Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić, pa Nebojša Ranđelović, potom Aleksandar Vučić. Jedino da gospodin Krasić odustane, ali neće odustati, izvinjavam se gospodine Vučiću, gospodin Ranđelović neće odustati, tako da se on javlja po Poslovniku i on sada izlazi, pa Aleksandar Vučić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, javljam se po članovima 104, 215. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Kao neko ko se bavi pravom i ko tako nešto predaje na Pravnom fakultetu u Nišu, osećam potrebu da kažem da se ovde manipuliše sa mnogim pojmovima, naročito krivičnog i krivično-procesnog prava, na zlonameran i netačan način.

Prezumpcija nevinosti nije kategorija krivično-procesnog prava iza koje neograničeno mogu da se zaklanjaju izvršioci krivičnih dela. Prezumpcija nevinosti, kao pravilo krivičnog prava, ima svoje krivično-procesne posledice, ali ne sprečava i ne može da spreči mere policijskih i pravosudnih organa koje ograničavaju ljudska prava okrivljenih.

Takođe, shodno zakonskoj regulativi naše države, Haški tribunal je legalni pravosudni organ, dakle, legalni sud sa kojim smo mi dužni da sarađujemo. Neodazivanje sudu jeste krivično delo, tako da u tom slučaju, jednostavno, pravilo prezumpcije nevinosti ne može da se primeni. Ratko Mladić je, neodazivanjem Haškom tribunalu, izvršio krivično delo i tu prezumpcija nevinosti ne postoji.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Aleksandar Vučić, a potom Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da analiziram ono što je ovde iznela narodni poslanik Vesna Pešić. Pričala je o nekoj lobotomiji. Vi vršiti nad nama lobotomiju već sedam godina, sedam godina vršite nad celom Srbijom, nad svakim građaninom Srbije koji misli drugačije od vas. Vi ste ti koji zastrašujete ovde svakoga. Vi ste ti koji ćete da zapovedate ovde i ministrima i svima drugima kako moraju da arlauču ili viču, baš onako kako to činite vi kad izađete za govornicu, ne mislim vi lično, nego predstavnici vaše poslaničke grupe, pa sve do šefa vaše poslaničke grupe.
Da li vi mislite da se stvarno uplašim Čedomira Jovanovića kada počne da viče? Ne spavam noćima, pravo da vam kažem, od straha, ali ne za sebe nego sa Srbiju, zato što čujem šta pričate.
Kažete – nemojte ništa o Nataši Kandić, to je jedna divna i poštena osoba. Da li je to ona koja šamara izgnanike sa Kosova i Metohije, koji imaju 70 godina, pa onda vaši sudovi moraju da kažu da ona nije kriva, jer je bila u "posebnom stanju". Uvek je u "posebnom stanju". U "posebnom stanju" je i kada je govorila o Tomislavu Nikoliću i o babama u Antinu, koje su ubijene, pa ste 20 dana vodili kampanju protiv Tomislava Nikolića preko vaših medija.
Šta je bilo sa tim, šta je bilo sa tom presudom?
Što sada nema presude protiv Nataše Kandić, jer je ex officio bio i tužilac dužan da podnese prijavu, a takođe je, podneo i Tomislav Nikolić? Što nema presude za tu vrstu laži koju je počinila Nataša Kandić? Kako o tome ne govorite? Zamislite da kažem da ste vi ubili 20 ljudi, a vi to niste učinili. Ne znam, možda i jeste, možda niste, ali pretpostavimo da niste, da ja to 20 dana vrtim po svim televizijama i da mi onda još kažete – to je baš pošteno i lepo izveo, ništa loše nije učinio.
Da li je to vaša poruka? Da li je vaša poruka da možete da izmišljate šta hoćete, da kažete protiv koga god šta hoćete, a da niko ne sme da vam odgovori? Izvinite, niste me uplašili ni najmanje. Odgovaraću vam dok sam živ. Možda se politikom neću baviti, odgovaraću vam dok sam živ, odgovaraće vam moja deca, Srbiju nikada neće moći da uništite, ma koliko se trudili.
Vi ste izišli ovde i najpokvareniju manipulaciju ste izveli. Kažete – vi štitite zločin. Ne, ja osuđujem svaki zločin, osuđujem zločin u Srebrenici, ne stidim se da kažem, ali osuđujem zločin u Bratuncu, osuđujem zločin u Kninu, Glini, Vrgin Mostu, Topuskom, Slunju, u svakom mestu odakle su i Srbi proterivani, a ne samo za nesrpsko stanovništvo.
Vidite, gospođo Pešić, meni je savest čista. U stanju sam da pomenem i Srebrenicu, ali i Bratunac, Knin, Klečku i svako drugo mesto gde je zločin počinjen. U tome se razlikujemo vi i ja. Ja svaki zločin osuđujem. Hvala bogu da se i u tome razlikujemo.
Nikada nismo branili zločince. Kada mi pokažete ko je dokazani zločinac i utvrđeno bilo kojom sudskom presudom, bilo gde, onda ću vam reći da ste možda i u pravu. Do tada vam nikada neću dati za pravo da svakog Srbina za kojeg vi mislite ili vama pada na pamet da je ratni zločinac, da on i za mene bude ratni zločinac. On za mene nije ratni zločinac. I u tome se, takođe, sa ponosom ističem, razlikujemo.
(Predsednik: Gospodine Vučiću, vreme je isteklo za javljanje po Poslovniku.)
Malopre nisam dozvolio poslanicima SRS da vas opomenu u trenutku kada je Vesna Pešić završavala šesti minut, jer sam im govorio da treba da puste gospođu Pešić koliko god hoće da govori. I u tome se razlikujemo. Nemam nikakav problem sa tim da čujem šta ona misli i šta želi da govori.
(Predsednik: Izvolite, završite ovo izlaganje ili se javite ponovo po Poslovniku, s obzirom na to da će ova tema još neko vreme da bude aktuelna. Izvolite, završite.)
Dalje, kažete da je trebalo da spreče na bilo koji način. Kako? Da li onako kako ste se zalagali posle 5. oktobra da nas na stadione smeštate, po Hitlerovom principu?
Da li onako da formirate komisiju KP, lustracionu, da vaših deset članova kažu – niste prekršili zakon, niste kriminalci, niste kao mi, pošto smo mi mnogo kriminala počinili, a vi niste prekršili zakon, pa ćemo vas da sklonimo iz javnog života zato što mi mislimo da ste vi kršili ljudska prava. To je vaša politika. Tako su radili i u nacističkoj Nemačkoj, tako su radili i u mnogim drugim zemljama.
Metodi kojima se vi služite, metode laži, metode manipulacije, metode prevare, karakteristika su najgorih totalitarnih režima u kojima, zamenom teza, žrtvu predstavljate kao dželata, a dželata predstavljate kao žrtvu.
(Predsednik: Gospodine Vučiću, sada ste dobili isto vreme kao narodni poslanik Vesna Pešić. Molim vas da sada napustite govornicu, pa ćete dobili priliku ponovo.)
Završavam, gospodine Duliću. Nemam nikakav problem i nemam nedostataka argumenata da bih morao da galamim sa ove govornice. Gospođo Pešić, to što dobacujete vam ne priliči.
(Predsednik: Hvala vam.)
Sačekajte, gospodine Duliću, jer je važno da kažem građanima Srbije šta je rekla gospođa Pešić. Gospođa Pešić je govorila o pokrivanju ušima.
Gospođo Pešić, ne priliči vam, vi ste intelektualac. To vama nikada ne bih izgovorio. Pokrivam se ćebetom kada mi je hladno, a obraz nikada ne pokrivam, pošto je čist, jer se, za razliku od vas, borim za slobodu Srbije.

Obaveštavam vas da je vreme javljanja po Poslovniku tri minuta. S obzirom na to da je narodni poslanik Vesna Pešić dobila duže vreme, to je dobio i Aleksandar Vučić, ali sada ću vas upozoravati nakon trećeg minuta. Molim vas da se držite tri minuta i da poštujemo Poslovnik.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo polemika o pravu ljudi da slobodno misle.
Reagovao sam, pre svega, vodeći računa o kredibilitetu institucije koju mi predstavljamo, institucije koja ne može dozvoliti sebi ono pravo koje dozvoljava drugima u našem društvu.
Raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona kojim se sankcionišu mnogo benigniji postupci od onih čiji smo mi bili svedoci tokom rasprave o samom Zakonu, u trenutku u kojem je Parlament identifikovan i poistovećen, po našem mišljenju, sa sigurnom kuću za osobu koja je optužena za najteži ratni zločin – za genocid.
Republika Srpska je osuđena za genocid u Srebrenici, a Srbija je osuđena pred Međunarodnim sudom pravde zbog toga što nije ništa učinila kako bi taj genocid sprečila i zbog toga što nije sankcionisala one koji su taj genocid izvršili, odnosno nije ih uhapsila i, sarađujući sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u Hagu, omogućila njihovo sankcionisanje u skladu sa zakonima.
I po jednoj i po drugoj presudi, i u jednom i u drugom slučaju, i u Republici Srpskoj i u Srbiji, ključna osoba je, zapravo, Ratko Mladić. U trenutku u kojem se naša država bori za novo razumevanje u međunarodnoj zajednici, gradeći svoje političke osnove na međunarodnom pravu, mi, kao Parlament Srbije, dopuštamo da se to isto međunarodno pravo na takav način derogira i baca pod noge jeftinom populizmu koji ništa dobro neće doneti ovom našem društvu, kao što mu to nije donosio ni prethodnih 20 godina.
Ne treba raspravljati o tome ko je ovde patriota, ko ne. Isto tako, mi, kao poslanici LDP, nećemo dozvoliti da se u Parlamentu Srbije povede po društvo toliko ponižavajuća rasprava, poput one koja se vodi u ovom trenutku u Zagrebu.
Antisrpski sud je doneo antihrvatsku presudu, a Ratko Mladić i oni koji ga danas brane tako su slični i po načinu na koji ga brane i po argumentaciji onima koji u Zagrebu brane, recimo, Ante Gotovinu.
Što se tiče našeg odnosa prema vama, gospodine predsedniče, mi ćemo pokušati da vam pomognemo, ali ćete morati da budete spremni da i sami preuzmete deo odgovornosti koji prati funkciju na kojoj se vi nalazite. A to važi i za vas gospodine Petroviću, koliko god pokušavali da ovu raspravu skratite, da iz nje izađete na što bezbolniji način, i pozicija ćutanja pred ovakvim gestovima su poražavajući. Zbog toga mi danas tumaramo u 21. veku opterećeni nesposobnostima generacija koje pre nas nisu znale da uspostave sistem vrednosti i nažalost taj sistem vrednosti ne zna da uspostavi ni oni koji se danas nalaze na vlasti.
Deo toga smo mi pokušali da uradimo i uradili smo. Dok smo mi formirali ovde u skupštini parlamentarnu većinu Ratko Mladić nije mogao da računa ni na kakvu sigurnost, a oni koji su pomislili da u Skupštini Srbije mogu da rade ono što se ne radi nigde, ni na jednom drugom mestu, ni u jednoj drugoj instituciji, za to su bili sankcionisani. Mi ćemo glasati za kažnjavanje Aleksandra Vučića zbog toga što je uvredio naše društvo, što je ugrozio ovu instituciju i na takav način pokazati kako se ozbiljnom politikom štite interesi Srbije i njenih građana.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, samo da pročitam ovo i dobićete reč, izvolite.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a potom će dobiti predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa i još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 95.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam razumeo ovu vrstu pretnje sa ovakvim posledicama i šta će sve da mi se desi. Šta god da mi se desi nemamo baš nikakav problem. Šta god da preduzmete i šta god da ih naterate, pravo da vam kažem nisam nešto posebno hrabar, pogotovo ne kao oni što ih progonite svakog dana i nisam nešto ni plašljiv, pošteno da vam kažem, i nećete baš da primetite strah. I onima koji su najgori u Srbiji nikada nećemo dozvoliti da primete strah kod svakog čoveka koji bi im se suprotstavio.
Ovo što sam radio danas je bila moja želja i namera, apsolutno sam preuzimam svaku vrstu odgovornosti, da građanima Srbije kažem da smeju slobodno da misle, da smeju da se suprotstave Čedomiru Jovanoviću i njegovim pretnjama, da smeju da se suprotstave ovakvoj vlasti koja hapsi ljude i sa posla otpušta ljude samo zato što su nosili tanjir kupusa ili tanjir pasulja. Ako su oni krivi za tanjir kupusa i tanjir pasulja, pa ja sam krivlji.
Ja sam učinio to strašno zlodelo, pokazao sam jedan papir, plakat, sa skupštinske govornice – kao što kada ste hapsili one mlade ljude i slali ih na najbrži mogući način u Padinsku skelu, otišao sam i isto to učinio, pa ste njih morali da pustite.
Dakle, nemam nikakav problem sa tim. Ja mislim da bi u ovoj zemlji, gospodine ministre, trebalo da se vi pozabavite nekim ozbiljnim krivičnim delima, osim onoga što neko drugačije misli i što gospodina Jovanovića progoni. Moram da vas podsetim da nije istina to da je on nekome zabranjivao kada je on pravio većinu u ovoj skupštini, o čemu će da govori. Sa iste ove govornice 2003. i 2002. godine govorio sam veoma slične reči, i tada je gospodin Jovanović, doduše, samo malo bahatije i osionije i još grlatije, zastupao svoje stavove, valjda je osećao još veću sigurnost i malo više pretio, nego što je to danas slučaj. Nemam nikakav problem sa tim.
Vi sa svojim pretnjama nastavljajte, mi da vam odgovaramo na to nećemo, ni na koji mogući način, ali ćemo sa svojom politikom i sa svojim odnosom prema slobodnoj Srbiji da nastavimo, zato što mi mislimo da slobodne Srbije neće biti sve do onog trenutka dok se politikom bave oni koji bi samo ispunjavali nečije naloge, koji bi za sve krivili srpski narod i oni koji se zalažu za otcepljenje Kosova i Metohije, oni koji se zalažu za razaranje Srbije po svim njenim šavovima, koji bi da nam drže bilo kakve moralne pridike. Ja danas ovde nisam govorio ni o patriotizmu, ni o onome što biste vi voleli da pričate, izdajnicima, stranim plaćenicima, ni o čemu nisam spomenuo i nisam izgovorio ni jednu jedinu reč.
(Predsednik: Vreme.)
Dame i gospodo, vama smeta što nemate nikakve argumente i smeta vam što ja osuđujem svaki zločin, za razliku od vas koji osuđujete samo zločin u Srebrenici. Moram da vam kažem samo jednu stvar, ponajmanje ste, i samo zbog toga sam izašao za ovu govornicu, vi ovlašćeni da nam govorite o tome kakvu ćemo mi politiku da vodimo, i vi ćete nešto da nam dozvoljavate ili ne dozvoljavate. Hajde, da vidim kako to nešto nećete vi da nam dozvolite.
Mi smo spremni sve da damo za slobodu Srbije i za našu zemlju, sve što imamo, a da vidim šta ćete vi to da uradite i da vidim kako ćete vi u bilo čemu da nas sprečite i šta ćete? Možda da nas bijete? Hajde da vidim i to. Šta god da uradite, možete da imate telohranitelje, možete da imate veliku silu ambasadora i možete da imate državu i možete da imate šta god hoćete, hapsite, radite šta god hoćete. I hajde, da vidim šta ćete to da radite.

Hvala vam, gospodine Vučiću.

Šta god radili uplašiti nas nećete. Mi ćemo svoj posao spasavanja Srbije, od takvih kao što ste vi, svakako nastaviti.