Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, a zatim narodni poslanik Ivan Andrić.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi 225. i 226, shodno činjenici da narodni poslanici treba da budu informisani. Moje izlaganje treba shvatiti kao pitanje za gospodina ministra mr Ilića i u neku ruku kao odgovor za sve njegove apologete koji su na ovaj ili onaj način pokušali da opravdaju njegovo delovanje.
Osvrnuo bih se i na ono što je rekao gospodin Srđan Spasojević. On je pomenuo prelaze u Čačku i Kraljevu, kao vrhunsko dostignuće onoga što je uradilo pomenuto ministarstvo. Da li se neko setio da pomene Niš, kao jednu od najvećih železničkih raskrsnica u Evropi?
Malopre je kolega iz Demokratske stranke govorio o istorijskom pristupu železnici, pa ću i ja imati takav pristup. Glavno čvorište u Nišu, nezaobilazno, koje se nalazi u centru Niša, zove se "Triangla" i napravljeno je 1941. godine, napravili su ga Nemci za svoje potrebe. Za ono za šta je Nemcima bila potrebna godina, i to u ratu, nama je potrebno nekoliko decenija.
Niko se nije setio da pita, a ja bih postavio to pitanje, zbog čega nijedan od šest projekata za rešavanje niškog železničkog čvora nije ozbiljno uzet u razmatranje?
Podsetio bih da je, kada je Ministarstvo pokazalo flagrantno neinteresovanje za ovaj problem, grad Niš morao da formira radnu grupu koja je ovaj problem trebalo da pokrene sa mrtve tačke.
U međuvremenu je za gradonačelnika došao Smiljko Kostić, eksponent Nove Srbije, inače persona non grata u SAD, čovek kome je zabranjen ulazak u SAD i koji je persona non grata i u nekim zemljama Evropske unije. Dakle, kada je on postao gradonačelnik Niša, totalno je zamrlo interesovanje za ovo pitanje, ovo pitanje niko ne postavlja, rešenje se i ne nazire. Zbog toga želim da se ovo shvati kao pitanje za gospodina ministra i kao odgovor svima onima koji su njegove apologete.

Reč ima ministar za infrastrukturu Velimir Ilić.

Gospodine poslaniče, mislim da vi niste upućeni. Što se tiče projekta obilaznice oko Niša, izgradnja je u toku. Najveće investicije na železnici bile su u niškom regionu. Protekle tri godine Niš je dobio 18 mostova na koridoru Niš - Dimitrovgrad, potpuno novih, izgrađenih; rekonstrukciju kompletne pruge Niš - Dimitrovgrad; kompletnu promenu infrastrukture; novu železničku stranicu u Dimitrovgradu; rekonstrukciju svih usputnih, jer to je Koridor 10 i to je imalo prioritet. Najveće investicije bile su na tom pravcu. Neću sa vama da polemišem, ne želim da polemišem.
Želim mladoj dami iz Kragujevca da odgovorim. Najveće investicije na putevima u jednom regionu bile su u Kragujevcu. Iz svih pravaca urađeni su potpuno novi putevi. Nemojte zamajavati, mlada damo, puni ste neke mržnje, neke žestine. Od svega što su Kragujevčani tražili nijedan projekat nije odbačen. Od Batočine je sve rekonstruisano, urađeno je pet kilometara prema Batočini, kompletno do Vraćevšnice, do Milanovca, kompletno do Knića, a sada se privodi kraju do Kraljeva, do Mrčajevaca, u svim pravcima je sve završeno. Sve gradske saobraćajnice su rekonstruisane. Kragujevac ne možete saobraćajno da prepoznate u poslednje dve godine.
Prema tome, vi samo pričajte, a ja ću da radim. Narod je rekao svoje i reći će svoje. Nemojte da ste mnogo, vi "čedinci", nestrpljivi. Vi nikada nećete biti na vlasti. Vi nikada nećete biti ni u jednoj vladi. Vi ste, to vam iskreno kažem, veliki problem Srbije i srpskog naroda. Zna narod šta radi. Prošli ste sada malo u toj grupaciji, kada ste se okupili, a ne znate ni vi ko vam je tu gazda, i ravnogorci i "eldepeovci", da ne pričam.
Mladi gospodine, vi ste rekli da ne želim sa vama... Ne želim sa vama, znam vaše dodatne kvalitete koje imate i ne želim sa vama da imam nikakav kontakt. Ja nisam iz vaše priče. Vi imate svoje društvo. Prema tome, bićete zadovoljni. Vi imate Žarka Koraća, on je vaš partner, nisam ja.
Meni je drago što nisam u vašoj priči. Nemojte da se ljutite. Ja ću da vas slušam, sedeću i slušaću vas dokle god hoćete, neću da se ljutim i uopšte ne reagujem, videli ste i sami.
Samo želim da podsetim mladog gospodina Čedomira Jovanovića. Gospodine Jovanoviću, sećate se koliko ste me puta molili da vam pomognem, sećate se 5. oktobra kada ste me jurili i rekli "Iliću, ne daju mi da montiram ozvučenje, pomozi mi" itd. Sećate se, gospodine Jovanoviću, da sam prema vama bio tolerantan, i na DOS-u i uvek. Bili ste mi simpatični. Vidim da ste otišli skroz u drugu stranu. Ne znam šta je sa vama, toliko ste puni mržnje.
Polako, biće izbori, kandidujte se. Vaša partija će dobiti ono što zaslužuje, svi ćemo mi dobiti ono što nam narod bude dao. Zato, gospodine Jovanoviću, nabrojte jednu stvar koju ste kao potpredsednik Vlade Srbije uradili, sem ovog pešačkog prelaza, u svoje tri godine mandata. Ja vam kažem, tri hiljade kilometara puteva u Srbiji, to narod zna i neće da zaboravi.

Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, član 226 – narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje itd., da sada ne čitam. Dakle, da kažem ono zbog čega sam se i javio, zahtevam da ministar bez portfelja, zadužen za Nacionalni investicioni plan, gospodin Dragan Đilas, objasni šta je bio odgovor i kakav je epilog slučaja koji je sam otvorio 17. oktobra 2005. godine, kada je poslao jedno pismo predsedniku srpske vlade Vojislavu Koštunici.
Dakle, citiraću to pismo i objasniću zašto je to važna informacija za sve poslanike u Skupštini dok još traje ova tačka dnevnog reda.
"Zato molim da mi predočite ko i na koji način vodi JP Železnica Srbije, s obzirom da je njen direktor Milenko Šarančić prošle sedmice izneo niz laži obmanjujući poreske obveznike, građane ove zemlje, od čijeg se novca Železnica Srbije i finansira". Đilas u pismu pita: "Kako je moguće da se potpiše ugovor o nabavci vozova i lokomotiva iz Slovenije i Švedske po hitnom postupku, a da se ignoriše jedino nadležna Direkcija za javne nabavke" itd.
Mislim da se svi sećaju. Mislim da je jako važno da odgovor na ovo pitanje svi narodni poslanici dobiju dok još traje rasprava o ovoj tački dnevnog reda, iz prostog razloga što se od nas traži da tim istim ljudima ponovo omogućimo da nekakav novac koriste.
Molim vas da insistirate kod tog ministra da što je pre moguće dobijemo odgovor šta se to promenilo, pa on danas veruje, i poslanici partije iz koje je gospodin Đilas takođe od nas traže da glasamo, da poverimo neki novac, iako mi ne vidimo ili možda nismo dovoljno sposobni da vidimo šta se to promenilo.
S obzirom na to da su javna preduzeća... Gospodine Albijaniću, da li hoćete ovde, ja vas ne razumem...
(Predsedavajući: Samo nastavite, gospodine Andriću.)
Smetate mi. Znači, tražimo odgovor na ovo pitanje, s obzirom na to da ta stranka od nas traži da se opet poveri novac, a prošle nedelje su opet podeljena javna preduzeća po feudalnom principu i sigurni smo da niko iz DS-a neće moći da nam da garanciju da će moći da kontroliše kako je taj novac trošen. Da očekujemo kontrolu od pripadnika medija takođe nije moguće, pošto mislim da se većina njih u ovom trenutku plaši da gospodinu Iliću postavi neko pitanje. Molim vas da odgovor od gospodina Đilasa dobijemo što je moguće pre.
Vas, gospodine Albijaniću, molim da kada neko ima ovakve aluzije kakve ima gospodin ministar, magistar, prema narodnim poslanicima, ubuduće to sprečite, jer vi ste odgovorni za funkcionisanje sednica Narodne skupštine i za održavanje reda u sali. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, a zatim narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226. Zamolio bih gospodina ministra da mi odgovori na ono prethodno postavljeno pitanje koje je bilo vrlo učtivo, a tiče se prosečne brzine vozova u Srbiji od 44 km na sat. Radi vaše informacije, to je inače prosečna brzina biciklističke trke "Tur d Frans". Znači, vozovi u Srbiji idu brzinom bicikla. Da li znate, gospodine Iliću, da je to inače sedam puta sporije nego što idu vozovi u zapadnoj Evropi, a čitali smo prethodnih dana u novinama da se planira da se ta brzina sa 300 km podigne na 450 i 500 kilometara. To su fakti.
Jedno pitanje: da li vam je poznato, gospodine Iliću, a taj podatak sam dobio od direktora Direkcije za imovinu, da se 18% državne imovine nalazi u posedu železnice. Osamnaest posto. Da li vi znate koliko je to para? U mnogim gradovima to je u centru gradova, od Beograda, pa redom, recimo, bivša trasa pruge popularnog "Ćire", zaraslo u trnje i korov, deponija smeća. Zar nije bolje da se to proda, nego da se uzimaju skupi krediti i da se zaista u nekoj perspektivi, možda dalekoj, i napravi neka brza železnica u Srbiji.
Ovako, čini mi se da bi najbolje bilo da se postojeća železnička mreža pretvori u muzejski eksponat, da dolaze turisti iz celog sveta i, pošto više nema Divljeg zapada, da se podsete kako se nekad na Divljem zapadu odvijao železnički saobraćaj, a i Bili Kid je tu. Hvala.

Reč ima ministar za infrastrukturu gospodin Velimir Ilić.

Izuzetno cenim gospodina Batića i njegove napore da pomogne železnici da bude bolja. Evo, ja ću da mu odgovorim na ovo pitanje koje je postavio.
U Evropi postoje samo dve pruge koje imaju brzine preko 300 kilometara na sat: jedna je Pariz - London i druga je u Nemačkoj. To su samo dve pruge. Prosečno, najveća brzina na prugama u Evropi je 150 km na sat. Molim vas, to su podaci, gospodine Batiću.
Druga stvar, tačno je da su kod nas brzine male, ali je EU, kada je komisija izvršila pregled pruga u Srbiji, tražila da se jedan deo pruga u istočnoj Srbiji, u centralnoj Srbiji izbaci iz saobraćaja, jer nema prevoza, ne želi da se investira u te pruge. Mi smo razgovarali sa lokalnim vlastima i lokalni čelnici su tražili da te pruge ostanu u saobraćaju; te pruge nisu rekonstruisane, jedan deo pruga u Vojvodini, jedan u istočnoj Srbiji, na jugu Srbije i centralnoj Srbiji. Te pruge imaju mali saobraćaj i smanjuju znatno brzine.
Inače, pruge na koridorima imaju brzine koje su sasvim pristojne za ovaj deo, pruge na koridoru 10, pruga Beograd – Bar, sasvim pristojan saobraćaj. Mi činimo napore da popravimo. Do Užica je pruga rekonstruisana, to su izuzetno velika sredstva. Ponavljam, kompletna rekonstrukcija pruge je negde 80% od cene izgradnje nove pruge. Moramo da rekonstruišemo i sve tunele u Srbiji. Tunele na koridoru 10 jednim delom smo rekonstruisali, ostalo je na pruzi Beograd - Bar.
Prema tome, za sve ovo potrebna su izuzetno velika sredstva. Srbija nema ta sredstva. Videli ste, u NIP-u nijedan dinar nije odvojen za železnicu. Zašto? Rečeno je da ćemo železnice raditi, jer na tome EU insistira, kreditnim linijama. Zato i idemo na ove kreditne linije, da to stanje popravimo.
Nema smisla sada pričati ovde priče. Tema je vrlo interesantna. U sistemu železnica radi 150.000 ljudi. Ceo metalski kompleks je vezan za sistem železnica. Prema tome, izgradnja 1000 vagona mnogo znači za Srbiju. Zaposliće mnoge firme koje se time bave.
Želeo bih da odgovorim jednom od poslanika koji je rekao da godinu dana nije urađeno, da se čeka itd. Nažalost, mi nismo imali zasedanje parlamenta preko pola godine i nije moglo da dođe na dnevni red. Da je Skupština radila uredno, do ovih kreditnih linija došlo bi znatno ranije i mi bismo već bili u fazi rekonstrukcije i izgradnje. Prema tome, tema je vrlo interesantna i tu može da se priča štošta.
Gospodine Batiću, kada ste vi bili ministar u Vladi Republike Srbije železnica nije uopšte radila. Ovo je izuzetno veliki pomak. Svakog meseca bili su štrajkovi od 15 do 20 dana u proseku. Prema tome, pustite da se ovaj posao odradi i on će se odraditi onako kako treba. Znaju građani Srbije da je železnica problem, ali železnice Srbije će stati na noge, i već staju. Molim vas lepo, nije taj pomak veliki, jer za velike pomake potrebne su velike pare.
Tačno je da treba još da se završe neke pruge, kao što je Loznica - Valjevo, ali za to treba 200 miliona evra.
Pitanje je kako i na koji način obezbediti tolika sredstva. Vi znate koliko košta jedna lokomotiva. Kada smo mi došli, ova prethodna vlada i ova sad, Srbiji je trebalo 2,5 hiljade vagona odjednom, Srbiji je trebalo 50 lokomotiva odjednom. To su izuzetno velika sredstva.
Za ove kreditne linije smo se borili, pravili studije, imali više razgovora, sastanaka, ubedili banke, vodili na lokalitete da to pogledaju i pregledaju i, evo, to se dovelo do kraja. Ponavljam, bilo je pre toga kreditnih linija; oko 200 miliona evra je utrošeno na rekonstrukciju koridora 10, znači Beograd - Užice i koridor 10 Niš - Dimitrovgrad i ovaj deo prema Nišu. Rekonstrukcije teku po programu koji rade Železnice, ali program mora da se poštuje da bi se saobraćaj prebacivao na druge pravce, onda se mora ulaziti u fazu da se radi deo po deo. To je program koji sprovodi Vlada Republike Srbije.