Zahvaljujem.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Gospodine predsedniče, to je član 136. našeg poslovnika, ali pre nego što počnem da obrazlažem to, samo da upotpunim informaciju koju je dao gospodin Obradović.
On je pričao o konačnom izveštaju Komisije Tužilaštva Haškog tribunala povodom agresije na SRJ i tačno je, Komisija eksperata, uz sve probleme koje je imala sa NATO paktom, smatra da nema dovoljno dokaza da se podignu optužnice protiv predstavnika NATO država za zločine iz Statuta Haškog tribunala. Međutim, ono što su, apsolutno, utvrdili, jeste da je NATO izvršio zločin protiv mira, agresiju, a agresija i zločin protiv mira nisu obuhvaćeni Statutom Haškog tribunala.
Znači, oni su utvrdili da postoji agresija u onom delu gde se pita Tužilaštvo.
Komisiju je formirala Luiz Arbur, ona je kasnije promenjena, 15. septembra 1999. godine. Pričaću vam o tome kako je došla Karla del Ponte, kakve veze ima Pacoli, kakve veze ima Jeljcin i drugi sa promenom tužioca itd, itd.
Znači, eksperti Tužilaštva su došli do zaključka da je zločin protiv mira učinjen na teritoriji SRJ.
Sada, gospodine predsedniče, ono zbog čega sam se javio, to je član 136. našeg poslovnika.
Gospodine Petroviću, to je onaj član koji kaže da Predlog zakona treba da sadrži i obrazloženje i ove ostale delove. Smatram da bi za ovu našu raspravu bilo neophodno da nam date još neku informaciju.
Zašto ste ubacili u član 1. zakona krivično delo - pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. Krivičnog zakona? Potrebno nam je objašnjenje koji su razlozi, o čemu se radi. Složićete se, gospodine Petroviću, da su krivična dela protiv pravosuđa obuhvaćena glavom 30. i da se u toj glavi 30, krivičnih dela protiv pravosuđa, nalazi ovo krivično delo - pomoć počiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Svima nam je jasno da su u pitanju, kako vi kažete, jataci. Mi još nismo čuli tu reč, kada čujemo tu reč, onda ćemo, verovatno, na drugi način da to prokomentarišemo.

Gospodine Krasiću, imam jedan predlog za vas. S obzirom na to da ste vi sada prvi na spisku za javljanje, da vam sada prekinem vreme, pa da vam reč dam po spisku i da počnete da govorite sve ovo što ste hteli da kažete. Da li se slažete? Pošto vam je isteklo vreme po Poslovniku, evo, sada dobijate reč i krećemo u raspravu.
Da li se slažete sa tim?

Slažem se, gospodine predsedniče, ako je to tako, ja samo mogu da nastavim.

Evo, imate novo vreme i ono počinje da teče za SRS.

Gospodine Petroviću, u članu 333. Krivičnog zakonika je samostalno krivično delo. Kada kažem samostalno krivično delo, znači, kažnjava se pomoć svakom učiniocu krivičnog dela, ne samo ovih krivičnih dela koji se tiču zločina protiv čovečnosti, već i obične krađe itd. itd. U članu 333. i kazne su razvrstane u zavisnosti od težine krivičnog dela nekog izvršioca koga je ovaj prikrivao, čuvao itd.
Kako ste mogli to krivično delo da ubacite u ovaj zakon, jer je ovo zakon o nadležnosti? Ako idemo tom logikom koju ste vi primenili prilikom izrade ovog predloga zakona, moram da vas blago kritikujem. Mislim da je moglo da ide i krivično delo - neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, pa je onda moglo da ide i - lažno prijavljivanje u vezi s tačkom 1. i 2.
Ovo za lažno prijavljivanje, Nataša Kandić je prijavila Tomislava Nikolića da je ubio 15 ljudi u selu Antin. Kako ga je optužila? Optužila ga je u emisiji, preko novina, angažovana su bila sva moguća tužilaštva, sudovi i sve moguće policije, koji su demantovali, rekli su da ne postoji nikakav dokaz o tome. Da li je neko pokrenuo postupak protiv nje? Ne.
Dalje, davanje lažnog iskaza. Zašto to krivično delo niste vezali s nadležnošću ovog posebnog suda, posebnog veća i posebnih organa, već ste uzeli ovo prikrivanje?
Dalje, mislim da vi imate vrlo usko tumačenje pojma retroaktivnosti. Vi ćete da kažete - radi se o ratnim zločinima, oni ne zastarevaju. Oni ne zastarevaju, ali ova dela pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, da li ona zastarevaju ili treba da u pogledu zastarelosti dele sudbinu ratnih zločina? Drago mi je ako nije tako, mnogo mi je drago ako nije tako, ali sumnjam, gospodine Petroviću.
Ne, ne, nije ovo samo postupak, ovo je i pitanje nadležnosti. Ovo je, pre svega, zakon o nadležnosti, a posebno poglavlje se tiče postupka, gde postoji mogućnost prisluškivanja itd, itd., to je jedna druga oblast, slažem se. Ja pričam o prvom članu gde se govori o nadležnosti.
Šta žele ovim zakonom? Da se postupak protiv "jataka" ne vodi pred redovnim sudom, nego pred Specijalnim sudom. Zašto? Zato što je Specijalni sud pod kontrolom Nataše Kandić, Sema Lazara, Nensi, kako se zvaše, nevladinih organizacija, imate ovu ovde, kako se zove, što ima samo adresu, a nema ljude, Inicijativa mladih za ljudska prava, kako se zvaše. Oni su poslali pripravnike u Haški tribunal da se pripremaju za buduće sudije za ratne zločine, možete li da zamislite? Na toj adresi nema nikoga.
Pogledajte njihov sajt, to je ono na srpskom i na albanskom jeziku, Nosov, Nozdrov, kako se zvaše taj njihov glavni. To su oni što su protiv mene pisali krivičnu prijavu prošle godine, samo zato što sam išao kod Vojislava Šešelja u posetu.
Sad napadaju Vučića i mene, samo zato što znaju da treba da budemo u timu koji treba da pomaže Vojislavu Šešelju, nema drugog razloga. Samo zbog toga da suđenje ne bude pravično i da javnost ništa ne zna o tome kako su se kršila nečija prava, a država spava. Država kaže - mi smo ispunili naše obaveze. Koje obaveze, prema kome?
Dalje, kako ćete da utvrdite ovu novu tačku 3, gospodine Petroviću, a pravim vezu sa tačkama 1. i 2. Prva tačka odnosi se na naš Krivični zakonik, druga tačka se odnosi na Statut Haškog tribunala. Da li to podrazumeva da je lice koje je, navodno, osumnjičeno da pomaže nekom licu, da li se podrazumeva da je lice koje je izvršilo zločin, za koje se sumnja da je izvršilo zločin, optuženo, i pred kim? U Hagu ili u Srbiji?
Ako je u Srbiji optuženo, pa, hajde, neki rezon i postoji da se ugrađuje ovo, ali ako je to lice optuženo u Haškom tribunalu, onda je druga stvar. Mislim da imate Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, mislim da je član 333. Krivičnog zakonika - samostalno krivično delo i za suđenje za to delo nije potrebna specijalna nadležnost, dovoljan je sud, redovan sud.
Napušta se praksa specijalnih sudova, to moram da vam kažem. Ne postoje.
Samo polako, gospodine Ristiću, sad ću ja vama sve lepo da objasnim. Vi ste moj branilac bili, gospodine Ristiću, kada je to bilo potrebno za plakate, i odbranili ste me.
Ne, ne, pustite vi to, gospodine Milivojeviću, ovo su ozbiljne teme, nije za šalu.
Skrećem vam pažnju na još jednu stvar. To takozvano pravilo 11 bis Pravilnika o postupku i dokazima, koji važi u Haškom tribunalu, nastalo je onog momenta kada se ukazala potreba da se promeni pravilo 28, a zasniva se na tome što je dežurni sudija olako prelazio preko činjenica da su optužnice koje se dižu nepotpune, netačne i da ne pričam šta se sve sadrži u tim optužnicama.
Postoji opasnost da se, ako sudija pojedinac olako proglasi tu optužnicu, konstituiše nadležnost Haškog tribunala i za, u krivično-pravnom smislu, beznačajni predmet. Haški tribunal je počeo da radi i sa krivično-pravno beznačajnim predmetima, recimo, Duško Tadić, prvi predmet.
Radi vašeg saznanja, u svetu je objavljeno između 50 i 100 knjiga o suđenju Dušku Tadiću. Nijedna nije afirmativna za Haški tribunal. Sve su kritičke, naučnici se, maltene, krste i levom i desnom rukom. Zar je moguće da se u Hagu primenjuju takva pravila i da se to tako radi?
Radi vašeg saznanja, ovaj sada sudija, Ori Alfons, kako se zove, on je u predmetu Duška Tadića bio kobranilac sa Vladimirovim, to Boško bolje zna.
Sudija Ori, kao deo tog tima za odbranu Duška Tadića, pisao je žalbu u kojoj je osporavao nadležnost, odnosno legalitet i legitimitet Haškog tribunala i izuzetno dobru žalbu je napisao. Nikakva smetnja nije postojala da se posle nekoliko godina vrati, ali sada ne kao branilac, nego da bude sudija u tom tribunalu i da kaže - ovo je nadležan, legalan, legitiman organ, legalni sud.
Vidite kakva je ta promena mišljenja, stručnog mišljenja, ne pričamo o političkom itd.
Vi šaljete ljude tamo, kako reče neko od vaših, neka tamo dokazuju nevinost. Nevinost se pretpostavlja kod svakog čoveka. Onaj ko vas optužuje, on treba da dokaže da ste vi krivi i, u suštini, tamo treba da se dokaže nevinost. Neko je tamo iz tima odbrane izračunao - na jednog lažnog svedoka Tužilaštva ne pomaže ni 10 pravih svedoka odbrane. Deset pravih svedoka odbrane, koji iznose, vrlo razumno, činjenice o događajima u pogledu mesta, vremena, učesnika itd, ne mogu da opovrgnu jednog lažnog svedoka. Tamo postoji kategorija - osvežavanje pamćenja svedoka. Kažu - ovom svedoku treba da se osveži pamćenje, treba da ide na reciklažu.
Sve sudije koje rade u Haškom tribunalu, kada dođu na vikend u svoju domovinu, doživljavaju neprijatnosti od svojih kolega sudija. Krste se ljudi i levom i desnom rukom, kažu - kako možeš da primenjuješ tamo neka pravila koja ne važe u našoj zemlji? Bez obzira na to da li je u pitanju kontinentalni ili ovaj drugi sistem.
Kod nas - videla žaba da se konji kuju, digla batak, čeka da se potkuje, da liči na Haški tribunal.
To je nešto što je nakazno, što je bruka za pravo, za istoriju prava. To se kod nas preslikava.
Gledajte kako se ide dalje. Kaže se - to su jataci. ''Jatak'' je u našem jeziku reč koja je dosta afirmativna, jer ukazuje da neko skriva hajduka, koji je po zapadnim kriterijumima neki Vilijem Tel, koji se bori za pravdu, protiv onih koji ugnjetavaju narod, koji pljačkaju itd. Kako, u našem žargonu, vi hoćete da sudite jatacima?
Ovo vaše što ste predložili, ja bih prihvatio, gospodine Petroviću, ali samo pod jednim uslovom, da prethodno sprovedete postupak protiv svih za koje se sumnja da su izvršili krivično delo po članu 332. - neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca. Tu bih, prvo, rekao - Tadić i Koštunica. Jedan je bio ministar odbrane, jedan je bio predsednik SRJ.
U svim izveštajima vama drage Karle del Ponte se kaže da je SRJ skrivala Karadžića i Mladića.
Sprovedite postupak protiv njih. To je mnogo teže krivično delo, mada mislim da tu ima elemenata i za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.
Zašto ne krenemo tim redosledom? Hoćete li da pokrenete postupak protiv Vladana Batića, zato što je kao ministar pravde naredio okružnom javnom tužiocu da odustane od gonjenja 15 lica za koje je opštepoznato da su izvršili zločin?
Gospodine Petroviću, pogledajte dve rezolucije Saveta bezbednosti iz 1993. godine, onu februarsku, i onu majsku, kažu da je ova majska važna, ona je doneta 25. maja 1993. godine, na Titov rođendan, kad je usvojen i Statut.
Ako se pogleda koji su razlozi bili za osnivanje Haškog tribunala - masovno silovanje, masovna ubistva itd, moram samo da kažem jednu stvar - u svim postupcima koji su okončani pred Haškim tribunalom, bilo ih je 160 i nešto, mislim da je 108 okončano, nemate nijedan u kome se dokazala tačnost ijedne rečenice iz onog početnog izveštaja koji je sadržavao razloge zašto treba da se osnuje Haški tribunal.
Da vam to sad bude potpuno jasno, pre nekoliko meseci ovde je bio ministar inostranih poslova Italije Masimo Dalema.
On je 1999. godine bio premijer u Italiji i pošto su Italijani, narod, demonstrirali ispred Avijana, bili su protiv toga da s italijanske teritorije kreću avioni na Srbiju, da bi smirio njih i javnost u Italiji, Dalema je dao izjavu - građani Italije, nismo mi započeli rat sa SRJ, oni su započeli rat sa NATO paktom, a oni su započeli rat tako što su 300 hiljada ljudi ubili na Kosovu i Metohiji. Njegova izjava je objavljena u novinama, vrlo precizno mogu da vam kažem - 19. aprila 1999. godine.
Kada je gospodin Dalema bio, pre dva meseca, ovde da vas ubeđuje da treba da se prihvati ovaj Ahtisarijev plan, što ga niste pitali - gospodine Dalema, dajte nam dokaze o onih 300 hiljada mrtvih.
Vi vidite da vas ovi što vas stiskaju da nešto radite lažu. Nekoliko meseci posle tog stiskanja, pokaže se da je istina na drugoj strani.
Da budemo načisto, radi vas i radi javnosti, svaki zločin treba da se kazni, svako ko je izvršio neki zločin treba da odgovara, i tu nema spora.
Niko ne sme da brani nekoga ko je izvršio zločin. Ali, to mora da bude u sudskom postupku, u skladu sa zakonom, a ne - zakon pod noge, postupak pod noge, neka ovi iz inostranstva diktiraju presude itd.
Ne sme niko da podržava kršenje propisa i zakona. Ne sme niko u Narodnoj skupštini da u zakone i propise ugurava nešto što je neustavno.
Kako može naš sud da sudi i da se poziva na Statut Haškog tribunala? To je nemoguće, gospodine Petroviću.
To je isto kao kada bismo mi primenili krivični zakon Velike Britanije na događaje u Srbiji, prema srpskim državljanima. To je nemoguće. To je ona prethodna izmena, nije ova koju vi predlažete.
Član 333. Krivičnog zakonika se odnosi na samostalno krivično delo. Za ta dela su nadležni redovni sudovi. Nema potrebe da se ta dela izvlače i daju Specijalnom veću ili organima nadležnim po ovom zakonu koji se tiče ratnih zločina.
Drugo, gospodine Petroviću, SRJ, a to znači i Srbija, jula 1998. godine je bila zastupljena prilikom usvajanja Rimskog statuta. Mi imamo status države članice Skupštine Rimskog statuta i to morate da znate. Naši su bili uključeni i prilikom donošenja pravilnika o postupku i dokazivanju.
Gospodine Petroviću, taj pravilnik o postupku i dokazivanju donela je Skupština država članica. Ona ima status zakonodavnog tela. Nisu ga donele sudije tog stalnog suda.
Dalje, ta skupština je usvojila i elemente bića svih ovih zločina. Malo je ostalo sporno oko agresije, ali zločin protiv čovečnosti, ratni zločin, element je bića krivičnog dela. Dakle, Rimski statut i ovaj njihov pravilnik odražava međunarodno običajno pravo, kada su pitanju teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Postupak je, u suštini, evropski, naš. Ako mislite da dograđujete naše krivično zakonodavstvo iz ove oblasti, onda koristite to, nemojte Statut Haškog tribunala, jer je to akt na koji ne može niko da se poziva.
Dakle, doneo ga je Savet bezbednosti, na bazi glave 7. Povelje Ujedinjenih nacija - sredstvo za obezbeđenje mira, ad hok. Znači, na to se pozivaju i nećete mnogo da pogrešite.
Radi vašeg saznanja, Amerikanci su ga potpisali i ratifikovali, pa nisu dali ratifikacione instrumente, Klinton se popišmanio.
Znate ko je zastupao Ameriku na pregovorima? To je gospodin Meron, ovaj sada što je predsednik Suda u Hagu. I, Amerikanci blokiraju taj sud, nisu jedini.
Nisu ga oni blokirali bilateralnim sporazumima, da se na njihove vojnike ne primenjuje taj rimski statut, oni ga i sada blokiraju i mnoge države blokiraju taj sud, jer su čuli da može da se desi da se sudska praksa Haškog tribunala preslika i na taj sud, na buduće predmete. a to niko živi ne želi.
Zapamtite još jedno, nijedan naš sud ne može da primeni teoriju udruženog zločinačnog poduhvata. Tu teoriju je u Nirnbergu izmislio pravnik Ministarstva odbrane Amerike, zbog toga da se napravi strateška prednost za tužilaštvo, jer se ne poštuje nijedno načelo dokaznog postupka.
Od udruženog zločinačnog poduhvata odustaju i Amerikanci i Britanci.
Naši sudovi to ne mogu da primene, a onda to stavite u vezu sa pravilom 11. bis, koje predviđa mogućnost da se proslede neki predmeti, i budite malo aktivniji kada se predmeti sele ili prosleđuju sudu Bosne i Hercegovine, pogotovu kada se radi o državljnima Republike Srbije, a ima ih nekoliko.
Jer, ova država, ne prozivam vas, već prozivam prethodnog ministra, bila je suviše pasivna, jer se nije grabila za predmet zbog našeg državljanina. Radi vašeg saznanja, u pitanju je Mitar Harašević.

Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević, a neka se pripremi Vjerica Radeta.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre osvrtanja i pre početka rasprave o ovom zakonu i svemu što je vezano za ovaj zakon, želim samo da napomenem da sam ja ratni vojni invalid i učesnik ratova 1990. godine.
Zaista, nikome od nas ni na kraj pameti nikada nije bilo da se borimo protiv individualizacije odgovornosti i kažnjavanja onih koji su činili ratne zločine, jer su oni, na taj način, najviše naneli štete nama koji smo časno i pošteno branili svoj narod i časno i pošteno se odazvali na poziv svoje domovine.
To bih želeo samo da kažem gledaocima, sa kog aspekta želim da se osvrnem na ovaj zakon i na celu ovu priču oko Tužilaštva za ratne zločine i Specijalnog odeljenja Okružnog suda.
Odmah, na početku, da kažem da Poslanička grupa SPS-a i ja, kao predsednik Pokreta veterana Srbije, nismo u mogućnosti da prihvatimo ove odredbe zakona i ovakvo proširenje nadležnosti ovog tužilaštva i ovog dela Okružnog suda, iz više razloga, pa ću pokušati da u svom izlaganju pojasnim te naše stavove.
Kao što sam rekao, ovaj zakon ima samo tri člana, ali zaista ima ogromna proširenja na polju delovanja, pre svega, Tužilaštva za ratne zločine.
Moram da se osvrnem i na jednu mogućnost koja je data ovim zakonom. Ako proširimo delatnost ovog tužilaštva, to je, zaista, mogućnost političkog uticaja na događaje u zemlji. Tako široko data mogućnost delovanja ovog tužilaštva, čini nam se, biće pod najmanjom mogućom kontrolom svih onih institucija koje bi trebalo da se bave zaštitom i kontrolom rada sudova i tužilaštava.
Zašto dolazim do ovakvog zaključka? Zato što je svako ko je osumnjičen za ratni zločin i svako ko je osumnjičen da pomaže nekom ratnom zločincu u skrivanju, odmah odgovoran.
Ne postoji mogućnost da se utvrđuje njegova nevinost, kako u Haškom tribunalu, tako ni ovde.
Biće automatska osuda društva, jer 15 godina propagande, čak i nešto više od 15 godina propagande protiv onoga što smo radili u ratu, dovodi do toga da je društvena svest na takvom nivou da je svako ko jednom rečju pomene da je učestvovao u ratnom zločinu već unapred osuđen na dugogodišnje kazne robije.
Odnos optuženih i osuđenih je na štetu Srba, a tu mislim na Haški tribunal.
Pretpostavljam da će tako biti i u ovom tužilaštvu, i u ovom sudu, na osnovu onoga što su već donete presude. Iz onoga što sam pročitao, mislim da je ovaj sud i ovo tužilaštvo, potpisivanjem nekih bilateralnih sporazuma, trebalo da pomognu tim tužilaštvima u osudi, dakle, njihovih građana koji su činili ratne zločine nad Srbima, pre svega.
Međutim, čini mi se da taj deo rada ovog tužilaštva nije dao do sada nikakav efekat.
Osvrnuću se na delovanje Haškog tribunala, a videćete kasnije, iz mog izlaganja, zašto treba napraviti vezu između ovog tužilaštva i Haškog tribunala, što, istina, ovo tužilaštvo i ne skriva u svojim izveštajima koje šalje i nema nikakvog razloga da i mi to ne radimo.
Znači, prvo ću vas upozoriti na nešto što je praksa Haškog tribunala, a to je odnos broja osuđenih građana bivše SFRJ u Hagu. Taj odnos je 85% za Srbe, 10% za Hrvate, a 5% za Muslimane. Imamo sada jednu presudu za Albance i dve oslobađajuće presude. Kada se ove presude prevedu u godine presuđene za ta krivična dela, videćete da je taj odnos još nepovoljniji za Srbe.
Ono što je najvažnije, to je nivo društvene odgovornosti lica kojima je tamo presuđeno, odnosno društvene i političke elite kojoj je suđeno u Hagu, jer su to, isključivo, Srbi. Znači, nemate političara nijedne druge države koji je osuđen za zločinačko udruživanje i za ne znam šta sve i kakva sve izmišljena krivična dela u Hagu. Isključivo su Srbi bili ti koji su odgovarali, do jednog predsednika države, drugog predsednika države, ministara, verovatno bolje znate od mene ko je sve u Haškom tribunalu osuđen.
Čini mi se da uspostavljanjem analogije između ovog tužilaštva i Tužilaštva Haškog tribunala imamo mogućnost da vidimo kakve su sve mogućnosti zloupotrebe i vršenja političkog pritiska ovakvih specijalnih tužilaštava i specijalnih sudova.
Želeo bih još jedno da upitam, kome u ovom trenutku i kome će kasnije, odnosno kom društvenom sloju će ovaj zakon suditi? Isključivo ljudima koji su učestvovali u ratu. Pod odredbe ovog zakona ne potpadaju dezerteri, defetisti, svi oni koji su pričali protiv rata, već isključivo oni koji su učestvovali u ratu.
Zato se bojim da trenutak u kome je ovaj zakon predložen i u kom se donosi indicira na problem rešavanja statusa Kosova, odnosno probleme u ostvarivanju državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Zaista, na ovaj način postavljene tužbe, optužnice i presude, tj. rad Haškog tribunala, treba da imaju za cilj jedno - da se Srbima oduzme svako pravo na odbranu i da se svakom Srbinu uputi jasna poruka da ne treba da se bori za svoju teritoriju. Ako se bude borio najčasnije i najpoštenije, postoji velika opasnost da posle toga bude osuđen za ratni zločin ili da ima velikih, velikih problema.
Zašto je to tako? Nije ovakav odnos presudan, to nije direktna posledica učinjenih ratnih zločina, već obuke i instrukcija koje su ovo veće i Tužilaštvo imali u fazi stručnog usavršavanja.
Zamenik šefa Poslaničke grupe, gospodin Žarko Obradović, u jednom trenutku je citirao izveštaj koji je dao gospodin Veselin Mrvak, on je zamenik tužioca.
On je u svom izveštaju napisao ovako - odmah smo počeli sa stručnim usavršavanjem u raznim formama i oblicima, putem seminara, savetovanja, edukacija, uz svesrdnu i veliku pomoć Kancelarije OSCE-a, Saveta Evrope, ambasada pojedinih država, a u prvom redu SAD, međunarodnih nevladinih organizacija, domaćih nevladinih organizacija, prvenstveno, Fonda za humanitarno pravo, a u skorašnje vreme i Haškog tužilaštva.
''Primera radi, predstavnici Haškog tužilaštva su, sa stanovišta stručnosti, profesionalnosti i efikasnosti, visoko ocenili naše postupanje u jednom predmetu koji su nam, inače, oni ustupili. Između ostalog, zbog toga što smo procesuirali'', a slušajte ovo, ovo je jako interesantno, ''veći broj lica od onoga koji su oni označili kao osumnjičene.''
Gospodo, postadosmo veći katolici od Pape. Međutim, ima tu još jedan deo citata koji bih voleo da naglasim. Kaže se: ''Međutim, rešenje nekih drugih vanpravnih problema ne zavisi od nas, primera radi, dodeljena finansijska sredstva za tekuće troškove za 2005. godinu su smanjena u odnosu na prošlu godinu i nedovoljna, pa smo dovedeni u poziciju'', a ceo citat je zbog ovoga – ''da nedostajuća sredstva pokrivamo preko nekih međunarodnih institucija''.
Potpuno mi je jasno da onaj ko finansira, verovatno, ima neke zahteve, nisam siguran da će neko finansirati rad ovakve institucije, a da ne traži ništa zauzvrat.
Zašto sada jačamo instituciju koja, po logici stvari, treba da slabi, da se kreće ka gašenju i nestajanju, jer su ratovi završeni pre 15 godina, ili osam godina - od zverskog bombardovanja NATO-a i ubistva više od dve hiljade civila u Srbiji?
Ne bih voleo da izvučem zaključak kakav mi se odmah nameće, a to je da nam se predviđa, ovakvim predlogom zakona, da ćemo uskoro imati neke oružane sukobe na ovim teritorijama, pa moramo da jačamo institucije ovakvog tipa, upravo, da bismo sprečili neželjene posledice, kao što su ratni zločini. Nadam se da to nije istina. Iskreno se nadam, jer kao neko ko je doživeo strahote rata, ko je doživeo ranjavanja, mogu da kažem da nema veće strahote od toga.
Vrlo je nelogično da u ovom trenutku, kada Haški tribunal zatvara i završava svoj rad, mi formalno jačamo našu instituciju, dajemo joj nova ovlašćenja. Ne znam kakva je poruka ovakvog dela. "Zato što je neizvesna sudbina Haškog tribunala, 2010. godine - sigurno gašenje".
Pročitaću vam jedan citat iz novina, gde piše: "Odbrojavanje Haškom tribunalu već je počelo. Prema odluci SB-a, trebalo bi da zatvori vrata do kraja 2010. godine. Javni obračuni dojučerašnjih službenika ovog suda, tužioca Džefri Najsa i bivše portparolke Florens Artman, kao i informacije koje iz Tužilaštva cure posredstvom novinara koji su bili svedoci tog istog tužilaštva, samo doprinose utisku da je reč o instituciji u odlasku, u kojoj vlada izvestan stepen rasula.
Možda će sam generalni sekretar UN Ban Ki Mun, pre nego što, krajem decembra, odluči ko će biti naslednik gospođe del Ponte na mestu glavnog tužioca, morati da se pozabavi stanjem u Sudu ili, bar, Tužilaštvom". Ne bih voleo da pomislim da je jačanje institucije ovog suda i ovog tužilaštva imalo ulogu da zameni Haški tribunal. Svi mi koji smo učestvovali u ratu mislili smo da će sa naših leđa biti skinuta jedna opasnost, odnosno moguća hipoteka i mogućnost presude za ono što smo radili.
Gospodine ministre, želim da vas pohvalim. Kako bismo, upravo, ovo sprečili, imam jednu lepu sliku vas i tužioca. Za ovo što ste izjavili - da ćete sredstvima Ministarstva pravde pomoći rad ovog tužilaštva, hoću da vas pohvalim. Da li znate iz kog razloga? Zato što mislim da će to dovesti do toga da tom tužilaštvu više ne treba pomoć nevladinih organizacija, međunarodnih institucija, nego da će ono biti finansirano iz sredstava budžeta i da će na taj način efikasnije raditi.
Samo još nekoliko citata da vam kažem, gospodine ministre. Kaže se da su odnosi u Tužilaštvu, ovom našem, zaista poprimili neke elemente odnosa u Tužilaštvu Haškog tribunala.
Ukratko ću vam reći, sudija Gordana Božilović-Petrović, sada već bivši sudija Veća za ratne zločine, izjavila je "Glasu javnosti" da je odluka da njen mandat ne bude produžen doneta pod uticajem jedne strane ambasade, ne kaže se koje, pretpostavljam da će svi građani Srbije znati, kao i nekih nevladinih organizacija. Takođe, ne piše kojih, siguran sam da se zna koje su.
Ona je izjavila da je odlukom Siniše Vasića udaljena sa suđenja u slučaju "Suva Reka", jer je preko tog predmeta planirana medijska antidržavna kampanja kako bi se oslabila pregovaračka pozicija Srbije o statusu južne srpske pokrajine.
Inače, sudija Božilović-Petrović bila je predsednik Veća u slučaju "Škorpioni".
Samo da vas podsetim, znate u kom trenutku je cela priča i ceo film o "Škorpionima" pokazan, u trenutku kada je Međunarodni sud pravde trebalo da donese presudu za Srebrenicu.
Kako bih ostavio vreme svojim kolegama, želim još samo ovo da kažem.
Imam veliku želju da Tužilaštvo, za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, znači, predstavnici UNMIK-a, za portparole i savetnike za odnose sa javnošću imaju Srbe. Mnogo bih bio srećan kada bismo to mogli da ostvarimo. Ko bude razumeo, znaće šta sam rekao. Da li je moguće da u Srbiji ne možemo da nađemo za takve funkcije, za dve najodgovornije funkcije, Srbe?
Hvala puno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici,  SRS je svoj stav prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine iskazala kroz amandmane.
Predlog ovog zakona ima tri člana. Mi smo predložili tri amandmana i svaki glasi: ''briše se'', zato što mislimo da ovakav zakon ne treba da postoji u pravnom prometu u Srbiji.
U današnjoj diskusiji neću govoriti, kao ni moj kolega Krasić, suviše konkretno o ovom zakonu. O tome ćemo govoriti kada se bude raspravljalo u pojedinostima i kada budemo govorili o amandmanima. Više ću se posvetiti ciljevima i vašim namerama u predlaganju ovog zakona. Kroz ovaj zakon, kao i kroz osnovni zakon, Vlada Republike Srbije, od one prethodne vlade, sve do ove sadašnje, računam od 2000. godine, potpuno zanemaruje prezumpciju nevinosti.
Ovaj zakon ste predložili, gospodine Petroviću, između ostalog, da biste osudili ''jatake''. To je novi termin koji vi koristite u pogrdnom smislu, a pošto sam rođena u Livnu, mene reč ''jataci'' asocira na starca Vujadina, na ''prokleto Lijevno'' i na ljude koji su bili vrlo časni i ponosni.
Isto mislim o ovim ljudima koji su, kako vi kažete, ''jataci'' generalu Mladiću. Verujte da bih i ja, kao i većina građana, bila ponosna kada bih mogla da mu budem ''jatak''.
Gospodine ministre, pitam vas šta ćete da uradite i kako ćete da sakupite sve one ''jatake'' na čijim kapijama se nalaze plakati na kojima piše - ''sigurna kuća za Ratka Mladića''? Sve su to sigurne kuće za Ratka Mladića. Džabe vama ovi vaši zakoni.
Pitam vas, s obzirom na prezumpciju nevinosti, mi smo kolege pravnici, da li vi možete da kažete da je Ratko Mladić izvršio ratni zločin? Gospodine ministre, insistiram, ne ovako iz klupe, ali insistiram da to kažete, da bi ste mogli uopšte da raspravljate sa mnom o predlogu ovog vašeg zakona.
(Dobacivanje iz sale)
Vas nisam pitala, vi možete kao poslanik da se javite, pa da jednom, hvala Bogu, neko iz DS-a izađe da brani zakon nekog svog ministra.
Dakle, od ministra tražim da kaže da li je Ratko Mladić izvršio ratni zločin, a iz toga sledi da li može imati ''jatake'' ili ne može imati ''jatake''. To je vrlo jednostavno pitanje, gospodine ministre.
Zašto vi donosite ovaj zakon? Zato što nemate poverenja u sudije okružnih sudova, u onaj častan deo sudskog pravosuđa, nego ste napravili specijalne sudove, specijalna tužilaštva. I odatle vam časni ljudi odlaze. Kupili ste ih.
To su ljudi koje je država potkupila zato što im je dala tri puta veće plate nego ostalim kolegama, koji rade jednako teške predmete, teže ili lakše, nije bitno, ali, u svakom slučaju, svi su iste struke, jedino se svi nisu doškolovali i doobučavali u belom svetu, uglavnom u Americi, nego samo oni koje ste postavili u specijalne sudove i u specijalna tužilaštva. Oni su vam garant da će ''jataci'' dobiti oštre kazne. Zato vi donosite ovaj zakon, jer ovo što je ovde predviđeno, to već postoji u Krivičnom zakonu i niste morali da to prenosite na ove vaše ''specijalce''.
Šta je suština? Suština je da vi u Srbiji, od 2001. godine do današnjeg dana, intenzivno vršite tribunalizaciju srpskog pravosuđa. Najodgovorniji za tu tribunalizaciju srpskog pravosuđa su, naravno, Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Vi, ministre, s ovim zakonom, postali ste član tog udruženja u vršenju udruženog zločinačkog poduhvata protiv građana Srbije.
Umesto o zakonu, malo ću da približim, pre svega, građanima Srbije, a i narodnim poslanicima, ovaj vaš predlog kroz neka konkretna imena i konkretne slučajeve koji se odnose na rad Specijalnog suda i Specijalnog tužilaštva.
Samo da me kolega Ristić ne opomene, znam da se radi o Okružnom sudu, posebnom odeljenju, ali, kolega Ristiću, mnogo me bolje građani Srbije razumeju kad kažem specijalni sud, jer svi znaju da postoji Specijalni sud za ratne zločine i Specijalno tužilaštvo za ratne zločine.
Dakle, ko je na čelu tog tužilaštva? Izvesni Vučković, poznat po onoj čuvenoj rečenici da će hvatati golubove pismonoše ako utvrdi da nose poruke Ratku Mladiću. Prošlo je od tada dosta vremena, ne uhvati on ni golubove pismonoše, hvala Bogu, ni Ratka Mladića, ali i dalje se, valjda, nada.
Taj gospodin Vučković je svojevremeno bio partijski sekretar u Tužilaštvu i tamo je poznat kao veliki neradnik, kao neko ko nikada nije uradio nijedan ozbiljan predmet.
Ako u bilo kom tužilaštvu kažu - to je ona lenčuga, budite sigurni da misle na gospodina Vučkovića.
Inače je poznat i po tome što su mu, on zvanično nije, žena i sestra članovi DS-a, a rođena sestra mu je u Glavnom odboru DS-a. Naravno, ne mislim da to treba da mu bude neka mana jer, za razliku od vas, ne mislim da je greška da neko bude član bilo koje stranke, stranke za koju se opredeli.
Nikada, za razliku od vas, ne pričamo demagoške priče - ovaj je nestranačka ličnost, onaj je nestranačka ličnost. Koga god vi negde postavljate, naravno da je stranačka ličnost. To razumem, to je vaše trenutno pravo.
Trenutno se taj gospodin Vučković nalazi na Hvaru. Šta tamo radi? Tamo je sa tužiocima iz okruženja gde se, zamislite, dogovaraju oko razmene optuženih za ratne zločine.
Oni su napravili nekakav dogovor, on u ime države Srbije, taj Vučković. On je taj u čijim rukama je sudbina ko zna koliko ljudi, za koje će neko tamo na Hvaru danas da kaže da postoji sumnja da je izvršio ratni zločin i Vučković će da ga deportuje tamo negde, da li Hrvatskoj, da li BiH itd.
Tako je, kolega Krasiću, za njega se, takođe, priča da ne postoje dokazi i da niko od kolega ne zna gde je i da li je završio pravni fakultet. Ovo je nešto što je u sferi priča i neću to da tvrdim.
Gospodin Vučković je poznat i po izjavama vezanim za ''Ovčaru'', vezanim za ratne zločine u Zvorniku, pa je ovih dana, onako visokoumno, izjavio kako se SRS plaši, odnosno, kako nas ''svrbi'', kako je on rekao, ''Ovčara'' i ''Zvornik'', zbog Milana Lančužanina i Duška Vukovića, kako li se već zove, inače, pokojni čovek.
Znate li šta je onda uradio?
Pošto u okviru postupka ''Ovčara'' nisu uspeli da nađu nijednu mogućnost da osude nijednog dobrovoljca SRS-a, čak je Vesko Krstajić, predsednik Veća u tom postupku, rekao da mu je žao, da je ubeđen da su dvojica ljudi, koji su bili optuženi, ne i osuđeni, koji su otišli kao dobrovoljci SRS-a na ratište, izvršili ratni zločin, ali, eto, nažalost, on to ne može da dokaže. On je i danas predsednik tog veća i on i danas sudi u tom sudu.
Onda su formirali predmet ''Zvornik 1'', protiv jedne grupe ljudi iz Zvornika. Taj postupak traje od 1995. godine i do današnjeg dana nisu uspeli da naprave nijednu sponu između eventualnih izvršilaca, odnosno tih krivičnih dela u Zvorniku, i Vojislava Šešelja, odnosno dobrovoljaca SRS-a.
Šta su onda uradili? Onda su prošle godine, po nalogu neke Fatime, ne mogu da joj se setim prezimena, ali znam da je tužilac kantona u Tuzli, pokrenut novi postupak - ''Ovčara 2'', a Fatima je poslala izvesne izjave koje treba da posluže ovom našem veću za ratne zločine. To je isto ono što pokušavaju da podmetnu Vojislavu Šešelju u Hagu - izjave umesto živih svedoka.
Naravno da od tog posla neće biti ništa, ali to će građani pratiti preko RTS-a, hvala Bogu, uskoro, pa će videti kako će to da izgleda. Hoće, hoće, ako ne budete hteli da gledate, vi promenite kanal, ali većina u Srbiji hoće, gledaće.
Neće da gleda onaj iz Kraljeva. Kaže da hoće? Svi će da gledaju, svi bi da potpišu, ali im zabranio Tadić da potpišu, zato što znaju da će pojavljivanje Vojislava Šešelja znatno da podigne rejting SRS-a, koji je iovako, hvala Bogu i hvala građanima Srbije, vrlo visok.
Šta je još karakteristično za ovaj sud? Od skora, pišu novine, krvavo su se borili i izborili da savetnik ovog Vučkovića postane gospođa Biserka Živković. Zašto su se borili? Zato što je, Bože, to stručnjak, pa je nju trebalo moliti, da je izmole da postane savetnik.
Onda pišu u novinama da je ona poznata po tome što je bila profesor. Bila je profesor kada je završila Pravni fakultet, pa je na određeno vreme, u jednoj školi u Nišu, predavala. Naravno, to je potpuno u redu. Onda se kaže - ona je poznata i po tome što je u jednoj privrednoj organizaciji u Nišu bila direktor, u jednoj uspešnoj organizaciji. Biserka Živković je bila upravnik pijaca u Nišu. Takođe, nemam ništa protiv toga.
Suština je da je Biserka Živković žena Zorana Živkovića. Kada je Zoran Živković bio savezni ministar, onda je Biserka Živković na republičkom nivou bila sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, jel tako? Tako je. Pa, onda, kada je Zoran Živković postao premijer, da ne bi Biserka Živković ostalo onako, ni na nebu ni na zemlji, a već je bila predsednik Upravnog odbora ''Službenog glasnika'', onda je, verovali ili ne, kao predsednik Upravnog odbora ''Službenog glasnika'' primljena u stalni radni odnos i bila je u radnom odnosu kao predsednik Upravnog odbora ''Službenog glasnika''.
E sad, kako se isplati saradnja sa Haškim tribunalom, kako se to isplati nekim ljudima, pojedinačno?
Nemam mnogo vremena, ali ću nekoliko karakterističnih primera da vam pomenem.
Sećate se onog ministra, i danas je ministar, samo u drugom resoru, prozvala sam ga ministar stjuardesa, to je onaj što je leteo za Hag svake nedelje i ispraćao Srbe u Hag, ministar Lončar, da znate o kome se radi. Od skromne ministarske plate, ministar Lončar, od kad je počeo da leti za Hag, uspeo je da kupi veliki stan u Novom Sadu, uspeo je da kupi i neki dobar auto, C-5, nešto se i ne razumem, ali kažu da je mnogo skup, pa je uspeo da kupi poslovni prostor u Novom Sadu, pa je onda otvorio ženi školu stranih jezika u Novom Sadu. Dakle, očigledno, dobar posao.
Dalje, Bruno Vekarić, to je onaj što se svako veče onako značajno pojavljuje, namršti se, kao neko mnogo pametan, na malim ekranima. Bruno Vekarić je portparol ovog specijalnog tužilaštva, a sad ću da vam kažem kako se njemu taj posao isplatio. Najpre da vam kažem, ovo je krivična prijava, pa ću iz nje da vam pročitam neke podatke vezane za Bruna Vekarića i molim vas samo da me pogrešno ne razumete. Molim građane Srbije da me pogrešno ne razumeju što ću ovo da pročitam, koliko je dozvoljeno da se čita.
''Prvom opštinskom tužilaštvu u Beogradu, 22. juna 2000. godine podneta je krivična prijava protiv Vekarić Vatroslava,'' to je Brunov otac, ''od oca Stjepana i majke Vesne, rođen 1944. godine, nekog datuma, u Dubrovniku u Hrvatskoj''. Matični broj neću da čitam. Beograd, adresa, neću da čitam. ''Državljanin Srbije i Crne Gore. Nacionalnost - Hrvat, školska sprema - dr nauka, zanimanje - politikolog, profesor Univerziteta, zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.''
Taj institut za međunarodnu politiku i privredu, gde je radio gospodin Vekarić, mesto je izvršenja tog krivičnog dela za koje je podneta krivična prijava.
''Objekat napada - Zakon o javnim nabavkama, vreme izvršenja -od septembra 2003. do 30.03.2004. godine. Nađeni tragovi, šteta,'' da sad ne sabiram, ''500 hiljada, 770, 770, itd., oštećeni - Institut za međunarodnu politiku i privredu, Makedonska broj 25. ''
Zašto je bitan njegov tata? Zato što je Bruno Vekarić završio srednju upravnu školu, pa višu upravnu školu, pa je onda, zahvaljujući Vojinu Dimitrijeviću, koji je bio tati kolega na Institutu, Bruno Vekarić na volšeban način došao do diplome pravnog fakulteta.
Gospodin Batić ga je zaposlio u Ministarstvu pravde kada je postao ministar, tamo je bio pomoćnik ministra i do tad niko živ, osim uže porodice, za njega nije znao. Od tada je gospodin Vekarić, pogotovo kako je postao portparol Haškog tužilaštva i kako izleće s izjavama sa kojima izleće svako veče na televiziji, kupio veliki stan kod hale ''Limes'', a tu je kupio i poslovni prostor.
Kažu ljudi koji su bili u tom stanu, ja nisam, da taj stan liči na neki vasionski brod. Kažu - pritisnete dugme, pa se pojavi cela kuhinja, a kada se to dugme vrati, onda je zid.
Kažu da to ni na filmu nisu videli što Bruno Vekarić ima. Onda ima poslovni prostor kod Trgovinskog suda, u suvlasništvu sa Vladanom Batićem, kažu.
Dalje, Bogdan Stanković. On je zamenik Vučkoviću, ovom ''glavnom haškom tužiocu'', kažem - haškom, iako je ovde, jer on jeste haški tužilac. Taj Bogdan Stanković je tražio od Haškog tribunala da se obezbede lažni svedoci protiv Vojislava Šešelja.
U tu svrhu, u Srbiju je došao Patrik Lopez Tere i izvesni Zdrlić, o kojem vam je danas govorio gospodin Vučić i govoriće ponovo kad dođe ovde. Taj Zdrlić je, inače, ustaša a predstavnik je Haškog tribunala u Beogradu. Naravno, u toj ekipi su i Nataša Kandić i Sem Lazaro i oni čine sve da dođu do lažnih svedoka protiv Vojislava Šešelja.
Mi iz tima za odbranu Vojislava Šešelja nismo sedeli skrštenih ruku, došli smo do tih ljudi, odnosno, ti ljudi do nas. Dobili smo puno informacija.
Gospodin Vojislav Šešelj je pokrenuo krivični postupak zbog nepoštovanja Suda protiv Karle del Ponte, Danijela Saksona, na osnovu 34 overene izjave ljudi, koji su na najgori mogući način mučeni i maltretirani, gde - u ulici Jevrema Grujića, u Beogradu.
Pitala sam, ovo je odgovor na moje poslaničko pitanje ministra Jočića, tj. rekla sam da imamo saznanje da u ulici Jevrema Grujića postoje prostorije u kojima borave istražitelji Haškog tribunala, da se tamo privode ljudi da bi bili lažni svedoci u haškom procesu protiv Vojislava Šešelja.
Prema informacijama dobijenim od tih ljudi, koji su svoje izjave overili kod nadležnih sudova, u tim prostorijama postoje i neke pritvorske jedinice, jer tamo ljude drže po 4-5 dana da bi, eventualno, izdejstvovali da potpišu neku izjavu protiv Vojislava Šešelja koja se od njih traži.
Između ostalog, šta meni kaže ministar Dragan Jočić: ''U skladu sa Zakonom o ministarstvima, poslove državne uprave koji se odnose i na obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, uključujući i strana diplomatska predstavništva na teritoriji Republike Srbije, obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova''.
Da li je moguće, gospodine Petroviću, da je taj kazamat u Jevrema Grujića 11 strano diplomatsko predstavništvo, a ako jeste, koje države je to strano diplomatsko predstavništvo?
Dalje, kaže Jočić: ''Ministarstvo unutrašnjih poslova ne raspolaže informacijama, ni saznanjima da se u navedenom objektu nalaze pritvorske jedinice, kao i da se lica u istom zadržavaju više dana.''
Ministarstvo nema podatke. Srpska radikalna stranka ima podatke. Građani Srbije imaju podatke.
Sve ovo sam iznela, pre svega, zbog građana Srbije, naravno i zbog narodnih poslanika, koje pozivam da ne glasaju za ovaj zakon, kao što poslanici SRS-a neće glasati za ovaj zakon.
Mislim da na osnovu ovoga što sam iznela, svi koji su danas slušali i koji prate rad ovog parlamenta, potpuno razumeju da postoji udruženi zločinački poduhvat protiv građana Srbije, pod nadzorom Haškog tribunala, da su mu u Srbiji vođe Koštunica i Tadić, a da su članovi ministri u Vladi, i u ovoj, i u onoj prethodnoj.
Hvala lepo.