Gospodine Vučiću, zaista preterujete. Izrekao sam vam jednu opomenu. On će izaći na repliku, pa će da odgovori, ali molim vas da prilagodite svoj govor. Činjenica je da stojite za govornicom Narodne skupštine Republike Srbije.
Izvolite, nastavite.

Gospodine Duliću, zanimljivo mi je da gospodina Tišmu, koji je izgovarao najteže moguće reči, niste opominjali, a sve što sam ja rekao je sušta istina. Možda vam se ne sviđa to što izgovaram, ali je sušta istina i nijednu ružnu i uvredljivu reč nisam izgovorio. Nijednu ružnu reč, nijednu nepristojnu reč i nijednu psovku nisam izgovorio s ove govornice. Nijednu jedinu.
Što se tiče gospodina Markovića, on je učestvovao u standardizaciji nečega što ne postoji. Naime, Vlasi jesu autohtoni narod i Vlasi moraju da postoje.
Mi se, upravo, zalažemo za opstanak i poštovanje vlaškog identiteta, ali neki bi da ukinu vlaški identitet i da kažu da su Vlasi Rumuni. Neki bi da kažu - oni pišu rumunskim jezikom, odnosno rumunskim pismom, govore rumunskim jezikom, koji Vlasi uopšte ne poznaju.
Neke sličnosti ima u jeziku. Vlaško standardizovano pismo ne postoji. Oni uopšte ne razumeju šta piše na rumunskom jeziku. Vi ste to stavili kao jezik Vlaha, zahvaljujući odluci 12:7 unutar Nacionalnog saveta. Od tih 12, svih 12 su što članovi DSS-a, što članovi stranke koja je podržala DS i Borisa Tadića na izborima.
Da li je to dovoljno ili nedovoljno ozbiljno za ocenu da je ministar prekoračio svoja ovlašćenja, da je naneo štetu državi Srbiji? Sasvim sam siguran da će građani Srbije to umeti da ocene i da procene, ali nije dobro da se sudi na takav način.
Doneo sam još nešto da vam pročitam od tih prijatelja gospodina ministra, šta oni kažu za zemlju Srbiju. Izvesni Gacović kaže: ''Da bi probudila svest uspavanih, odnosno uplašenih od Srba,'' dakle, mi Srbi negde progonimo Vlahe, maltretiramo Vlahe, mučimo Vlahe, ''Arijadnina nit je po Timočkoj krajini rasturila 8.000 žutih, ne slučajno, verovatno, letaka, na kojima je pisalo - ne plašite se da se izjasnite kao Rumuni.''
Na pitanje - čega se plaše, zatvora, logora, batina, rečeno je - mi se plašimo Srba, srpske države, pojedini Srbi i te kako ugnjetavaju njegove sunarodnike i tako dalje.
Da li je to ona politika koju mi danas u Srbiji treba da podržavamo? Mislim da nije.
Gospodine Duliću, rekao bih vam nešto. Iako računam da vi, bez obzira na to što znam da, zarad stranačke pripadnosti, morate s vremena na vremena mene mnogo jače da opominjete nego svoje stranačke kolege, i ja to mogu da prihvatim, nemate tu vrstu bezobzirnosti kakvu ima ministar Marković, ne znam kako ćete se ponašati u slučaju poštovanja zakona. Samo ću na jednu njegovu rečenicu da ukažem. Rekao je - kako u ovom trenutku da se bavite time?
Izneo sam novine, današnje novine sam izneo i pokazao da se ministar time bavio još juče, i u jučerašnjem trenutku se time ministar bavio, u današnjim novinama, u današnjoj "Pravdi" je to izašlo. Ja se na osnovu toga bavim njegovim izjavama. On izađe i kaže - kako vi smete time da se bavite? Dakle, to vam pokazuje sa kakvim ministrom imamo posla.
S druge strane, to je čovek koji će da nas ubeđuje svakoga dana kako moramo da imamo predsedničke izbore do kraja godine, iako nijedan od uslova za raspisivanje predsedničkih izbora nije održan. Dakle, nijedan od pet zakona nije donet, a to su kumulativni uslovi. Ovde ne postoji nijedan uslov za raspisivanje izbora, nijedan, jer Ustavni zakon i Ustav Srbije uopšte nisu dirali, nijednog sekunda nisu dirali u položaj gradonačelnika.
Da li ćete vi nekada da donesete neki zakon ili nećete, to je vaša stvar, zato što se plašite, možda, nečije pobede i tako dalje. Ali, nije ni bitno. U svakom slučaju, ništa ne dira taj položaj.
Ministru nije ni to dovoljno, zato što on to tumači samo po principu celishodnosti, po principu partijske pripadnosti.
Država koju na takav način vodite, kao i sve ovo što radite, dovoljno jasno pokazuje da su Srbiji potrebne promene, da su Srbiji i te kako potrebni novi ljudi na vlasti, da je Srbiji potrebna drugačija budućnost od one koju vi nudite i uveren sam da će je građani uskoro izabrati.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik dr Ninoslav Dimitrijević, potom narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovane kolege poslanici, kao pripadnik SPS-a i kao narodni poslanik SPS-a, koji upravo dolazi iz Negotinske opštine, iz opštine gde ima veliki broj Vlaha, osećam se prozvanim da i ja izložim svoj stav, ujedno i stav SPS-a.
Dobro je da se ovakvo pitanje našlo na dnevnom redu Skupštine, odnosno, nije se našlo na dnevnom redu, ali je bar pomenuto, jer se u poslednjih par godina, zaista, potenciraju neke stvari koje se ranije nikada nisu potencirale. Nažalost, i naša istorija to radi.
Samo bih hteo da kažem, kao pripadnik tog naroda, te etničke manjine, da su Vlasi jedna heterogena populacija, kojih ima i u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Velikoj Britaniji, u Albaniji i tako dalje. Znači, ima ih u sedam-osam zemalja širom Evrope.
Što se tiče samog dijalekta, to je jedan heterogeni dijalekat, koji se, uglavnom, uklapa u jezičke konstelacije država u kojima Vlasi žive, pa imamo dijalekat istarski, aromunski i tako dalje.
Ono što hoću da kažem u ime Vlaha iz opštine Negotin, i to ogromne većine, a kasnije ću to i dokumentovati, jeste da oni sebe vide isključivo kao etničku grupu pripadnika srpskog naroda, odnosno građana Republike Srbije.
Oni nikada neće dozvoliti da u svojoj državi postanu nacionalna manjina, ni za čije interese na svetu. I sami znaju, a i građani Srbije koji ne znaju ovaj problem treba da znaju da se vlaški dijalekat razlikuje umnogome od rumunskog književnog jezika i da deca, učenici koji se školuju u Rumuniji, moraju da pohađaju godinu dana jezičke pripreme, kao da se školuju u bilo kojoj drugoj stranoj državi, Nemačkoj, Engleskoj i tako dalje. Ali, statistike su neumoljive i one će vam reći sve.
Na poslednjem popisu iz 2002. godine, opština Negotin je prikazala 57.000 stanovnika, od toga se 3.000 izjašnjavaju kao Vlasi, ali kao građani države Srbije. Svega 250 se izjašnjava kao Rumuni.
Da li su to Vlasi koji su se izjasnili kao Rumuni, ili su to rumunski građani, nemam tačan podatak, jer u novije vreme dosta građana Rumunije nalazi svoje utočište u Srbiji.
Na primer, ima dosta Rumunki koje su se udale i sada žive ovde i traže naše državljanstvo.
Što se tiče strukture, u opštini Negotin, od 70 odbornika, koliko broji SO Negotin, 31 su Vlasi.
Uradili smo neke analize i žao mi je što se nisam bolje pripremio, jer nisam očekivao da ću biti pozvan da pričam o ovom problemu, a prihvatam da o tome pričam na bilo kom mestu, kao što sam i pričao.
Od 1985. do 2007. godine, za 21 godinu, u opštini Negotin je 17 godina presednik opštine bio pripadnik vlaške etničke grupe. Ono što bih hteo da potenciram i što je veoma važno, jeste da smo oduvek, od kada za sebe znam, a to znači 47 godina, svi mi u opštini Negotin živeli izuzetno homogeno, složno, zajedno se družili od malena, išli u iste škole, družili se za vreme školskog odmora, nekategorisani da li smo Vlasi ili nismo Vlasi, zapošljavali se i bili kolege na poslu. Nikada nije bilo razlike i nikada se niko nije pitao da li je neko Vlah ili nije Vlah.
Što se tiče učešća Vlaha u strankama, ima ih u svim strankama koje su registrovane u Srbiji, ima ih i u SPS-u u znatnom broju, čak, možda, u dominantnom, a time se nisam bavio. Tako je, na primer, Vlaško-rumunska partija, zajedno sa DS-om, učestvovala na poslednjim parlamentarnim izborima u Negotinu i oni su pobedili, upravo, zahvaljujući glasovima ljudi vlaške pripadnosti.
Ono što nije dobro, to je što se primećuje da Rumunija ima neke ambicije, možda, prema ovom življu. Postavio bih sa ove govornice pitanje - zašto Rumuni, od svih đaka i studenata koji se školuju, daju povlastice samo za one studente koji su pripadnici Vlaško-rumunske stranke?
Zašto se obećava građanima Republike Srbije da će lakše i sa manje materijalnih izdataka dobiti vize ukoliko su pripadnici Vlaško-rumunske stranke?
Mogu da razumem da Rumunija ima određene ambicije prema ovim građanima Srbije, ali ne mogu da razumem građane Srbije, pripadnike etničke grupe, koji hoće da postanu nacionalna manjina u svojoj državi. Potenciram da je naš zaključak, ogromne većine Vlaha iz opštine Negotin, da to ne žele.
Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik dr Žarko Obradović, potom narodni poslanici Vlasta Baćević, Milan Vuković i Srđan Milivojević. Izvolite, dr Žarko Obradović.

Poštovani predsedniče, želeo bih, pre svega, da zahvalim skupštinskoj službi koja je reagovala veoma brzo i dostavila mi listinge svih glasanja koje smo imali juče u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bilo ih je ukupno 25.
Skupštinska većina je na početku brojala 132 poslanika, ili bar skupštinska većina onih koji su, u svakom slučaju, učestvovali u celom postupku glasanja za ili protiv, da bi na kraju pala na 127 i jedan kolega iz skupštinske većine nije glasao, a to je već druga stvar. U ovom listingu su poimence navedeni svi narodni poslanici koji su juče bili prisutni tokom ovih 25 glasanja.
Znači, kolege narodni poslanici i predstavnici medija koji su juče objavili neistinu, imam dokaz za svoju tvrdnju i stvarno nije korektno da se piše na takav način o radu Narodne skupštine Republike Srbije. SPS nije dala kvorum da bi se usvojio dnevni red, kako su zlonamerno, netačno i lažno preneli neki mediji, kao uslov za putovanje poslanika opozicije u Strazbur. Tačno se iz ovog listinga vidi, a neću da prozivam kolege poslanike, ko je glasao ''za'' i ko je glasao ''protiv'', ko je napravio tu većinu. U svakom slučaju, od početka se vidi da je juče skupštinska većina imala dovoljan broj poslanika za glasanje.
Druga stvar je vezana za troškove. Mislim da je pitanje troškova Narodne skupštine nešto što se tiče svih nas i na šta bi trebalo zajednički da reagujemo. Zlonamerna pisanja o načinu odlaska delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Strazbur su deo kampanje koja se vodi protiv Narodne skupštine i protiv poslanika.
Mislim da svako ko želi može da dobije strukturu troškova, Skupštine ukupno i poslanika ukupno. Nažalost, kada mi, poslanici, pitamo koliko primaju drugi, ne možemo da dobijemo podatke.
Jedan sam od poslanika, članova Administrativnog odbora, koji je tražio zvanično od predstavnika državnih organa, izvršne vlasti i javnih preduzeća da nam dostave dokumentaciju i informaciju o tome koliko primaju zaposleni u tim organima. Nismo dobili informaciju, zato što je to, očigledno, tabu tema, ili se prave prepreke da se dođe do te informacije.
Mi nećemo odustati. Tražićemo da vidimo koliko je drugih koji su deo onog što se zove budžet Republike Srbije, ili javna preduzeća koja imaju monopol na prostoru Republike Srbije, zahvaljujući činjenici da su državna, koliko imaju rukovodeći ljudi i članovi upravnih odbora, kolike lične dohotke primaju oni i da li stvarno zaslužuju tolike plate, pošto su one enormne u odnosu na primanja narodnih poslanika.
Hvala.

Hvala.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik dr Vlasta Bađević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje Vlaha u istočnoj i u severoistočnoj Srbiji je dosta osetljivo pitanje, složeno je i kompleksno. Prate ga mnoge nedoumice, ne samo danas ovde, među poslanicima, a vidim da ovde ljudi govore sa velikom sigurnošću o problemu ili pitanju Vlaha.
To je pitanje koje se provlači već nekoliko vekova unazad, pitanje koje ni nauka, ni struka, a ni život nisu razrešili i sigurno je da postoje neka druga mesta gde će se kompetentnije o tom pitanju govoriti.
Imate u istočnoj i severoistočnoj Srbiji negde oko 142 sela koja su čisto vlaška sela.
U tim selima, gde žive isključivo Vlasi, a uzeću kao primer, recimo, Halovo kod Zaječara, 70 ili 80% ljudi se izjašnjava kao Srbi, stotinak - kao Rumuni i 70 - kao Vlasi. Verovatno sam nešto malo i pogrešio oko toga, ali 70-80% ljudi u Halovu, koje je čisto vlaško naselje, izjašnjavaju se kao Srbi.
Mislim da nije dobro da mi ovde, ili bilo gde na drugom mestu, ograničavamo pravo Vlasima da se izjašnjavaju bilo kao Srbi, bilo kao Vlasi, bilo kao Rumuni.
Inače sam Vlah koji se izjašnjava kao Srbin. Mislim da niko nema prava da mi to oduzme, zato što su se i moji roditelji i moji pradedovi tako izjašnjavali. Zašto je došlo do toga, to je sada drugo pitanje.
Pre nekoliko godina, Demokratska stranka je podnela amandman na Povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, koju je trebalo da usvojimo u Saveznom parlamentu. Moja malenkost je dobila podršku DS-a za taj amandman, a taj amandman je predvideo da se uvede vlaški jezik.
Bilo bi dobro, a vidim da službe funkcionišu, da se potraže stenogrami diskusije na tu temu, kada su se mnogi poslanici utrkivali da napadnu taj amandman i pitali - čemu sada vlaški jezik.
Neću da govorim koje su političke stranke govorile negativno o vlaškom jeziku, bilo je utrkivanja. Jezik i pismo. Trebalo je priznati postojanje vlaškog jezika, a argumentacija je bila - pa, nije standardizovan. Međutim, znamo da ni romski nije standardizovan, pa je opet ušao u tu povelju.
Prema tome, zamolio bih da o ovoj temi ne pričamo puno ovde i da ne budemo mnogo agresivni, jer pitanje je stvarno izuzetno osetljivo, izuzetno složeno.
Ovde su izrečene neke poluistine, neke neistine. To se može dosta snažno odraziti na terenu.
Samo da kažem da DS nije u koaliciji sa Strankom Vlaha i Rumuna, nego sa Vlaškom demokratskom strankom.

S obzirom na to da su svi narodni poslanici, koji su se prijavili povodom Poslovnika, odustali, nastavljamo rad.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik dr Vladan Batić je izdvojio mišljenje.
Da li on želi reč? (Nije tu)
Izvolite, povodom Poslovnika, narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Ne želim da opstruiram ili da kočim rad Narodne skupštine, ali smatram da u ovoj skupštini svi poslanici imaju jednaka prava, tako da ne postoje oni koji su povlašćeni i koji mogu i po 20 puta da se javljaju po Poslovniku. Dozvolio sam sebi dva puta danas da se javim i nadam se da neću više.
Dakle, da se razumemo, mislim da u Srbiji nije bilo reči o tome da je neko prisiljavao Vlahe da se izjasne kao Srbi. Na poslednjem popisu, 2002. godine, komisije koje su vršile popis bile su adekvatnog nacionalnog sastava. U vlaška sela su išle komisije sastavljene od Vlaha, Rumuna, Srba itd. Prema tome, svako je imao slobodu da se izjašnjava onako kako oseća.
Naravno da nije dobro da neko prisiljava nekoga da se izjašnjava ovako ili onako, ali, isto tako, ne može se prihvatiti ispiranje mozga Vlasima da su oni Rumuni, kada to nisu. Govorim ovo s punim moralnim pravom, jer potičem iz takvog miljea i biološki pripadam tom entitetu.
Naravno, zalažem se za kulturu Vlaha i za negovanje tradicije, običaja, jezika itd. Ne možemo kroz ovo Vlahe izdvojiti i vratiti ih unazad. To treba podsticati na svojstven način i Vlasima treba dati njihovo mesto pod suncem, ali, isto tako, ne sprečavati ih da budu ravnopravni građani ove Srbije, rame uz rame sa Srbima. Uostalom, osećanje Vlaha jeste da pripadaju srpskoj državi, ako hoćete, i srpskoj nacionalnosti.
Tu nema neke razlike. Najmanje osećaju, kao većina, ne govorim o pojedinačnim slučajevima, da su Rumuni.
Mislim da bi država trebalo konačno da reši pitanje nacionalnih saveta. To što je urađeno sa nacionalnim savetima je veoma improvizovano i time je data mogućnost zloupotrebe. Nacionalni saveti su se samozvano konstituisali, podsticani iz drugih centara moći, i rade u korist tih centara moći, a najmanje rade u korist srpske države.