Po Poslovniku, narodni poslanik Dušan Bajatović.

Nemam nameru da nastavljam ovu polemiku, samo hoću da kažem sledeće. U Inđiji nismo na vlasti i gospodin, pomenuti direktor javnog komunalnog preduzeća nije član SPS.
Kako oni funkcionišu u lokalnoj samoupravi, izvolite, pa to protumačite.
Vučiću, tvrdim da nije član, pošto pitaš svog čoveka.
Kako funkcioniše lokalna samouprava u Inđiji, ako je sve to što ste rekli tačno, podnesite krivične prijave. To je suština stvari. Ako je sve to uradio Srećko Jovanović, Goran Ješić i ko god hoćete, podnesite krivične prijave.
Nemojte o nečemu što je biznis; kupio je čovek pre par godina nešto po jednoj ceni i sada je prodao po drugoj. U Inđiji ima nekih investicija, ako su sporne, dajte da ih otvorimo sve. Ima 420 miliona evra investicija, kažu da ima dve i po hiljade radnih mesta.
Ako je istina to što se priča, dajte da i o našem predsedniku Srećku Jovanoviću otvorimo raspravu i da kažemo da je lopov, ako jeste, ali tvrdim da nije i da neki navodi koji su ovde izrečeni nisu tačni. To je sve što sam hteo da vam kažem. Ako želite da nastavite polemiku, spreman sam.

Gospodin Aleksandar Vučić, po Poslovniku.

        Dame i gospodo narodni poslanici, da budem iskren, nisam razumeo o čemu je sve bilo reči, niti znam svakog od pomenutih ljudi, odnosno, ne znam nijednog. Lagao bih kada bih rekao da poznajem bilo kojeg Jovanovića, Ivanovića, Markovića ili ne znam kog iz Inđije.
Naravno, sasvim sam siguran da je sve što je rekao predstavnik SRS-a istina, ali sam izašao upravo zbog te Inđije, o kojoj ste govorili, pošto znam situaciju na globalnom nivou i poznajem gospodina Ješića.
Dakle, što se tiče velikih investicija i ogledne opštine, u čemu je tu trik, kako to radi DS i zašto to radi? Reč je o fenomenološkom pitanju, pre svega.
Dakle, uzeli smo jednu opštinu, koju ćemo da prikažemo celoj Srbiji kao najveće i najlepše blago, bez ikakvih ozbiljnih pokazatelja, bez pokazatelja o proizvodnji, bez pokazatelja o rastu investicija, bez ozbiljnih pokazatelja o zapošljavanju ljudi, bez ičega, ali je važno da se priča o Inđiji i da se kaže kako je tamo stanje divno, a kako drugde, posebno u njihovoj okolini, ništa ne valja.
Jutros sam nepravedno dobio opomenu, iako neću da nastavljam tu priču dok je nadležni državni organi ne istraže do kraja. S određenom dokumentacijom sam došao i do predsednika Narodne skupštine, predao sam mu je da ga uverim da nisam ništa izmišljao i da ništa nisam lagao.
Ovde nije u pitanju biznis, da dobijete nešto po nižoj i prodate po višoj ceni. To je trgovina. Po istom principu bankarstvo funkcioniše. Kako god hoćete.
To je posao koji bi bio normalan, ali nije normalno kada uz podršku vlasti nešto dobijete za jedan dinar, a onda, uz podršku vlasti, prodate za sto dinara. To je onda mafijaško poslovanje, svakako, a ne biznis.
Inače, mi u SRS-u izuzetno poštujemo ljude koji se bave biznisom, koji se bave stvaranje profita, stvaranjem viška vrednosti, ali ne možemo da dopustimo da na to imaju pravo i mogućnost oni koji su najnesposobniji, ili manje sposobni od drugih, a sposobni su jedino za lopovluk, pljačku i ni za šta više.
Ovo što se pričalo ovde o Dušanu Kaljeviću i cela priča oko ''Red hot čili pepersa'' je, apsolutno, sitnica u odnosu na ovu priču sa kompanijom ''Teslajn'', a to su sve sitnice u odnosu na druge stvari koje je sam Ješić radio u Inđiji. Ali, o tom-potom.
Mi više volimo da govorimo o onome šta smo mi uradili i, kao što reče u jednoj reklami neko, ''jedno ''da'' je bolje od hiljadu ''ne''.
U tom smislu, ta ''loša opština'', kako je predstavlja B 92, RTS i ne znam koje još televizije, ponoviću vam još jedanput podatak, iako ima 25 hiljada stanovnika više, ima 1.500 nezaposlenih manje, ima 8,3 puta veću potrošnju industrijske električne energije. Ta opština, navodno, loša u odnosu na predivnu i izvanredno uređenu opštinu Inđija, ima investicije uvećane za 11,5 puta u odnosu na to kada je na vlasti bila Demokratska stranka, i ne samo ona, već i partneri koji su joj danas saradnici u Vladi Republike Srbije. To su čiste brojke. Mogu da vam ih navedem.
Dakle, od 184 miliona dinara s početka 2004. godine, uređeno budžetom 2003. godine, došlo se do milijardu i 312 miliona. Izgrađeni su novi putevi: Surduk - Slankamen, put od Stare Pazove ka Koridoru 10, asfaltom je presvučeno preko 90 posto svih regionalnih, međumesnih i lokalnih puteva, asfaltirano je 12 većih ulica u naseljenim mestima opštine, konstruisane su i izgrađene dve nove raskrsnice na lokaciji starog puta Beograd - Novi Sad, raskrsnica ''Soda-So'' i raskrsnica kod ''Elektrometala'', na istom putu.
Iz investicionih sredstava uloženo je 360 miliona dinara u izgradnju kanalizacione mreže, stvoreno je preko 2000 novih priključaka, a u toku je izgradnja još 1550 priključaka. U ovom trenutku se grade četiri sportske hale: u Belegišu, Surduku, Staroj Pazovi i Vojki.
Moram da vas podsetim, ne onako kako je to ispalo u Lapovu, da podsetim Vladu Srbije da su neki predstavnici DS-a napadali vlast DSS-a, oštro govorili o kriminalu pojedinih ministara, čak o kriminalu gospodina Vuksanovića, što me je iznenadilo, da je 2 miliona evra izdvojio, a da jedan jedini metar nije pomeren u radovima i da ništa nije učinjeno.
Gde je nestalo tih 2 miliona evra?
Ovde nije nestalo ništa, ovde se, kao što vidite, gradi i radi. Takvu Srbiju mi u SRS-u hoćemo.
Izašao sam, pošto sam celu temu ja pokrenuo juče. Prihvatam da sam ja kriv. Celu temu oko priče Pazova - Inđija sam pokrenuo, zato što sam razumeo tu vrstu globalne prevare koja se na nivou Srbije čini i što je obmana najgore vrste.
Dakle, aha, imamo divnu Inđiju. a sve ostalo je loše, a onda uporedite podatke i vidite da je, u stvari, situacija sasvim obrnuta i onda vidite ko zaista radi, ko radi mnogo manje, a ko ne radi gotovo ništa.
To sam pokrenuo zato što su jednog čoveka, kojem možete da nađete mane, svako od nas ima mane, niko nije idealan, ne postoji savršen čovek, meni ćete da ih nađete - od arogancije do ne znam čega, ja nekome mogu da kažem ovo ili ono, nazvali lopovom. Srđi Komazecu možete da kažete svašta, ali mu ne možete reći da je lopov, jer to je čovek koji je odbio da primi silan novac.
Vi znate o čemu govorim, svi znate u ovoj sali, znate kako to ide za zemljište. Siguran sam da svi ovde znaju, mislim da ima predstavnika drugih partija koji to mogu da potvrde, baš u njegovom slučaju. Ne znam da li u ovom trenutku žele to da učine ili ne, ja ih neću prozivati, zato što znam da i oni to znaju precizno, zato što znam kako su i preko koga sve neki ljudi želeli da naprave određene poslove, da učine neke stvari, ali to parama kod Srđe Komazeca nije moglo da se završi. To mora da se završi u skladu sa zakonom, u skladu sa svim onim što gospodin Marković i vlada DOS-a danas ne poštuju.
Dakle, za nas su Ustav i zakoni elementarno, rekao bih, postupanje, u skladu sa civilizacijskim normama, ali moral, čast i poštenje su mnogo važniji od svega drugog.
Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem gospodinu Vučiću.
Po Poslovniku se za reč se javio Srđan Šajn, pa onda narodni poslanik Slobodan Gavrilović, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih samo želeo da prokomentarišem jednu stvar, u vezi s Poslovnikom, čl. 225. i 226, i današnjim ''Presom'', koji piše: "Agošton neće romska geta".
Pre nego što kažem, gospodine Laslo Varga, vi ste verovatno krivi, zato što ste uzeli gospodinu Agoštonu birače, pa sada mora za lokalne izbore da se bori time da širi ovakve vesti; nada se da će, ako nije ušao u Republički parlament, verovatno da osvoji vlast negde na lokalu.
Radi se o sledećem. Gospodin Agošton kaže da je predsednik DSVM-a uputio pismo mađarskim vlastima i od mađarskih vlasti tražio da se zainteresuju za to što Srbija hoće da Rome koji se vrate iz readmisije uputi prema opštinama kao što je Subotica.
Između ostalog, kaže da je ovde mnogo opasno, da je velika opasnost što Vlada Republike Srbije želi da legalizuje neka romska naselja i da Romi i dalje žive koncentrisano tamo gde se nalaze.
Zaista ne znam da li njega možemo da nazovemo nekim lepšim imenom od imena koje ne volim da koristim za ovom skupštinskom govornicom, ali sam juče čuo da su to neki neonacizmi, itd, tako mi nešto provejava kroz glavu. Ne mogu da razumem čoveka koji insistira da se mađarski živalj koncentriše u određenim sredinama i da živi u velikom broju, kao što je to Debeljača u opštini Kovačica, ili Subotica, kao i neka druga mesta, sa kojima Romi imaju jako dobre odnose i saradnju, sa kojima žive skladno. Zašto onda ne kaže da neće da druge manjine žive u getoima, nego se našao, baš, da kaže - Romi ne treba da žive u getu.
Verovatno mu to smeta zato što će onda Rome, koji poštuju mađarsku nacionalnu zajednicu toliko da čak i mađarski jezik dobro govore, čak i uče u školama na mađarskom jeziku, na lakši način politički da razbije, pa će, kada bude u svakom šoru po dve-tri kuće, moći da im priča lepe priče, kao što je pokušao, možda, u nekim drugim izborima, pa da na konto toga uđe u Parlament.
U tom smislu, tražim od MUP-a i od Tužilaštva da to prouče i pozivam predsednika Skupštine da uputi pismo MUP-u u formi pitanja, da ispita sve njegove navode i da se vidi da li tu ima elemenata širenja nacionalne mržnje i netolerancije. Jer, dosta je bilo toga da, kako koji izbori dođu, tako nam neko širi nekakve ideje da je on veći Mađar nego svi drugi, da je on veći Rom nego svi drugi i "boli ga briga" za to šta će da se desi sutra sa Srbijom i da li će građani Srbije sutra da imaju neke probleme ili neće.
Da zaključim ovim - podržavam sve one koji se bore protiv nasilnog naseljavanja bilo koje teritorije u Srbiji, ali ne mogu da se složim s onima koji ovakvim izjavama unose strah kod građana i utiču na građane Srbije da ne mogu da imaju slobodan izbor prilikom odlučivanja gde će da se nasele. Sutra će neko da mi kaže da ne mogu da živim u Beogradu, ili ne mogu da živim u Nišu, ili ne mogu da živim na nekom drugom delu teritorije Srbije, zato što nekome ne odgovaram, zato što će u nekom lokalnom organu samouprave ili u Skupštini Srbije biti jedan Rom manje ili više, ili negde treba da bude jedan Mađar više ili manje, ili treba da bude tri Srbina manje, da bismo mogli da vodimo neku drugu politiku.
Dakle, očekujem, obraćam se s ove govornice MUP-u, da se ovaj slučaj istraži i da se daju određene informacije, jer mi svi ovde u Parlamentu Srbije i svi državni organi moramo da se borimo protiv takvih stvari.
Hvala najlepše.

Zahvaljujemo gospodinu Srđanu Šajnu.
Za reč se javio narodni poslanik Slobodan Gavrilović, potom, povodom Poslovnika, narodni poslanik Dušan Bajatović, odnosno replika gospodinu Šajnu.

Gospodin Goran Ješić, predsednik opštine u Inđiji, jeste sposoban, mlad menadžer i onim što radi u Inđiji ovih godina, i dok nije bio član DS-a, i kad jeste, najbolje će odbraniti svoje ime, svoj integritet i razvojnu politiku koju vodi, da bi pokazao da je moguća demetropolizacija Srbije na pravi način, koji izražava i vrednosni sistem, s jedne strane, a, s druge strane, transparentnost, da bi se pokazalo šta se to zaista čini.
Da to nije nešto što je usamljeno u Srbiji, podsetiću na Pećince, mesto gde je, takođe, predsednik opštine iz DS-a, gde smo u protekle tri godine imali investicije od preko 200 miliona evra, gde su na delu direktne investicije firmi iz SAD, Kanade, Velike Britanije, SR Nemačke, Italije, Slovenije, pa i "Soko Štark" se tu seli.
Kada se čitav proces završi, a gotovo je završen kompletno, ovo nije bajka i nije priča o nacrtima, 1.850 ljudi će imati posao - u jednom mestu koje, inače, ima nešto više od 10 hiljada punoletnih građana, odnosno birača.
Ja sam tražio repliku i dobio sam je, nisam tražio reč po Poslovniku.
Ili, recimo, Vlasotince, u kojem za 15 godina, pre našeg predsednika, nije izgrađen nijedan metar asfaltnog puta, urađeno je za nepune tri godine 100 hiljada kvadratnih metara. Proverite, izgrađena je sportska hala, stočna pijaca i urađen plan, što je veoma važno, za vodosnabdevanje ne samo Vlasotinca, nego i okolnih sela, kao i za kanalizacionu mrežu za čitavu opštinu, a ne samo za gradsko naselje i gradsko jezgro.
To govori o ozbiljnoj politici DS-a, koji demetropolizaciju posmatra kroz urbanizaciju, prostorno planiranje, direktne investicije i transparentnost onoga što se čini. Drugi put ćemo moći da navedemo još desetak ovakvih opština.

Zahvaljujem narodnom poslaniku, gospodinu Slobodanu Gavriloviću.
Za reč se javio, za repliku gospodinu Srđanu Šajnu, gospodin Dušan Bajatović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, možda se i nismo najbolje razumeli za osnovu, ali javljam se da dodatno obavestim poslanike i da podržim ono što je pričao gospodin Šajn, kao i da kažem, za one koji su, možda, manje upoznati s tim, da u Vojvodini postoji Fond za pomoć izbeglim i raseljenim licima. Tu se deli izvesna suma novca, da bi ljudi koji su smešteni u kolektivnim smeštajima kupili imanja, kuće po vojvođanskim selima, koja su prazna, i počeli da se bave poljoprivredom.
Čini mi se da je to sasvim korektno i nema veze ko je na vlasti, takav fond postoji i takav projekat postoji. Nije samo Demokratska stranka, i mi smo glasali za to, kao SPS, ali nije to sada bitno, nego je bitno da neko u Vojvodini, u manjinskim sredinama, ako neki čovek srpske nacionalnosti želi da kupi kuću, proglašava to za promenu etničke strukture. Zaista želim sa ove govornice da kažem da se to u Vojvodini, u praksi, dešava i da to nije dobro.
Ako građanski razmišljamo, ako dobro i ekonomski zdravo razmišljamo, onda je, valjda, dobro da ti ljudi dođu u ta napuštena sela, na te napuštene njive, da zasnuju svoja imanja, da tu zemlju obrađuju, da njihova deca tu rastu, a ne da se taj mehanički priliv stanovništva u Vojvodinu, koji nije izazvan time, ne znam da li ima potrebe da podsećam, što su ljudi dobrovoljno odlučili da se negde presele, nego ih je nevolja, rat, bombardovanje i sve ostalo nateralo da napuste svoje kuće, znate svi gde, u jednoj i drugoj krajini, Republici Srpskoj, Bosni, Kosovu, sada osporava.
Prema tome, mislim da bi bilo jako dobro da pojedini mediji i poneki poslenici javne reči, kao i oni koji daju saopštenja za te iste medije, obrate pažnju na to da nije moguće, s jedne strane, biti demokrata, zagovarati civilno društvo, ili kako već to hoćemo da zovemo, zagovarati dobre demokratske norme, ljudska, manjinska i sva druga prava, a, s druge strane, imati strah od toga da li će se neko doseliti u moje selo, da bi za mali novac, jer ne može u nekoj razvijenijoj sredini, kupio kuću i zasnovao svoje, najčešće, poljoprivredno imanje.
Nažalost, u Vojvodini, po nekoj mojoj statistici, barem 17 opština, od 45, koliko ih ima, počelo je, praktično, da izumire, jer nemaju ljudski potencijal, imaju veliku migraciju mladih i, prosto, nema posla.
Zaista bih želeo, možda je ovo i mala zloupotreba današnjeg zasedanja, da upozorim da nije dobro što se u medijima jedna takva pojava - što ljudi dolaze u sela gde jesu jeftina imanja, gde jesu jeftine kuće, proglašava za nekakvu izmenu etničke strukture. Ni slučajno. Mislim da je to pozitivno.