Zahvaljujem poslaniku Milovanoviću. Izvinjavam se poslaniku Valjareviću, po Poslovniku se javio narodni poslanik Nebojša Ranđelović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, javljam se po članu 225. u vezi člana 226. Poslovnika, povedem izlaganjem prethodnika. Uvaženog kolegu sam sa pažnjom slušao. Iskoristio bih i prisustvo ministra da postavim par pitanja. Rekao bih da je izvanredno što se bavimo ovom temom, izvanredno je što smo sve tačke spojili u zajedničku raspravu, jer su vezane jedna za drugu.
Shodno izlaganju prethodnog govornika, mene lično zanima da li naše prateće zakonodavstvo ima dovoljno kapaciteta da proprati sve ovo o čemu mi danas razgovaramo i da li se takvo zakonodavstvo, sa takvim kapacitetima, izvršava na adekvatan način na terenu?
Kao neko ko se bavi planinarenjem i još nekim sportovima koji su vezani za prirodu, i te kako dobro znam da naše postojeće zakonodavstvo nema dovoljno kapaciteta i da se primenjuje na vrlo neadekvatan način, pa bih iskoristio prisustvo ministra da postavim i ta pitanja.

Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević, a neka se pripremi Bojana Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, što se tiče ovog seta predloga zakona o potvrđivanju svih ovih konvencija, s obzirom na to da ću ostaviti malo vremena i ostalim kolegama, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, koji je podnela Vlada 23. jula 2007. godine.
Čitajući ovaj predlog, koji je sigurno potekao iz vašeg kabineta prema Vladi na usvajanje, mogu da kažem da je ovaj predlog loš. Međutim, u samom obrazloženju zašto se radi po hitnom postupku, opet ste naveli da je to veoma bitno, kao i u Predlogu za Kjoto protokol, u vezi Konferencije životne sredine za Evropu, koja se održava u Beogradu od 10. do 12, da je bitno "u pravcu dobijanja finansijskih sredstava od međunarodnih organizacija za investicione projekte za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata u našoj zemlji".
Malo smo skeptični i nismo ubeđeni, mi poslanici SRS, da će baš to tako biti, a izložiću vam iz konkretnih primera zbog čega. Opština iz koje dolazim, opština Požarevac sastoji se iz dva grada, iz Požarevca i Kostolca, i 24 seoska naselja. Kostolac je, kao što sami znate, jedan od vodećih energetskih giganata u Srbiji, posle Obrenovca.
Postoje tri bloka termoelektrana: Kostolac A i B i Termoelektrana "Drmno". U toku NATO bombardovanja 1999. godine grafitnim bombama bio je izbačen kompletan energetski sistem Kostolca, koji je tada veoma oštećen. Isto se desilo i sa velikim sistemom elektrana u Obrenovcu, kada su grafitnim bombama, čak i raketama pogodili one glavne transformatore za prenos električne energije. To su bila ogromna razaranja tog energetskog sistema, za koji je Republika Srbija morala da izdvoji ogromna sredstva, da bi te sisteme stavila ponovo u pogon, da bi moglo normalno da funkcioniše.
Posle 2000. godine i dolaska DOS na vlast vi ste obećavali da će prijatelji iz Amerike, iz EU, da obezbede sredstva i da će se pokrenuti svi ti sistemi, da će doći do rekonstrukcije, da će mnogo bolje da se živi i mnogo bolje funkcioniše u Srbiji. Od toga nije bilo ništa, osim što smo dobili mogućnost za nove kredite, a zemlja je i ovako već bila iznurena desetogodišnjim sankcijama, tako da smo ponovo pristupili dužničkom ropstvu, jer smo se zadužili da bismo mogli ponovo sve te sisteme koji su potrebni za normalno funkcionisanje jedne države, da stavimo u normalan pogon.
Ne mogu da kažem da ništa nije urađeno, ali dobili smo prošle godine samo jednu donaciju od pet miliona evra, gde su ugrađeni elektrofilteri na dimnjacima u kostolačkoj Elektrani, znači samo na jednoj. Ta elektrana služi za grejanje Požarevca i Kostolca. Ostale elektrane nisu imale sredstava, niti je ''Elektroprivreda'' imala sredstava da uloži da bi ugradila i u ostale, tako da su emisije gasova i dalje na veoma visokom nivou.
Monitoring stanice ne postoji u Kostolcu. Pozvao bih vas da dođete i da obiđete grad Kostolac i taj energetski sistem, pošto je to u vašem resoru. Znam da imate u lokalnoj samoupravi nadležne inspektore koji kontrolišu to.
Međutim, mislim da bi ipak trebalo vi da dođete, s obzirom na to da tu nije samo problem u samoj emisiji gasova, već ima jedan veliki ekološki problem, da kažem jedna ekološka bomba na nekih 300 hektara, a to je pepelište koje ugrožava život i zdravlje svih stanovnika opštine Požarevac, najviše Kostolca i sela oko tog pepelišta i elektrana. Naravno, to se prenosi i na Požarevac, čak i na drugi region, dolazi i do Smedereva, s obzirom na to da ruže vetrova prenose sve te čestice.
Šta se dešava? Čak se i na drugu stranu Dunava pepeo raznosi ružama vetrova i kada su jake košave, tako da, maltene, u tim danima kompletan Dunav ne može da se vidi. Zagađen je i Kovin, zagađeno je i Bavanište i sva ostala sela koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, baštovanstvom. Mnogi poljoprivrednici su ulagali proteste kod nadležnog Ministarstva poljoprivrede, jer im se dešava da u svojim poljoprivrednim proizvodima imaju pepela, npr, kada se otvori kupus ili bilo koji poljoprivredni proizvod koji se gaji na tom delu njihove teritorije.
Da bi sve to sprečili sigurno da moramo da uložimo velika sredstva. S obzirom na to da ide konkurs NIP u vezi svih projekata, npr. opština Požarevac je konkretno konkurisala u vezi sanacije postojećih deponija i za izgradnju jedne regionalne deponije. Ujedno smo konkurisali i predlagali smo da i same elektrane konkurišu, u smislu sanacije postojeće situacije u njihovim elektranama.
Po izjavi najviših rukovodilaca, u termoelektranama je napravljena neka strategija od 2005. do 2014. godine, o smanjenju emisije sumpornih oksida i smanjenju ostalih štetnih gasova. Međutim, oni to sigurno sami ne mogu da sprovedu.
Znači, dajem vam neko uputstvo, u smislu da se ove godine mnogo više sredstava odvoji u programiranju budžeta za 2008. godinu. Dobro je to što se krenulo sa brigom o zaštiti životne sredine i uopšte brigom o zemlji, vazduhu i vodi.
Vinovnici smo da u velikim gradovima nemamo rešen ni problem otpadnih voda. Grad Beograd nema rešen program, direktno se u Dunav i Savu ispuštaju otpadne vode. Bilo bi razumljivo za glavni grad Srbije, za jednu prestonicu koja ima preko dva miliona stanovnika, da ima to rešeno.
Isto tako, što se tiče odlaganja komunalnog otpada, ni u Beogradu nemaju ekološku deponiju. Što se tiče upravljanja komunalnim otpadom, ima strategija Vlade od 2003. godine, gde je planirano da se uradi 29 regionalnih deponija u Srbiji. To jeste dobro. Međutim, do sada nijedna deponija nije izgrađena.
U toku je izgradnja regionalne deponije u Kikindi, gde je predsednik opštine, gospodin Blažić, već krenuo u proces izgradnje. Firma "Asa" iz Češke radi izgradnju te regionalne deponije.
Inače, imamo samo dve ekološke deponije, a to su opštinske, u opštini Gornji Milanovac, to je bila donacija neke nevladine organizacije iz Norveške, a što se tiče opštine Vranje, to je isto opštinska deponija, jedina koja je ekološka – ''Meteris''. Međutim, ona ne može da zadovolji svojim kapacitetima i ostale opštine u Srbiji.
Evidentan je problem da se svakodnevno susrećemo sa problemima u vezi ekologije, posebno u vezi zagađenja i zemlje, i vazduha i vode. Veliki zagađivači jesu i te deponije otpada, zbog toga što se odlaže na smetlište. To nisu deponije, mi u manjim opštinama i gradovima zovemo ih deponije, međutim, male lokalne samouprave nisu u mogućnosti, jer su im budžeti veoma skromni, da oni sprovedu, i da oni izgrade za svoju opštinu. Dobro je što je strategija Vlade da se radi to na regionalnom nivou.
Međutim, malo se od toga nešto odradilo. Prethodna Vlada nije odradila ništa u vezi toga. Prošle godine, doduše, bio je konkurs za dodelu sredstava za izgradnju tih deponija i posle toga se stalo na tome. Doduše, bilo je nagoveštaja da će i ove godine preko vašeg Ministarstva biti konkurs za dodelu novih sredstava i to su jedine mogućnosti da bi mogli da sačuvamo našu životnu sredinu i da ostavimo, kao što su i pre mene koleginice i kolege rekli, za nova pokoljenja, da žive u zdravijoj i boljoj životnoj sredini.

Zahvaljujem gospodinu Saši Valjareviću. Reč ima narodni poslanik Bojana Aleksić, a neka se pripremi Marko Milenković. Ja se izvinjavam, po Poslovniku Nebojša Ranđelović, pa gospođa Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege i koleginice, dame i gospodo narodni poslanici, uz izvinjenje što se ponovo javljam po Poslovniku, član 225, o ovoj tački dnevnog reda, o prethodnom izlaganju. Ja sam pažljivo slušao kolegu. On je otvorio temu ekoloških aspekata energetskog sistema Srbije. Naravno, ta tema treba da bude otvorena i da se o njoj govori, jer je ona i između ostalog jako neuređena. Ja se pitam kako da razgovaramo o ovoj temi kada sami nosioci, mislim na javna preduzeća, konkretno na ''Elektroprivredu'' Srbije, imaju jedan sasvim drugačiji odnos prema novcu koji ubiru od građana.
Dakle, umesto da se bave onim što je njihov posao, oni jednostavno žmure nad aferama unutar samih preduzeća. Ja bih konkretno naveo primer "Jugoistoka" u Nišu, gde je zloupotreba vredna 666 hiljada evra na neki način zataškana, jer nije bilo nikakvih sankcija i nikakvih kadrovskih promena i nikakvih smena; niko nije ni po subjektivnoj ni po objektivnoj liniji odgovornosti smenjen, niti je po vertikali postavljeno pitanje odgovornosti svih u tom Ministarstvu, pa i samog ministra.
Kako sada mi da raspravljamo o ekološkim aspektima energetskog sistema u Srbiji kada imamo takve probleme koje niko ne želi da rešava, gde su mnogo veći akteri zainteresovani kako će deliti mesta u upravnim odborima i kako će se odbraniti i kako će se obračunati sa kriminalom u sopstvenim redovima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta, a po Poslovniku se javio, takođe, gospodin Slobodan Maraš.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru ni ja, niti bilo ko iz SRS, da u nekom drugom pravcu usmeravamo ovu diskusiju koja je očigledno, bar do sada, bila vrlo korektna i stručna, naravno svako iznosi svoje stavove i svoja viđenja i s te strane mi je žao što ovako upadam sa ovako drugom temom, ali imam obavezu jer sam vas i pre dva dana obaveštavala o stanju u Zdravstvenom centru Gnjilane.
Dobila sam danas ponovo faks od novoizabranog Upravnog odbora, koga je izabrala Vlada Republike Srbije i koji je dva puta pokušao da se sastane, ali direktor, izvesni Milorad Todorović, ne dozvoljava Upravnom odboru da uđe u prostorije i da počne da radi u skladu sa Rešenjem Vlade Republike Srbije. Izvinite.
Javili su da je novi sastanak zakazan za danas, u 17 časova. Upravo iz tog razloga želim da obavestim i javnost, a i članove Vlade Republike Srbije i žao mi je što ovo nisam dobila ranije i zaista bih, pošto znam da Vlada zaseda četvrtkom, ovo napomenula pre podne, ali mislim da bi trebalo da vi koji ste u kontaktima sa članovima Vlade da obavestiti Vladu Republike Srbije, da tom gospodinu Todoroviću zaista neko mora da stane na put, jer on ne može biti jači od Vlade Republike Srbije. Ja sam pre neki dan rekla, a i danas, nemamo nikakvog stranačkog interesa, jer niko u tom Upravnom odboru nije član SRS, ali situacija u kojoj se inače nalaze naši građani i naši ljudi na Kosovu i Metohiji, pa još da ovakve stvari pravi neko za koga članovi Upravnog odbora kažu i znaju zbog čega ne dozvoljava da se taj Upravni odbor sastane.
On im preti, preti im policijom i kaže da neće više smeti da dođu u Srbiju, a on je inače poznat po rečenici, koju je više puta izgovorio, da je Srbija njima u Gnjilanu susedna država, što je zaista strašno, pa onda govore i pišu o njegovim mnogim zloupotrebama i o nepotizmu; zaposlio je, ne znam, mnogo rođaka, prijatelja, svastika mu je sekretarica, zet statističar, šurak automehaničar, i gdegod je mogao on je svog iz najuže porodice zaposlio. Novi članovi Upravnog odbora sumnjaju da postoji još mnogo razloga i mnogo malverzacija koje bi taj Odbor mogao da otkrije i da obelodani, i iz tog razloga oni su ubeđeni da ne dozvoljava da ovaj upravni odbor počne da funkcioniše.
Inače, taj gospodin, Milorad Todorović, priča dole i to u Upravnom odboru i narodu u Gnjilanu da on može da radi šta god hoće, zato što iza njega stoji DSS, čiji je, on kaže, član. Ja sada molim vas, ministre, a i ostale kolege poslanike koji učestvuju u radu o ovim tačkama dnevnog reda, da izađete načas i da pozovete vašeg kolegu Tomicu Milosavljevića i da ga obavestite o ovom problemu, pa da on zove dole, da bar danas u 17 časova, iz trećeg pokušaja, taj Upravni odbor zaseda, pa da onda konačno saznamo šta taj gospodin Todorović krije. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem gospođi Vjerici Radeti. Po Poslovniku se javio gospodin Slobodan Maraš. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, takođe, ne bih se mnogo udaljavao od teme, ali poštujući temu koja je na dnevnom redu i poštujući rad resornog ministra, ja bih samo želeo na nekoliko trenutaka da se nadovežem na ono što je rekao gospodin Ranđelović iz LDP.        
Situacija koja se desila u Nišu, pre otprilike mesec i kusur dana, kada je za 666 hiljada evra oštećen EPS jeste zaista alarmantna. Umesto da se policija i pravosuđe svom svojom snagom pozabave tom temom, mi se bojimo da ćemo biti u situaciji da nam opet najavljuju poskupljenje struje. Bilo bi dobro da se spreče sve moguće malverzacije u EPS i da građani ne bi iz tih razloga plaćali veću struju.
Takođe, gospodin Ranđelović je omaškom, verovatno, zaboravio da pomene da se najveće malverzacije čine pod pokroviteljstvom Vojina Lazarevića, koji je bukvalno šef energetske mafije u Srbiji i čovek koji kontroliše svu energiju i koji gospodari EPS-om. Bojimo se da onog trenutka kada bude došlo do privatizacije EPS da će to biti samo formalizovanje faktičkog stanja, odnosno da će gospodin samo formalno postati ono što već jeste. Hvala vam.