Ne. Imate ukupno 20 minuta, koji su vam istekli.

Evo, kratko.
Gospodinu ministru je smešno, a ja ću ga poštedeti da ne umre od smeha u Skupštini Srbije.
Dakle, mi smatramo da se nestanak ili gubitak pečata mora prijaviti u roku od 24 časa Ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine i da se mora oglasiti u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno u "Službenom glasniku autonomne pokrajine", u roku od 24 časa od dana prijavljivanja.
Dalje: ''Zahtev za oglašavanje pečata nevažećim podnosi se službenom glasilu Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine'', ne u roku od tri dana od saznanja za nestanak ili gubitak pečata, nego istog dana kada se prijavljuje da je pečat nestao ili je izgubljen.
Ne sme da bude vremenskog raskoraka između dana kada se prijavljuje nestanak i dana kada se podnosi zahtev "Službenom glasniku" za objavljivanje da je pečat nestao ili izgubljen. Jednostavno, ne sme da bude raskoraka. Moguće su zloupotrebe, moguće su, ali zaista, štetne posledice po rad državnih organa.
Gospodine predsedniče, još samo dve rečenice, ako dozvolite.
Član 18: ''Otisak izrađenog pečata, podatke o broju primeraka pečata i datumu početka njegove upotrebe organ je dužan da dostavi Ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine'', zamislite, rok 10 dana, ''u roku od 10 dana od dana izrade pečata''.
Čemu toliko dug rok? Zaista ne vidim razloga da se predviđa rok od 10 dana. Umesto toga, SRS predviđa rok od 48 časova.
Na kraju, član 24. Po našem shvatanju, mora da se briše, jer član 24. glasi: "Ministar odbrane doneće propis o sadržini, izgledu i upotrebi pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Budući da smo predložili da se pečati jedinica Vojske Srbije uređuju zakonom, sasvim je logično što tražimo brisanje člana 24. Predloga zakona o pečatu državnih i drugih organa.
Gospodine ministre, savetujem vam da se sledeći put za raspravu o predlozima zakona bolje pripremite, kod kuće više puta pročitajte to što su vam napisali, pa ćete ovde, makar svojim rečima, moći da nam to objasnite.
Ovo što sam govorio nije bilo smešno. Davao sam korisne sugestije i moj vam je savet da usvojite sve amandmane SRS-a, jer mi, u protivnom, za ovako loše predloge zakona nećemo moći da glasamo.

Za reč se javio ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba Demokratske stranke, narodni poslanik Vlatko Ratković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pred nama se nalaze dva zakona koja regulišu materiju pečata, i to državnog pečata i pečata državnih i drugih organa. U svojoj suštini, kolokvijalno rečeno, ovo su tehnički zakoni, ali možemo ovu problematiku posmatrati s jednog drugog stanovišta.
Ministar je u svom izlaganju izneo da je pečat, na neki način, jedan od simbola države. Ustavno-pravno, pečat nije simbol Republike Srbije, to su zastava, grb i himna, ali pečat jeste važan tehnički element, on je, praktično, legitimacija države na odluke koje donosi država i državni organi. Oba ova zakona imaju svoje uporište u Ustavu, i to u Glavi I Ustava, Glavi II i Glavi VII i u načelima Ustava - u Glavi o ljudskim i manjinskim pravima i u Glavi VII, koja se tiče, na prvom mestu, ovlašćenja teritorijalnih autonomija, odnosno pokrajinskih ovlašćenja.
Po prestanku postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, upotrebu državnog pečata Republike Srbije potrebno je urediti novim propisom, a to je upravo ovaj zakon.
Podsetiću da je država Srbija subjekt međunarodnog prava, ona je pravni entitet i iz tog razloga je potrebno da se donese zakon o državnom pečatu.
Inače, kao što ste videli u toku izlaganja, utvrđeno je da se državni pečat stavlja na odluke Narodne skupštine, i to o proglašenju Ustava i Ustavnog zakona, i na akte o izboru funkcionera, na osnovu Ustava, dalje, na akte predsednika Republike o predstavljanju Republike Srbije u inostranstvu, na ukaz o proglašenju zakona, na ukaz o postavljenju i opozivu ambasadora i na akte o dodeli odlikovanja.
Državni pečat stavlja se i na akte Vlade o postavljenju i opozivu konzularnih predstavnika, kao i na međunarodne ugovore koje potpiše premijer, odnosno predsednik Vlade.
Smatramo da su celishodne i ispravne odredbe Predloga zakona koje se tiču izrade, čuvanja, upotrebe i vođenja evidencije, o čemu se staraju sekretar Narodne skupštine, generalni sekretar predsednika Republike i generalni sekretar Vlade.
Državni pečat se, prema ovom zakonskom projektu, izrađuje u tri istovetna primerka za dobijanje otiska hemijskom bojom na papiru, a može biti izrađen otisak u pečatnom vosku i za suvi otisak.
Što se tiče zakona o pečatu državnih i drugih organa, on takođe generiše određena načela iz Ustava Republike Srbije, i to iz ovih poglavlja koja sam na početku svog izlaganja citirao.
Da podsetim da je važeći zakon o pečatu državnih i drugih organa donet davne 1991. godine i, upravo, usvajanje novih sistemskih zakona, organskih zakona iz mnogih pravnih oblasti, reforma državne uprave i sve ono što Narodna skupština i Vlada Republike Srbije rade, nalaže potrebu da se donese i ovaj zakon o pečatu državnih i drugih organa.
Podsetiću da se pečatom služe državni i drugi organi, kao i imaoci javnih ovlašćenja, kada obavljaju poverene poslove.
Saglasnost na sadržinu i izgled pečata, kada je u pitanju pečat Vojske, daje ministar odbrane. Saglasnost na sadržinu i izgled pečata daje ministar nadležan za poslove uprave u roku od tri dana. Smatramo da su ovi rokovi celishodni, upravo zato što su restriktivni, odnosno kratki.
Oko samog teksta i upotrebe jezika, imamo opet uporište u Ustavu Republike Srbije.
Dakle, tekst pečata ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, a tekst pečata organa koji ima sedište na teritoriji na kojoj su u službenoj upotrebi jezik i pismo nacionalnih manjina ispisuje se na jeziku i pismu nacionalnih manjina.
Ono što je važno istaći, jeste i da autonomna pokrajina bliže uređuje sadržinu i izgled pečata organa AP, odnosno lokalne samouprave čije je sedište na teritoriji AP. Nadležni organ AP daje saglasnost na izgled pečata. Poslove davanja saglasnosti i evidencije obavlja kao poverene.
O svakom gubitku, nestanku ili komisijskom uništenju pečata obaveštava se Ministarstvo.
Takođe, ovlašćenje za izradu pečata izdaje MUP. Prema tome, imamo čitav niz normi koje regulišu ovu tehničku materiju oko izrade, nadzora, oglašavanja izgubljenim pečata itd.
Suština je da imamo dobre zakone pred nama. DS će glasati za ove zakone, u uverenju da će se pečati Republike Srbije i pečati državnih organa stavljati u vrlo skoroj budućnosti na veoma važna državna dokumenta, primera radi, na akt o pristupanju i stabilizaciji Srbije EU, na dokumenta koja se odnose na belu šengensku listu i na sva ona dokumenta i državna akta koja vode boljem životu građana Srbije.
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga, zamenik šefa Poslaničkog kluba Vojvođanski poslanici - Liga socijaldemokrata Vojvodine - Savez vojvođanskih Mađara. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Vojvođanski poslanici i  narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara su spremni da podrže predloge zakona i o državnom pečatu i o pečatu državnih i drugih organa.
Pozdravljamo činjenicu da se stavom 2. člana 4. Predloga zakona omogućuje pripadnicima nacionalnih manjina koji ne žive na teritoriji AP Vojvodine da koriste svoje jezike prilikom ispisivanja teksta pečata.
Ova činjenica je značajan iskorak, ali mislim da nije dovoljan. Podneli smo jedan amandman na Predlog zakona, i to zbog tri cilja.
S jedne strane, želimo da se i ovim zakonom utvrdi i, pre svega, razradi obaveza državnih organa da poštuju odredbe Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, tj. da se nazivi opština, gradova i drugih naseljenih mesta na područjima na kojima su jezici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi ispisuju po pravopisu i tradiciji nacionalnih manjina.
Nažalost, u praksi, u nekim opštinama, ne poštuje se to pravo. Ovom prilikom želim da navedem primer Srbobrana, opštine koja je godinama izbegavala da postavi dvojezične table sa natpisom opštine, bez obzira na činjenicu što je izgubila upravni spor protiv pokrajinskih organa. Ni posle pravosnažne presude, nije postavila te table.
Mislim da je to loš primer i da bi Narodna skupština Republike Srbije, prihvatanjem ovog našeg amandmana, mogla da pošalje jasan signal svim organima, pa i lokalnim samoupravama, da se zalaže za poštovanje prava pripadnika nacionalnih manjina u oblasti službene upotrebe jezika i pisma.
S druge strane, ti nazivi naseljenih mesta su u Vojvodini utvrđeni na osnovu pokrajinske odluke o bližem uređivanju pojedinih pitanja službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina, koja je, inače, doneta na osnovu Zakona. Stoga su u Vojvodini ti nazivi utvrđeni, postoje, a na drugim područjima Republike Srbije ti nazivi nisu utvrđeni, pa se ovim amandmanom predlaže i postupak u kom će se omogućiti utvrđivanje naziva opština i gradova i na drugim područjima Republike Srbije.
Želim da pozovem gospodina ministra i Vladu Republike Srbije da prihvate ovaj amandman, kao što su učinili prilikom usvajanja Zakona o putnim ispravama. Tada su, prihvatajući amandman, poslali jedan dobar signal nacionalnim manjinama u vezi s njihovim pravom u oblasti službene upotrebe jezika i pisma.
Ovim putem, želim da iskoristim priliku, dok se nalazim za govornicom, da repliciram na izlaganje gospodina Mihajlovića.
Želim da odbacim sve te paušalne ocene koje su izrečene na račun nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Nacionalni saveti nacionalnih manjina su najviša tela manjinske samouprave, i to na osnovu Ustava. Mislim da osporavanje funkcionisanja nacionalnih saveta znači kršenje Ustava Republike Srbije.
Naravno, postoje problemi u funkcionisanju nacionalnih saveta. Ti problemi proizilaze iz činjenice što nije donet zakon o nadležnostima, izboru i finansiranju nacionalnih saveta, ali to nije krivica ni nacionalnih manjina, ni nacionalnih saveta, nego države. Mislim da je ovo dobra prilika, u sali se nalazi ministar Marković, koji je u ovom trenutku najdirektnije odgovoran za buduće predlaganje ovog zakona, da ga pozovem da njegovo ministarstvo to što brže uradi.
Na kraju, u ime Nacionalnog saveta Mađara, čiji sam sekretar, odgovorno tvrdim da našim nacionalnim savetom ne upravljaju nikakvi tajkuni. Upravo suprotno, upravljaju članovi Nacionalnog saveta i organi Nacionalnog saveta.
Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Laslu Vargi.
Za reč se javio Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da uđem u neku polemiku sa prethodnim kolegom narodnim poslanikom.
Mislim da je narodni poslanik i sam izrekao da postoje mnoge nedorečenosti u funkcionisanju nacionalnih saveta, s obzirom na to da država nije učinila sve da definiše ono što su nadležnosti nacionalnog saveta, kako se finansiraju, što ostavlja mnogo mogućnosti da se nacionalni saveti zloupotrebe.
Naravno, ne govorim o Nacionalnom savetu Mađara, čiji ste vi član, pošto ne poznajem situaciju, ali, kada je reč o Nacionalnom savetu Vlaha, postoji mnogo toga što je improvizacija i, rekao bih, karikatura onoga što treba da bude nacionalni savet. Tek kada se to bude definisalo na najbolji mogući način, može da ostvari svoju funkciju.
Nacionalni saveti su i te kako potrebni i treba raditi na tome da to što pre bude jasno definisano, kako bi funkcionisali u korist prava nacionalnih manjina i entiteta koje predstavljaju.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miletiću Mihajloviću.
Za reč se javio ministar Milan Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Želim da kažem i da dam uvaženom gospodinu Vargi i javnosti jednu informaciju. Formirana je radna grupa, pre 10 ili 15 dana, koja bi trebalo da pripremi nacrt zakona kojim bi se rešilo pitanje i nacionalnog saveta nacionalnih manjina.
Iskren da budem, cela ta problematika je dosta kompleksna. Mislim da će izrada zakona biti teška.
Postoji veliki broj spornih pitanja, ali mi smo uključili najeminentnije stručnjake iz ove oblasti, takođe će biti uključeni predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Mislim da ste svi već obavešteni o tome i ostaje nam da nekako svi zajedno dođemo do adekvatnog zakona.
Sporna pitanja su mnogobrojna, počev od samog načina izbora nacionalnog saveta nacionalnih manjina, pa do pitanja ovlašćenja nacionalnog saveta nacionalnih manjina, o čemu, čini mi se, u našem društvu ne postoji jasna slika kako bi to trebalo da izgleda.
U svakom slučaju, mislim da je važno da pomenemo ovde sve i da javnost bude obaveštena da je to nešto na čemu se vrlo intenzivno sada radi. Hvala.