Obaveštavam vas da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela samo SRS, i to sedam govornika.
Prvi je narodni poslanik Aleksandar Martinović.
U redu, nema problema, prvo je bila gospođa Vjerica Radeta, ali je neko dopisao da ste vi prvi. Nije bitno, možemo dalje.
Reč, onda, ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Samo da kažem da je gospodin Martinović ovlašćeni predlagač, odnosno predstavnik SRS-a o ovoj tački dnevnog reda i on će govoriti na kraju, nakon ostalih poslanika SRS-a, ukoliko vreme to dozvoli.
Što se tiče dnevnog reda koji je danas pred nama i ove tačke o kojoj smo već raspravljali, moram da kažem da je ovo jedan od dokaza da je Srbija u velikoj krizi, političkoj, ekonomskoj, institucionalnoj i, slobodno možemo reći, državotvornoj.
Srbija nema formiran Ustavni sud, što je jedno od najznačajnijih tela ove zemlje. Srbija nema Vrhovni kasacioni sud. Ustav se poštuje prema političkoj potrebi stranaka koje čine većinu. Mi imamo situaciju da u preko 10 lokalnih samouprava postoje privremene mere, odnosno privremeni organi uprave, a u nekima - još od oktobra i novembra 2006. godine. Postavlja se pitanje, zbog čega ova vladajuća većina nije želela raspisivanje izbora u tim lokalnim samoupravama, kada je bilo dovoljno vremena, i godinu dana do potencijalnih novih izbora, za koje i dalje nemamo tačan podatak kada će biti.
Srbija nije donela nijedan suštinski zakon, ni zakon o predsedniku Republike, ni zakon o odbrani, ni zakon o Vojsci, ni zakon o inostranim poslovima, ni zakon o lokalnoj samoupravi, pa ni zakon o glavnom gradu. Pričam o strukturnim, suštinskim zakonima.
Mi ne kažemo da je zakon o državnom pečatu manje važan, odnosno ne kažemo da je nevažan za Republiku, ali, u poređenju s ovim suštinskim zakonima, možemo slobodno da kažemo da je beznačajan.
Kolega iz DS-a je, u svom govoru, pre nekoliko minuta, rekao da se radi o tehničkoj stvari, a mislim da Srbija danas nema vremena da se bavi tehnikom, mora da se bavi suštinom, mora da se bavi životom svojih građana.
Hteo sam ovde da kažem nekoliko stvari. Ovo me neodoljivo podseća na period peloponeskih ratova, kada su Atina i Sparta vodile borbu za dominaciju među malim državama Grčke, pa su često predstavnici Atine, koji su se izrazito ponosili svojom demokratijom, odlazili u te okolne države, želeći da šire svoju dominaciju, i govorili su im zbog čega treba da prihvate Atinu kao svog mentora, kao i model atinske demokratije.
Međutim, u svom vrhovnom zakonodavnom telu, kao što je ova skupština, uvek su govorili – ali, mi želimo da te države budu demokratične, demokratske onoliko koliko to nama odgovara. Mislim da je to princip koji se, nažalost, primenjuje danas u Srbiji.
Ovde smo slušali, ali nisam želeo da se tada uključujem u raspravu, znajući da ću govoriti, i o nekim temama koje su danas bile na dnevnom redu.
Naš kolega poslanik Tišma je izneo neke primedbe na privatizaciju 18 hektara zemljišta u Staroj Pazovi i rekao je da su tim poslom, pošto je to prodato nekom gospodinu Šuši, po ceni od 5,3 evra po metru kvadratnom, oštećeni građani Stare Pazove. Ja ću vam objasniti zbog čega to nije tačno i šta se, u stvari, dogodilo.
Opština je kupila od preduzeća "Napredak" 100 hektara zemljišta, za ukupnu cifru od 85 miliona dinara, plus obavezu, pošto je to kupljeno za potrebu izgradnje industrijske zone, da se izgradi infrastruktura, ali ne za nekog privatnika, već za potrebe izgradnje industrijske zone. Pošto je preduzeće "Napredak" u međuvremenu privatizovano, oni su tražili da se deo novca isplati u potpunosti i opština je, za privođenje nameni, pričam o promeni namene zemljišta, prodala 18 hektara svog zemljišta, po ceni od 5,3 evra po kvadratnom metru, komunalnog, neuređenog zemljišta, privatnom vlasniku - za cifru od 80 miliona dinara, i samo sa tih 18 hektara skoro u potpunosti pokrila sumu kojom je platila 100 hektara zemljišta.
Zatim je komunalno uredila infrastrukturu, prilaze oko čitavog tog zemljišta za izgradnju industrijske zone, a onda prodavala to zemljišta za 9,5 evra po metru kvadratnom, ostvarivši za građana Stare Pazove enormnu zaradu. Na takav način je pokazala kako uspešna i domaćinska opština vodi računa o svemu. Nije uzela, pa prodala privatniku poljoprivredno zemljište, a zatim ga preimenovala u građevinsko, da bi on zarađivao, nego je zaradila opština, odnosno njeni građani, koji su ovim putem smanjili siromaštvo u svojoj opštini i, u bitnoj meri, nezaposlenost.
Dakle, nema tu nikakve štete za građane Stare Pazove, već se radi o izuzetnoj koristi.
Što se tiče konkurencije, koja se u Skupštini pominjala, mislim na Staru Pazovu, obično se misli na opštinu Inđija, na susednu opštinu Inđiju, gde je predsednik opštine Goran Ješić.
Da kažem, prvo, ono što su i kolege iznosile, a što se malo zna u javnosti. Predsednik opštine Goran Ješić, nakon prvih izbora posle 2000. godine, kada je DS bila u koalicionoj vlasti sa DSS-om, pošto se DSS povukao u jednom trenutku iz koalicije, da bi ostao na vlasti, prihvatio je podršku odbornika JUL-a. Tada mu odbornici JUL-a nisu smetali. Bili su odlični da podrže koalicionu većinu. Takođe, jedna od navodnih investicija, koje je trebalo da se dogode u Inđiji, dogodila se 20. oktobra 2006. godine i skoro će biti godinu dana od tog događaja, ali ćete čuti šta se, u stvari, dešavalo.
Kompanija "Teslajn", koju je Goran Ješić doveo u Inđiju kao grupu navodnih slovenačkih investitora, trebalo je da izgradi fabriku i zaposli 285, gotovo 300 radnika, koji bi bili novozaposleni, na novim radnim mestima. Međutim, nakon presecanja vrpce, a sve je to ispraćeno uz brojne kamere, fotoreportere, kako to obično biva, u njihovom maniru, isplate prve plate, na osnovu koje su radnici podigli abnormalne kredite, po 15, 16 i 17 hiljada evra, zadužili se abnormalno i zapali u neku vrstu dužničkog ropstva, ta kompanija se naglo povukla i od te investicije nije bilo ništa.
I dan-danas, kada odete u Inđiju, na toj lokaciji se nalazi samo jedna ledina, kao što je bila pre godinu dana. Apsolutno, ništa više, nijedan temelj i nijedna kućica, ništa više, a kamoli fabrika.
Šta će se dogoditi sa radnicima, koji su na osnovu te prve zarade i obećanja da će raditi podizali kredite, jer kredite ljudi podižu zato što moraju? Naravno, o tome možemo pričati i pričali smo o tome prilikom izbora guvernera, da ne postoji ozbiljna državna politika koja opominje građane da se ne zadužuju previše. Kako će da otplate, to je već druga tema.
Kao poseban kuriozitet moram da navedemo činjenicu da je u proleće 2007. godine Izvršno veće Vojvodine svrstalo opštinu Inđiju u red nerazvijenih.
Da podsetim, u Izvršnom veću Vojvodine, kao i u opštini Inđija, vlast u najvećoj meri čini DS, radi se o istoj vlasti.
Ko onda priča građanima o uspešnosti i neuspešnosti? Da ne pričamo o aferi sa prodajom 99 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje je pripadalo zemljoradničkoj zadruzi iz Inđije, kojom upravljaju koalicioni partneri Gorana Ješića, a koja je prodata jednoj privatnoj firmi iz Beograda po ceni od samo jednog evra po metru kvadratnom. Oni su napadali Srđu Komazeca što je prodao komunalno neuređeno zemljište po 5,3 evra, a oni su prodali zemljište po ceni od jednog evra po metru kvadratnom.
Kada se dogodio koncert grupe ''Red hot čili pepers'', opština je uložila 700.000 evra u to privatno zemljište, na tih 99 ha, 700.000 evra, da bi izgradila komunalnu i prateću infrastrukturu za koncert. Koncert se održao, a vrednost tog zemljišta se privatnom vlasniku, sa tog jednog evra koji je platio, povećala za 10 do 15 evra. To nije bilo da proda opština i da se, posle toga, da građanima, nego se, faktički, privatni vlasnik toliko obogatio.
Ja ne kažem da je to krivica privatnog vlasnika, ali se odgovorno postavlja pitanje ko će građanima Inđije da nadoknadi tu razliku.
Ja bih vam rekao nekoliko činjenica o tome kako treba i kako uspešno funkcioniše jedna domaćinska vlast, vlast SRS-a, u Staroj Pazovi. Da čujete kako ozbiljna vlast funkcioniše.
Tokom 2004. godine, pre nego što je SRS došla na vlast, ukupna investicija iz budžeta iznosila je 184 miliona dinara. Neću vam čitati, da je 2005. godine to bilo 395, a 2006. godine - 883 miliona dinara, dok 2007. godine ukupne investicije iz budžeta iznose milijardu i 312 miliona dinara.
U toku je realizacija, kao što su bile realizovane u potpunosti svake godine investicije projektovane budžetom. To će se dogoditi i sa ovim u 2007. godini.
Opština je izgradila novi put Surduk-Slankamen, put R100-600 od Stare Pazove ka Koridoru 10; radi se o velikim magistralnim putevima.
Asfaltom je presvučeno preko 90% svih regionalnih i međumesnih puteva i asfaltirane veće ulice u naseljenim mestima opštine, a konstruisane su i izgrađene dve nove raskrsnice.
Što se tiče investicionih sredstava, stvoreno je preko 2000 novih priključaka i u planu je izgradnja još 1550 priključaka za kanalizacionu mrežu. U ovom trenutku, rade se četiri velike sportske hale - u Belegišu, Surduku, Staroj Pazovi i Vojki.
Veliki građevinski radovi i stvaranje velikih industrijskih zona, koji su, faktički, povukli privredu čitavog kraja, ogroman su zamajac za privredu Srbije.
Grade se dva nova obdaništa u Krnješevcima i Novoj Pazovi, a treba reći da u Novoj Pazovi obdanište ima preko 2.500 m2 i jedno je od najsavremenijih u Srbiji danas.
Opština Stara Pazova bila je donator zemljišta i kompletne infrastrukture za izgradnju 76 stanova za izbegla i raseljena lica u naselju Banovci, koji su danas već završeni. Plate u Staroj Pazovi prosečno iznose 37.178 dinara i najviše su od svih opština u Sremskom okrugu.
U Sremskom okrugu, prema statističkim podacima, postoji 36.234 nezaposlenih lica, od čega je, proporcionalno broju žitelja, najmanji broj onih koji su u Staroj Pazovi. Ja ću reći samo da u Staroj Pazovi, koja ima 74.000 stanovnika, ima negde oko 5.844 nezaposlenih lica, a u Inđiji, u kojoj živi skoro duplo manje, 48.000 stanovnika, ima nominalno mnogo više - 6.694 nezaposlenih lica.
U Staroj Pazovi će, izgradnjom novih industrijskih zona i ozbiljnim strateškim ulaganjima lokalne samouprave, ove godine i tokom sledeće godine, doći do potpunog nestanka nezaposlenosti. Stara Pazova će biti opština broj jedan u Srbiji, u kojoj neće biti nezaposlenih, a očekuje se i priliv radnika iz drugih sredina, zato što će se ovde otvarati nova radna mesta.
Ovo je način na koji funkcioniše ozbiljna vlast, koja ne misli o sebi, ni o svojim provizijama i ne znam o čemu, već misli o građanima i o boljem životu, i njih i njihove dece. Zbog toga će i Srđo Komazec, i SRS, i Tomislav Nikolić, na predsedničkim izborima do nogu potući sve kandidate, jer je to ono što je dobro za građane Srbije i to je ono što je budućnost.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nebojši Stefanoviću.
Reč ima narodni poslanik gospodin Momir Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Vukelić.

Pre nego što pređem na zakone, dame i gospodo narodni poslanici, da postavim ministru pravde jedno poslaničko pitanje.
S obzirom na to da se već nekoliko puta pominje opština Inđija i Goran Ješić, ne znam da li je on još uvek član DS-a, jer on to menja kao košulje, tako da i nije bitno, bio je u DSS-u, pa je sada prešao kod njih, moram da kažem da on duguje firmi za izgradnju vodovoda i vodotornja u Inđiji, čiji je direktor, odnosno vlasnik Mihajlo Mihajlović, neverovatnu sumu novca. Nekoliko puta je Okružni sud donosio odluku u korist izvođača radova i nekoliko puta su vaši prijatelji, dame i gospodo, iz dosmanlijskog preduzeća obarali na Vrhovnom sudu tu presudu i, evo, već nekoliko godina čoveku duguju, a radi se o oko stotinak miliona dinara.
Dokle će to trajati? Naravno, dok Ješića smene sa mesta gradonačelnika, a to će biti na sledećim lokalnim izborima.
Dame i gospodo narodni poslanici, da se ne radi o državnom pečatu i da se ne radi o nečemu čime se daje autoritet države svakom aktu, ovi zakoni bi bili zakoni za policu.
Problem je u sledećem. S obzirom na to da ste vi iz vladajuće koalicije vlast shvatili kao ratni plen, revolucionarni plen, pa se od 2000. godine naovamo tako ponašate prema vlasti, vlast ste podelili po spahilucima, pa ministar iz jedne stranke i čistačice iz te stranke, nijedan ne može da uđe iz druge stranke, čak ni iz koalicione u to ministarstvo, jer se tako najlakše sprovodi onaj sistem - što oko vidi, ruka ne ostavlja.
Dame i gospodo narodni poslanici, gledajući ove predloge zakona i zašto se stavljaju u hitnu proceduru, a kažu - da se ne bi nanele neverovatne, ogromne štete državi, pitam se, dobro, od 2000. godine naovamo vi vladate i donosili ste nekakve zakone, i o pečatima i, evo, poslednjim zakonom, koji je donet 2006. godine, pa do dana današnjeg ste imali priliku da nanesete neverovatnu štetu državu. Doduše, niste tu priliku propustili, ali ne zbog pečata, nego zbog zakona koji su vam omogućavali da to uradite.
Sada po hitnom postupku donosimo odluku. Hajde, SRS se slaže da po hitnom postupku raspravljamo i o ova dva zakona. Samo, da pogledamo te predloge zakona.
U članu 2. piše da se državni pečat stavlja na odluke Narodne skupštine o proglašenju Ustava Republike Srbije, Ustavnog zakona i na akte o izboru funkcionera itd., na ukaze o proglašenju zakona, na ukaze o postavljenju i opozivu ambasadora Republike Srbije i akte o dodeli odlikovanja, međunarodne ugovore koje potpiše predsednik Vlade i akte Vlade o postavljenju i opozivu konzularnih predstavnika Republike Srbije, pa i na originale drugih akata za koje je to određeno zakonom.
Dame i gospodo, ko će to kontrolisati? Ko će, eventualne, zloupotrebe državnog pečata sankcionisati? Ko je taj ko je iznad i može reći - ovo je u skladu sa zakonom, ovo je u skladu sa Ustavom, ovde je trebalo staviti pečat, ovde nije?
Dakle, Ustavni sud. Dve godine mi Ustavni sud nemamo. Ko će vas kontrolisati da ne zloupotrebljavate državni pečat, kako ste ovde rekli, u članu 2?
U članu 3 - državni pečat je okruglog oblika, prečnika i tako dalje. U sredini državnog pečata je veliki grb Republike Srbije, oko grba ispisuje se naziv "Republika Srbija", tako što se reč "Republika" ispisuje iznad grba, a reč "Srbija" ispod. Možda bi to bilo u redu, ali član 7, poslednji stav, Ustava kaže - izgled i upotreba grba, zastave i himne uređuje se zakonom.
Taj zakon nemamo. Umesto da donesemo prvo zakon o upotrebi grba, zastave i himne, pa tek onda ove zakone koji se nadovezuju, inače, na taj zakon, mi nemamo zakon, tako da će grb biti mimo zakona. Hajde na stranu ovo – ''Republika'' - gore, ''Srbija'' - dole, odavno je vama Srbija dole i odavno vam je, kako ono rekoše ono vaši, zadnja rupa na svirali, ali ne možete se igrati, morate konačno sesti vi u toj vladi, ukoliko uopšte možete da se dogovorite, da napravite nekakav redosled zakona i da nas, narodne poslanike, ne dovodite u situaciju da donosimo odluke o nečemu što prethodno nije drugim zakonom definisano.
U članu 6. ovog zakona uvodi se autoritet akata i odluka, jer pečat daje autoritet svakom aktu na koji se stavi. Vi prepuštate da obični činovnici tim pečatom rukuju i da obični činovnici određuju koji od akata, koji od dokumenata može nositi državni pečat. Tako kažete - sekretar Narodne skupštine, koji je činovnik, generalni sekretar predsednika Republike, koji je, takođe, činovnik i generalni sekretar Vlade podnose zajednički itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, o ovim pečatima, o izradi ovih pečata, odluke moraju da donose predsednik Skupštine, predsednik Vlade, predsednik države. Činovnici će davati nalog da se pečati rade. Činovnici će odlučivati i na koje će se akte pečati stavljati, a državni pečat je pečat najvišeg ranga.
Koje su štetne posledice koje su navedene kao razlog za hitan postupak? To sam vas već pitao, međutim, ne očekujem da mi odgovorite. Koje je to štetne posledice do sada država imala, pošto nismo imali zakon o upotrebi državnog pečata? Takođe, ne očekujem da mi odgovorite.
Prelazimo na ovaj drugi Predlog zakona - o pečatu državnih i drugih organa, sa predlogom i tako dalje, pa se u članu 1. pobraja koji su to državni organi - Narodna skupština, organi autonomnih pokrajina, jedinice lokalne samouprave, u daljem tekstu: državni i drugi organi, kao i pečati koje koriste javne agencije, javna preduzeća, privredna društva.
Kada smo već kod javnih preduzeća i državnih i privrednih društava, pre svega, državnih, vi ste uspeli da preimenujete neka preduzeća i neke institucije, koji su, po logici stvari, morali da budu državni organi.
Pri tom, mislim na Kontrolu leta, na neverovatnu pljačku koja se ovog trenutka u Kontroli leta dešava, a mislim da ovih dana treba da bude izbor direktora Kontrole leta i još nekih.
Milion i trista hiljada dinara ima Nikola Stankov, direktor Kontrole leta, koji je po zanimanju muž, tačnije, suprug Biljane Stankov, koja je bila sekretarica u kabinetu pokojnog Zorana Đinđića; sada se nalazi negde u Vladi, ukoliko je niste pomerili, jer, evo, već godinu i nešto dana ja pominjem ovu neverovatnu pljačku u ovoj agenciji.
Neću da vam pričam da ima četiri para motornih sanki, jer treba čoveku, on je direktor Kontrole leta. Neću da vam pričam da je izgradio sedam antenskih stubova, sa sedam radara, a svojevremeno je bivša Jugoslavija, onolika kolika je bila, imala samo dva i uspešno je funkcionisala. Neću da vam pričam da njihov vozni park izgleda tako da je sramota i Vladu, i Skupštinu, i Predsedništvo, da svoje automobile parkiraju pored automobila direktora Kontrole leta i njegovih skutonoša. Neću da vam pričam da su jedini koji tamo pošteno zarađuju svoju platu, upravo, kontrolori leta.
Neću da vam pričam ni o tome da je nedavno u ''Hajatu'' bila promocija i da je, upravo, u vreme kada ste se hvalili da je nebo nad Srbijom bezbedno, da su svi vazduhoplovi bezbedni, sala kontrole leta, sala gde sede operateri, ostala bez struje i bila 15 minuta gluva. Neću da vam pričam o neverovatnim propustima.
Mislim da su u mnogim preduzećima, u mnogim javnim preduzećima, u mnogim preduzećima koje država treba da kontroliše, takođe, pljačke, ogromne plate i sve ostalo. Govorim o Kontroli leta i krajnje je vreme da se neko uzme u pamet i da smesti tog Nikolu Stankova i garnituru oko njega tamo gde im je mesto.
Dolazimo na član 1. stav 2, odnosno poslednji stav. Sadržinu, izgled i upotrebu pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije utvrđuje ministar odbrane.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li ste spremni da date ovlašćenja onakvom ministru odbrane, koji je posle onog tromesečnog kursa u NATO-u postao sveznalica za vojsku, kursadžija, čoveku koji je spreman, bukvalno, da završi posao koji je počeo onaj Davinić iz G17, nastavio patolog Stanković, a on, konačno, dolazi da pokopa Vojsku Jugoslavije?
Nije bilo smešno na paradi, ovde, kada su mogla da lete samo dva aviona i dva-tri helikoptera. Toliko smo letelica uspeli da podignemo, tolika nam je sposobnost Vojske.
Oficiri žive u krajnjoj bedi. Nekada je bila čast biti oficir, danas ljudi počinju da se stide toga što jesu.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslednju instituciju, odnosno pretposlednju, poslednja je crkva, pretposlednju instituciju državnosti ste sveli na prosjački štap i sada će taj ministar uređivati nešto. Zašto postoji Vlada? Zašto postoji predsednik Vlade, pogotovo ako se radi o ovako važnom pečatu i pogotovo što se radi o ovako neodgovornom ministru?
Član 7. kaže - organi imaju jedan pečat za otisak hemijskom bojom i mogu imati po jedan pečat za otisak u pečatnom vosku i za suvi otisak. Dame i gospodo, zakon koji kaže ''mogu'', istovremeno kaže – ''a i ne moraju''. Mogu imati jedan, mogu imati devet pečata. Može svaki činovnik, do portira, u ovoj instituciji imati po jedan pečat, jer to niste zakonom definisali. Činovnici će donositi odluku o tome koliko će pečata biti izrađeno. Čemu vam onda zakon služi? Zašto ovaj član 7. uopšte postoji?
Zakon mora jasno da definiše, pogotovo kada se radi o državnim pečatima. Kada se radi o pečatima, mora da se definiše da ima jedan, ima dva, ima tri, i tačka.
Ne može se reći - može imati. Može imati jedan, a može imati 19. U istom tom članu se kaže - broj primeraka pečata određuje rukovodilac organa, odnosno ovlašćeno telo ili organ, agencija, šef agencije. Može da kaže, treba svi moji činovnici da imaju, da ne dolaze ovamo, već da lupaju pečate u kancelariji, svi činovnici, i neka im se izradi po jedan državni pečat.
Dame i gospodo narodni poslanici, pored rokova koje je gospodin Martinović pomenuo, ovo su osnovne zamerke ovom zakonu. Mi smo pokušali amandmanima da ispravimo ovo što ste vi prepisali odnekud i što je ministar dobio, jer nije ga ni pročitao; da je pročitao, ne bi ga onako obrazlagao. Ukoliko amandmane SRS-a ne prihvatite, SRS sigurno neće glasati za ovaj zakon.
Usput, preduzeće koje se pominje u vezi s predsednikom Inđije Ješićem, doduše, tu demokrate ne snose odgovornost, on je bio član GSS-a kada je sklapao ovaj ugovor, ali snose odgovornost što su primili lopužu u svoje redove, zove se "Putogradnja inženjering", a vlasnik je Mihajlo Mihajlović. To je jedan od onih pojedinaca u ovoj državi koji su od ove ''žute demokrature'' najviše opljačkani.

Zahvaljujem gospodinu Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Nikola Vukelić, a neka se pripremi Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o državnom pečatu.
Mi do danas nismo imali državni pečat, pa nismo videli da su nastale neke velike štetne posledice, kako vi u materijalu kažete.
Ministar Marković danas nezainteresovano, ili poluzainteresovano, obrazlaže Predlog zakona o državnom pečatu. Trenutno ga i nema, više se šeta po hodnicima, nego što sedi u sali, umesto da se pozabavi donošenjem ključnih zakona, zakona o lokalnoj samoupravi, zakona o lokalnim izborima i zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike, koji su uslov da se, uopšte, održe izbori na kojima DS, navodno, insistira.
Pre donošenja bilo kakvih zakona, zašto se malo ministar ne pozabavi svojim poslom i ne sagleda katastrofalno stanje u pojedinim jedinicama lokalne samouprave. Konkretno, zašto se malo ne pozabavi radom vašeg stranačkog kolege iz DS-a, aktuelnog predsednika opštine Inđija Gorana Ješića?
Kažem, stranačkog kolege, zato što je postao član DS, i to neposredno posle referenduma za donošenje novog ustava Republike Srbije, koji je taj isti Goran Ješić aktivno i javno bojkotovao. Svedoci smo da je politička scena u Srbiji zaista šarolika, ali aktuelna lokalna vlast u Inđiji predstavlja jedinstveni primer političke prostitucije.
Aktuelni predsednik opštine Inđija Goran Ješić, čuveni prvoborac petooktobarskog puča, neposredno nakon 5. oktobra, zarad golog opstanka na vlasti, ušao je u koaliciju sa odbornicima JUL-a. Tada mu nisu smetale snage bivšeg režima.
U ovom mandatu, dakle, posle lokalnih izbora 2004. godine, uspostavio je koaliciju sa Sretenom Jovanovićem, odbornikom iz Inđije, da bi opet sačuvao golu vlast.
Ješić i ovaj vođa neformalne interesne grupe, Sreten Jovanović, nisu su se libili ni od najbrutalnije otimačine odbornika i odborničkih mandata SRS-a.
Jedan od osnovnih principa demokratije u koju se, na rečima, kune vaš stranački kolega iz DS-a Goran Ješić, jeste poštovanje volje birača, a ona je, njegovom krađom, na najprimitivniji i najbrutalniji način pogažena.
Cela Inđija zna pod kakvim su pritiscima bili odbornici SRS-a, od pretnji i ucena, pa do pokušaja podmićivanja. Tako je jedan savesni građanin snimio Ješićevog koalicionog partnera Srećka Jovanovića kako, u razgovoru s odbornikom SRS-a Olgom Pejaković, obećava sve i svašta samo da napusti odborničku grupu SRS-a.
Olga Pejaković je bila moralna, pa je odbila Ješićeve i Jovanovićeve primamljive finansijske ponude. Neki odbornici, pritisnuti teškom finansijskom situacijom, poklekli su pred njihovim pritiscima. Mi možemo zahvaliti Ješiću i Jovanoviću što su nas oslobodili tih verolomnih članova i na njih uopšte ne treba trošiti reči, dovoljno je pomenuti da su prekršili zakletvu u crkvi i da su napustili svoju ideologiju i to, na neki način, isto, nije problem.
Može čovek promeniti svoje političko mišljenje, može promeniti svoj politički stav, ali nemoralno je trgovati tim mandatima i pokušati da ušićarite na nečemu što ste dobili zahvaljujući stranci.
Sada se ministar za lokalnu samoupravu Marković svojski trudi da legalizuje tu pljačku odborničkih mandata, pa je tako poslao dopis u kojem kaže da tim prebeglim odbornicima treba da ostane mandat.
Odakle sredstva Ješiću i Jovanoviću za podmićivanje odbornika? Između ostalog, i od preprodaje zemljišta u Inđiji, koju vrše Ješić i Jovanović.
Tako su njih dvojica na rukovodeća mesta u Zemljoradničkoj zadruzi "Srem" doveli svoje ljude, Anu Nebesnik i Milana Kuprešanina, koji su početkom 2006. godine prodali Sretenu Jovanoviću dve parcele građevinskog zemljišta od ukupno 140.000 kvadratnih metara, po ceni od samo 46 dinara po metru kvadratnom.
Potom je, o trošku opštine, na tim parcelama izgrađena kompletna infrastruktura, da bi posle toga Jovanović to zemljište prodao, ali ovog puta po ceni od 8,5 evra po metru kvadratnom. Sada zamislite kolika je to razlika, između 46 dinara i 8,5 evra po metru kvadratnom!
Takvih primera preprodaje zemljišta ima bezbroj. Na primer, tako je krajem 2005. godine, odlukom Direkcije za izgradnju opštine Inđija, dato na 99 godina ''Merkatoru'', navodno, neizgrađeno građevinsko zemljište, na kome su, u stvari, postojale tri firme u kojima su bile smeštene zgrade javnih preduzeća. Te zgrade je srušila i naplatila rušenje firma "Ival komerc", čiji je vlasnik, opet, Sreten Jovanović.
Nije toliki problem što je Sreten Jovanović koalicioni partner Gorana Ješića, već se postavlja pitanje kako se gradskim neizgrađenim zemljištem može smatrati zemljište na kome su postojali objekti, odnosno zgrade, punih 80 godina, koje su, inače, bile i kulturno-istorijski spomenici? Evidentno je da ako ste u Inđiji koalicioni partner Gorana Ješića, onda možete sve i možete kako hoćete. Sigurni budite, nećete moći dokle hoćete, jer, gospodo iz DS-a, bliže se lokalni izbori.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nikoli Vukeliću.
Povodom Poslovnika, za reč se javio narodni poslanik Dušan Bajatović. Izvolite

Javljam se po Poslovniku, jer pojedina gospoda iz SRS-a su pobrkala neke stvari u Inđiji.
To što pričate o gospodinu Ješiću, ne pada mi na pamet da branim. To je vaš problem, i njegov. Ono što pričate o gospodinu Sretenu Jovanoviću, naprosto, nije tačno. Radi se o predsedniku Opštinskog odbora SPS-a.
Nemam ništa protiv vaše metodologije nastupa za ovom govornicom, ali iznosite neke stvari koje, prosto, nisu tačne. Prvo, SPS nije u vlasti u Inđiji. Kako se domunđavaju i šta rade? Ako je tačno to što pričate, podnesite krivične prijave. Tvrdim da ono što ste izneli za predsednika Opštinskog odbora SPS-a nije tačno. To što su neki odbornici SRS-a prešli u redove SPS-a je mnogo bolje nego da su vam prešli u redove DS-a.
Zašto su nezadovoljni? Sedite, pa porazgovarajte s njima. Kako ne bismo sada mi radikali i mi socijalisti dalje nastavili polemiku, toplo vam savetujem da ne spominjete više gospodina Srećka Jovanovića, jer ću onda početi da spominjem parcele iz nekih drugih sredina, pa ćete onda videti da nismo svi, možda, baš tako moralni. Prema tome, ovde sam dužan kao poslanik SPS-a...
(Iz sale: Dužan si ti mnogo više.)
... ali ne tebi, i budi kulturan. Znači, ne tebi i budi kulturan, bez obzira što si iz SRS-a.
Dakle, voleo bih, ukoliko imate argumente koji se odnose na predsednika Opštinskog odbora SPS-a Sretena Jovanovića iz Inđije, da se obratite nama, kao svojim koalicionim partnerima, pa da mi to raspravimo, umesto što ovde paušalno uvlačite čoveka u priču koja ne stoji. Što se tiče Gorana Ješića, izvolite, obračunavajte se s njim koliko god hoćete. To je vaš problem.

Za repliku se javio narodni poslanik Nikola Vukelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što se gospodin Bajatović prepoznao u mom izlaganju. Nisam imao nameru da pominjem odborničku grupu SPS-a ili, uopšte, SPS, nego Sretena Jovanovića kao pojedinca.
Kažete da niste u vlasti. Kako je, onda, moguće da niste u vlasti a imate direktore u javnim preduzećima? Na primer, Uroš Ćuruvija je direktor Direkcije za izgradnju opštine Inđija, vaš član. Koliko imate ljude po upravnim odborima na teritoriji opštine Inđija?
Meni je žao, svestan sam da vi zbog stranačke discipline i po funkciji morate da branite Srećka Jovanovića, ali morate prihvatiti da u svakom žitu ima kukolja. Nemojte da brinete o stanju u opštinskom odboru SRS-a, bolje se pozabavite stanjem u opštinskom odboru SPS-a i o tome kako vas članovi napuštaju i dokle ste doterali svoje odborničke grupe.