Hvala puno.
Pridružujem se svemu što ste rekli. Obezbedićemo listing sa glasanja da biste mogli da dokažete ovo što ste govorili.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda, o tačkama 6. i 7, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 6. i 7. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNOM PEČATU REPUBLIKE SRBIJE I PREDLOG ZAKONA O PEČATU DRŽAVNIH I DRUGIH ORGANA
Po Poslovniku se javio narodni poslanik gospodin Žutić. Izvolite.

Dame i gospodo, po Poslovniku, član 226.
Ministar pravde je 25. septembra odgovorio na moje poslaničko pitanje o sudskoj reformi. Nisam u potpunosti zadovoljan odgovorom. Pozitivno je da se radi novi zakon o sudovima, koji će se uskladiti s novim ustavom, i da će se konačno osnovati Apelacioni sud i time ponovo uspostaviti trostepenost suđenja.
U ovom odgovoru sam pogrešno citiran, jer nisam pitao da li će Vrhovni kasacioni sud obavljati drugostepenu funkciju. Valjda je svima jasno da u Srbiji trenutno postoji drugostepenost suđenja, nedemokratska drugostepenost suđenja.
Dalje, po meni je rogobatan naziv - Vrhovni kasacioni sud, koji se nalazi i u Ustavu iz 2006. godine. Ako se obnavlja trostepena tradicija sudskog sistema Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, onda se najviši sud ne može tako zvati. Od 1846. godine on se zvao Vrhovni sud, a 1855. godine zvao se Vrhovni i Kasacioni sud, kasnije, Kasacioni sud - od 1945. godine.
Dakle, to može biti samo kasacioni sud, pošto će apelacioni sud obavljati drugostepenu funkciju i on će, po tome, biti samo kasirajuća ili poništavajuća sudska instanca, dok će apelacioni sud preuzeti i sudske poslove koje je do sada obavljao u drugom stepenu, nažalost, Vrhovni sud Republike Srbije.
Zamolio bih administraciju da ubuduće poslanicima SRS-a obavezno stavi akademske titule. Recimo, titula magistra Đelića se redovno ističe u ovim odgovorima, dok se poslanicima SRS-a ne ističe njihova titula.

Hvala puno.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SRS-a o ovim tačkama dnevnog reda narodni poslanik Aleksandar Martinović, a Poslaničkog kluba DS-a - gospodin Vlatko Ratković.
Dajem reč ministru.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih se vratio na jučerašnji dan. Došlo  je do, rekao bih, male zabune na relaciji između mene i predsedavajućeg, pa nisam bio u prilici da na kraju rasprave dam određena objašnjenja, iznesem određene stavove o pitanjima koja su narodni poslanici pokrenuli, ali se nadam da je dobra prilika za to rasprava o amandmanima.
Kolegama Žarku Obradoviću, Miši Petronijeviću, Vladanu Batiću, Vjerici Radeti, gospodinu Martinoviću i drugim kolegama se izvinjavam, iako nije greška do mene, i sigurno ću se u raspravi u pojedinostima osvrnuti na ono o čemu su oni, čini mi se, dosta kompetentno i precizno govorili.
Sada mi dozvolite da pređem na dva predloga zakona koja je radilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a to je Predlog zakona o državnom pečatu Republike Srbije i Predlog zakona o pečatu državnih i drugih organa.
S obzirom na to da je državna zajednica Srbija i Crna Gora prestala da postoji, potrebno je da Srbija, kao samostalna država, ima državni pečat.
Državni pečat ima određena praktična dejstva, ali je postojanje državnog pečata, između ostalog, jedan od simbola državnosti. Mislim da mi, kao država Srbija, treba da imamo državni pečat.
Članom 2. ovog zakona predviđena je upotreba državnog pečata. Ako dozvolite, citirao bih na koje se to odluke, odnosno akta stavlja državni pečat. ''Državni pečat stavlja se na odluke Narodne skupštine o proglašenju Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona i akte o izboru funkcionera koji Narodna skupština vrši neposredno na osnovu Ustava; akte koje potpisuje predsednik Republike u okviru ustavnih ovlašćenja predstavljanja Republike Srbije u inostranstvu, ukaze o proglašenju zakona, ukaze o postavljenju i opozivu ambasadora Republike Srbije i akte o dodeli odlikovanja; međunarodne ugovore koje potpiše predsednik Vlade i akte Vlade o postavljenju i opozivu konzularnih predstavnika Republike Srbije, kao i na originale drugih akata za koje je to određeno zakonom''.
Razumećete da je bilo neophodno da se otvori prostor da se, eventualno, nekim drugim zakonima, ovom krugu odluka i akata, možda, doda još neka odluka ili neki akt na koji bi se stavio državni pečat, pre svega, imajući u vidu da nam predstoji donošenje zakona o spoljnim poslovima, kao i da je moguće da na drugačiji način budu uređena određena pitanja koja se tiču konzularnih predstavnika.
Naravno, postavlja se pitanje kriterijuma koji su rukovodili predlagača da ovako izgleda član 2. zakona o državnom pečatu. Ti kriterijumi su, kao što verovatno i zaključujete, značaj odluka i drugih pravnih akata na koje se stavlja državni pečat, određeni međunarodni aspekt nekih od tih odluka i akata i, na kraju, svečana forma koja je predviđena za donošenje nekih od ovih akata.
Zatim, slede članovi 3. i 5, kojima se utvrđuje izgled, sadržina i način ispisivanja državnog pečata, pa je predviđeno da je državni pečat okruglog oblika, da u prečniku iznosi 60 milimetara. U sredini državnog pečata je veliki grb Republike Srbije.
U krugu oko grba ispisuje se naziv Republike Srbije, tako što se reč ''Republika'' ispisuje iznad grba, a reč ''Srbija'' ispod grba. Tekst pečata je na srpskom jeziku, ćiriličkom pismu, velikim štampanim slovima.
Ono što je važno napomenuti, imajući u vidu ko sve upotrebljava državni pečat, jeste da se državni pečat izrađuje u tri istovetna primerka, za dobijanje otiska hemijskom bojom na papiru, a može biti izrađen u tri istovetna primerka i za dobijanje otiska u pečatnom vosku, kao i za suvi otisak.
Sekretar Narodne skupštine, generalni sekretar predsednika Republike i generalni sekretar Vlade podnose zajednički zahtev za izradu državnog pečata.
Razumećete, ovo je zbog potrebe da ne postoje nikakve razlike u državnim pečatima tehničkog karaktera, koje bi mogle da se dese kada bi se u različito vreme podnosio ovaj predlog, možda i kod različitog pečatoresca, što, svakako, ne bi bilo dobro, makar se oni razlikovali par milimetara u veličini ili makar malo taj font slova bio drugačiji, tako da su ova tri lica ovlašćena da zajednički podnesu zahtev za izradu državnog pečata.
Takođe, članom 6. je utvrđeno i da oni čuvaju državni pečat, ali i da vode evidenciju o upotrebi državnog pečata, tako da će postojati evidencije za koje će biti zadužena ova lica i te evidencije će sadržati tačno na koja akta i kada je stavljen državni pečat.
Na sve što nije utvrđeno ovim zakonom primenjuje se, shodno, zakon koji ću obrazložiti nakon ovog, a to je zakon o pečatu državnih i drugih organa, posebno ona pitanja koja se odnose na pečatoreznicu, pečatoresca, dakle na radnju koja ima pravo da izrađuje taj pečat.
Na kraju, zaista bih voleo, imajući u vidu i određen simbolički značaj uvođenja državnog pečata kod nas, odnosno donošenje zakona kojim se uređuje da Srbija, kao država, ima državni pečat, voleo bih da narodni poslanici u što većem broju podrže zakon o državnom pečatu Republike Srbije.
S obzirom na značaj ovog zakona, Ministarstvo će najozbiljnije razmotriti sve sugestije koje narodni poslanici budu uputili.
Sad mi dozvolite da pređem na Predlog zakona o pečatu državnih i drugih organa, za koji bih naveo tri razloga zbog kojih se danas nalazi pred narodnim poslanicima.
Prvi je, naravno, usklađivanje sa Ustavom, ali i sa sistemskim zakonima u Republici Srbiji, drugi je taj što su u praksi primenjene određene nepreciznosti, koje ću kasnije objasniti, pa je potrebno da se te nepreciznosti podrobnije regulišu novim zakonom, i treći - potreban je zbog jedinstvenog pristupa ostvarivanju prava nacionalnih manjina na teritoriji Republike Srbije, što ću, takođe, objasniti u ovom sažetom izlaganju.
U članu 1. Predloga zakona predviđa se koji to drugi državni organi koriste pečate i mislim da nema potrebe da čitam, da nabrajam koji su organi u pitanju. Važno je samo napomenuti da sadržinu, izgled i upotrebu pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije utvrđuje ministar odbrane, što je potpuno razumljivo.
Što se tiče namene pečata, utvrđena je u članu 2: "Pečatom se potvrđuje autentičnost javne isprave i drugog akta kojim državni i drugi organi i imaoci javnih ovlašćenja odlučuju ili službeno opšte sa drugim organima, pravnim licima i građanima". Naravno, u stavu 2. je precizirano da imaoci javnih ovlašćenja samo u vršenju javnog ovlašćenja mogu upotrebljavati pečat, van toga je, naravno, nemoguće, odnosno nedozvoljeno.
Pominjanje imalaca javnih ovlašćenja je u skladu sa članom 137. stav 2. tačka 2. i 3. Ustava Republike Srbije, jer je predviđeno da pečat koji se utvrđuje ovim zakonom, pored drugih imalaca javnih ovlašćenja, koriste i pojedinci i javne agencije. Kada je donet prethodni zakon, koji je iz 1991. godine, među imaoce javnih ovlašćenja nije mogao da spada ovaj krug lica kakav je sada.
Zatim, sledi član 3, koji govori o sadržini pečata, član 4 – o jeziku na kome se ispisuje tekst pečata, naravno, službeni jezik, srpski jezik, ćiriličko pismo.
Član 4. je veoma značajan zbog toga što otklanja jednu nelogičnost koja je postojala do sada kod nas, a radi se o upotrebi pečata u jedinicama lokalne samouprave u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina.
Naime, dok je na teritoriji AP Vojvodina, u opštinama u kojima je u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine, a to su one opštine koje su to utvrdile svojim statutom, a za opštine gde živi preko 15 posto pripadnika nacionalnih manjina to je i zakonska obaveza, dakle, u tim opštinama pečat je bio višejezični, odnosno dvojezični, to isto pravo nisu imale nacionalne manjine koje žive na teritoriji Srbije van autonomnih pokrajina.
Znači, važilo je za autonomne pokrajine, ali nije važilo za teritoriju Srbije van autonomnih pokrajina, pa imamo situaciju da, recimo, u nekim opštinama, kao što su Bujanovac ili Preševo, pripadnici nacionalnih manjina, čak, čine više od polovine stanovništva u toj lokalnoj samoupravi, a nemaju pravo da upotrebljavaju pečat, pored, naravno, srpskog jezika i ćiriličkog pisma, na jeziku nacionalne manjine, iako je u tim opštinama u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika i ćiriličkog pisma, i jezik nacionalne manjine.
Očigledno je bio nejednak pristup pitanju kolektivnih prava nacionalnih manjina i moram reći da mi je, neposredno nakon što je izabrana ova vlada, stigao zahtev, kao ministru, opštine Bujanovac da dam saglasnost na izgled pečata. Naravno, nisam mogao da dam saglasnost na izgled pečata, koji bi, po logici stvari, trebalo da izgleda tako kako su oni poslali, a to je srpski jezik i ćiriličko pismo i albanski jezik kao jezik nacionalne manjine u jedinici lokalne samouprave gde je u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika i ćiriličkog pisma, i jezik te nacionalne manjine.
S druge strane, očigledno je da u AP Vojvodina to pravo nacionalne manjine mogu da ostvaruju i moram reći da je to bila inicijalna kapisla da hitno pristupimo promeni ovog zakona, zbog toga što je to, nažalost, dobilo određenu političku dimenziju u vidu žalbi koje su iz ove opštine upućene određenim međunarodnim organizacijama, a za koje, po mom dubokom uverenju, nije bilo potrebe, jer ovo je moglo da se uradi i pre godinu ili dve dana; taj problem ne postoji od juče, već postoji duže vreme.
Naravno, ja sam to objasnio i predstavnicima međunarodnih organizacija i ovde želim da iznesem svoj stav i uverenje.
Dakle, mnoge nepreciznosti ili, možda, nelogičnosti koje postoje u našem pravnom sistemu su, pre svega, posledica jednog burnog ustavno-pravnog razvitka, ili evolucije koja je postojala na ovim prostorima proteklih 10, 15 godina, tako da sam siguran da, i to želim ovde posebno da naglasim, nije postojala nikakva namera državnih organa da onemoguće bilo koga u ostvarivanju svojih prava, posebno nije postojala namera da se bilo koja nacionalna manjina uskrati u mogućnosti da ostvaruje svoja prava, a ponajmanje da se nacionalne manjine dovode u neravnopravan položaj.
Zatim slede članovi koji su, uslovno rečeno, tehničkog karaktera, kao što je način ispisivanja teksta pečata, oblik i veličina pečata, broj pečata. Predviđeno je da može postojati mali pečat, onda kada je to primereno iz određenih razloga, takođe, i njegova sadržina i, na kraju, čuvanje i rukovanje pečatom.
Što se tiče saglasnosti na sadržinu i izgled pečata i na poveravanje poslova državne uprave u skladu s omnibus zakonom, zadržano je pravilo, odnosno odredba da AP Vojvodina, preko svojih organa, u skladu sa ovim zakonom, bliže uređuje sadržinu i izgled pečata organa Autonomne pokrajine, organa jedinica lokalne samouprave, imalaca javnih ovlašćenja kojima je sedište na teritoriji AP Vojvodina, daje saglasnost na sadržinu i izgled pečata koje bliže uređuje tačka 1. i vodi evidenciju o pečatima koje bliže uređuje.
Dodali smo ovo, jer smatramo da je bitno da AP Vojvodina vodi i evidenciju o ovim poslovima koje radi. Naravno, u pitanju su povereni poslovi, a nadzor nad ovim poslovima vrši Ministarstvo, preko svoje upravne inspekcije.
Imajući u vidu da su ovo povereni poslovi, na rešenja koja se donose u vršenju ovih poslova može se izjaviti žalba, o žalbi rešava Ministarstvo, a protiv rešenja ministra može se pokrenuti upravni spor.
Stavljanje pečata van upotrebe, nestanak ili gubitak pečata i zamena nestalog ili izgubljenog pečata, pitanja su koja smo želeli da preciziramo i mislim da smo na dosta dobar način regulisali ovu materiju, kažem, imajući u vidu prethodno, petnaestogodišnje, iskustvo koje postoji u našoj zemlji, od primene prethodnog zakona.
Što se tiče izrade pečata, to rade ovlašćeni privredni subjekti, pečatoreznice, a ovlašćenje za izradu pečata izdaje ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove. Zatim, slede kaznene odredbe i, na kraju, prelazne i završne odredbe.
Mislim da je ovaj predlog zakona zaslužio vašu pažnju i bilo bi dobro da razmotrimo i sve, eventualne, sugestije, na korektan i konstruktivan način, zbog toga što su ovo stvari koje nemaju značajniju političku dimenziju, ali imaju izuzetnu praktičnu dimenziju i veoma je važno za sve nas, bez obzira na to u kojoj poziciji bili, političara, građana, koji god posao obavljate, da se pitanja upotrebe pečata u državi reše na vrlo precizan način.
Jer, vrlo često se pitanja upotrebe pečata, pa i neke zloupotrebe pečata, negativno odražavaju na ostvarivanje prava, ali i dužnosti i građana i državnih subjekata.
U svakom slučaju, ostajemo na raspolaganju u toku današnje rasprave za sve sugestije i pozivam vas da na kraju ove rasprave prihvatite ova dva predloga zakona. Hvala vam.

Povodom Poslovnika su se javili narodni poslanici Vladan Batić, potom Aleksandar Vučić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, vama je bilo malo 20 minuta da obrazložite zakone za čije nam čitanje treba 10 minuta. Niste morali toliko da se trudite, jer to je potpuno nevažno. Gospodine predsedniče, odbijte mi ovo vreme da bih mogao normalno da reklamiram povredu Poslovnika, član 226. Od vas tražim objašnjenje, gospodine predsedniče, po ko zna koji put, o Ustavnom sudu. Sve zakone koje donosimo su nedovršeni zakoni, jer nema mogućnosti da prođu proveru Ustavnog suda.
Fino je što je na dnevnom redu 30 i nekoliko zakona, ali postoji nešto, to sam juče pričao, ali vi niste bili tu, što se zove hijerarhija pravnih akata - Ustav, Ustavni zakon, neki opšti, osnovni, strukturni, prioritetni zakoni, pa onda ono što je na dnevnom redu. Razni predlozi zakona za ovu sednicu su uvreda i za narodne poslanike, i za građane Srbije, i za zdrav razum. Kuća gori, a baba se češlja. Nema Ustavnog suda. Srbija nije pravna država. Možete li to da razumete?
Gospodine predsedniče, vi ste 12. septembra obećali da će na prvoj sledećoj sednici biti zakon o Ustavnom sudu i izbor sudija Ustavnog suda. Niste mi dali odgovor. Vi mi, gospodine ministre, na juče postavljeno pitanje, takođe, niste dali odgovor - kada će se ispoštovati odredba člana 3. Ustavnog zakona, a to je u vezi sa setom izbornih zakona, kada će na dnevnom redu biti zakon o izborima za predsednika Republike, zakoni o odbrani, Vojsci, spoljnim poslovima i službama bezbednosti, zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, zakon o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, o gradu Beogradu i čitav set zakona koji treba da urede poziciju sudova i tužilaštava. To sve treba da se uradi za ova nepuna tri meseca, a to je nemoguće. Svesno se krši Ustavni zakon.
Ovo što sada radimo, to je moglo da sačeka, to je nevažno. Gospodine ministre, kao pravnik, vi ste svesni da priča o pečatima mora da sačeka dok se ne vidi šta će biti sa statusom Kosova i Metohije.
Priča o pečatima mora da sačeka dok se ne vidi kakva će biti teritorijalna organizacija Republike Srbije, kako će biti uređene pokrajine, kakve su ambicije nekih u vašoj koaliciji. Možda će Srbija postati deo Ruske Federacije. Šta će nam onda pečati? Imamo preča posla od svega ovoga i tražim odgovore na ova pitanja i o setu pravosudnih zakona. Sada da se stave na dnevni red, ta rasprava ne može da se završi do Nove godine.
Gospodine predsedniče, hoćete li jednom obznaniti građanima Srbije kada će biti izvršen izbor sudija Ustavnog suda?
Imaćemo, čak i kada to bude uređeno, krnji Ustavni sud, jer treba tek da se završi priča o Kasacionom sudu i o izboru one kvote sudija koji treba da budu izabrani iz tog korpusa.

Povodom Poslovnika se javio narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam za govornicu iz nekoliko razloga. Naime, gospodine predsedniče Narodne skupštine, više puta sam molio za odgovor i bio veoma strpljiv da sačekam  taj odgovor, posebno u vezi s ''energetskom mafijom''.
Voleo bih da mi taj odgovor pružite, ne meni, ne zbog mene, ne zbog SRS-a, ne zbog poslanika u Narodnoj skupštini, već zbog građana Srbije, zbog naše države, jer dok se ta afera ne razreši, Srbija ne može da ide napred i neće moći da se bori protiv korupcije i kriminala, a deo tih ljudi koji su umešani u najtežu korupcionašku aferu su ljudi koji danas pomažu najvažnijim strankama vlasti, pre svega DS-u i DSS-u, a sa Dinkićem ionako svi imaju partnerski odnos, tako da je to nešto što se podrazumeva.
Izašao sam iz još jednog, veoma važnog, državnog razloga, iako ste mislili da ću tražiti, verovatno, način kako da samo začikavam vlast.
Izašao sam zbog veoma značajne stvari, zabrinut posle razgovora sa predstavnicima vlaške nacionalne zajednice u Srbiji, onih Vlaha koji Srbiju doživljavaju kao svoju otadžbinu, pre svega, sa Dragoslavom Zajkeskovićem, koji živi u Zlotu, i drugim predstavnicima Vlaha koji ne žele da im država daje ili nameće rumunski jezik kao maternji jezik, pošto vlaški jezik nije rumunski i oni ne umeju da pišu rumunskim jezikom.
Upravo zbog zakona koji je trenutno na dnevnom redu, dame i gospodo, ovde ćete videti jedno divno čudo koje je učinio ministar Marković.
Prvo ću vam pokazati odgovor Rasima Ljajića dok je bio zadužen za to pitanje, pitanje nacionalnih saveta. Dakle, ministar Ljajić je, savesno obavljajući svoj posao i svoju dužnost, rekao da članom 6. Statuta, s obzirom na činjenicu da do sada nije izvršena standardizacija vlaškog jezika, predlažemo da naziv pravnog lica bude ispisan samo na srpskom jeziku, a po obavljenoj standardizaciji - i na standardizovanom maternjem jeziku Vlaha.
U međuvremenu, gospodin Milan Marković je potpisao rešenje kojim se utvrđuje, i to sve u skladu sa odlukama Žive Lazića, člana Demokratske stranke i Demokratske vlaške stranke, koji se, uzgred rečeno, potpisuje ćirilicom, ne zna rumunski, ne zna ni latinicu, ali je zato tražio da standardizovani vlaški jezik bude rumunski jezik po svaku cenu, ne bi li išli na dalje rasparčavanje srpskog nacionalnog tkiva i uništavanje jedne grupacije kakva su Vlasi, a vi znate šta nas sve čeka.
Sada nas, zahvaljujući vašim odlukama, čekaju svi mogući pritisci koji su već vršeni od Saveta Evrope, govoreći da u istočnoj Srbiji ne žive Vlasi, već žive Rumuni, pa vas čeka mnogo obeležavanja, od škola do bolnica i svega drugog, na rumunskom jeziku, koji niko u istočnoj Srbiji, sem Kračunovića i Gacovića, neće razumeti, ali je država nekome učinila važnu uslugu, a sebi i svom narodu - pravu medveđu uslugu.
Da biste shvatili koliko su opasne teze sa kojima ti ljudi, koje država na ovakav način podržava, izlaze u javnost, ja ću vam ih sada pročitati. Znaju o čemu govorim poslanici iz bilo koje stranke koji se nalaze u ovom parlamentu, nevezano da li su iz vlasti ili iz opozicije.
Taj čovek kaže, između ostalog - mi smo Rumuni, Vlasi ne postoje. Kaže da Vlasi ne postoje. ''To je pogrdni naziv za nas, kao kad Rome nazivate – Cigani. Kada već govorimo o njima, da kažem da i oni imaju veća prava od nas.'' Tako se Srbija odnosi i tako Srbija, tobože, ugnjetava Rumune, koji su, u stvari, Vlasi, ali evo, Vlasi ne postoje, pa će Milan Marković da kaže da je standardizovani vlaški jezik rumunski jezik i da potpisuju odluke Nacionalnog saveza DS-a i njihovih koalicionih partnera i da time razara državu Srbiju na najbrutalniji mogući način.
Samo ću u dve rečenice reći, reč je o čoveku koji, ne da ne vodi računa o zakonu, o Ustavu, o pravu, nego ne vodi računa ni o čemu. Vodi računa samo o tome kako će da ga pohvali Boris Tadić na kolegijumu ili na predsedništvu DS-a, kome je princip delovanja - princip političkog oportuniteta i celishodnosti i ništa više.
On danas, u svojoj izjavi, ili intervjuu za ''Pravdu'', kaže sledeću stvar - ne može da se ide u izbor za gradonačelnika, iako postoji jasna, precizna kogentna norma da se u roku od 15 dana od prestanka funkcije raspisuju izbori za gradonačelnika. Nećemo ih imati. Šta je tu čudno? Imamo mnogo privremenih organa u upravi, jer Ustavni zakon je, kaže, jači od zakona.
Jeste, ali Ustavni zakon, a ni Ustav, nisu menjali položaj gradonačelnika. Ustav je menjao položaj predsednika opština, ali gradonačelnika nije. Onda će Oliver Dulić da nam kaže - piše u Ustavnom zakonu, iako piše - uz kumulativne uslove donošenja zakona o predsedniku, zakona o spoljnim poslovima, službama bezbednosti, Vojsci i odbrani, mogu da se raspišu izbori za predsednika Republike do 31. decembra. On će da kaže - ja ću da raspišem, baš me briga što zakoni nisu doneti. Ovde gde imamo sve zakone, ne menja se ustavni položaj inokosnog organa.
Dakle, imate strašan problem, da vam oni kažu - to nas ne interesuje, zato što to nama ne odgovara. Ta vrsta bezobzirnosti, ta vrsta tumačenja kojem i vi pribegavate, mogu da se nazovu samo jednom rečju – bezobrazluk, i ništa više.
Uzgred, doneo sam vam, pošto sam juče najavio i deo tih stvari, počeo da vam čitam o odnosu između Stare Pazove i Inđije. Neću sada da govorim o velikom biznisu, o tome će vam govoriti neki drugi, koji je napravila DS sa ''Red hot čili pepersima'' i kako vam jedan kvadratni metar od jednog evra dođe na 15 evra i koliko stotina hiljada evra je uzeo samo jedan čovek u džep, izgradnjom kompletne infrastrukture, kupovinom i preprodajom istog zemljišta.
Navešću vam sledeću stvar. Investicije koje su u Pazovi, u vreme vlasti DS-a od 2003. godine, iznosile 184 miliona dinara, u 2007. su milijardu i 312 miliona; jedanaest puta su veće od kad su srpski radikali na vlasti. Uz to, potrošnja industrijske energije je bila 3,6 puta veća nego u Inđiji. Danas je 8,3 puta veća potrošnja industrijske električne energije nego u Inđiji. Radi industrija. Iako imaju 25 hiljada stanovnika više od Inđije, u apsolutnom broju, imaju 1.500 manje nezaposlenih od Inđije.
Mislim da to govori dovoljno o uspešnosti Stare Pazove i Inđije. Prosečna plata je, takođe, veća u Staroj Pazovi nego u Inđiji, 37.178 dinara, i to je najviša prosečna plata u čitavom Sremskom okrugu, prema podacima Privredne komore Srema.
Uzgred, oko tog vašeg svetskog čuda - Inđije, moram da vam kažem da je Skupština AP Vojvodine, na proleće, donela odluku i pokazala celoj javnosti da Inđija spada u nerazvijene opštine. Nažalost, građani Inđije, koji su većinom radikali, glasali su za SRS na parlamentarnim izborima, ne smeju se zbog odluke da na lokalnim izborima pobedi gospodin Ješić, što smo mi priznali. Danas im je to tužno i jedva čekaju da ga smene, kao i vas.
Hvala.

Milan Marković, izvolite.

Mislim da će biti prilike da razgovaramo o ovim temama do kraja godine. Predstoje zakoni kojima će se rešiti pitanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a, naravno, i set zakona iz oblasti lokalne samouprave, pa ćemo u okviru toga moći mnogo više da pričamo o svemu ovome.
Kolega Aleksandar Vučić, moram reći, po običaju, malo preteruje kada govori o ovim temama. Što se tiče vlaške manjine. mi u Ministarstvu nismo ni ovlašćeni, niti vršimo standardizaciju jezika. Postoji jedan dokument...
(Aleksandar Vučić, s mesta: Što si potpisao?)
Dozvolite, samo želim to da vam kažem. Mi nismo ti koji vrše standardizaciju jezika i ne može našim rešenjem da se vrši standardizacija jezika. Mi samo odlučujemo o slobodi udruživanja i slobodi ostvarivanja prava, na čemu je insistirala vlaška zajednica u Srbiji.
Verovatno vam je poznato da su oni bili pred utuženjem Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Dobro smo proučili ceo predmet i želim da vam kažem sledeće. Da nas je tužio Evropski sud za ljudska prava, šanse za Srbiju bi bile nula da se u tom sporu odbrani. Nismo imali izbora, nego da ispoštujemo njihova prava i da registrujemo Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, ne ulazeći, pri tom, u pitanje upotrebe jezika.
Podsetiću vas da je u Srbiji, u nekom prethodnom periodu, registrovana egipatska nacionalna manjina, pa mi recite da može egipatska, a ne može vlaška. Mislim da to ne bi bilo dobro.
Što se tiče odnosa Vlaha i Rumuna u Republici Srbiji, to je kompleksan odnos. Imao sam tri razgovora s rumunskima ambasadorom vezana za ovo pitanje, kako bi to bilo rešeno na najbolji mogući način. Mislim da je Ministarstvo našlo najbolji mogući način da reši ovo pitanje, koje je, u momentu kada sam stupio na dužnost, već bilo goruće, jer sam prethodno, kao potpredsednik Skupštine, bio pozvan kada je gospoda, koju su pominjali, spremala tu tužbu Evropskom sudu za ljudska prava.
Oni su imali jednu konferenciju za štampu, jednu tribinu i ja sam tada, kao potpredsednik Skupštine Srbije, bio pozvan, a mislim da su bili pozvani i svi šefovi poslaničkih klubova. Ne mogu da se setim ko se odazvao, a ko nije.
Mislim da smo na najbolji način zaštitili državni interes. Vi mislite da smo uradili nešto protivno državnom interesu, ali mislim da su to prejake ocene, iako sam navikao na takve ocene od vas.
Što se tiče Zakona o lokalnoj samoupravi, član 42. je utvrdio ceo postupak koji se tiče prestanka mandata, pa tako i ovaj slučaj koji ste pomenuli, povodom smrti gradonačelnika Beograda, Nenada Bogdanovića. U tom zakonu piše, između ostalog, da se izbori neće raspisivati ako je do kraja mandata ostalo manje od šest meseci, ali to nije pravni osnov za ovakvo postupanje državnih organa u slučajevima gde je prestao mandat nosiocima izvršne vlasti, pa negde čak i skupštinama opština, nego je, po mom dubokom uverenju, pravni osnov upravo Ustavni zakon Republike Srbije.
Ne želim da polemišem u vezi s našom primenom Ustavnog zakona, ali što se tiče ove materije, Ustavni zakon je, nesporno, stariji od Zakona o lokalnoj samoupravi i Ustavni zakon je svima, kako onima kojima je istekao mandat, tako i onima kojima će, možda, u tom momentu mandat biti još u toku, utvrdio kada će biti izbori, odnosno kada će se raspisati izbori, pa mi treba, u tom smislu, da postupamo jednoobrazno.
Ovo ne samo da je u skladu s Ustavnim zakonom, ovo je i celishodno, s obzirom na to da mi donosimo, odnosno da Narodna skupština treba da usvoji jedan set kojim će se na drugačiji način rešiti pitanja lokalne samouprave u Srbiji.
Bilo bi krajnje necelishodno sada održati neke izbore u jedinicama lokalne samouprave, pa za dva meseca te iste građane ponovo pozvati i reći, hajde vi sada ponovo na izbore, pa ponovo birajte svoje organe vlasti, možda po drugačijem sistemu nego što je sada. Mi za sada nemamo precizirano, nemamo jasan odgovor na pitanje kako će se birati izvršni organi, po novim zakonima. Ne znamo kako će to biti i bilo bi krajnje neozbiljno, jer ne znam koja bi to država radila drugačije od onoga kako radimo mi, koja bi to država sada raspisivala izbore, pa za tri meseca ponovo raspisala izbore.
Iskreno se nadam, ne znam zašto mi dobacujete, ne bih ulazio u tumačenje zašto ste ovo pitanje pokrenuli, jer meni deluje neukusno što ste ga danas pokrenuli, ali, kažem, primenjivaće se zakon i primenjivaće se Ustavni zakon, dok se ne promeni. Ako se promeni Ustavni zakon, onda ćemo raditi po nekim drugim propisima, a dok je Ustavni zakon ovakav, primenjivaće se Ustavni zakon. Mislim da je odluka da se ne raspisuju izbori sada celishodna i legalna.