Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nikola Lazić, Ivan Andrić, Radovan Radovanović i ostali poslanici koji učestvuju u zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSIGURANjU (načela)
Reč ima narodni poslanik Milena Stanković, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predsedniče Parlamenta, javljam se po članu 225. Reagujem na sinoćno skandalozno izdanje veoma gledane emisije na Javnom servisu, poznatoj pod nazivom "48 sati svadba". Evo i zašto.
Zato što je u toj emisiji sinoć, na najbeskrupulozniji, najotvoreniji način promovisano nasilje nad ženom. Naime, sinoć su u toj emisiji, o kojoj vrednosni sud sada neću da dajem, brak sklopili mlada i mladoženja koji imaju takvu vezu da mladoženja, s vremena na vreme, išamara svoju mladu, a njena mama na to ima da kaže da je ona to povremeno i zaslužila.
Mislim da je to zaista sramno, posebno ako se uzme u obzir da je ta emisija ušla u program bez ikakve osude i bez ikakvog kritičkog stava koji bi na bilo koji način takvo ponašanje diskvalifikovao i ocenio kao društveno nepoželjno. Naime, s obzirom na činjenicu da je ta emisija prošla u etar, možemo da izvedemo zaključak da je ovakvo ponašanje u ovoj zemlji, izgleda, društveno poželjno, ili je bar poželjno među onima koji vode nacionalnu televiziju. To su, da vas podsetim, isti oni koji u našoj državi promovišu vrednosti kraduckanja, stalnim otvaranjem nacionalnih i drugih velikih tema, umesto da se bave suštinom života.
Pre 15 dana, koleginica iz stranke G17 plus je reagovala zbog toga što se na naslovnoj stranici jednih novina pojavila sramna slika žene koju je njen muž naterao da se naga kreće ulicama njihovog grada. Šta nam govori da se i ovaj brak na kraju neće završiti tako? Zato tražim od koleginica da me ovom prilikom podrže i da osude ovakvo ponašanje.
Najskandaloznije od svega je to što se ta emisija i, uopšte, rad nacionalnog servisa finansira novcem građana ove države, a na toj istoj televiziji se iz dana u dan promoviše takav stravičan sistem vrednosti, odnosno taj koncept tzv. kvazidomaćinske Srbije, u kojoj se kao vrhunski dokaz ljubavi prema ženi pokazuje nasilje nad ženom.
S druge strane, u isto vreme dok se takve emisije snimaju i puštaju u program, imate i neke druge emisije, gde možete da vidite da se vodi jedna vrlo aktivna kampanja kojom se, zapravo, vladajući establišment ove države bori za to da se ukinu TV prenosi naših zasedanja u Parlamentu.
Dakle, ono što se ovde govori, problemi koji se ovde iznose, smatraju se nebitnim, nezanimljivim, takvim se građanima predstavljaju, a opet, s druge strane, emisije kao što je emisija "48 sati svadba" su vrlo popularne i gledane. Nema dana a da neki samozvani, kvazistručnjaci ne govore o tome kako su prenosi zasedanja Parlamenta nepotrebni.
Opet vam kažem, vidim da ste se smirili, ovo pitanje ne mogu da pokrenem ni na jednom drugom mestu, nego ovde. Da sam sazvala konferenciju za novinare, došlo bi do pet novinara, od toga bi troje njih iz konteksta izvuklo ono što sam želela da kažem. Zato vas molim, pre svega, koleginice, mada ne bi bilo loše da se i kolege solidarišu, da najoštrije osudimo to što se sinoć desilo i što je pušteno u program i da zatražimo hitnu smenu uprave i uredništva nacionalnog servisa.
Hvala.

Hvala.
Povodom Poslovnika se javio narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam zbunjen poslednjih dana tom polemikom i kampanjom koja se vodi na Javnom servisu oko ukidanja TV prenosa. Zbunjen sam, jer sam počeo da razmišljam da li su ti TV prenosi počeli sad, pre dva-tri meseca, ili traju desetak godina? Otkud sad, odjednom da se sete toga, kao da je to nešto novo?
Nisam se javio zbog toga. Postoji jedno važnije pitanje od Javnog servisa RTS-a. Pozivam se na članove 225. i 226.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da Narodna skupština nema priliku da se aktivno uključi u jednu manifestaciju od izuzetno velikog značaja. Od 1. do 7. oktobra, u celom svetu, pa i ovoj našoj zemlji, organizuje se Dečija nedelja, organizuje se čitav niz manifestacija posvećenih deci, promovišu se prava dece itd. Ove godine je moto manifestacije - ''Menjajmo svet, bavimo se decom''.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, mislim da i Skupština treba da menja mnogo toga u ovoj zemlji, a i da se bavi decom. Juče je na konferenciji za štampu objavljen jedan frapantan podatak. Mislim da je to signal za uzbunu i da Skupština treba da reaguje.
Pored niza papira koji postoje kada su u pitanju prava dece, od Ombudsmana i da ne nabrajam dalje, o kome se priča i što je nesporno, 400.000 dece je siromašno u Srbiji.
Frapantan je podatak, objavljen u medijima, da polovina od tog broja, dakle, 200.000 dece, ceo jedan grad malih ljudi, živi u krajnjoj bedi i ne pojede ni krišku hleba dnevno. To je veliki problem, uz onaj problem na koji su poslanici SPS-a upozorili pre neki dan, težak položaj starih i penzionera. To je milion ljudi.
Zar milion ljudi nije dovoljan razlog da Skupština kaže - stanite, hoćemo da stavimo to kao prioritet?
Stoga, tražim objašnjenje, tražim da Skupština zatraži od Vlade podatke o tome kako se realizuje i da li se realizuje uopšte nacionalni plan ''Akcija mladih'', koji je usvojen 2004. godine, jer imamo dosta zapažanja da se ne realizuje. Koje mere će se sve preduzeti, a ne da se samo konstatuje svakodnevno stanje u Srbiji, koje je počelo čak, u poslednje vreme, da eskalira nasiljem u osnovnim školama?
Dakle, tražimo da Vlada izađe što pre sa merama pred Narodnu skupštinu, da bi Skupština zauzela svoj stav. Evo prilike, konačno, Vladi Srbije da ispravi jednu svoju grešku. Naime, kada je Socijalistička partija Srbije tražila da se ukine porez na dodatu vrednost za bebi opremu, Vlada je to odbila.
Patrijarh je zatražio, Vlada kaže da je prihvatila. Nama je svejedno, samo neka je ukinu. Dakle, neka se Skupština na svoj način uključi u ovu akciju.
Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Povodom Poslovnika, narodni poslanik Gojko Radić. Izvolite.

Kolege poslanici, sa ove govornice sam pre tri meseca postavio pitanje o pljački u Subotici i dobro je, nešto se dešava, reaguje policija, reagovalo je tužilaštvo. Međutim, država ne reaguje i Vlada ne reaguje. Ali, nije ni čudo, pošto je na čelu Vlade isti čovek koji je bio tehnički premijer kada je otuđen ovaj prostor, pa ga, valjda, još niko nije obavestio.
Evo, sa ove govornice, postavljam pitanje premijeru Koštunici - šta se dešava, zašto Vlada ne reaguje na razmenu prostora između ''Minerve'' i Direkcije za imovinu Republike Srbije?
Došli smo do mnogo novih saznanja o nepravilnostima koje su se tamo dešavale. Da ne pričam i da ne ponavljam, ovaj prostor koji je dala država vredi 10 puta više nego onaj koji je dobila u zamenu. Ali, kada pogledamo pažljivo ugovor, vidimo da je navedeno, za prostor koji ''Minerva'' daje za državnu imovinu Direkciji - pronašli su uslovan prostor.
I gle čuda, nakon galame koja se desila u Subotici i saznanja šta se desilo, istog trenutka je nikla skela oko ''Minerve'' i ona se renovira, da bi se, valjda, pripremila da može biti namenska - za postavku muzeja. A, da bi ''Minerva'' mogla da odgovori nameni za postavku muzeja, trebaće duplo više sredstava nego što je procenjena njena vrednost.
Ne lezi vraže, evo, kad pogledamo dokumentaciju, Institut za procenu vrednosti je procenio objekte ''Minerve'', prilikom privatizacije, poslao je samo površnu kvadraturu, čak i tamo gde su se bicikli parkirali, i tu nadstrešnicu su računali u kvadrate, i procena je bila - 46 miliona, u dinarima govorim, da bi nakon kratkog vremena dosegla vrednost, iako nije bilo nikakvih ulaganja, od 102 miliona, kada ulazi u razmenu sa ovim prostorima.
Šta se još čudno dešava oko ovih prostora? ''Minervi'' su računati i tavani, i podrumi, stepeništa, gazišta, WC-i itd, portirnice, a u ovim državnim prostorima ništa od ovih parametara nije uzimano u obzir.
Još jedna stvar. Kada su dostavljeni iz Direkcije podaci o tome kolika je površina ovih sedam prostora koji se daju za ''Minervu'', videlo se da je to mnogo više kvadrata nego što dolazi u onu ravan cene gde Vlada i Direkcija dozvoljavaju razmenu - jedan za jedan. Šta se onda dešava? Vlasnik ''Minerve'' je pokušao da doplati tu razliku kvadrata.
Onda su se dosetili da se ne može prodati, jer se sredstva uplaćuju Direkciji, a ne opštini Subotica. Onda su, na brzinu, sve vratili nazad, pa su ponovo merili i došli su do neke ujednačene površine, da bi se mogla izvršiti razmena. Samo na jednom prostoru 40 i nešto metara kvadratnih je ukradeno, pričam o onim korisnim, a tavane i podrume da ne brojimo.
Pozivam Vojislava Koštunicu da da konačno odgovor na pitanje šta se dešavalo oko razmene ''Minerve''. Da li je to možda ustupak Savezu vojvođanskih Mađara zbog ovog novog koalicionog sporazuma između Vojislava Koštunice i Saveza vojvođanskih Mađara, tj. DSS-a i Saveza vojvođanskih Mađara? Ako jeste, onda, ko je dao pravo tehničkom mandataru da da državnu imovinu u korist sporazuma koji je sklopio sa jednom političkom organizacijom?
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Povodom Poslovnika se javio narodni poslanik Zvonko Mihajlović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s namerom da vama i celokupnoj javnosti u Republici Srbiji skrenem pažnju na dva velika problema koji trenutno opterećuju kosmetske Srbe.

Prvi problem tiče se izbora koje su raspisali privremeni kosovski organi, odnosno Vlada Kosova, na čijem se čelu nalazi Agim Čeku, za tzv. skupštinu KiM i lokalne izbore.

Vlada Republike Srbije je, kao jedino normalno i logično rešenje, odlučila da pozove kosmetske Srbe na bojkot tih izbora.

Sve relevantne političke stranke koje deluju na kosmetskim prostorima su poslušale preporuku matice Srbije, ali tu preporuku, po drugi put (prvi put je to bilo 2004. godine), doduše, tada je da se izađe na izbore pozivao i sam predsednik Republike, gospodin Boris Tadić, minorni politički subjekti, koje je stvorio UNMIK i koji se pojavljuju samo uoči izbora, ne žele da poslušaju, preporuku svoje matice, i ponovo prijavljuju svoje učešće na tim izborima. Takvih lista kandidata, "srpskih", za sada je 13.

Zanima me kakve mehanizme ima država Srbija da stane na put ovoj šačici samozvanih srpskih predstavnika, koji će svojim učešćem na tim izborima ići direktno naruku ostvarenju ciljeva velikošiptarske politike?

Što se lokalnih izbora tiče, tu je situacija još gora. Stranka koja čini Vladu Republike Srbije i koja zvanično poziva na bojkot tih izbora, mislim na stranku G17 plus, ima svoje odborničke liste kandidata, kao i kandidate za predsednika opštine.

Poznat mi je slučaj Rodoljuba Krstića, predsednika OO G17 plus u Štrpcu, koji je ujedno i kandidat za predsednika opštine.

Kada je u pitanju lista kandidata za odbornike koja nosi naziv Građanska inicijativa "Omladina Zvečan", naša saznanja govore da i iza te liste stoji članstvo G17 plus.

Takođe, SPS ima svoje liste kandidata za lokalne izbore, PSS, takođe. Ostale su neke minorne, lokalne, pre svega, građanske inicijative.

Mislim da se ovakvim ozbiljnim stvarima treba ozbiljnije pozabaviti.

Srbe u opštini Štrpce je snažno uznemirila vest o nameri Kosovske poverilačke agencije KPA da započne proces privatizacije turističkog kompleksa ''Ineks'', ski centra ''Brezovica'' na Brezovici.

O čemu se, zapravo, radi?

KPA, koja je formirana UNMIK-ovom uredbom 2001/13, protivno Rezoluciji 1244 SB UN, vrši privatizaciju, a ja bih rekao, pljačku, nezaštićene državne i društvene imovine Republike Srbije koja se nalazi na Kosovu i Metohiji. KPA je još prošle godine pokušala da proda ovaj turistički kompleks. Zahvaljujući snažnom protivljenju građana opštine Štrpce, Joakim Riker je doneo odluku o odlaganju privatizacije sve dok se ne obezbedi saglasnost lokalne samouprave, rukovodstva preduzeća i, po mogućstvu, rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije.

Ako je verovati zameniku direktora KPA, izvesnom gospodinu Ahmetu Šalji, ta saglasnost lokalne samouprave i rukovodstva preduzeća je već obezbeđena. Ako je to istina, a većina Srba u Štrpcu veruje da jeste, onda se ovakav čin UNMIK-ovog predsednika opštine i generalnog direktora ''Ineks'' ski centra smatra izdajom srpskih nacionalnih i privrednih interesa.

Bitno je da se zna da je ''Ineks'' ski centar Brezovica od 1990. godine (kada je odvojen od ''Ineks intereksporta'') u sastavu ''Ineks hotela'' iz Beograda. Tu su još bili i hoteli u Sutomoru i Bajinoj Bašti. Posle 2000. godine, ''Ineks'' hoteli su vraćeni u ''Ineks holding'' (naslednik ''Ineks intereksporta''), čiji je većinski vlasnik Republika Srbija. Ovo znači da proces privatizacije može pokrenuti samo ''Ineks holding'', a ne ''Ineks hoteli''.

Informacije radi, skijaški centar na Brezovici obuhvata tri hotela sa 680 soba, dva restorana i šest ski liftova kapaciteta 10 hiljada skijaša na sat. Ovaj ski centar je među najvećim u tom regionu, sa stazama na visinama između 1.700 i 2.500 metara.

Gospodine Mihajloviću, molim Vas da privedete kraju.

Još 15 sekundi.
Registrovan je i u Međunarodnoj skijaškoj federaciji (FIS). Trenutno zapošljava oko 220 radnika srpske nacionalnosti i predstavlja kostur privrede u nerazvijenoj opštini Štrpce.
Zanimljivo je i to da se ski centar nalazi na 239 hektara zemljišta koje je od strane SO Uroševac dato ''Ineksu'' na korišćenje. Kasnije je to zemljište preneto na ''Ineks'' ski centar. Kako i u kom postupku, nikome nije poznato. Papiri koji govore o vlasništvu nad zemljištem nalaze se, odnosno izmešteni su, posle NATO agresije, u Kruševac. Sada sve te papire poseduje i KPA. Zanima me ko je odradio ovaj prljavi posao za interese pljačkaša?
Još samo jednu informaciju, ski centar se nalazi na 60 km od prištinskog i 70 km od skopskog aerodroma.
Hvala.