Dame i gospodo narodni poslanici, tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine ne predstavlja skoro, pa, ništa. U formalno-pravnom smislu znači širenje sporednog krivičnog zakonodavstva, jedna od stvari protiv kojih se SRS uvek i na svakom mestu zalagala, pre svega ovde u najvišem zakonodavnom telu, zato što danas nema tog sudije, nema tog tužioca, nema tog advokata ili pravnika koji je u stanju da pohvata gde vam se sve nalaze krivična dela van Krivičnog zakonika, kakve su predviđene kazne i za šta sve možete da odgovarate.
Time se narušava, pre svega, elementarni princip pravne sigurnosti, što predstavlja negaciju pravne države i ne mora to da kaže samo jedan od ministara u Vladi Republike Srbije, sinoć, Velimir Ilić, koji valjda prestaje izgradnju nekakve privatne klinike, kaže – ne mogu da gradim dok Srbija ne postane pravna država.
Tako je ministar u Vladi Republike Srbije očitao lekciju celoj Vladi i rekao da živimo u nepravnoj državi, u zemlji u kojoj se ne poštuju principi ustavnosti i zakonitosti i vladavine prava.
Šta mi dobijamo ovim zakonom, reklo bi se kratkim izmenama i dopunama? Naime, dobijamo proširenje, pravljenje jedne tzv. ''kaučuk'' norme, u koju možete da ubacite šta god hoćete, kako god hoćete, i odgovornim – da kasnije oglašavate krivim, posle glupo napisane optužnice, svako lice koje vam se ne dopada iz jednog ili drugog političkog razloga. Da bi građanima Srbije koji nisu upućeni u materiju u najkraćem objasnio, reč je o proširenju bića krivičnog dela – pomoć učiniocu po izvršenju krivičnog dela, koje se stavlja sada u nadležnost i organizaciju državnih organa u vezi sa ratnim zločinima.
Sada se pitam da li time država Srbija pokazuje da je sve vreme do sada imala pravnu prazninu i značajan problem, te je protivzakonito sudila određenim ljudima, protivzakonito ih držala pre toga u pritvoru, protivpravno podigla optužnice, između ostalog i za udruživanje i zločinački poduhvat, to su prepisali ih Haškog tribunala pošto se ovde u Srbiji inače vrši tribunalizacija pravosuđa na najgori mogući način i ne samo pravosuđa, već i tužilaštva kao samostalnog državnog organa. A zatim nam u 2. članu, kao u nekoj orvelovskoj državi, Vlada Republike Srbije nudi dodatne mere praćenja, prisluškivanja, maltretiranja građana, kako bi oni saznali nešto više o strašnim krivičnim delima tipa – pomoć učiniocu po izvršenju krivičnog dela.
Ja ću vam sada, dame i gospodo, pročitati nešto što predstavlja ekskluzivan papir, ekskluzivan dokument, pa bih vas molio da saslušate, šta se zbiva kada su u pitanju mere Vlade Republike Srbije, mere ministra Petrovića i mere ostalih ministara u ovoj zemlji. Bićete iznenađeni kada budete čuli šta se u ovoj zemlji zbiva.
Dakle, datum je 27.09.2007. godine. Republika Srbija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Policijska uprava za Grad Beograd, PS Novi Beograd, broj KU, dana 27.09, građanin taj i taj rođen 17.1.1956. godine u Divošu, opština Sremska Mitrovica, od oca tog i tog, živi u ulici dr Zorana Đinđića broj 35/28. Videćete zašto je to zanimljivo i značajno. U vezi prikupljanja obaveštenja dao je ovlašćenom službenom licu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, PS Novi Beograd, u Beogradu, na osnovu člana 225. stava 2. ZKP sledeće obaveštenje.
Sada ću vam pročitati da vidite kako mimo zakona radite svakojake i svakovrsne stvari, da vide građani Srbije šta se u ovoj zemlji dešava, a mislili smo da je 1945. davno prošla. Reč je o drugooptuženom pred opštinskim sudom u Beogradu za krivično delo – pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, a u vezi generala Mladića. Molim vas da saslušate ovo veoma pažljivo, čućete neverovatne stvari. Nisam molio vas iz Demokratske stranke, znam da vas ne interesuje, jer ovo vi radite uz pomoć vaših kolega iz Demokratske stranke Srbije.
"Neposredno po izlasku iz Centralnog zatvora primetio sam intenzivno praćenje mene i moje porodice sve do današnjeg dana, na taj način što sam primećivao vozila ispred mog stana, sa uglavnom dva muškarca. U pitanju su tipovi vozila: beli ''punto'', novije proizvodnje, zeleni ''punto'', ''pežo'' 306, sive i bele ''škode fabie'', zeleni ''hjundaji'', crvena ''dačija logan'', bele ''opel astre'', nove proizvodnje, crvena i bela ''lada niva''. Ispred zgrade gde živim i na mestima gde odlazim sa porodicom i prijateljima viđao sam potpuno ista lica, s tim što su se ponekad menjali.
Od početka ove godine primetio sam tri neovlašćena i veoma stručna ulaženja u svoj stan, bez ikakvih oštećenja. Kod prvog ulaska karakteristično je to da je u dnevnom boravku ostavljeno upaljeno svetlo, iako znam da je isto bilo ugašeno prilikom izlaska. Takođe je, tom prilikom, moja supruga primetila da su pomerane knjige sa polica ormana i ukrasne figure sa polica. Posle toga smo iz stana sklonili tepihe i staze da bismo drugi put kada budemo ulazili u stan, jer smo bili odsutni par dana, primetili tragove obuće sa kružnim šarama, koje niko od ukućana ne poseduje. Pre tri dana moja supruga je primetila da nedostaje desetak fotografija iz porodičnog albuma i fascikle gde sam ja uglavnom sa svojim prijateljima iz školskih dana i sa posla.
Ovo isključivo prijavljujem jer se pribojavam za bezbednost svoje porodice, jer ne znam ko i sa kakvim namerama to radi".
E, dame i gospodo, to je Srbija danas, to je vaša pravna država i time ste pokazali, to je Srbije ne juče, to je Srbije prekjuče, to je Srbija prošlosti koju ste doneli u ovu zemlju, gde ćete da pratite svakoga ko vam se ne dopada, gde ćete voštane figurice, ili ne znam kakve, da mu preturate po stanu ne biste li našli nekakav dokument ili nešto što bi vašim nalogodavcima, pre svega Karli del Ponte, nešto moglo da znači. Je l' se neko hvali ovim u Srbiji? Je l' neko zadovoljan zbog ovoga što neko čini?
Ima li neko obraza da kaže – pa, ljudi, ovo nije normalno da neko radi? Nema. Baš vas briga, biće zadovoljna Karla del Ponte i u izveštaju ćete opet da kažete – je l' ste videli, oni ludi i blesavi radikali nas napadaju u Skupštini, mi sve radimo za vas, i bićete srećni što ćete tako nešto da kažete. Ne brinem ja zbog toga što se oni smeju, oni time govore o sebi, oni time govore o tome koliko poštuju druge porodice, koliko poštuju nečiju privatnost i koliko ih interesuje budućnost Srbije.
Ovo što sam pročitao samo je jedna u nizu stvari o kojima ćemo danas ovde da govorimo. Naime, pomoć učiniocu po izvršenju krivičnog dela je krivično delo ukoliko je za nekoga pravosnažnom presudom dokazano da je počinio krivično delo ili, u najgorem slučaju, postoji optužnica protiv njega.
Moram da vas obavestim da u našoj zemlji, recimo, u slučaju generala Mladića ne postoji ni krivična prijava za bilo koje krivično delo, a kamoli da postoji optužnica ili ne daj bože pravosnažna presuda. Takve presude čak nema ni u međunarodnim okvirima, pa čak ni pred nelegalnim i nelegitimnim sudom kakav je ad hok Tribunal u Hagu.
Dakle, ništa od toga vama ne smeta. Vi ste držali ljude po šest meseci u pritvoru, njihove porodice ostavljali bez posla. Onaj zlikovac Zoran Stanković je gledao samo kako će da otpušta ćerke i supruge ljudi koji su bili uhapšeni, a koji su, podsetiću vas, neki od njih poput Jova Đoga, nosioci Ordena Karađorđeve zvezde, nosioci Ordena Slobode. Najhrabrije ljude koji su branili srpski narod zapadno od Drine i Dunava, na najčasniji način, koji su štitili naša ognjišta, koji su štitili našu zemlju, vi ste držali u pritvoru, kao najgore kriminalce, samo zato što su pomagali ili nisu pomagali, a vi mislite da jesu, svojim ratnim komandantima koji su branili i štitili srpski narod, po šest meseci. I dalje im ćerke i supruge nemaju posao.
Nekoga je to briga – nije. Karla del Ponte biće zadovoljna. Vi ćete da budete zadovoljni što ćete moći da ispunite još neki od uslova i da kažete – super, evo, mi smo veoma kooperativni prema vama, jer nam je to neuporedivo važnije od bilo čega drugog. Ja ovde imam prigovor na optužnicu, koji je podneo gospodin Jovan Đogo. Ovde ima nešto veoma zanimljivo. Gospodine Petroviću, a vi iz DSS-a pogotovo, koji ste bili većinski partner u onoj Vladi, a danas je DS ta koja kolo vodi u Vladi Srbije, zašto ste držali u pritvoru ljude šest meseci a niste uhapsili svog predsednika Vojislava Koštunicu. Reći ću vam zašto.
Da se ne durite i da ne gledate kao da sam vam neko svetsko čudo izgovorio. Naime, u izjavama svedoka koje je pozvala optužba, dakle, optužba pozvala svedoke, ti svedoci su saopštili da su oni, u skladu sa pravilima službe i nalozima Generalštaba, čuvali što do marta, što do jula 2002. godine Ratka Mladića, koji je imao zvaničnu zaštitu i u okviru te zaštite povremeno koristio više vojnih objekata. Da vas podsetim, u to vreme je vrhovni komandant bio Vojislav Koštunica.
Zašto njega nema na optuženičkoj klupi, kao čoveka koji je odgovoran za pomoć učiniocu po izvršenju krivičnog dela? Zašto je Jovo Đogo kriv za isti vremenski period od 1999. do 2003. godine, a Vojislav Koštunica nije? Zašto Boris Tadić kao ministar odbrane u to vreme nije kriv, zašto njega ne uhapsite? Zašto ne hapsite Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu, oni su mnogo krivlji nego Jovo Đogo?
Jovo Đogo je bar branio srpski narod, za razliku od ove dvojice. I ne bar, branio ga tako da je ranjen, tako da je nosilac svih najvećih ordenja Republike Srpske i države Srbije. Ne smem ni da vam kažem kakvih ordenja bi ova dvojica bili nosioci.
U ovom slučaju, kod ljudi koje ste na takav način privodili, cela optužnica je zasnovana na pisanom iskazu Miodraga Stanića, bivšeg pripadnika jedinice zadužene za obezbeđenje generala Mladića.
Zanimljivo je da se nikada taj svedok nije pojavio pred sudom. Nikada nije došao da objasni pod kakvim uslovima i u kakvim okolnostima je takvu izjavu dao. Nikada nikoga ništa nije interesovalo, zato što je stigao politički nalog, ti ljudi moraju da budu držani u pritvoru, ti ljudi moraju da budu optuženi i ti ljudi moraju da budu osuđeni, zato što se u našoj zemlji apsolutno sve rešava po takvom političkom nalogu i ništa više.
Ako ti ljudi na bilo koji način imaju pravo da dokažu ili pokažu da su nevini, vi ćete ih brže-bolje sprečiti žestokom hajkom preko svojih medija, od RTS-a, B92, ''Pinka'', bez ikakve razlike, objašnjavajući nam da je naša budućnost upravo skopčana sa tim da ćerka i žena Jova Đoga izgube posao, a da Jovo Đogo bude u pritvoru, da Stanko Ristić bude u pritvoru, da ovaj ili onaj, da brat i sestra Vaskovići budu u pritvoru, jer, oni su najstrašniji neprijatelji ove države. Krivi su zato što su nosili karticu za mobilni telefon i tanjir kupusa. E, za to su krivi.
Važno je da nisu krivi, nego da su nam najveći prijatelji, da na crvenom tepihu dočekujete one koji su ubili i Milicu Rakić i malu Sanju u Varvarinu, one koji su nam razarali zemlju onoliko vremena. I to je sve u redu, jer to je naša budućnost, kako vi kažete, to je naša svetla budućnost i mi ćemo živeti neuporedivo bolje kada nas ti budu voleli mnogo više i kada mi budemo pokazali da ih volimo mnogo više i da ćemo da im služimo još bolje, nego što smo im služili u ovih sedam godina.
U Srbiji se danas događa prava tribunalizacija pravosuđa, svi nadležni državni organi, specijalni sudovi, specijalna tužilaštva, čim čujete da je nešto specijalno, a nikakve potrebe za tim nije imalo, ovim ne kritikujem najviše gospodina Petrovića, iako vidim da se on za isto to zalaže i za isto to bori, već sve one koji su učestvovali u stvaranju tih tela. Čim čujete da je nešto specijalno znate da je naka opasna prevara u pitanju.
Imali smo okružne sudove koji danas sude mnogo teže predmete, nego što je Specijalni sud. Imali smo okružna tužilaštva koja su uvek mogla da prihvate na sebe najveći deo tereta. To svi pravnici u Srbiji znaju. To mogu da vam kažu sve sudije u Srbiji, ali kada kažem sve, zaista mislim na preko 90% sudija u Srbiji i na preko 90% tužilaca u Srbiji, koji časno svoj posao obavljaju. Onda je napravljeno to ''specijalno''. Specijalno je po čemu?
Specijalno je po tome što je glavni naredbodavac za sve optužnice i za sve presude, sa jedne strane, Sem Nazaro, iz ambasade SAD i sa druge strane Vlade Republike Srbije.
Tako izgleda, kao sa dva pola da stižu naredbe i nalozi. Ne, to se ipak slilo u jednom centru, jer ovaj jedan pol je malo jači i on je ''tata'' i za ovaj drugi pol. To je taj Sem Nazaro. On kada okrene nekoga iz Vlade ili ne daj bože neki viši službenik te ambasade, onda će da bude opet isto stremljenje oba pola ka istom rešenju, koje ne sme da se menja i kojem ni na koji način ne smete da se suprotstavite.
Ovde je bilo reči i o tome da neka od tih specijalnih tužilaštava podižu optužnice i protiv nekih političara iz nekih drugih stranaka i sve je bilo namešteno, sve je Vlada dogovorila. Sve je Vlada smislila već, napravila celu igru za to i privela određena lica, računajući da će to biti dovoljno da završi sa nekim od svojih političkih protivnika. Onda je stigao nalog iz jedna ambasade – tog ne smete da dirate, i onda su, kao po običaju, morali da ispune i taj nalog i sada ne znaju šta će.
Mi danas imamo u državi toliko optužnica, od optužnice protiv Kljajevića, koga nikada u životu nisam video i nikada nijednu lepu reč o njemu nisam izgovorio, pošto je bio kadar DS-a, pošto je 5. oktobra upadao, radio svakojaka čuda, nikada ga u životu nisam video, do optužnica ovih poslednjih, a da vi ne znate šta da radite sa tim ljudima. Zato što te optužnice podižu ili Nazaro ili Vlada Srbije i treći pol koji, takođe, gura u istom smeru, to su pojedini biznismeni. Svi to znamo ovde u Srbiji i niko ne sme o tome da govori i niko ne sme ništa da kaže.
Tačno znam kada vi kažete neka velika pljačka ovde ili onde, ja znam i koji je biznismen to tražio i zašto je to tražio. I svi vi koji sedite u ovoj sali to znate. Svi to znamo i od koga je tražio i na koji način, i svi znamo koliko to košta. Svi znamo i kada se objavljuju tekstovi u novinama, kada se objavljuju prilozi na televiziji.
Hoćete sada da vam kažem koliko je koštala kampanja u dve novine i na dve TV stanice protiv našeg predsednika opštine u Staroj Pazovi, zbog toga što ovoj dvojici iz Pazara i Tutina, koji se predstavljaju kao austrijske firme, nije dao posao? Prilično skupo. Prilično skupo ih je koštalo, naravno mnogo manje od onoga koliko su nam nudili da prihvatimo taj posao, tobožnji, naravno, ali skupo.
Ljudi u Srbiji to počinju da shvataju, počinju da razumeju. Čim vide takve priloge i takve novinske natpise, napad na nekoga iz čista mira sa nekom idiotskom argumentacijom, odmah znate ko iza toga stoji. Ili jedna ambasada u Beogradu, ili Vlada Srbije, ali Vlada Srbije kao skup ljudi koji u svakom trenutku i u savkom slučaju izražavaju interese i te ambasade i pojedinih biznismena u ovoj zemlji.
I, na kraju krajeva dolazi taj najviši faktor, taj i Orvelov tata, a to je direktni spoljni okupator. Tu je već potpuna tišina kada oni nešto saopštavaju i zato su nama potrebni ovakvi zakoni.
Zarad građana Srbije, voleo bih da pogledaju ovo. Ovde imamo svega tri člana, u stvari dva člana, ovaj treći je toliko formalne prirode da ga ne možete smatrati bilo čim drugim već rešavanjem formalnih, najelementarnijih stvari, pošto je reč o danu stupanja na snagu ovog zakona.
Zašto je ovo bilo potrebno? Samo da bi se uvele mere prisluškivanja, da bi se ozakonilo ovakvo divljanje nadležnih državnih organa, da bi se pokazalo da mogu da rade šta hoće i da zaplaše ljude. Nemojte da smetnete s uma da ovo ima svoju još jednu funkciju, koja nije tako beznačajna. Ovo govorim narodnim poslanicima koji nisu u SRS.
Ne zaboravite ovo je način na koji Vlada Srbije hoće da vam kaže – nemojte da se igrate, mi u svakom trenutku preko naših tužilaca možemo da donesemo odluku da te pratimo i prisluškujemo šest meseci, da radimo šta god hoćemo od tvog života, da ti ulazimo u patikama sa kružnim đonovima, da ti pomeramo, da ti ostavljamo upaljeno svetlo i to upaljeno svetlo nije ostavljeno slučajno, nemojte da mislite da su bili nemarni. Ne, oni su to ostavili namerno da bi dali signal koliko su moćni, koliko su jaki i koliko treba da ih se plaši običan čovek kojem su upali u stan na ovakav način. To što su fotografije uzeli, to je tek da pokažu nadležnima da su nešto završili.
E, ta vrsta širenja straha na takav način mora da se zaustavi, da ne gonimo više najbolje među nama. Sasvim sam siguran da ćete se složiti da je onaj ko je nosilac ordena i Karađorđeve zvezde i Ordena Slobode, iako ništa drugo, mnogo bolji od svakog od nas, jer još nisam čuo da je bilo ko od nas na takav način zaslužio takav orden i da je svojim ranama, i to višestrukim, platio želju svoju da zaštiti srpski narod, da pomogne srpskom narodu i da je na tako i toliko profesionalan način štitio svoju otadžbinu, bez ikakvog straha i bez ikakvih zahteva.
Pri svemu tome, za razliku od svih nas, ti ljudi žive siromašno, ti ljudi žive teško i ti ljudi jedva preživljavaju danas, a država bi i dalje da se nad njima iživljava. Očekujem da nam država objasni zašto nisu uhapšeni Boris Tadić i Vojislav Koštunica, da ne govorimo o Zoranu Stankoviću. Govorim ovde o nekim faktorima na političkoj sceni kojih se ljudi sećaju, taj Zoran Stanković i nije baš neka ličnost da ga neko pamti. Vidim da dole u Vladičin Han ne sme ni da ode kod svojih zemljaka, posle svega što je protiv Srbije uradio. Ali, ovo je pravničko pitanje.
Dakle, pitam, zato što je jedan bio ministar odbrane, a jedan bio vrhovni komandant u trenutku kada je general Mladić bio pod zaštitom Vojske Jugoslavije, kako to da oni nisu učinili krivično delo – pomoć učiniocu po izvršenju krivičnog dela, a kako to da Jovo Đogo, u istom tom periodu, jeste činio krivično delo?
Valjda je veća odgovornost ministra odbrane i predsednika savezne države, u tom trenutku kao vrhovnog komandanta, nego bilo koga ko mu je možda bio u obezbeđenju, u nekakvoj službi, obaveštajnoj, ili intendant, a možda i nije ništa od svega toga.
Dragi prijatelji, mislim da vam je potpuno jasno da ovde nemamo ništa pristojno od zakona, znam da su se koalicioni partneri dogovorili, znam da ste se dogovorili kako i na koji način ova država mora da funkcioniše. Čestitam vam na tome što ste se konačno dogovorili oko javnih preduzeća. Čestitam vam na tome što ćete ponovo da pogazite Zakon o lokalnoj samoupravi, pa nećete da raspisujete izbore za gradonačelnika, čini mi se da se plašite nekih kandidata iz opozicije.
Kao što vidim, hteli biste predsedničke izbore pošto mislite da vam to odgovara, iako tu imate pet kumulativnih uslova, a to su Zakon o predsedniku, vojsci, odbrani, spoljnim poslovima i bezbednosnim službama, ali vam ne odgovara ovo gde nikakav uslov nemate, gde bi odmah trebalo da raspišete izbore, jer vam ni Ustav ni Ustavni zakon nisu dirali u prava i položaj gradonačelnika. Mislim da je građanima Srbije sve jasno. Jasan im je kakav je legalizam i Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Sačuvaj nas bože i takvog legalizma. Sačuvaj nas bože takve ''nepravne'' države, kao što bi rekao ministar Velimir Ilić, sinoć, ako se ne varam, pažljivo sam slušao njegovu izjavu.
Nadam se da će građani Srbije uskoro, bez obzira na sve vrste prevara, kojima ste zajednički skloni da se služite misleći da su građani nemušti i da to ne vide, sasvim sam siguran, to dobro uočiti i prepoznati.
Na kraju, pošto vidim da gonite sve slobodarske opredeljene ljude, pošto vidim da vam smeta svaki čovek koji drugačije misli od vas i koji ne misli da je general Mladić kriminalac, ne znam na osnovu čega to mislite, jer nikakva presuda nije doneta, želim u znak otpora prema vama samo da vam pokažem jedan plakat i da kažem da je kod nas dobrodošao general Mladić, sasvim sigurno može dobro da se oseća.
Ovo sam izneo posebno zbog toga što je ono što sam uradio na zgradi televizije "B92" bila posebna tema na zatvorenoj sednici sa koje je skinuta oznaka poverljivosti pre nekoliko dana, pa zato smem o tome da vam govorim. Na zatvorenoj sednici, na moje veliko zadovoljstvo, u Haškom tribunalu, Statusnoj konferenciji, bio sam glavna tema sudije Žan Klod Antoanetija, kako to ja imam pravo, kako ja to smem, kako se ja to ponašam, po čijem nalogu?
Ponašam se po nalogu sopstvene savesti, po nalogu slobodarskog srpskog naroda. Uvek ću se tako ponašati zato što nemamo rezervnu otadžbinu, imamo samo jednu Srbiju, a neka Antoaneti i Karla del Ponte i Petrović i Tadić i Koštunica samo rade svoj posao, Srbija će pobediti svakako. Hvala vam najlepše. (Aplauz.)
