Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je očigledno da smo nastavili da radimo po dnevnom redu, poslanici Srpske radikalne stranke neće taj tok prekidati, ali je neophodno, gospodine Mrkonjiću, da se ispune uslovi iz člana 87. Poslovnika.
Juče smo ceo dan govorili o tome da je ovde trebalo da sede ministri Dragan Jočić, Vuk Jeremić, Dušan Petrović. Dobili smo od Vlade obaveštenje da će umesto svih njih ovde biti gospodin Rasim Ljajić. On je bio juče, bio je jutros. Molim vas da pozovete gospodina Rasima Ljajića, s obzirom na to da smo nastavili rad, da bude bar on prisutan.
Istovremeno želim da iskoristim priliku da obavestim javnost da se trenutno ispred zgrade Skupštine Srbije nalaze predstavnici Kompanije "Robne kuće Beograd" i da su jutros svakom poslaniku koji je ulazio u Skupštinu dali jedno pismo i zamolili da se to pismo pročita u parlamentu.
Očigledno je da su ostali poslanici bacili to pismo, ali evo u ime svih poslanika SRS, želim da upoznam javnost sa tim tekstom.
"Zašto smo danas ovde", pitaju se radnici "Robnih kuća Beograd".
"Nakon nezakonitog uvođenja i nezakonitog sprovođenja stečaja u Kompaniji "Robne kuće Beograd" i nakon naše borbe koja traje već šest godina, a počev od 23. januara 2007. godine kontinuirano 24 časa u poslovnoj zgradi Kompanije, sa uključivanjem štrajka glađu, zaključkom Vlade smo opredeljeni Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj za razrešenje našeg problema. U tom smislu smo započeli pregovore sa ministrom Dinkićem, tačnije jula meseca 2007. godine. Kako zvanično nisu završeni, a od strane Ministarstva je iznet definitivan stav, mi na ovaj način izražavamo naše nezadovoljstvo. Vas molimo da nam pomognete kako bi se naš problem izneo javnosti i to preko govornice Skupštine Srbije. Napominjemo da i dalje ostajemo pri našim zahtevima, a to su: 1) isplata zagarantovanih zarada po rešenjima Trgovinskog suda, a sa zateznom kamatom na dan isplate; 2) nadoknada na ime kupljenih deonica 1992. i 1994. godine; 3) namirenje otpremnina u procentu od 20% računajući od početne cene tj. 140 miliona evra do konačno postignute cene u prodaji, bez ikakvog limitiranja."
Poštovani građani i vi zaposleni u "Robnim kućama Beograd", mi iz Srpske radikalne stranke svakako vas podržavamo u vašim zahtevima. Imali smo nameru danas da razgovaramo sa gospodinom Dinkićem i na ovu temu, jer je Vlada Republike Srbije njega odredila kao predstavnika za jedan od zakona koji će biti na redu otprilike u popodnevnim časovima. S obzirom na to da je Vojislav Koštunica znao da ćete vi, zaposleni iz "Robnih kuća" biti danas ispred Skupštine Srbije, malopre smo dobili obaveštenje od Vlade da u ovu salu danas neće doći Mlađan Dinkić, već umesto njega ministar finansija gospodin Cvetković.
Prema tome, jasno vam je, kao što je i nama jasno, da Vlada nema nameru da vam pomogne. Mi ćemo u svakom slučaju govoriti o tome, iznositi podatke i sačekaćemo Dinkića, doći će valjda jednog dana. Danas se izvukao od toga da se gledamo oči u oči i da mu kažemo sve što imamo da mu kažemo. Izvukao se zahvaljujući Vojislavu Koštunici i Božidaru Đeliću koji su ga poštedeli toga.
Evo, što je u našoj moći da činimo, činićemo. Ubeđeni smo, gospodo draga, da ste u pravu, da niko nema prava u ovoj državi da vas ostavi bez posla, da vas ostavi bez otpremnina, da proda robne kuće (na način kako namerava Vlada), koje su svuda u centrima i na najboljim lokacijama u svakom gradu u Srbiji, a ko zna šta će neko od toga da napravi. Vi ćete, kao i stotine hiljada nezaposlenih do sada u Srbiji koji su nastali kao posledica katastrofalne politike DOS-a, da se pridružite toj grupaciji. Ostaje vam jedino da se zajedno sa ostalim građanima Srbije borite za promene na sledećim izborima, kada će posle pobede SRS sasvim sigurno svima biti bolje.

Zahvaljujem, gospođo Radeta. Za reč se javio narodni poslanik Nebojša Ranđelović, po Poslovniku, pa potom Miletić Mihajlović po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika.
Najpre izražavam žaljenje što ovde nema predstavnika Vlade. Teme su jako važne, samo da podsetim: Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Krivičnopravnu konvenciju o korupciji i Predlog zakona o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korupciji. Ovde bi trebalo da sedi najmanje tri ministra. Nema nijednog.
Shodno članu 198. Poslovnika, molim da se moja diskusija formuliše kao poslaničko pitanje i od nadležnih ministara tražim odgovor.
Pitanje je sledeće, a vezano je za temu o kojoj sam malopre govorio. Gde se nalaze devizne rezerve i novac od prodaje Telekoma? Kojim je postupkom određena banka gde su pohranjene te devizne rezerve i ta sredstva? Da li je to "Euroaksis", bivša "Veksim banka", sa sedištem u Moskvi? Da li je većinski vlasnik te banke Vojin Lazarević?

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nebojši Ranđeloviću.
Reč ima, takođe po Poslovniku, narodni poslanik Miletić Mihajlović, a onda neka se spremi gospodin Stefan Zankov. Mi smo preduzeli mere da ministar dođe u skupštinsku salu, pa ga, prema tome, očekujemo svakog trenutka.

Poštovani predsedavajući i predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne odstupamo od onoga što smo kao poslanička grupa SPS rekli - da ne želimo da opstruiramo i kočimo rad po dnevnom redu.
U skladu sa članom 225. Poslovnika želim da obavestim: dobili smo ovo pismo od zaposlenih iz Kompanije "Robne kuće Beograd". Naravno da nismo bacili to pismo. Evo, ja u ime SPS-a takođe izražavam podršku ljudima iz ove kompanije. Tražimo da, u skladu sa zakonom, budu ispunjeni njihovi zahtevi.
Ako vlast govori da je ovo pravna država, onda naravno moraju da se poštuju odluke pravosudnih organa i moraju im se isplatiti zagarantovane zarade po rešenjima Trgovinskog suda. Takođe, zalažemo se da bude izvršena nadoknada kupljenih deonica.
Ako smo, kao Socijalistička partija Srbije u prošlosti nešto i grešili, svakako da smo pogrešili što nismo oročili svoj zakon o privatizaciji. Danas ne bi bilo mnogo toga da se otima od ljudi koji su godinama i decenijama svojom mukom i znojem stvarali materijalna dobra, da bi to bila razgrabljeno. Greške se plaćaju.
Ali sada, sa jedne druge pozicije, kao opoziciona stranka, sigurno da se protivimo takvom načinu ophođenja prema ljudima iz ove kompanije i prema svim drugim ljudima koji su ostali bez posla u ovoj nepravednoj privatizaciji koja teče bezglavo, bez ikakvog kompromisa i bez ikakvog poštovanja ljudskog dostojanstva i potreba ljudi koji ostaju bez hleba i posla. Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miletiću Mihajloviću. Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov, a neka se pripremi narodni poslanik dr Vladan Batić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, korupcija je bolest koja razara naše društvo, posebno u poslednjih sedam godina, pa ću ja govoriti o ovoj temi nešto konkretnije nego poslanici koji su govorili pre mene.
Mislim da je trenutak za raspravu o korupciji pravi, jer ste pre nekoliko dana proslavili 5. oktobar, što je, po meni, sinonim i za korupciju, između ostalog, jer predstavlja poraz države i građana na svakom planu i u svakom pogledu, u ekonomskom, socijalnom, nacionalnom i političkom. Tog 5. oktobra su mladi revolucionari, verovatno i gladni, umorni od teških borbi protiv prethodnog režima, da ne imenujem sad to, umorni od svega toga, shvatili da mogu da rade šta hoće i da će biti na vlasti doživotno, na onom mestu na koje su došli jednim običnim pučem. Krenulo je. Afera za aferom, skandal za skandalom, prosto bez kraja. Postalo je normalno nešto što nikada nije bilo normalno.
Danas, posle sedam godina, vi biste da se sve to lepo zaboravi, da se preko toga pređe kao da ga nije ni bilo, ali evo, ja sam uzeo sebi za pravo da građane Srbije podsetim na sve ono što ste radili, jer mi mislimo da to mora da dobije kad-tad sudski epilog. Džabe vam sve konvencije koje mi danas ovde imamo na dnevnom redu, i Građanskopravna konvencija o korupciji i Dodatni protokol uz Krivičnopravnu konvenciju o korupciji, ako vi to usvajate samo pro forme i, kao što piše u jednom obrazloženju ovde, da biste zadovoljili vaše nalogodavce koji vas posle tamo, ne znam, ucenjuju, i šta sve ne.
Vaš je problem što vam je smisao bavljenja politikom, ideologiju dakle nemate, podela plena ili bogaćenje. Videli smo kako to izgleda pre neki dan na primeru podele javnih preduzeća, onog bogatstva koje je još ostalo državi Srbiji, što još nije prodato budzašto. Izvlačene su, zamislite građani Srbije, te kompanije iz bubnja ili iz šešira, ne znamo tačno kako. Jedna Elektroprivreda, jedna Naftna industrija Srbije, telefonija ili "Telekom", kako hoćete, koje vrede milijarde evra, koje su stvarane 50-60 godina, to je ovako podeljeno. Dođe prvo Boris Tadić, zavuče ruku, izvuče jednu kompaniju. Aha, to je dobio u nasledstvo. Dođe Vojislav Koštunica, zavuče ruku i dobije opet nešto, kao da mu je neko ostavio u nasledstvo, pa onda Mlađan Dinkić.
Ne znam da li je Velimir Ilić zavlačio ruku ili je to iz onog dela koji je dobio Koštunica, to oni znaju.
U Srbiji se, što je tragično, to više i ne krije. To tako novine objave, nema kritike, nema ničega. Postavlja se pitanje, zašto vas mediji toliko maze. Vi njima podmetnete priču o evroatlantskim integracijama, bezviznim režimima, ne znam šta sve, idemo u Evropu, to nam svakog dana najavljujete.
Naravno, od toga nema ništa, samo vi idete u Evropu, građani od toga nemaju ništa, ali vi se toga više i ne stidite. Ono što je bilo uvek nenormalno, postalo je normalno.
Tako je Mlađan Dinkić u kampanji stalno ponavljao - stručnost pre politike. Stručnosti ovde nema, nema čak ni politike, nego lutrija, bingo, loto i ne znam već koja igra, tako delite ono što je ostalo od nacionalnog bogatstva.
Šta se u stvari desilo u Srbiji od 2000. godine? Prodali ste dve hiljade najboljih preduzeća za nešto više od dve milijarde evra. Imamo tu dve činjenice.
Prvo, država je opljačkana za nekoliko milijardi evra, a džepovi onih koji su bili na vlasti su puniji za nekoliko stotina miliona evra. To je svakome jasno, sve korupcionaške afere vezane su za proces privatizacije ili, eventualno, javnih nabavki.
Dozvolio sam sebi, a vi ćete da me ispravite ako sam pogrešio što se tiče redosleda ili ako sam neku korupcionašku aferu ispustio, da napravim top 10 korupcionaških afera u Srbiji od 2000. godine. Ima ih i osamsto, i hiljadu, ali top 10 je zbog građana najinteresantnijih, u najkraćem, da bi moje kolege imale vremena da to posle razrađuju.
Broj jedan - afera "Sartid", za 21,3 miliona dolara prodali ste pola Smedereva i, što je govorio juče moj kolega Čolić, prodali ste vazduh, život i budućnost građana tog kraja, a da ne govorim o tome da je otpisan dug prema poveriocima itd. Broj dva - afera Aerodrom, krađa preko 18 miliona evra.
Moram ovo da govorim dok se ove afere ne reše, kad se ove afere razreše mi nećemo o tome više da pričamo. Krađa preko 18 miliona evra, fikus i kašičice po fantastičnim cenama koje ste vi postigli i sposobnošću vaših ministara. Broj tri - afera Janjušević, Kolesar i Cementara Novi Popovac; to je verovatno vezano, jer je pronađen novac na njegovom računu; ono što nije bilo na računima to je sigurno veći deo novca i pitanje je da li će ikad biti nađeno. Broj četiri - energetska i finansijska mafija, Nacionalna štedionica i sve što je za to vezano. Broj pet - afera "kofer" i viceguverner Simić, verujemo, samo put do guvernera Jelašića. Broj šest - šećerana i šećer, prodaja i preprodaja šećera, šećerane za tri evra.
Broj sedam - ustupanje zgrade Narodne banke Srbije Televiziji B92, valjda zato moraju da ovako rade, da vraćaju te usluge. Broj osam - afera "lokomotiva" i nabavka vozova, vagona, nije ni to čak utvrđeno, polovnih, švedskih. Broj devet - afera "satelit" i Prvoslav Davinić. Broj deset - vila Jelašić.
Pokušao sam da napravim jedan top 10 afera koje su toliko očigledne i gde nema nijedne reči sa druge strane koju bi neko izgovorio – nije, ljudi, tako, evo dokaza, evo poreskih prijava, evo platnih lista, evo sve smo zaradili, sve smo kupili pošteno. Nema odgovora. Tišina je sa druge strane, a onda slušamo neke priče. Da, brani se ćutanjem, evo kaže kolega Marković.
Dakle, pomenuo bih još jednu aferu koja nije vezana samo za novac, ali je po meni strašnija, to je afera glasanja iz Bodruma, iz Soluna gde ste krali čak i glasove, izbornu volju itd.
Miroljub Labus, koji je tada bio potpredsednik Vlade, kaže - nije bitno što je glasano iz Soluna, bitno je da je zakon proevropski. To je bio Zakon o radu, koji je ojadio veliki broj građana Srbije, e taj je donet iz Soluna.
Dakle, sve dok ove afere ne dobiju sudski epilog mi ćemo o tome da pričamo i da tražimo da se to reši. Kolika je zarada bila u svim ovim poslovima, u okviru privatizacije ili javnih nabavki, govori činjenica da je onaj vaš gospodin Čume iz sfere čistog kriminala pobegao da bude biznismen, da se bavi asfaltiranjem itd. Postala je zarada čak veća nego u onim klasičnim kriminalnim poslovima. To je valjda svima jasno. Što čovek da ne bude sad gospodin, biznismen itd.
Zašto ove afere nemaju nikakav epilog na sudu? Zato što vas sve drži ravnoteža straha i svi se vi menjate. DOS je u tri navrata na vlasti od 2000. godine, u nekoliko različitih formi.
Evo, sad smo imali primer, kada su Demokratska stranka i G17 prozivali ministra Ilića za autoput Horgoš-Požega, odgovor Nove Srbije je bio – ako vi nastavite sa tom aferom, mi ćemo da kažemo sve za Televiziju B92, kako ste došli do zgrade (to je bilo upućeno G17 plus), mi ćemo da kažemo kako je prodat "Sartid".
I, sve se utišalo, nema više, ravnoteža straha je odradila svoje. Opet je sve gurnuto pod tepih kako bi čekalo neko vreme koje je bolje za Srbiju i koje će moći da pronađe rešenje za sve ove probleme.
Od korupcije se država i društvo brane poštenim ljudima na vlasti, pre svega. Potrebna je, pre svega, i politička volja da se ovo zlo iskoreni. Siguran sam da te volje kod vas nema, a ono prvo neću ni da govorim, sve su rekli ovi primeri koje sam naveo.
Vi nikada to zbog vas samih nećete moći da isterate do kraja. Nikada se nećemo pomiriti sa činjenicom da pokušavate da nenormalno predstavite normalnim.
Vaše je pravo da se zalažete za takav stil ili za takav sistem vrednosti o kakvom ja govorim, a to je onaj sistem vrednosti kad imate jednog komesara koji je došao do ogromnih para, 20 i nešto godina na protivzakonit način, i sad svi građani očekuju da je on u zatvoru ili ne znam gde, navodim vam dakle samo jedan primer, a on osvane u jednom časopisu koji se bavi uređenjem stanova, enterijera, dizajna, kaže, mlad, uspešan čovek, kako je lepo uredio svoj stan. Mladi ljudi koji su pošteni ne mogu ni da dođu do stana, a on može da ima nameštaj iz Italije, Španije i ko zna odakle.
To je nešto sa čim se mi nikada nećemo pomiriti. Obaveza je Srpske radikalne stranke da vas skine sa vlasti i da se borimo za jedan drugačiji sistem vrednosti, koji karakterišu poštenje, moral, čast i solidarnost koji su uvek bili svojstveni građanima u ovoj zemlji, bez obzira koje su vere ili nacije.
Samo ovaj sistem garantuje da će Srbija jednog dana moći da krene putem potpunog oporavka. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku. Reč ima narodni poslanik dr Vladan Batić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kako aktuelna Vlada i njeni ministri poštuju ovaj parlament i izabrane narodne poslanike ili predstavnike, a samim tim i građane ove zemlje, potvrđuje činjenica da ovde nema nijednog ministra, a trebalo bi ih, s obzirom na tačke dnevnog reda, biti nekoliko.
U Srbiji, nažalost, imamo slučajeve gde ljudi umiru od gladi. U Srbiji 400 hiljada dece nema adekvatnu ishranu. U Srbiji je 200 hiljada dece gladno ili je na ivici gladi.
U takvoj Srbiji korupcija dominira, ona je u samom svetskom vrhu. U takvoj Srbiji imamo jedan sloj oligarha, tajkuna, vajnih biznismena, novokomponovanih bogataša, onih koji su, faktički, istinski ili pravi gospodari Srbije. Oni imaju svoj uticaj na vlast, imaju svoje izvođače radova u Vladi među ministrima. Zato ovakve razgovore i vodimo.
Da ne bi delovalo da sam ja pristrasan kada je korupcija u pitanju, neću izgovoriti ništa što sam o svemu tome mislim, nego samo ono što su izveštaji, pisma, molbe, urgencije, traženja Saveta za borbu protiv korupcije.
Molim vas da pažljivo saslušate šta oni koji po definiciji treba da se bave borbom protiv korupcije... Jer, Vlada je svojevremeno osnovala Savet za borbu protiv korupcije, obećavala mu stručne službe, kvalifikovano osoblje, obuku osoblja, kako bi mogao što adekvatnije i nesmetano da vrši svoju funkciju, neometano od bilo kakvih uticaja.
Savet je objektivno jedino antikorupcijsko telo u ovoj zemlji.
Bez obzira na pokušaje od strane aktuelne i prethodne Vlade da se njegov uticaj i ugled u društvu osujeti na taj način što će se formirati neka nova ili druga antikorupcijska tela, bez obzira što je ignorisan, sputavan, diskvalifikovan, Savet je ipak jedina antikorupcijska institucija koja traje od 2001. godine i, ujedno, jedina institucija koja, prema izveštaju "Transparentnosti Srbije", ima adekvatan ugled kada je borba protiv korupcije u ovoj zemlji u pitanju. Dakle, neko ko je kompetentan.
Izneću samo nekoliko primera. Savet za borbu protiv korupcije se 1. decembra 2004. godine, preko svog predsednika gospođe Verice Barać, obratio premijeru Vojislavu Koštunici sledećim dopisom: "Savet za borbu protiv korupcije vas moli da stopirate prodaju poslovnog prostora ZOP-a, koji traje već treću godinu, prema ugovoru sa tadašnjim guvernerom Narodne banke Jugoslavije Mlađanom Dinkićem i besplatno ga koristi privatna banka Nacionalna štedionica. U listu Danas 24. novembra 2004. godine objavljen je oglas za prodaju poslovnog prostora i pripadajuće opreme u državnoj svojini, za koji smatramo da je nastavak jednog od najvećih primera nezakonitog raspolaganja državnom imovinom, o čemu ćete se potpuno uveriti u izveštaju o Nacionalnoj štedionici koji je Savet uradio i koji će vam se dostaviti do ponedeljka." Nije bilo odgovora od strane Vlade ili premijera na ovaj dopis predsednika Saveta za borbu protiv korupcije.
Vraćamo se na nešto što je novijeg datuma: 29. septembar 2006. godine, Savet za borbu protiv korupcije je zabrinut zbog porasta korupcije u zemlji.
To nije samo naša ocena, već su do istog zaključka došle i relevantne međunarodne institucije, kao što su Evropska komisija i Svetska banka. Savet traži sastanak sa premijerom, potpredsednikom Vlade i ministrom pravde. Uzalud. Do sastanka nije došlo. Onda se Savet pismom obraća javnosti i građanima Srbije i kaže da Vlada ne reaguje na molbu i predlog da se održi sastanak da bi se sputala zahuktana korupcija, da apel Saveta za borbu protiv korupcije da se uspostavi vladavina zakona i izgrade nove institucije i nova pravila ponašanja primerena demokratskom društvu, čime bi se stvorio ambijent za obuzdavanje korupcije, nije urodio plodom.
Da ne bih čitao sve, Savet za borbu protiv korupcije ukazuje na par fenomena i kažu - Nacionalni investicioni plan je značajan primer zaobilaženja zvaničnih procedura i davanja dodatnih diskrecionih ovlašćenja grupi ministara, što će dovesti do značajnog porasta korupcije u zemlji.
Sprovođenje plana je već počelo, iako ga zakonodavna vlast nije usvojila, niti su ustanovljene institucije i procedure za njegovo sprovođenje.
To svakako doprinosi pravnoj nesigurnosti i daljem jačanju arbitrarnosti i prevage izvršne vlasti nad zakonodavnom i sudskom, što predstavlja veoma plodno tle za razvoj korupcije. Onda se u drugom delu govori o načinu privatizacije i pogubnim dejstvima i stvaranju ambijenta za pojavu korupcije.
Predsednik Saveta za borbu protiv korupcije 17. januara 2007. godine opet obaveštava javnost o sledećem. Tiče se reagovanja i delovanja Mlađana Dinkića. Oni ukazuju da je atakujući na rad Saveta Mlađan Dinkić pokušao da prikrije svoju ulogu u sledećim nezakonitim radnjama. Znači, ovo je dopis Saveta za borbu protiv korupcije, ja o Mlađanu Dinkiću mislim mnogo gore. 1. Upućivanje deviznih rezervi zemlje u nesolidne inostrane banke pod kontrolom domaćih lica - to je priča o "Evroaksis banci" i Vojinu Lazareviću; 2. ustupanje poslovnog prostora, opreme i kadrova bivšeg ZOP-a Nacionalnoj štedionici i drugim bankama, bez naknade; 3. prodaja poslovnog prostora bivšeg ZOP-a privilegovanim zakupcima po minimalnoj ceni, faktički bez javnog nadmetanja; 4. privatizacija i prodaja Nacionalne štedionice; 5. ustupanje isplate stare devizne štednje Nacionalnoj štedionici bez konkursa; 6. davanje lažnih izjava da je isplaćeno 95% stare devizne štednje, ne naglašavajući da li se radi o broju partija ili o iznosu duga; 7. davanje lažnih obećanja o vraćanju novca sa Kipra; 8. urušavanje državnih institucija; pritisak na rad Komisije za hartije od vrednosti, navodno hapšenje sudija i demontaže sudova, senzacionalističke najave velikih afera. Setite se šta je Mlađan Dinkić govorio za aferu "pancir", da je to pljačka veka, na kraju vidimo da je tužilac odustao, da nema nikakvog gonjenja. Ne. Pljačka veka je ono što je radio Mlađan Dinkić i uvek ona narodna...; 9. Sukob interesa i prekoračenje nadležnosti prilikom prodaje Duvanske industrije u Senti kompaniji "Japan tobako". O vezama Mlađana Dinkića i "Japan tobaka" ja sam veoma iscrpno govorio i podneo prijavu specijalnom tužiocu za organizovani kriminal. Pregovori o prodaji Mobtela, koji bi trebalo da budu predmet ozbiljnog istraživanja; podsticanje korupcije kroz Nacionalni investicioni plan i korišćenje budžetskih sredstava u svrhu predizborne kampanje.
Kaže predsednik Saveta za borbu protiv korupcije: Mlađan Dinkić se kao ministar u prethodnoj vladi najviše protivio borbi protiv korupcije i uspostavljanju jasnih pravila i standarda, da bi izbegao kontrolu svog rada i trošenja budžetskih sredstava. Za tri godine njegovog mandata, kao ministra finansija, nije uspostavljena državna revizorska institucija, iako je zakon donet pretprošle godine. Dinkićevi napadi na Savet su počeli posle objavljivanja izveštaja o Nacionalnoj štedionici, o jednom od primera najveće korupcije posle 2000. godine. Izveštaj je dostavljen i Vladi i tužilaštvu, pa očekujemo da će Dinkićeva odgovornost biti utvrđena u sudskom postupku.
Savet za borbu protiv korupcije ponovo se obraća premijeru 4. juna ove godine i ukazuje šta bi bilo neophodno učiniti da bi se stalo na put galopirajućoj korupciji – uspostavljanje javne kontrole državnih finansija, poštovanje međunarodno priznatih pravila o budžetskom sistemu i poštovanje zakonom propisanih obaveza Vlade; problemi u oblasti javnih nabavki... Onda ukazuje na nedostatak kontrole u finansiranju političkih stranaka; monopolizacija tržišta, kroz loše zakonske regulative; usklađivanje propisa i, kao poseban primer, odluka o davanju koncesije za izgradnju puta Horgoš-Požega. Nema odgovora.
Onda sledi dopis, takođe premijeru, od 20. avgusta 2007. godine, koji kaže da je Savetu za borbu protiv korupcije dostavljeno više predstavki i obimna dokumentacija u vezi sa preuzimanjem preduzeća ''C market'', gde se iznose tvrdnje o nezakonitim dogovorima o preuzimanju akcija u vlasništvu malih akcionara u preduzeću vođenih između potencijalnih kupaca, "Delte" i "Laderne B. V.", i direktora ''C marketa''.
Onda se dalje dostavlja izveštaj o ''C marketu'', koji se navodi kao tipičan primer nesvakidašnje korupcije, gde premijer ove zemlje organizuje sastanak kome prisustvuje dotadašnji direktor ''C marketa'' gospodin Radulović i budući novi vlasnik ''C marketa'' Miroslav Mišković. Ovde se ukazuje da je prvi sastanak održan (i to Savet za borbu protiv korupcije) kod ministra Jočića, koji je obećao bivšem direktoru ''C marketa'' gospodinu Raduloviću da neće biti krivično gonjen ako se napravi dogovor sa Miškovićem. Dakle, to je, u prilogu pismo Slobodana Radulovića, dostavljeno Savetu za borbu protiv korupcije itd. Drugi sastanak je bio pod pokroviteljstvom premijera.
Onda Savet za borbu protiv korupcije objašnjava o štetnim posledicama monopolizacije i ukazuje na to da su u nekim civilizovanim zemljama mnogo rigorozniji antimonopolski zakoni. U Americi je predviđena kazna zatvora od tri godine i alternativna novčana kazna; u Francuskoj četiri godine i novčana kazna; u Engleskoj pet godina i novčana kazna. Odgovora na ovo takođe nema, jer je u pitanju miljenik vlasti, gospodar Srbije.
Konačno, Savet za borbu protiv korupcije je 3. septembra ove godine ukazao na katastrofalne posledice i izvor korupcije nastao zaključenjem ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega i predložio formiranje vladine međuresorne komisije itd. Ali, sve što je Savet za borbu protiv korupcije tražio, zahtevao, činio, insistirao, nažalost, ostalo je mrtvo slovo na papiru. To na najbolji način potvrđuje kakav je odnos aktuelne vlade ili vlasti prema fenomenu korupcije. Opet, to je najelementarniji uslov za ulazak u evropske integracije i uopšte za napredak ovog društva.
Ponavljam još jednom, sve što sam rekao je u izveštajima, dopisima, tekstovima Saveta za borbu protiv korupcije.

Zahvaljujem gospodinu Batiću. Reč ima prof. dr Dragoljub Mićunović, ovlašćeni predstavnik. Izvolite. Snežana, samo da završi profesor, neće on dugo. Izvinite.