Povodom Poslovnika, narodni poslanik Vladan Batić, onda, narodni poslanik Mikić Predrag.

Uvaženi gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, od vas tražim jedno objašnjenje - da li vam je poznato da je odredba člana 15. zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, kojom se u Zakon o osiguranju, u članu 180, dodaje član 180a, u suprotnosti sa Ustavom?
''Narodna banka Srbije i zaposleni u NBS, kao i lice koje po nalogu Narodne banke Srbije vrši dužnost utvrđenu ovim zakonom, ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem te dužnosti, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom.''
Gospodine ministre, ovo je u direktnoj suprotnosti s odredbom člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji predviđa da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ.
Radi vaše informacije, ova odredba je u koliziji, odnosno suprotnosti sa članom 5. Zakona o državnoj upravi i članom 124. Zakona o državnim službenicima, jer te odredbe oba zakona predviđaju bezuslovnu obavezu na nadoknadu štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom. Ona je, čak, u suprotnosti sa članom 83. Zakona o Narodnoj banci, koji zaposlene u NBS izjednačava sa svim državnim službenicima.
Gospodine ministre, da li su zaposleni u Narodnoj banci polarni medvedi ili svete krave, zašto oni imaju drugi tretman i drugi status? Šta bi preostalo ljudima kojima je prouzrokovana šteta njihovim postupanjem ili nepostupanjem? Da dokazuju da je to učinjeno namerno ili u krajnjoj nepažnji? To nigde ne postoji.
Znači, predlažete zakon koji je u direktnoj koliziji sa Ustavom. To je i laicima potpuno jasno, ali bi i Vladi i vama, kao resornom ministru, trebalo da bude.
Pretpostavljam da imate neku pravnu službu, jeste da nema Ustavnog suda i da se ovde krši Ustav svakog dana, ali, nije mi jasno zašto bi svi državni službenici, uključujući Narodnu skupštinu, Vladu i sva ministarstva, morali da trpe posledice svog nepravilnog ili nezakonitog rada, izuzev onih koji su zaposleni u Narodnoj banci.
Zašto, dakle, deo Narodne banke i njenih službenika treba da bude iznad pravnog poretka Srbije?
Gospodine ministre, ovo je razlog da odmah povučete iz procedure ovaj zakon ili da obrazložite kako je moguće da se svesno krši Ustav.
Vi ste to dužni i narodnim poslanicima i građanima Srbije, pogotovu imajući u vidu kako se Narodna banka ponašala i postupala prema pojedinim osiguravajućim društvima.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mikić.

Kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ovaj današnji predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, koji je podnela Vlada, sve više me podseća na privatizaciju bankarskog sistema u Srbiji, pa smo u prilici da danas imamo samo inostrane banke, koje su po veoma visokim kamatama i nepovoljnim uslovima uvlačile naše građane u sve veće dužničko ropstvo.
Zbog čega vam ovo govorim? Upravo iz razloga da građane Srbije podsetim na jednu stvar koju smo imali prilike da slušamo kada ste predlagali izmene i dopune bankarskog sistema u Republici Srbiji.
Želim da upozorim građane Srbije da ćemo predlogom današnjeg zakona doživeti istu sudbinu koju smo doživeli prilikom predlaganja izmena i dopuna Zakona o bankarskom sistemu Srbije.
Cenzus za osnivanje i obavljanje poslova osiguranja zavisi od vrste osiguranja kojim se društvo bavi i iznosi za uplate vrše se u protivdinarskoj vrednosti.
Društvo za osiguranje je dužno da u svom poslovanju obezbedi osnovni kapital društva, da on uvek bude u visini koja nije manja od navedenih iznosa koji su propisani Zakonom o osnivanju osiguravajućih društava.
Narodna banka Srbije je regulator i supervizor u sektoru osiguranja od maja 2004. godine. To znači da Narodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvolu za rad, daje saglasnost za kvalifikovano učešće akata društva i procenjuje ispunjenje uslova za članove upravnog i nadzornog odbora i za ovlašćeno lice.
Zakon je ispoštovan u navedenim činjenicama, ali građane Srbije zanima jedna druga stvar, a vezana je za period od 2000. godine, odnosno od dolaska DOS-ovske vlasti, pa do maja 2004. godine.
Kao primer, navešću slučaj "Imperijal osiguranja" iz Beograda, kome je u decembru 2003. godine blokiran račun od tada aktuelne vlasti, mislim na potpredsednika vlade Labusa i ministra finansija Mlađana Dinkića. Iako je osiguravajuće društvo u tom momentu imalo likvidnost, na ovakav način oštećeno je na hiljade građana koji su odabrali "Imperijal osiguranje", kome su dali poverenje i pozamašne sume novca da bi osigurali imovinu, automobile i drugo.
Samom blokadom računa od strane ministra finansija Mlađana Dinkića, ne prestaje rad "Imperijal osiguranja", već se sklapaju ugovori o osiguranju svih vrsta, pa se postavlja pitanje - šta je sa dobijenim novcem u tom periodu koji je pristizao na račun, a koji je blokiran samo za isplate nastalih šteta građanima. "Imperijal osiguranje", kao osiguravajuće društvo, otišlo je pod stečaj i taj stečajni postupak traje više od četiri godine. To govori da u sistemu sudstva nisu ekspeditivni kako se predstavljaju građanima Srbije. Stečajni postupak se vodi pred Trgovinskim sudom u Beogradu.
U ovom celom slučaju je bitno ko je blokirao, zbog čega, sa kojih računa, pre svega, mislim na Mlađana Dinkića, a svojom stručnošću je oštetio hiljade građana, koji su izmirili sve svoje finansijske obaveze prilikom sklapanja ugovora s osiguravajućim društvom "Imperijal osiguranje".
Navešću samo primer osiguranja vozila. Oni koji su pretrpeli štetu koja im je pričinjena, dali su svoj novac, a štetu ni nakon četiri godine nisu u mogućnosti da naplate. Da li je to ta ekspeditivnost kojom nas vodite u Evropsku uniju?

Povodom Poslovnika se javio poslanik Zoran Despotović, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, lično sam upoznat sa neprofesionalnim poslovanjem osiguravajućeg društva "Viner štediše", Austrija - Beč. Ova osiguravajuća kuća ne isplaćuje nadoknadu, iako klijenti uplaćuju redovno svoje životno osiguranje. U tom smislu, na promenu njihove odluke ne utiče ni uredno priložena medicinska dokumentacija, niti pokretanje sudskog postupka od strane njihovih klijenata.
Zato tražim, koristim priliku pošto je ministar tu, da nadležno ministarstvo preispita ovako neprofesionalno ponašanje i zaštiti naše građane, ako to već nisu mogli od naših osiguravajućih kuća. Neće se ništa desiti strašno ako budemo štitili naše građane od ovako neprofesionalnih osiguravajućih kuća.
Dragi građani, dobro razmislite kada želite da osigurate svoj život, kod koga i pod kojim uslovima. Razmislite dobro i o tome da ovako neprofesionalno, piramidalno osiguravajuće društvo "Viner štediše" ima svoje predstavništvo i svoje klijente u Srbiji.

Povodom Poslovnika, za reč se prvo javio gospodin Jaroslav Hrebik, pa onda gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, javljam se zbog izrečenih neistina u vezi sa situacijom koja je ovde više puta pominjana, situacijom u Staroj Pazovi, a, takođe, da vam ukažem i na neke činjenice.
Septembra 24. je održana sednica SO Stara Pazova, gde su fizički napadnuta dva člana Opštinskog odbora G17 plus. Tom prilikom je bilo prisutno obezbeđenje iz Zemuna, koje je, takođe, dovelo jednu odbornicu na sednicu i stalo na vrata SO, odnosno sale gde se održavala sednica, i sprečilo ostale odbornike da uđu u salu. Znači, to su činjenice koje su zabeležene kamerom, postoji materijal koji to može da dokaže.
Sledeće. Srđo Komazec, predsednik opštine Stara Pazova, koji je jedno vreme bio narodni poslanik, pokrajinski poslanik i predsednik opštine, ima zemlju u Staroj Pazovi koja je po novom predlogu prostornog plana predviđena za industrijsku zonu.
Ako se taj predlog izglasa, to zemljište će vredeti oko milion evra. Dalje, da bude još tužnije, taj potez zemlje gde hoće ta firma iz Austrije da investira, da zaposli tri hiljade ljudi, nije predviđena za industrijsku zonu, a obezbedila bi posao za toliko ljudi, ali to nije intencija, niti opšti interes građana opštine Stara Pazova, već je interes da se napravi industrijska zona tamo gde ima zemljište predsednik opštine Srđo Komazec.
Takođe, firma iz Stare Pazove "Inkar", koja se bavi proizvodnjom specijalnih vozila za privredne namene, hoće da proširi svoje kapacitete i da napravi jednu halu, a od novembra 2006. godine ne može da dobije dozvolu kako bi mogla da proširi svoju proizvodnju. Inače, vrednost investicije je 10 miliona evra.
Saglasnost za taj projekat je dala SIEPA, Agencija za promociju izvoza, kao i Agencija za mala i srednja preduzeća. Na taj način je sprečena dokapitalizacija i dovedeno u pitanje da li će, uopšte, taj projekat moći da se ostvari.
Toliko o tim vašim pričama koliko je vaša vlast u opštini Stara Pazova dobra i koliko razume potrebe građana Stare Pazove. Ali, ja znam, vi ste počeli svoju kampanju, za vas je ona u toku, pa pričate globalno, a ne u interesu građana koji žive na jednom lokalitetu, nego je to jedna široka priča.
Takođe, Gordana Gajić jeste, i to se može dokazati, odbornik u Skupštini opštine Stara Pazova, postoje dokazi i to je proverljivo.
Sve to može i da se ispita, molim vas. Takođe, Stara Pazova nema nijedan hotel. Napravljen je projekat koji je predstavljen predsedniku opštine i predsednik opštine je odbio taj projekat.
Jednostavno, Stara Pazova ne može više da se smatra za onu naprednu opštinu kakva je nekada bila u SFRJ, u onoj velikoj Jugoslaviji, druga velika opština po rangu, po kvalitetu razvoja privrede i po razvoju male privrede. Sada je totalno uništena, nemarom Srpske radikalne stranke. To su, molim vas, činjenice koje su proverljive, a ne prazne priče koje vi ovde prodajete za govornicom u vezi s opštinom Stara Pazova.
Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Hrebiku.
Za reč se javio gospodin ministar. Izvolite, gospodine ministre.
Molim vas da me pustite da vodim sednicu do kraja. Za reč se javio gospodin ministar. Primedbe, posle. Bio sam vrlo jasan. Za reč se javio gospodin ministar. Nemojte me terati da primenjujem druge mere.

Dame i gospodo, želeo bih da se osvrnem na par ovih izlaganja.
Ako bude bilo potrebno, još jednom ću se javiti, naročito, imajući u vidu činjenicu da je ovo rasprava u načelu, pa ćemo imati priliku da se još družimo kada dođu amandmani. Imajući u vidu tok diskusije, smatram svojom obavezom da skrenem pažnju na nekoliko stvari, kao i da kažem neke svoje stavove povodom pitanja za koja smatram da su značajna.
Prvo, iz više izlaganja sam zaključio da postoji jedna, da je tako nazovem, zabluda, ili nedovoljno poznavanje činjenica, a to je da mi imamo dva osiguravajuća društva u većinskom društvenom vlasništvu. Dakle, to, prosto, nije tačno. Mi imamo samo jedno osiguravajuće društvo u većinskoj društvenoj svojini, i to je "Dunav", dok je DDOR u manjinskoj društvenoj svojini, i ja sam to napomenuo, čak sam i rekao da je to oko 42-43%.
Zašto smatram da je ovo važno? Važno je zbog toga što kada se radi o pitanju koji procenat vlasništva se nudi na prodaju u okviru privatizacije, ovde je to za ovo osiguravajuće društvo potpuno irelevantno.
Dakle, da li ćete vi ponuditi 100%, pa prodati 42, ili ponuditi 70% a prodati 30 i nešto, to je irelevantno za buduću vlasničku strukturu, koja će se, čak, i bez vaše aktivnosti formirati na takav način da društvena svojina ode kao manjinski paket. Ovo je, istovremeno, važan signal da je privatizacija ovog društva neophodna, da treba da se izvrši odmah i bez odlaganja, jer će se ona izvršiti. Ako to ne uradimo mi, uradiće neko drugi, a mi ćemo ostati s obezvređenim manjinskim delom.
Istovremeno s ovim obrazloženjem, želim da vam kažem da ako se to tako razume, onda je naše učešće, pod našim podrazumevam društveno ili državno, u stvari, na tržištu - jedna trećina, a ne dve trećine, kao što je bilo reči, i onda je pitanje šta sa tom drugom trećinom uraditi. To nije predmet ovog zakona, ali strategija je, to sam u uvodnom izlaganju napomenuo, da se ide na profesionalnog investitora koji bi manjinski dokapitalisao ovo društvo, poboljšao njegove performanse i omogućio da ono može da se održi na tržištu i u ovoj tržišnoj konkurenciji.
Druga zabluda, ili nedovoljno poznavanje teksta, jeste ideja da ovaj zakon rešava pitanje privatizacije u oblasti osiguranja. To, uopšte, nije tačno, zato što je to pitanje već rešeno postojećim zakonom. Nama nije bio potreban ovaj zakon da bismo ušli u privatizaciju. Ovaj zakon menja, da tako kažem, način i pristup privatizaciji, a ni u kom slučaju ga ne uvodi. Prema tome, priča da se zakon donosi zbog privatizacije, da bi moglo lakše da se privatizuje, ne stoji, jer mi imamo postojeći zakon.
Ako se ovo ne bi donelo, šta bi se desilo? Po postojećem zakonu se prodaje 100% društvenog kapitala i zaposleni dobijaju 200 evra u dinarima, da tako kažem, a ne u akcijama, štaviše, bivši zaposleni ne dobijaju ništa i građani ne dobijaju ništa. Dakle, ovde se radi o tome da se, praktično, menjaju uslovi privatizacije, a ne uvodi privatizacija kao takva, a ti uslovi se menjaju, da tako kažem, u korist radnika i u korist građana ove zemlje.
Ideja o procentu koji treba zadržati ili ne. Ovde je vrlo važno imati u vidu da smo mi, pre ovog modela privatizacije, imali taj model sa većinskom besplatnom podelom i ja sada nemam nameru, niti je ovo mesto na kome bi trebalo o tome diskutovati, pošto je model privatizacije, ovakav kakav jeste, već prihvaćen. Međutim, u tim drugim slučajevima, bili smo svedoci da su se kod mnogih, pa čak i kod, za nas, jako značajnih firmi, ljudi gurali i čekali u redovima da prodaju i unovče taj svoj manjinski deo, ne razmišljajući ko stoji kao ponuda, da li je to Slovenac ili neko drugi.
Treće pitanje koje sam želeo da spomenem jeste ta provizija, koja ovde postaje neka vrsta lajt motiva. Ta provizija se odnosi na naknadu koju agencija koja sprovodi proces mora da dobije, da bi i ona mogla da pokrije svoje troškove. Da vas podsetim, Agencija za privatizaciju već ima, takođe, po istom ovom rešenju, određeni procenat koji se izdvaja iz privatizacionog prihoda i nema razloga da to rešenje ne bude i ovde primenjeno.
Naravno, ovde će procenat biti daleko manji, ali to su sredstva koja su javna i koja su javno evidentirana, utvrđena, i idu jednom državnom organu, a nikako bilo kojoj privatnoj organizaciji ili pojedincu.
Konačno, pitanje privatizacije, kao što i sami možete da vidite iz ovoga, nije stvar koju mi hoćemo ili nećemo. Mi moramo da imamo odgovor na kretanja na tržištu, koja su prisutna i koja su sa nama. Nas život ne može da čeka, on ide sam, i mi moramo da se uključimo.
Prokomentarisao bih jednu značajnu primedbu koja je ovde data od bar dva narodna poslanika, a odnosi se na odredbe zakona u članu 15, odnosno na isključenje odgovornosti radnika Narodne banke.
Moram da vam kažem da sam, takođe, imao problema sa tim tekstom i u fazi pripreme zakona sam razgovarao i pitao da li je to ustavno ili nije ustavno, da li je moguće. Otprilike, odgovor koji sam dobio bio je da je to prepisana odredba iz Zakona o bankama i da je ona ustavno usklađena itd.
Ja sam s pažnjom čuo primedbe koje su ovde izrečene i kao ekonomista ne mogu da zauzmem svoj stav, ali ono što je dobro u celoj ovoj priči jeste da imamo amandman koji traži da se ovaj član isključi, tako da ako dođemo do zaključka da je neustavan, ne moramo da povučemo ceo zakon, nego ga, tim amandmanom, nećemo prihvatiti.
Isto tako, druga dobra stvar je što imamo još vremena za diskusiju o amandmanima, tako da ćemo to vreme iskoristiti da pregledamo ponovo osnovanost primedaba. Ukoliko pravni eksperti potvrde ovo što smo sada imali prilike da čujemo, neće biti nikakvih problema, bar sa moje strane, da se taj član isključi.
Zahvaljujem vam na pažnji, sada možete po Poslovniku.