Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je vrlo važan set zakona koji ova skupština treba da ratifikuje, tj. konvencije. Sve ove konvencije imaju samo jedan cilj, a to je očuvanje životne sredine. Zašto je očuvanje životne sredine bitno i očuvanje flore i faune, kako zbog očuvanja flore i faune, tako je bitno i zbog samih nas.
Naravno, od životne sredine zavisi i kakav će nam život biti u sredini u kojoj živimo, a zavisi, takođe, i kakav će nam život biti u budućnosti. Život može biti zagađen životnom sredinom bolestan, a može biti ako je dobra životna sredina i zdrav.
Tako, može nam biti i bolesna budućnost ako ne razmišljamo o sredini u kojoj živimo i ako tu sredinu ne čuvamo i ne poštujemo već na neki način svojim nesavesnim poslovanjem, radom i ophođenjem prema prirodi i životnoj sredini, ugrožavajući nju, ugrožavamo i sebe.
Ja bih da objedinim, da ne pričam ništa posebno, već ovu diskusiju da objedinim u jednu celinu i da ipak to na neki način približimo nama, da približimo građanima Srbije.
Srbija je zemlja koja ima dosta problema sa svojom životnom sredinom. Budite sigurni, ministar ima težak zadatak i bili bi mi nepošteni ljudi i pojedinci ako bi očekivali da sve probleme ministar sadašnji reši u svom mandatu. To je prosto nemoguće iz više razloga. Zato što mi kao ljudi moramo da menjamo prvo sebe, moramo da menjamo svoju svest, da menjamo način ponašanja, poštovanja prirode životne sredine, tj. da menjamo naš odnos nepoštovanja prema životnoj sredini u kojoj živimo.
Da bi se to uradilo pored promene svesti, što mislim da je najbitnija stvar, potrebno je i mnogo novca i sredstava za koje sam siguran da Srbija u ovom trenutku i ovaj budžet nije u stanju da obezbedi.
Mnogo se očekuje od ovog budžeta, mnogo se očekuje od ovog ministra u nadi da on to sve može promeniti, a da mi ne pokušamo da menjamo sebe. Teško.
Srbija danas, otprilike u Srbiji 120 hiljada ljudi boluje od malignih bolesti.
Dobar deo tih malignih bolesti može se upravo prepisati ili podvesti da deo uzroka ili veći deo uzroka malignih oboljenja jeste upravo nezdrava životna sredina.
Kako mi to zagađujemo? Kroz pijaću vodu, kroz nepoštovanje vodotokova, kroz, možda, neupućenost, neznanje, neobaveštenost ili nemara korišćenja pesticida, što je vrlo zastupljeno u Srbiji, na neki način su dostupni svima, jeftini su, a zbog neznanja se nemilice u ogromnim količinama koriste, a to opet ugrožava životnu sredinu, samim tim ugrožava i nas.
Samo 30.000.000 ljudi oboli godišnje od novih malignih oboljenja u Srbiji, a što je opet, naravno, kada sada prebacite to pored tragedije koja se dešava građanima Srbije, pogotovo u porodicama koje imaju takve slučajeve, porodice koje imaju obolele u svom okruženju, a još tragičnije za same obolele, možete zamisliti koliko to košta državu Srbiju, naravno, otklanjajući posledice, pokušavajući da se ti ljudi leče, košta premnogo i zato ono što je bitno, to je da menjamo našu svest i da poštujemo prirodu, životnu sredinu u kojoj živimo, da bi nam život bio zdraviji, komotniji, a sigurno i jeftiniji.
Ova zemlja ima puno mesta gde treba uložiti određena sredstva. Putujem svakog dana Kragujevac – Beograd. Reći ću vam da sam na tom putu ''Koridor 10'' primetio nešto što nije uobičajeno za druge puteve u toj meri, ali vidim da se i tu slika menja. Videćete stotine ljudi u narandžastim odelima koji čiste autoput, i zelene kese, ogroman broj zelenih kesa pored autoputa. Putevi Srbije to dobro rade, ali se postavlja pitanje zašto to rade svakog dana. Zato što mi nećemo da promenimo svoju svest već nam je mnogo lagano da otvorimo prozor, da očistimo deo prostora, svoj automobil, da istresemo pikslu i da kroz prozor izbacimo kesu ili čašu jogurta, soka itd.
Ne razmišljamo i dobro je što stotinu ljudi to radi, ima svoj posao, prima lični dohodak, izdržava svoju porodicu, ali ne razmišljamo da taj ogroman broj ljudi koji je svakodnevno na jednom rutinskom poslu skupljajući naše papiriće, da ti ljudi mogu raditi nešto drugo i ta sredstva koja se ulažu mogu biti uložena u očuvanje životne sredine na jedan drugačiji, celishodniji i zdraviji način. To govori o našoj svesti.
Želim da kažem ovde da pored usvajanja ove konvencije, što je vrlo bitno, što nas svrstava u civilizovan svet, što nas povezuje sa Evropom, što je naravno jedan preduslov u krajnjoj liniji za promenu našeg zakonodavstva sutra, da ćemo i mi usvajati ovo i usklađivati naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije, što je celishodno i vrlo bitno za zemlju Srbiju.
Srbija ima dosta zakonskih rešenja po kojima nešto može raditi, ali nisam siguran da se ta zakonska rešenja baš primenjuju, u svakom slučaju, ili su ta zakonska rešenja, da kažem, mekana, dosta liberalna.
Naveo bih neke stvari koje se u Srbiji dešavaju. Nisam siguran da civilizovana Evropa neke stvari može čak i da shvati i da razume. Ja sam ribolovac, vrlo često idem na pecanje.
Mogu vam reći da ono što se kod nas dešava, a evo i ovde se to navodi, sad kaže kako se sve uništava taj ribolovni fond, pa kaže – eksplozivom, vatrenim oružjem, otrovima, anestetici, elektricitetom, odnosno naizmenična struja, veštački izvori svetlosti itd.
Znate, kada se to desilo pre jedno 4, 5 ili 6 godina, koliko ima, u Švedskoj kada je jedan naš sugrađanin tamo pokušao da lovi ribu strujom, kada su ga oni tamo priveli, uhapsili, jednostavno nisu mogli da mu sude jer njihovo zakonodavstvo nije predvidelo takvu vrstu krivolova. Onda, pošto nisu mogli da ga strpaju u zatvor vodili su ga na psihijatriju. To, pravo da vam kažem i jeste za psihijatriju, ali to je svakodnevni slučaj u Srbiji.
Tako mi uništavamo svoju faunu, tako mi uništavamo taj ribni svet i dokle doseže ta ljudska glupost, a kazne su strašno neprimerene, male, blage, prosto na neki način stimulišu ljude da se bave takvim radnjama. Vi imate sada jedan moderan način krivolova, koji se ogleda u spuštanju plinske boce u vodu. To je jedan moderniji, bešumni način krivolova i mogu vam reći da se mnogi ljudi izdržavaju na taj način. Sankcije, kazne su vrlo male.
Neko od kolega je pomenuo za ono dešavanje šverca ptica. Pazite, hiljade i hiljade ptica neko ubije da bi od njihovih jezika napravio paštetu, ali ja nisam čuo da je neko za to osuđen 10, 15 ili 20 godina robije. Dokle mi ne budemo promenili naše zakonodavstvo onda ćemo mi tu situaciju imati, jer se svest čoveka, pojedinca, može samo menjati kroz represiju, kazne i sankcije. Ja kao poslanik Nove Srbije se zalažem i poslanička grupa Nove Srbije da te kazne i sankcije upravo za tako enormno drastično uništavanje prirode i ekologije budu drastično primirene onim štetama koje se i nanose prirodi.
Ono što je vrlo bitno reći jeste da Srbija, takođe, ima premnogo deponija. Tačno je da taj deo mora da reši lokalna samouprava u lokalnim delovima. Naravno, Ministarstvo mora to, takođe, da pomogne svojim finansijama. Zato je i važno da budemo sastavni deo civilizovanog sveta, da prihvatimo ove konvencije, da prihvatimo sutra usklađivanje zakona koji će omogućiti zdravu sredinu, zdrav život, boljitak, da jednostavno gradimo jednu drugačiju budućnost, jednu zdravu budućnost.
Danas je ovde mnogo lako izaći i kritikovati, postoje neki ljudi, pojedinci, ne kažem svi, ali neko je spreman da kritikuje ako Vlada da ovde neki predlog pa makar to bilo, spremni su da kritikuju i zašto je voda mokra ili zašto je gas bez boje, mirisa i ukusa. To je iz jednog prostog razloga što mi teško menjamo sebe, teško menjamo svoju svest, teško menjamo način politike kako se mi to bavimo politikom i kako mi spoznajemo tu politiku i kako je mi uopšte posmatramo. Mi mislimo da ta politika – što gore, to bolje, da je to politika koja će rezultirati možda trenutno jednoj nekoj opciji, pojedincu da dobije koji politički poen.
Naravno, nismo svesni da činimo svima nama loše, da činimo loše našim porodicama, budućem naraštaju u ovoj zemlji, a vreme će proći. Pitaćemo se sutra kada ne budemo bili poslanici – a, gde nam prođe vreme, ne uradismo baš ništa.
I tako nekako iz generacije u generaciju Srbija sve manja, sve jadnija, sve siromašnija, da ne kažem sve gora samo zato što mi nismo spremni da u nekim zajedničkim projektima, koji treba da nam omoguće budućnost, imamo zajedničku inicijativu da to odradimo, a da imamo naravno različita mišljenja po pojedinim stvarima kako i na koji način odraditi.
Mi danas možemo kritikovati Kragujevac, ja sam Kragujevčanin, jedan veliki metalski kompleks, industrijski centar i danas je Kragujevac treći grad po aero zagađenju u Srbiji. Mi možemo sada ministra ovde da pritisnemo, dakle, šta je ministar uradio, a šta ste uradili, pa šta ćete da uradite itd. Ali, nije ministar gradio ta postrojenja koja čine ta zagađenja, standardi nekada ranije kada su te fabrike građene nisu bili takvi da naravno čine one koji danas traže ovo visoko poštovanje tih standarda u cilju smanjenja zagađenja. Nisu postojali ti filteri koji danas postoje i nisu postojali mnogi mehanizmi koji su mogli da omoguće da to bude drugačije.
E sada, Kragujevac kao industrijski centar gradio se od 1945. godine. Nema tih standarda, treba to primeniti sada, ali se nalazite sada pred jednim problemom. Ako naložite zatvaranje jedne firme onda naravno imate problem ugroženih građana koji tu treba da rade, primaju lične dohotke. Borite se za svako radno mesto, a nemate sredstava da možete iz budžeta isplatiti da svi poštuju te visoke standarde i da naravno napravite jednu sredinu ekološki zdravijom.
Tako da, pred nama su veliki problemi. Nije bitno kako smo mi, da li smo ih nasledili, ali mi te probleme moramo rešavati. Zato mislim da ne treba kritikovati ono što je bilo i u našem vremenu kada smo mi bili na vlasti, mislim na one političke grupacije koje su u nekom prethodnom periodu bili, već da zajedničkim snagama, ono što je zdravo, što je dobro, što obećava budućnost, podržimo i da izguramo da bi nam sutra budućnost i sredina u kojoj živimo bila zdravija.
Na kraju da kažem, očekujem da će ministar posle svih ovih, a bilo je mnogo konstruktivnih diskusija, sigurno sagledati šta je njegova mogućnost da učini da nam život u Srbiji bude zdraviji, da inicira promenu i primenu, dosledniju primenu određenih zakona koji su danas na snazi, a mislim na one zakone za koje je glasala ova skupština u bilo kom periodu i da naravno inicira i promenu određenih zakona koji će one ljude koji uništavaju životnu sredinu i našu budućnost sankcionisati na jedan pravi i adekvatan način, finansijski, naravno, ako treba i primerenom zatvorskom kaznom.
Ne očekujem da će ministar sve ovo što smo mi danas ispričali moći da reši, ali sam siguran da će u cilju zajedničkog boljitka jedne zdravije sredine učiniti ono što može, a vidim da su i poslanici dali takav doprinos.
Zato će poslanici Nove Srbije dati svoj doprinos i glasati za ovaj set zakona podržavajući ministra i njegov napor da nam Srbija bude lepša i zdravija. Hvala.