Po Poslovniku se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije i to stav 1, u kojem je precizirano da narodni poslanici moraju poštovati dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine Duliću, moram da vas upozorim da ste kao predsednik Skupštine izabrali pogrešan način za rukovođenje tokom današnje sednice. Izbegavanje primene Poslovnika zbog posledice koje će uslediti nije dobar primer i tako nešto ne sme postati pravilo rada Narodne skupštine Republike Srbije. Zakoni postoje da bi se poštovali, primenjivali bez obzira na posledice, i Poslovnik isto tako.
Raspravljamo o vrlo ozbiljnim izmenama i dopunama Zakona i potpuno je neprihvatljivo da u trenutku u kojem ljudi ostaju bez posla što su jataci nekome ko je optužen za ratne zločine, ljudi budu u pritvoru zbog toga što su osumnjičeni da su nekome skuvali ručak ili doturili telefonsku karticu, vi pređete preko činjenice da je jedan narodni poslanik proglasio Narodnu skupštinu Republike Srbije sigurnom kućom za Ratka Mladića. Ovo je poslednja adresa u Srbiji za koju se tako nešto može reći, a da se pri tom za tako nešto ne preuzme odgovornost. Znam da za poslanika koji je to uradio nije problem da preuzme odgovornost, on je u političkom smislu i preuzima, ali ova institucija mora zauzeti stav o tome.
Da li je ovo sigurna kuća za Ratka Mladića ili nije? Mi iz LDP tvrdimo da ovo nije sigurna kuća za Ratka Mladića i da je ovo poslednje mesto na kojem se tako nešto može demonstrirati, a da se o tome ne izjasnimo kao Parlament. Da li je SRS sigurna kuća za Ratka Mladića? To je pitanje za SRS, to je pitanje za Ratka Mladića, ali za nas poslanike LDP je neprihvatljivo da se tek tako pređe preko demonstracije nečega što je kažnjivo na svakom drugom mestu.
Da li može neki sudija da izađe i da iznese u svojoj sudnici transparent – sigurna kuća za Ratka Mladića, a da ne bude sankcionisan? Ne može. Da li može policajac? Ne može. Da li može oficir? Ne može. Onda to ne može da se radi ni u Skupštini Srbije, jer ako se to radi ovde, a ne sankcioniše se, onda je to poruka da možemo sutra tako nešto da očekujemo na svakom mestu.
Kako tako tiho da pređemo preko toga, nema veze, neko izašao sa transparentom i nikom ništa. Taj neko je političar, za njega ne važe pravila koja važe za svakog drugog. Primenite Poslovnik, sankcionišite tako nešto, jer je to nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, jer je isto takav postupak sankcionisan na svakom drugom mestu u Srbiji, ili recite da u ovoj zemlji nema zakona jer nema institucija koje su uspostavile te zakone da primenjuju i štite.
Poslovnik postoji da bi se poštovao. Mi smatramo da Skupština ne sme preći preko ove demonstracije, ovog gesta poslanika SRS. Oni imaju svoje pravo na političko mišljenje, ali vi ste dužni da primenjujete Poslovnik. Član 104. kaže da je narodni poslanik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Tražimo od Skupštine da se izjasni u danu za glasanje, i da to uradite vi, o ovom prekršaju koji je učinio Aleksandar Vučić, jer je Narodna skupština Republike Srbije poslednje mesto na kojem se osoba optužena za ratne zločine može glorifikovati, a svakako Ratko Mladić nije osoba koja ovde ima bilo šta da traži računajući na sigurnost i na podršku. (Aplauz.)

Hvala. S obzirom na to da je narodni poslanik Aleksandar Vučić pomenut, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ja sam, koliko zadovoljan zbog ove političke manifestacije gospodina Jovanovića, pri tome nemam nikakvu potrebu da vičem kao što ima on, mislim da me dovoljno razgovetno čujete i bez ikakve nervoze izlazim pred vas ponosan zbog onoga što sam učinio, ponosan, ne samo zbog toga što preuzimam političku odgovornost, već zbog toga što sam spreman da za svako dete u Srbiji koje vi gonite samo zato što vole slobodu ove zemlje, preuzmem odgovornost u njegovo ime.
Ja sam bio taj, gospodine Jovanoviću, koji je zalepio prvi plakat na zgradu Televizije B 92, koja je vodila histeričnu kampanju protiv svakog Srbina koji misli drugačije od njih. Hvala bogu i hvala na pitanju, mnogo ih je više nego njih.
Dakle, nemam nikakav problem sa tim, šta god hoćete vi moćnici iz vlasti i vi koji ih u svemu podržavate, sem u pojedinim biznismenima, dok i ta faza oko tih biznismena ne prođe, nego u međuvremenu istresu keš, dakle, nevezano za sve to nemam apsolutno nikakav problem. Spreman sam. Hoćete u zatvor da me terate? Idem u zatvor, ali mi pravo na to da se borim za slobodu i zalažem za slobodu svog naroda i pravo na prezumpciju nevisnosti – ne zaboravite, gospodine Jovanoviću, ja znam da vi o pravu malo znate, ne bih da kažem neku težu reč, dakle, ovaj čovek je nevin jer nijedan sud nije doneo pravosnažnu presudu protiv njega, a vi ga gonite samo zato što je štitio i branio srpski narod.
Ova kuća, koliko za vas, nije sigurna za generala Mladića, za nas je sigurna. Naše poslaničke klupe, naše poslaničke kancelarije su sasvim sigurne. Ovaj plakat nismo smislili mi, da mi ne dajete baš autorstvo, to su smislili neki mladi ljudi iz Organizacije 1389, meni se samo dopao taj plakat, pa sam neke od ljudi zamolio da mi donesu.
Što se tiče sankcija, što se tiče bilo čega drugog, nikakav problem nemam sa tim, ali vi morate da objasnite na osnovu kog to pravnog akta, gde to ima da vi kršite elementarni pravnički princip kakav je prezumpcija nevinosti bilo kog čoveka i ko ste vi da određujete ko su u ovoj zemlji kriminalci, a ko ne. Meni ne pada na pamet, gospodine Jovanoviću, da to govorim ni za vas, iako predstavnici ovog režima o tome mnogo govore, niti za bilo koga drugog. Mislim da je svaki čovek nevin dok se ne dokaže drugačije.
A u ovog čoveka ne samo da verujem da je nevin dok se ne dokaže drugačije, sasvim sam siguran da su sve optužbe proizvod manipulacije, proizvod najgorih mogućih laži, pokušaja satanizacije, a istovremeno, upotrebiću termin koji je juče iskoristio Zoran Krasić, pokušaj ''desrbifikacije'' Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Zahvaljujem se, gospodine Duliću, na razumevanju i vašoj korektnosti, a vi izvolite, primenite sve mere. Mogu da me sačekaju nečiji telohranitelji, mogu da rade ko šta hoće, ko god hoće i kako god hoće, ja sam srećan i zbog činjenice da nemam telohranitelje, svuda i na svakom mestu idem potpuno sam, zato što od svog naroda i od svojih građana nemam zbog čega da se krijem. Ako vam to smeta, rekoh vam, naše poslaničke klupe, naše poslaničke kancelarije, a moja kuća, gospodine Jovanoviću, i na svakom mestu čitave familije Vučića, nismo mala familija, na svakom mestu biće baš ovo, da vam još jedanput pokažem, Sigurna kuća za generala Mladića.
Hvala vam najlepše, nema potrebe da se toliko sekirate, ni da vičete, ni da se jedite, najmirnijim tonom govorim i potpuno sam spreman da svaku odgovornost preuzmem. Voleo bih kada bi svi ostali u Narodnoj skupštini bili spremni na to. Hvala. (Aplauz.)

Pošto sam i ja direktno upitan za stav, Narodna skupština Republike Srbije nikada neće biti sigurna kuća za bilo koga ko je na međunarodnoj poternici, koji je optužen za ratne zločine, pa to nije slučaj ni sa generalom Ratkom Mladićem. Takođe, ni moja kuća nije sigurna kuća za generala Ratka Mladića, ali ja ne mogu da sprečim, niti to želim, niti ću to ikada uraditi, da bilo koji poslanik iz bilo koje političke grupacije politički manifestuje svoj stav.
Boriću se za pravo svakog čoveka da manifestuje svoj stav, o tom stavu će se izjasniti građani na izborima.
Nemojte od mene da tražite da ja ovde uvodim neki red koji prosto nije moguće uvesti zbog toga što je stav SRS poznat, on je do sada manifestovan i verovatno će biti i u budućnosti. To je moj odgovor konkretno na vašu primedbu da je Poslovnik prekršen i, naravno, mi ćemo se u danu za glasanje izjasniti o tome. Pri tom, izražavam duboko neslaganje sa tom političkom manifestacijom, ali neću sprečavati bilo kakvu vrstu političke manifestacije koja je u skladu sa Poslovnikom i koja ne krši nešto što je red u ovoj Narodnoj skupštini.
Po Poslovniku su se javili narodni poslanik Amjad Migati, potom Božidar Delić, pa Vesna Pešića, pa Čedomir Jovanović, pa potom Zoran Krasić. Izvolite.

Član 226, tražim pismeni odgovor od Vlade Republike Srbije, preko ministra pravde – šta je Vlada Republike Srbije, odnosno šta je Srbija uopšte spremila ukoliko Generalna skupština UN otvori debatu o radu Haškog tribunala, jer kao što znate, hrvatska Vlada je već saopštila da oni žele da otvore debatu, da se diskutuje o radu nelegalnog suda u Hagu, jer nije poštovana Povelja UN prilikom osnivanja.

To pitanje postavljam i zbog sledećeg, 2004. godine Lavrov, tadašnji predstavnik Rusije u UN, pitao je predstavnika Srbije kakve oni primedbe imaju na rad Haškog tribunala i suđenja, povodom diskusije koju će da vodi u Savetu bezbednosti. Tadašnji predstavnik je sa velikim strahom rekao – ne, ne, mi smo zadovoljni, molim vas, nemojmo o tome uopšte diskutovati.

Sada ne znamo stav nove Vlade, odnosno sadašnje Vlade, jer su oni zadovoljni radom Haškog tribunala, a većina naroda nije zadovoljna. Jer oni hoće i dalje tako da se ponašaju da Srbija ostane ne samo banana republika, nego republika od kore od banane, koja ne brani međunarodne pravne norme, ni interese svojih građana, već radi suprotno Ustavu. Ako je tako, neka nama odgovore, neka kažu da su zadovoljni, ako nisu zadovoljni, ako hoće isto, kao što do sada nisu učinili, da brane pravni poredak, međunarodni pravni poredak, Ustav i propise države Srbije onda to javno i glasno da kažu.

Jer, u tom slučaju, SRS, odnosno profesor doktor Vojislav Šešelj i tim koji pomaže u njegovoj odbrani će dostaviti sve glavne nedostatke presuda koje su izrečene građanima Republike Srbije i bez ikakve zakonske osnove, jer ima dosta takvih slučajeva. Onda mi želimo da u tome učestvujemo i pomognemo.

Ukoliko ne, onda neka kažu glasno i jasno građanima da je Ustav nevažeći, da je Haški tribunal bog i batina, da je Karla del Ponte jača od bilo koga u toj zemlji, pa neka građani o tome odluče. Hvala.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Božidar Delić, pa potom Vesna Pešić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SRS vam iz dana u dan ukazuje na zakone koje predlaže Vlada i koje vi ovde svojom većinom usvajate.
Mi svojim amandmanima pokušavamo, pa i svojim diskusijama sa ove govornice da vam ukažemo da mnogo toga što radite nije u interesu građana. Pa i ova izmena Zakona koju predlažete, takođe, nije u interesu građana.
Pojedinim službama koje su i do sada vršljale i divljale po Srbiji sada se daju ogromna ovlašćenja i to na osnovu ovog zakona koji je donesen pod pritiskom, zna se koje godine, i koji ste vi ne tako davno prekršili na najgori mogući način. SRS se, ako su već doneseni neki zakoni, zalaže za to da se oni poštuju.
U slučaju generala Tolimira, ovaj zakon, kao i Ustav, prekršeni su mnogo puta. Ja sam negde brojao neke ustavne odredbe pa sam jednom prilikom i sa ove govornice rekao da je Ustav u njegovom slučaju, kada su u pitanju sloboda i prava građanina, prekršen čak 37 puta. Hag je završio svoju priču, one ljude, mislim da ih ima dvojica, koje očekuju u Hagu neće nikada videti. I normalno, mi iz SRS u tom stavu se razlikujemo od vas.
Ali, gospodine ministre, vi ovde u Srbiji pravite novi Hag i zbog toga ovaj zakon nije dobar za građane Srbije. Ovde u Beogradu, u pritvoru se već dve godine nalazi pukovnik Žandarmerije Mitrović Radosav. Čovek, koji je zajedno sa mnom 25. marta krenuo u borbena dejstva na razbijanju šiptarske 124. brigade. Čovek, koji nema nikakve veze sa zločinom koji je izvršen u Suvoj Reci.
Međutim, ova i danas aktuelna vlast kada je došla do određenih saznanja o počiniocima zločina u Suvoj Reci, videla je da oni nemaju adekvatne činove, a Hag je tražio da se Suva Reka poveže sa pokojnim predsednikom Miloševićem. Zato im je potreban neki visoki čin. U to vreme pukovnik, a kasnije pukovnik Žandarmerije, Mitrović, bio je najpogodnija ličnost, jer je u to vreme bio na toj teritoriji. U istrazi pozvali su me da dam izjavu. Mislili su da ću doći kao i drugi svedoci praznih ruku. Poneo sam kompletnu dokumentaciju, zapovest za to borbeno dejstvo, odluku na karti, sve izveštaje, sve skice povodom tog slučaja.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, još jedan minut. Sada, kada je već suđenje u toku, od više desetina svedoka, samo je jedan svedok potvrdio da taj pukovnik Žandarmerije, gospodin Mitrović, viđen u Suvoj Reci tog dana kada je izvršen zločin. On je mogao da bude viđen samo u prolazu kroz Suvu Reku prema svom komandnom mestu. Nijedan drugi svedok nije potvrdio njegovo učešće u svemu tome.
Više puta sam tražio preko advokata da se pojavim kao svedok odbrane, ali gospoda kažu, nećemo da uznemiravamo generala Delića, ima on i drugih obaveza. Mislim da je moja obaveza prema pravdi i prema istini iznad svih drugih obaveza.
Gospodine ministre, tražim da se zainteresujete za slučaj pukovnik Mitrovića koji dve godine nevin leži u zatvoru. Samo njegovo hapšenje ovde u Beogradu je izvršeno na jedan krajnje sraman način. Pozvan je iz Kopnene zone bezbednosti u uniformi da ministru da određena objašnjenja. On je mislio vezana za Kopnenu zonu bezbednosti, a kada se pojavio u njegovom kabinetu tu je bio uhapšen.

Hvala, generale. Po Poslovniku se javila narodna poslanica Vesna Pešić, a potom Zoran Krasić, pa Nebojša Ranđelović, pa Čedomir Jovanović.

Poštovane poslanice, poštovani poslanici, predsedniče Skupštine, moram da vam kažem da ste vi odgovorni za ugrožavanje i vređanje dostojanstva Skupštine Srbije zato što se pozivate na zloupotrebu slobode mišljenja. Nije sloboda mišljenja da se brani zločin, da se vređa javni moral i da se naša država i pred očima naših građana i pred očima sveta pretvara u državu i u Parlament koji jedini na svetu, ovo je jedini Parlament na svetu koji dozvoljava u ime slobode mišljenja, kako ste vi to protumačili, da se reklamira, da se zaista hvali zločin i da se jedna država, koja je u veoma teškim međunarodnim problemima, prikazuje u ovakvom svetlu, da se može braniti zločin – osam hiljada ljudi u Srebrenici.
Izvinite, ovo vi ne možete da krijete da je to pravo na slobodu mišljenja, jer ni u jednom društvu se ne može braniti, reklamirati, vređati javni moral i predstavljati sopstvenu državu i pred narodom i pred svetom da smo mi ljudi koji branimo zločin i nekoga ko je optužen za najteže ratne zločine.
Prema tome, nemojte se pozivati na slobodu mišljenja. Vi ste predsednik koji ne uspeva da održi elementarno dostojanstvo ove skupštine. To je vaša slabost. Možete se samo nama izviniti za ovakvo vođenje Skupštine, a ne da se pozivate na slobodu mišljenja. To nije sloboda mišljenja. Postoji zakon koji zabranjuje reklamiranje krivičnih dela. To je krivično delo, to što vi radite. Znači, ne možete hvaliti ljude i govoriti da su to heroji srpski, oni koji su činili zločine – osam hiljada ljudi.
Drugo, ovde se govori i pokušava da se žonglira nekakvim pravnim kategorijama kao što je prezumpcija nevinosti. Znam da postoji prezumpcija nevinosti, ali prezumpcija nevinosti, gospođo Radeta i gospodine Vučiću, pošto ste vas dvoje pravnici, odnosi se na procesno pitanje. Vi ne možete da izvršite lobotomiju na mojoj glavi i da me ubedite da Hitler nije zločinac zato što nema važeću presudu.
Zaista, treba da nam napravite lobotomiju glave da poverujemo kada je Mladić u pitanju u prezumpciju nevisnosti. To je očigledno. To je za sud koji to čini kao procesno pravo optuženika da se tako ponaša.
Prezumpcija nevinosti, možete za razne ljude da kažete, evo, ja sam dala primer. Gde je presuda? Vi treba da vršite lobotomiju nad nama ovde u Skupštini, nad celim narodom, da mi ovakav jedan stav ovde prihvatamo u Skupštini.
Nemojte, molim vas, Natašu Kandić, kako ona i to je veoma velika sramota to što radite, gospođo Radeta, da napadate ženu koja veoma dobro i pošteno radi svoj posao, da ona vršlja po Specijalnom sudu.
Drugo, moj najvažniji argument je sledeće: postoji presuda Međunarodnog suda pravde, po toj presudi, kao što znate, Srbija je osuđena delimično za genocid, zato što nije sprečila, molim vas, to su činjenice, protiv te presude ne postoji žalba, to je sud UN koji vi negirate i onda se vi pozivate na međunarodno pravo. Pa, kakvo pravo vi imate pravo uopšte da uzimate u usta, ako negirate Međunarodni sud, on je osudio Srbiju zato što Srbija nije sprečila genocid. I zbog čega još? Zato što skriva one koji su optuženi za najteže zločine, pre svega za Srebrenicu, koji je i tim sudom proglašen da je izvršen genocid u Srebrenici. Da li smo mi, gospodine Vučiću, narod koji brani genocid?
(Presednik: Vreme.)
Da li smo mi država koja neće da se obračuna sa zločinom, nego ćemo i dalje da nastavimo sa zločinom. Vi to nazivate patriotskom politikom. To ne znam kako da nazovem, da neko ko podržava zločin i to je danas patriotizam još uvek u Srbiji.
Gospodine Duliću, velika je sramota da vi podržavate ovakva gledišta i da to još proglašavate slobodom mišljenja u Skupštini.
Gospodine ministre, vi ste morali odmah da ustanete i da kažete, da se usprotivite ovakvom komercijalizmu, da tako kažem, zločina koji mi doživljavamo ovde u Skupštini, da nam se Srbija, naša država, proglašava sigurnom kućom za Ratka Mladića.
Pored toga, očekivala sam, takođe, da ova strana Parlamenta zagalami bar, kaže, pusti nekakvu reakciju na ovo što se dešava u Parlamentu i što nam gospodin Vučić priređuje svaki drugi dan, da živimo u sigurnoj kući Ratka Mladića.
Hvala vam lepo. Takve patriote nismo i takvu Srbiju, sudbinu Srbiji, ne želimo.