Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ministra nema, on verovatno smatra da bolje poznaje ovu materiju od svih nas koji ovde sedimo.
Suštinu naših primedbi na ova dva predloga zakona izneo sam kao ovlašćeni predstavnik SRS-a. Sada ću iskoristiti priliku da kažem još nešto vezano za Predlog zakona o pečatu državnih i drugih organa.
Prosto je neverovatno kakva obrazloženja stižu u Narodnu skupštinu Republike Srbije i prosto je neverovatno da ministar, očigledno, ne zna šta sadrže obrazloženja koja dolaze pred narodne poslanike.
Razlozi za donošenje zakona o pečatu državnih i drugih organa, po mišljenju predlagača, jeste: nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija. Zamislite terminologiju – ''rad organa i organizacija''. Niti kojih organa, niti kojih organizacija.
Naime, ovaj zakon je neophodno doneti bez odlaganja. Opet jedan pravni standard iz zakona, ''bez odlaganja''; zakon došao u skupštinsku proceduru u avgustu, a sada je 2. oktobar. To je to njihovo - bez odlaganja.
Zatim, "kako bi se u radu državnih i drugih organa i imalaca javnih ovlašćenja na celoj teritoriji Republike Srbije obezbedila službena upotreba pečata utvrđenog ovim zakonom".
Neko ko ne zna kako funkcioniše državna uprava i ko nije pravnik, mogao bi da pomisli da Republika Srbija do sada uopšte nije imala zakon koji reguliše upotrebu pečata državnih i drugih organa, pa je sada neophodno doneti zakon na silu Boga, po hitnom postupku, kako država ne bi trpela štetne posledice.
Da to nije tako, posvedočio je i sam predlagač, jer kaže - u razlozima za donošenje zakona - važeći zakon o pečatu državnih i drugih organa donet je 1991. godine, pa je bilo neophodno da se izvrši usklađivanje sa Ustavom i novim sistemskim zakonima iz oblasti državne uprave.
Uopšte ne znam, meni je žao što ministar nije tu, nadam se da će mu dame koje sede u prvom redu to preneti, u kojim je to tačkama i u kojim odredbama važeći zakon o pečatu državnih i drugih organa nespojiv sa novim ustavom Srbije i sa, kako oni kažu, novim sistemskim zakonima iz oblasti državne uprave. Ispada da je ta 1991. godina u nekom 12, 13. veku, pa je sada potrebno doneti novi zakon.
Mi smo danas od poslanika DS-a mogli da čujemo kako je zakon donet 1991. godine. To je bilo jako davno. To je neko davno prošlo vreme, mračni režim i tako dalje, pa je sada potrebno da mi, kao nova demokratska vlast, donesemo i novi zakon o pečatu državnih i drugih organa.
Hoću da podsetim malobrojne poslanike vladajuće koalicije koji ovde sede da je, recimo, sastavni element engleskog ustavnog sistema jedan akt koji se zove Magna karta libertatum, Velika povelja slobode, koja je doneta u junu 1215. godine.
Da vas podsetim, to je vreme kada je živeo sveti Sava. Nikome u Engleskoj ne pada na pamet da kaže - znate, to je doneto u srednjem veku, u srednjem veku su paljene veštice na lomači, dajte da mi donesemo potpuno novi akt.
A mi kažemo - donet je Zakon 1991.godine, ništa ne valja, daj da mi sada donesemo neki bolji zakon. Da je, bar, u Skupštinu, među poslanike, stigao kvalitetniji predlog zakona, pa da kažemo - jeste, bolji je, ne, nego je većina novih odredaba, u stvari, lošija od rešenja koja su sadržana u važećem zakonu.
Ministru Markoviću sam dobronamerno, ne znam kako je on to shvatio, rekao da rokovi koji su sadržani u zakonu o pečatu moraju da budu što kraći. Suviše dugi rokovi pružaju mogućnost za zloupotrebu. Ko zna šta u praksi može da se izrodi ako se na neki akte stavi nelegalno pečat. To može da dovede u pitanje i život ljudi, imovinu, bezbednost građana Republike Srbije i tako dalje.
Vi ovde stavljate rokove od tri dana, deset dana i tako dalje. Ministru ne može da bude ništa preče od zaštite javnog interesa. Javni interes, nauka je to dokazala i praksa je dokazala, najbolje se štiti kratkim rokovima.
U pravu je poznat princip da je rok taj koji opominje umesto čoveka. Kraći rokovi, prosto, teraju državnu administraciju da bude što ažurnija. Umesto toga, vi date ministru rok od deset dana da odluči o zahtevu za izradu pečata ili o nekom drugom zahtevu. Takvi rokovi su neprimereni.
Mislim da je neprimereno da, kada narodni poslanici govore o predlogu koji je podneo taj ministar, odnosno Vlada čiji je on član, ministar ne sedi u sali. To je potcenjivanje Narodne skupštine, narodnih poslanika.
Mislim da nijedan narodni poslanik iz SRS-a nije rekao bilo šta neosnovano, a vezano je za ova dva predloga zakona. Može ministar sa nama da se složi ili ne, možemo da imamo borbu argumenata, ali ne može niko da kaže da je bilo koji narodni poslanik iz SRS-a izašao za govornicu Skupštine Srbije i rekao nešto što ne stoji.
Trudimo se da popravimo ionako loše predloge zakona koje nam dostavljate u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Mislim da bi ministar te napore narodnih poslanika SRS-a morao da ceni.
Ako ništa drugo, ne sme da se smeje dok narodni poslanik nešto govori.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam gospodina ministra da li želi reč?
Izvolite.

Biću vrlo kratak, da cenjene narodne poslanike ne ometam u korišćenju pauze za ručak.
Mogu samo da izrazim zadovoljstvo što primedbe koje sam čuo samo potvrđuju da je ovo dobar zakon. Deo primedaba je posledica, čini mi se, malo i nekog političkog stava, ali uopšte nema potrebe da se iznose politički stavovi.
Što se tiče pravničkih primedaba, moram priznati da sam vrlo razočaran. Bilo bi dobro da, ipak, znamo status generalnog sekretara Vlade. Ne mogu baš da verujem da neko ne zna koji je status generalnog sekretara Vlade.
Teško mogu da odgovorim na takvu vrstu pitanja, ko je činovnik, a ko nije, tako da, ako je najviše što ste uspeli da kažete o ova dva zakona to da vređate ministra, niste se proslavili.
U svakom slučaju, završili smo raspravu o dva izuzetno dobra zakona. Zahvaljujem svima koji su učestvovali u raspravi, a posebno onima koji su dali konstruktivan doprinos toj raspravi.
Nadam se da ćemo u raspravi i o amandmanima pojasniti par ovih dilema koje su se pojavile. Mislim na ove dileme malo ozbiljnijeg karaktera.
Sigurno je da ne možemo baš da se osvrnemo na svako izlaganje koje smo ovde čuli.
Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu ministru Milanu Markoviću. Repliku ima gospodin Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je ministar pogrešno shvatio i moje izlaganje i diskusiju poslanika SRS-a.
Prvo, niko nije vređao ministra. Kaže - osim uvreda koje su nanete. Niko nije obraćao pažnju na ministra, nego na tekst Predloga zakona.
Drugo, ono što rekoste, ministre, da je zakon dobar, članovi su dobri, samo tekst u članovima morate da promenite.

Zahvaljujem gospodinu Momi Markoviću.
Moram da odgovorim ministru, mada ću biti korektan, krajnje. Nije tačno da vam nisam dao reč. Da, nije tačno. Tumačenja su takva da ne treba da se diskutuje posle, a ako sam pogrešio, vama se izvinjavam. Međutim, nije u redu, to ste rekli u prethodnom istupanju.
Izvolite.

Gospodine Mrkonjiću, možda ne znam kakva su pravila sada u Parlamentu, ali prethodnih sedam godina, koliko sam bio ovde, bio je običaj da ministar na kraju izlaganja u načelu dobije reč.
Uvek je na kraju bilo pitanje, predsedavao sam kao i vi, u istoj funkciji - da li predstavnik predlagača želi da se obrati poslanicima, dakle, nakon načelnog pretresa, ne toliko zbog ministra, koliko zbog poštovanja prema Narodnoj skupštini i poslanicima.
Gospodin Vladan Batić, gospodin Žarko Obradović, gospodin Miša Petronijević su u jučerašnjoj raspravi zaista pokrenuli neka, rekao bih, suštinska pitanja za razvoj državne uprave u Srbiji. Kao ministar sam, prosto, želeo da dam doprinos takvoj raspravi, iz poštovanja prema njima i zato što, u krajnjem slučaju, mislim da javnost to treba da čuje.
Vi ste, jednostavno, zaključili sednicu i ja smatram da je došlo do neke zabune. Izvinjavam se ako to nije praksa. Prethodnih sedam godina je bila, to odgovorno tvrdim, jer sam ovde predsedavao, kao i vi sada. Možda je sada promenjena. Ukoliko sam ja kriv, izvinjavam se, ali mislim da je trebalo juče da mi date reč.
Drugo, krajnje je neuobičajeno, to nikada nije bila praksa, da se nakon izlaganja ministra i nakon 14 časova, kada se završava prepodnevni rad, daje ponovo reč narodnim poslanicima.
Dakle, opet kažem, tako je bilo, a možda se sada nešto menja od kada ste vi u funkciji predsedavajućeg. U svakom slučaju, želim ovde da kažem da uvažavam, zaista, način na koji vi vršite tu funkciju. Moja jedina primedba je bila ta i ovo sada.
U krajnjem slučaju, nije moje da se bavim time, niti je za vas bitno moje viđenje kako vi to radite.
Želim i to da kažem. Zaista poštujem način na koji vi ovo radite, ovo su, prosto, neke primedbe koje sam, i iz poštovanja prema vama, želeo da kažem, a i iz poštovanja prema narodnim poslanicima koji su juče, možda, pomislili da nisam hteo da odgovorim na ono što su oni rekli.

Nema problema nikakvih, ne ljutim se, verovatno je moja greška bila. Vi sada izgrdiste celu Skupštinu, a ja se opet ne ljutim. Verovatno, tako ne bih radio nikad, verujte mi. Tako je kako je. Sticaj okolnosti je bio takav. I dalje ovde u tekstu piše, a ja čitam samo to što piše, da ste se javili za reč, vi biste je sigurno dobili.

Da sada ne pričamo. Izvinjavam se, nije ova bitna tema, bitno je ovo pitanje.

Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o državnom pečatu Republike Srbije i Predlogu zakona o pečatu državnih i drugih organa.

Zahvaljujem gospodinu ministru i njegovim saradnicima. Hvala poslanicima.

Nastavak rada je u 15,15 časova.

(Posle pauze)