Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s namerom da vama i celokupnoj javnosti u Republici Srbiji skrenem pažnju na dva velika problema koji trenutno opterećuju kosmetske Srbe.
Prvi problem tiče se izbora koje su raspisali privremeni kosovski organi, odnosno Vlada Kosova, na čijem se čelu nalazi Agim Čeku, za tzv. skupštinu KiM i lokalne izbore.
Vlada Republike Srbije je, kao jedino normalno i logično rešenje, odlučila da pozove kosmetske Srbe na bojkot tih izbora.
Sve relevantne političke stranke koje deluju na kosmetskim prostorima su poslušale preporuku matice Srbije, ali tu preporuku, po drugi put (prvi put je to bilo 2004. godine), doduše, tada je da se izađe na izbore pozivao i sam predsednik Republike, gospodin Boris Tadić, minorni politički subjekti, koje je stvorio UNMIK i koji se pojavljuju samo uoči izbora, ne žele da poslušaju, preporuku svoje matice, i ponovo prijavljuju svoje učešće na tim izborima. Takvih lista kandidata, "srpskih", za sada je 13.
Zanima me kakve mehanizme ima država Srbija da stane na put ovoj šačici samozvanih srpskih predstavnika, koji će svojim učešćem na tim izborima ići direktno naruku ostvarenju ciljeva velikošiptarske politike?
Što se lokalnih izbora tiče, tu je situacija još gora. Stranka koja čini Vladu Republike Srbije i koja zvanično poziva na bojkot tih izbora, mislim na stranku G17 plus, ima svoje odborničke liste kandidata, kao i kandidate za predsednika opštine.
Poznat mi je slučaj Rodoljuba Krstića, predsednika OO G17 plus u Štrpcu, koji je ujedno i kandidat za predsednika opštine.
Kada je u pitanju lista kandidata za odbornike koja nosi naziv Građanska inicijativa "Omladina Zvečan", naša saznanja govore da i iza te liste stoji članstvo G17 plus.
Takođe, SPS ima svoje liste kandidata za lokalne izbore, PSS, takođe. Ostale su neke minorne, lokalne, pre svega, građanske inicijative.
Mislim da se ovakvim ozbiljnim stvarima treba ozbiljnije pozabaviti.
Srbe u opštini Štrpce je snažno uznemirila vest o nameri Kosovske poverilačke agencije KPA da započne proces privatizacije turističkog kompleksa ''Ineks'', ski centra ''Brezovica'' na Brezovici.
O čemu se, zapravo, radi?
KPA, koja je formirana UNMIK-ovom uredbom 2001/13, protivno Rezoluciji 1244 SB UN, vrši privatizaciju, a ja bih rekao, pljačku, nezaštićene državne i društvene imovine Republike Srbije koja se nalazi na Kosovu i Metohiji. KPA je još prošle godine pokušala da proda ovaj turistički kompleks. Zahvaljujući snažnom protivljenju građana opštine Štrpce, Joakim Riker je doneo odluku o odlaganju privatizacije sve dok se ne obezbedi saglasnost lokalne samouprave, rukovodstva preduzeća i, po mogućstvu, rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije.
Ako je verovati zameniku direktora KPA, izvesnom gospodinu Ahmetu Šalji, ta saglasnost lokalne samouprave i rukovodstva preduzeća je već obezbeđena. Ako je to istina, a većina Srba u Štrpcu veruje da jeste, onda se ovakav čin UNMIK-ovog predsednika opštine i generalnog direktora ''Ineks'' ski centra smatra izdajom srpskih nacionalnih i privrednih interesa.
Bitno je da se zna da je ''Ineks'' ski centar Brezovica od 1990. godine (kada je odvojen od ''Ineks intereksporta'') u sastavu ''Ineks hotela'' iz Beograda. Tu su još bili i hoteli u Sutomoru i Bajinoj Bašti. Posle 2000. godine, ''Ineks'' hoteli su vraćeni u ''Ineks holding'' (naslednik ''Ineks intereksporta''), čiji je većinski vlasnik Republika Srbija. Ovo znači da proces privatizacije može pokrenuti samo ''Ineks holding'', a ne ''Ineks hoteli''.
Informacije radi, skijaški centar na Brezovici obuhvata tri hotela sa 680 soba, dva restorana i šest ski liftova kapaciteta 10 hiljada skijaša na sat. Ovaj ski centar je među najvećim u tom regionu, sa stazama na visinama između 1.700 i 2.500 metara.