Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gotovo od samog početka rada ovog saziva, stalno je problem kršenje pojedinih odredaba Ustava. Ako čitate ovaj naš ustav, naići ćete na mnogo mesta da se kaže, u Ustavu ili Ustavnom zakonu, da će pojedina pitanja biti rešena zakonima koje treba da usvoji ova skupština.
U članu 7. Ustava se govori da Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu, a u poslednjem stavu se kaže da će to sve biti utvrđeno i uređeno zakonom koji treba da donese ova skupština. Mi već usvajamo nekoliko zakona gde se na ovaj ili onaj način upotrebljava grb, a nemamo taj zakon koji je morao da prethodi svim ovim zakonima.
Ja sam i prošli put, kada je bio u pitanju MUP, govorio da mi, kao narodni poslanici, neka svoja ovlašćenja koja su na nas preneli oni koji su nas birali za ovu skupštinu vrlo lako prenosimo na pojedine ministre. Mislim da to nije dobra praksa.
Kao što je moj kolega Perić govorio, već u prvom članu govori se o tome da ovaj zakon reguliše namenu, sadržinu, izgled i upotrebu pečata, da bi u objašnjenju člana 1. bilo rečeno da Predlog zakona predviđa da pečat, utvrđen zakonom, koriste državni organi, i to Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, organi državne uprave, Zaštitnik građana, Vojska Srbije.
Ja ću istaći, da ne nabrajam dalje, da ovim zakonom određujemo i kakav pečat će imati predsednik Republike, i kakav će pečat imati Skupština Republike. Mi smo čak rekli da utvrđujemo i kakav će pečat imati Vojska, a onda se ponovo vratimo na član 1. poslednjeg stava, gde se kaže: sadržinu, izgled i upotrebu pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije utvrđuje ministar odbrane.
Da smo mi, gospodo, napisali da će zakonom o Vojsci i zakonom o odbrani biti regulisano ovo pitanje, hajde da kažem da bismo bili u pravu i ne bismo prekršili Ustav više nego što smo to činili kod ovih prethodnih zakona. Mi, gospodo, dajemo ovlašćenje ministru da on o pečatu i grbu odlučuje podzakonskim aktom.
Poznato vam je da ministri ne donose zakone, odnosno sve što ministri, kroz svoje predloge, predlože Skupštini, vladajuća koaliciona većina usvoji, pa tako da ispada da nam ministri, praktično, i pišu zakone, a preko nas ih ovde i usvajaju. Ovde je već rečeno da ovo nikako nije dobra praksa.
S tim u vezi, već i član 24. govori u kom vremenu je gospodin ministar dužan da odredi kako će izgledati taj pečat.
S obzirom na to, gospodo, posebno poslanici iz Demokratske stranke to znaju, prvenstveno se obraćam njima, da se Vojska Srbije i Crne Gore, preko ministra, načelnika Generalštaba i svih drugih ljudi, direktno nalazi u rukama Demokratske stranke, radeći na ovakav način, vi, jednostavno, želite da pitanje Vojske gurnete na margine.
Vojska je vrlo važna, da ne kažem jedna od najvažnijih državnih institucija. Ono što se, gospodo, poslednjih godina zove reforma Vojske, odgovorno i otvoreno kažem, to je uništavanje ove državne institucije. To su radili svi prethodni ministri, na čelu sa sadašnjim predsednikom države, ili počevši od njega, od gospodina Tadića, a sad to radi i Šutanovac.
Sada, dok mi sedimo u ovoj sali, rešava se pitanje vojnog školstva. Biće otpušteno više stotina lica, što vojnih, što civilnih lica iz vojnog školstva, veliki broj doktora nauka; ispada da su doktori nauka višak za Vojsku.
Nije problem, ljudi će se snaći, veći deo njih je našao uhlebljenje na raznim, što državnim, što privatnim fakultetima, međutim, Vojska, samim tim, dolazi u situaciju da možda neće moći svoju jedinu visoku školsku ustanovu - Vojnu akademiju, sertifikovati po zakonu, jer neće imati dovoljan broj doktora nauka, koje je prethodno pustila niz vodu i otpustila iz svog sastava, a nijedan od njih ne ispunjava zakonske uslove da bi bio penzionisan.
Oni su svi penzionisani po uslovima koje utvrđuju ljudi iz Demokratske stranke, bez obzira na to da li se nalaze na mestu ministra ili na mestu predsednika države. Takvo igranje sa kadrovima Vojske nije do sada zabeleženo ni u jednoj ozbiljnoj državi, gospodo.
Vojska se reformiše već godinama, već sam rekao, od kada je na njeno čelo došao kao ministar predsednik Tadić, bez ijednog strategijskog i reformskog dokumenta. Takav voluntarizam se, gospodo, odvija ovde pred svima nama, ali nismo svi mi podjednako odgovorni. Jer, ako vam 10 puta kažemo za ovom govornicom, a ispada da to danas, praktično, nema nikakvog uticaja, onda samo želim, ispred Poslaničke grupe SRS-a, da kažem da ste vi, prvenstveno DS, a zatim i vladajuća skupštinska većina, odgovorni za sve što se dešava u Vojsci.
Prvo je uništen operativni sastav Vojske i Vojska je svedena na nekoliko brigada, koje su apsolutno neupotrebljive. Može da kaže načelnik Generalštaba ili bilo ko iz Vojske da su to jedinice A kategorije, visoke borbene gotovosti, a ja ću vam reći da u njima nema obuke, da se one bave same sobom i da se gotovo sve nalazi u jednom rasulu.
Niko nije siguran za svoju sudbinu u Vojsci. Kada je uništen taj operativni deo Vojske, koji je za neke bio najvažniji, i kada je isečena borbena tehnika Vojske, došlo se do školstva. I zdravstvo je već bilo na udaru.
Vojno-medicinska akademija nije više u segmentima, kako je to bilo ranije, jedna od prvih medicinskih ustanova u zemlji.
I ona ima kadrove, ali ovakvim budžetom je dovedena do toga da, recimo, iako ima vrhunske kadrove u pojedinim oblastima, zbog zastarele opreme ne može da pruža pomoć, ne samo vojnim osiguranicima, nego i građanima Srbije, iako u pojedinim oblastima ima najbolje stručnjake i sprovodi pojedine postupke jedina na Balkanu.
Došli smo do vojnog školstva. I vojni instituti, vojno-istorijski, vojno-geografski i vojno-tehnički, otpustili su veliki broj svojih doktora nauka i svojih istraživača. Navodno, nama ne treba čak ni to, jer ćemo visoku tehnologiju da kupimo, pa evo, za sve ove godine nismo kupilo nijedno jedino sredstvo.
Uništeno je školstvo i uništeno zdravstvo i šta vam je onda, gospodo, ostalo od Vojske?
Govori se o profesionalizaciji Vojske. Ja vam ponovo ponavljam, u ovakvim okolnostima ne može doći do profesionalizacije Vojske, ona treba i posle 2010. godine da u svom sastavu ima regrute i ljude koje će obučavati za odbranu.
Hteo sam još jedan segment Vojske da spomenem. Svi vi znate da je postojala kategorija rezerve ili, što bismo rekli - rezervista i rezervne vojske. Ta kategorija se ubrzano uništava, odnosno, evidencija o toj kategoriji rezervnih vojnika se u poslednje vreme uništava. Govori se o nekoj kategoriji aktivne rezerve. I, eto, mi smo bili toliko pametni da sve prepišemo od Amerikanaca, pa smo i taj termin uzeli, jer taj termin postoji kod njih. Rekli su da je nama dovoljno, pored ove vojske od dvadesetak ili 25 hiljada, još pet hiljada, a mogu to da povećaju i na 10 hiljada aktivne rezerve.
Čemu to vodi? Mislim da ne treba vama da objašnjavam. To, na kraju krajeva, i svaki građanin Srbije koji nas gleda treba da zaključi - do kog nivoa to ide.
Evo, imam u svojoj kancelariji jedan dokument o tome da naša vojska u poslednje vreme prepisuje strategijska dokumenta od raznih vojski iz raznih, pa i susednih, zemalja. Mi smo došli do toga da prepisujemo i od Vojske Albanije.
Gospodo, imam dokument, već sam ga pokazao na televiziji, ali to je žalosno. Žalosno je ako smo došli do toga da, pored toliko doktora nauka koje imamo u Vojsci, po nekim procedurama izveštavanja koje za nas, apsolutno, nisu nikakva novina, prepisujemo pravilnik albanske vojske.
Prethodno smo prepisali nešto od Hrvatske, nešto od BiH, a kada su donošene odluke o brojnoj veličini naše vojske i drugim standardima, za sve te druge vojske koje su nastale na teritoriji bivše Jugoslavije naša vojska je bila standard. Mi smo sada došli do toga da od njih prepisujemo te strategijske dokumente.
Oni se, svakako, ne mogu prepisivati, jer, za razliku od tih zemalja, ili država koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije, mi smo zemlja sa najvećim bezbednosnim problemima i s najvećim bezbednosnim izazovima. Zato i naša strategijska dokumenta, naše procene, moraju biti, makar sada, a verovatno i u dogledno vreme, i u narednih deset godina, sasvim drugačiji i moraju odgovarati situaciji koja vlada u našoj zemlji.
Ja vas, gospodo, opominjem da treba da preduzmete mere da se voluntarizam u reformi Vojske konačno stavi pod kontrolu. Ako ne može pod kontrolu Vlade, pod kontrolu tih ministara, onda bi trebalo da Skupština, kao najviše zakonodavno telo, na kraju krajeva, organizuje jednu diskusiju o tome kuda ide naša vojska i naša odbrana, pa da se preduzmu mere da se taj strmoglavi pad Vojske konačno zaustavi.