nisam rekao. Ne želim više sa vama da na ovaj način diskutujem.

Zahvaljujem gospodinu Krasiću.
Mislim da nema potrebe da se ljutite, gospodine Krasiću, nije to bila zla namera, siguran sam.
Reč ima narodni poslanik dr Vladan Batić, reklamira povredu Poslovnika.
Izvolite, gospodine Batiću.

Poštovani gospodine potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni gospodine ministre, član 226.
Lepo je što se na dnevnom redu Parlamenta danas nalaze 32 zakona, ili 34, svejedno, ali očito je da ovde nema atmosfere za neki ozbiljan rad; čitava atmosfera liči na ono - ''Kuća gori, a baba se češlja''. Zašto? Zato što postoji nešto što se zove hijerarhija pravnih akata. Zato što je prvo Ustav, pa Ustavni zakon, pa neki osnovni, opšti, strukturni, prioritetni zakon. Onaj ko ne zna, ne mora biti pravnik, to je napisano i u Ustavnom zakonu.
Ja namerno i uporno, možda deseti put za ovom govornicom, pitam predsednika Skupštine i ponavljam - da zemlja koja nema Ustavni sud ne može biti pravna država, ali, koristim prisustvo ministra da postavim nekoliko pitanja.
Pošto se često u medijima vodi polemika o tome kada će biti novi izbori, tobože se koalicioni partneri svađaju oko toga, a novim izborima treba da predstoji čitav set zakona, kako to piše u odredbi člana 3. Ustavnog zakona, pitanje je kada će biti donet zakon o izboru predsednika Republike, zakon o odbrani, zakon o Vojsci Srbije, zakon o spoljnim poslovima, zakon o službama bezbednosti, zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o lokalnim izborima i zakon o glavnom gradu?
Danas je 1. oktobar, biće tu i državnih praznika i verskih praznika do kraja godine, kada mislite da se ovi zakoni napišu, predlože i usvoje? Oni su pretpostavka za izbore, ili ćete izbore raspisati po postojećim zakonima?
Dalje, član 5. predviđa da do kraja ovog zasedanja budu usvojeni zakoni koji uređuju organizaciju i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcije predsednika sudova i sudija, zakon o Visokom savetu pravosuđa, zakon o organizaciji i nadležnosti javnih tužilaštava i izboru i prestanku funkcija javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, zakon o Državnom veću tužilaca.
Da li vi znate, koliki je ovo posao? Ona narodna, junačka, pesma kaže: '' Da si vila i da imaš krila, ne možeš ovo da uradiš''.
Mi se bavimo čitavim setom zakona, koji su, hajde da kažemo, onako kurtoazno, važni, ali potpuno beznačajni u odnosu na ovo što piše u Ustavnom zakonu i ono što sam sada pročitao.
Zakoni koji su danas na dnevnom redu treba da budu usaglašeni sa Ustavom do kraja iduće godine i sama ta činjenica govori da oni nisu važni. Možda nekome jesu, ali, samo da bi se stvorio privid kako Parlament intenzivno radi i kako je 35 zakona usvojio, a mi ćemo usvojiti 350 zakona i raznih konvencija, pa šta to znači?
Tu smo poslednji. Poslednji smo ratifikovali Sporazum CEFTA, pa slušamo polemiku da nećemo da priznamo taj sporazum. Em ne koristimo efekte, jer smo zakasnili, em se sada kaže ''ne'' kada su u pitanju nafta i naftni derivati, CEFTA nas ne interesuje. To je neodgovornost.
Još nešto, kada sam pomenuo zakone o sudovima i tužilaštvima, gospodine potpredsedniče, nadam se da ćete mi tolerisati, jer sam nabrajao ovo sve iz Ustavnog zakona, pa mi nemojte oduzimati ovo vreme.
Upravo sam bio u Beloj Crkvi. Čovek koji se zove Đan Jonel, rukovodilac Opštinskog javnog tužilaštva, mada ne znam šta znači rukovodilac opštinskog javnog tužilaštva, ali zato što smo u Srbiji dve godine imali penzionera kao državnog tužioca, a sada imamo v.d. državnog ili republičkog tužioca, zato postoji institucija koja se zove rukovodilac opštinskog javnog tužilaštva.
Ali, ne želim da diskreditujem čoveka, jer je pokazao hrabrost, obelodanio je svojevremeno, prilikom posete ministra pravde, tadašnjeg, Zorana Stojkovića, da od samog ministra na njega vrše pritisak da podigne krivične prijave protiv vlasnika i glavnog i odgovornog urednika Nezavisne radio-televizije ''TNT'', čovek se, inače, zove Stefan Cvetković, zato što je na svojoj televiziji prikazao kako neki pripadnici MUP-a šmrču kokain i, važnije od toga, zato što je na svojoj televiziji ukazao na malverzacije opštinskog funkcionera, odnosno odbornika, člana stranke bivšeg ministra pravde.
Još nešto, pitao sam predsednika Skupštine - kada će se na dnevnom redu naći inicijativa oko 20.000 građana za izmenu Zakona o radiodifuziji, odnosno ukidanju TV pretplate.
Gospođica, ili gospođa, Vukićević me je, pominjući neke TV serije i asocirajući na ona lepa vremena, ponukala da u ime DHSS-a postavim nekoliko pitanja, pošto su neki mediji, koji su imali hrabrosti da to prenesu, to delimično pogrešno preneli, a drugi, koji su postali agitprop vladajuće koalicije, to ne smeju ni da prenesu.
Pitanja su, želeo bih da odgovori budu negativni, da li je tačno da je RTS zaključila ugovor o snimanju TV serije sa produkcijskom kućom "Ava" iz Hrvatske? Da li je tačno da će ta serija biti snimljena u Srbiji i da su uloge poverene našim glumcima? Da li je tačno da će ta serija imati 100 epizoda, od kojih će svaka trajati 54 minuta? Da li je tačno da će RTS hrvatskoj producentskoj kući "Ava" plaćati 1000 evra za minut snimljene serije, što bi za celu seriju značilo preko pet miliona?
Samo pitam da li je tačno. Zašto RTS, kao javni servis koji ima 3.700 zaposlenih i svoju dramsku redakciju, nije sama snimila ovu seriju? Ako to ne može, zašto ne preko neke ovdašnje producentske kuće?
Kolika je dobit za pomenutu producentsku kuću iz Hrvatske, odnosno kolika je šteta koju treba da plaćaju oni koji plaćaju, protivustavno, a nema Ustavnog suda da se o tome izjasni, radio-televizijsku pretplatu?
Da li je RTS, kao javno preduzeće, bila obavezna da raspiše tender za snimanje jedne ovakve TV serije i da li je Vlada s ovim upoznata, da li je to odobrila i da li se time ponosi?
Dakle, ništa ne konstatujem, samo u ime DHSS-a to javno pitam.

Po Poslovniku, narodni poslanik Žarko Obradović.