Dame i gospodo narodni poslanici, pretvaranjem Vlade Srbije u feude, koji se nazivaju ministarstva, doveli ste nas u situaciju da ovde mogu samo šizofreni ljudi da razmišljaju, govore o zakonima, odlučuju kako će da glasaju.
Mi smo sada čuli kritiku od jednog poslanika Nove Srbije na račun onih koji kritikuju zakon i on kaže, kritikujete ga samo zato što je ministar Velimir Ilić predložio zakon. Istovremeno on jedini put izađe za govornicu da hvali zakon kada njegov ministar predloži zakon. U čemu je razlika?
Prvo, železnica je uvek bila pod brigom države i u svojim diskusijama, napadima na prethodni režim, nikada niste rekli da ni on nije brinuo toliko koliko je mogao. Železnica je izvor i nevolja, ali i profita.
Nevolje su jasne. Vi sada hoćete do 2020. godine da terate lokomotive 160 km na sat, a od momenta kada je ovaj sporazum potpisan prošla je godina i možda četiri ili pet meseci i ništa još nije urađeno. Tako prolaze godine. Mi to ne možemo da stignemo, daj bože, voleo bih, ali bi jedan budžet bio sasvim dovoljan godišnji da železnice dovedemo u red.
Zašto govoriti protiv ovoga? Samo zbog ministra. Inače, ratifikacije, sporazumi o jeftinim kreditima, prilagođavanje naše zemlje svemu onome što znači svet, ne kažem namerno Evropa, nego svet, ne može da naiđe na neku veliku osudu.
Ali, vi ovde ova dva zakona, ove dve tačke dnevnog reda predstavljate kao spomenik Velimiru Iliću i nagonite druge poslanike da vam o Velimiru Iliću kažu ono što oni misle. I pretvorili ste raspravu u raspravu da li Velimir Ilić može da bude ministar ili ne.
Po tome koliko može da radi, on može da bude ministar. Po tome kako živi i kako se ponaša, ne može da bude ministar. I eto priče, vi ćete ga hvaliti kako radi, a mi ćemo ga napadati kako živi i kakav utisak ostavlja u javnosti. I pretvaramo Skupštinu u priču o pojedincima. Za vas je Vlada skup pojedinaca koje treba hvaliti ili napadati, koji troše državni novac kao svoj.
Gospodin Velimir Ilić u svom ministarstvu, oškrbljenom za ono što mu je uzeo Đilas, troši novac kao svoj. On nama juče kaže, napravio sam toliko i toliko kilometara puteva, a vi svi ćutite. Niko nije napravio. To Srbija pravi. Možda bi neko drugi napravio bolnicu, možda bi neko drugi nešto drugo uradio s tim novcem. Ministarstvo je dobilo toliko novca, treba ga rasporediti pravilno, pa u čemu je tu zasluga ministra.
Zašto idete po selima i pričate, napraviće vam Velja put, napraviće vam onaj. Napraviće narod sam sebi put, a na Velji je da taj novac ne bude pokraden, to nije uspeo da spreči, ne bude ludo trošen, i to nije uspeo da spreči. Otkrili ste mu aferu oko naplate putarina. Ne daj bože da počnu da stavljaju rampe na pruzi, da se naplaćuje vozarina na pruzi, koliko bi tek kriminalci pokrali para.
Kako može da bude da se uopšte ne osetite prozvanim vi iz Nove Srbije, koji napraviste tolike puteve, zbog toga što su vaši činovnici krali naplaćujući putarine na tim putevima?
Sa ove govornice ministar Ilić je rekao da dovodi generala koji će da zaustavi krađe na naplatnim rampama. Taj general je sada u bekstvu, jer mu je javljeno iz Ministarstva, dok se vraćao iz Bosne, da uopšte ne dolazi u Srbiju, produžio u Crnu Goru, koja ga krije ko majka svoje dete.
Srbija ne traži da on bude izručen, pobuniće se Velja, izaći će iz Vlade. Tako vi tretirate ovu našu Srbiju, tako tretirate Vladu, tako tretirate budžet, za koji mi jedva izdvajamo novac. Posvađate se u Vladi koliko će koje ministarstvo da dobije, jer to je snaga stranke i samo gledate koliko će stranka biti jaka, koliko će novca iz budžeta da potroši i hoće li televizije da je prate kada taj novac bude ulagala u državu kao svoj lični privatni novac.
Ili se čovek lepo oseća kada tamo na klizištu kod Trstenika ministar Velimir Ilić, s kamerama, i oni mu kažu, evo ovde ovaj put više nemamo, odnelo ga klizište, a on telefonom, pred kamerom, zove i kaže - sutra ujutru projekat, a prekosutra počinju radovi.
Malo sam te građevine radio, samo 15 godina. To traje godinu dana, a ne noćas projekat, sutra počinju radovi.
Ali, može, Velja sve može. Kampanja u Kraljevu, Velja dolazi i kaže - dobićete put od Drlupe do Godačice. Eno pola puta urađeno, uradio Velja pola puta; došo, obećo i uradio. Ne može Srbija tako da funkcioniše, zato što je njegov kandidat. Ne može tako da funkcioniše Srbija.
Ne može Velimir Ilić da obećava koji će put da bude urađen, koji neće. Ne može Koštunica da obećava šta će da uradi, šta neće. Ne može onaj da obećava šta oće onaj, šta neće. Jesmo li mi država ili smo skup stranaka koje su na vlasti?
Šta fali da prilagodimo železnice, da idu i ti evropski vozovi. Ne daj bože, uplašili bi se kada stignu do naših pruga. Hoće li ijedan njihov voz, verujem da pretovaraju vozove, uopšte ići kod nas. Ne znam, plašim se kada vidim voz. Kao u Kragujevcu, jeste li ste videli nekada voz od jednog vagona? To u Kragujevcu ima. Zaustave rampu, čekam, čekam, 10 ili 15 minuta u Stanovu, prođe jedan vagon, sam, sam za sebe ide. To je onaj danski kraljevski, koji je nekad bio opevan u našim serijama, dnevni voz za Kraljevo, zvali su ga - Danski kraljevski voz.
Znam, mnogo je lepše praviti puteve, mnogo je lepše tu sticati poene za svoju stranku. Na železnici se to teško stiče, posebno ako imate neka dugovanja, pa ta železnica služi u stvari da se prebijaju dugovanja.
I sad nam ovde hvalite ono što nije urađeno na železnici. Pričate o nabavci vagona, pa lepo, neka fabrika u Evropi će napraviti i te vagone za nas.
Zašto mi ne možemo da pravimo te vagone? Jer ste upropastili fabriku. Fabriku, koja je svoju godišnju proizvodnju recimo Mjanmaru prodavala, unapred naplaćivala proizvodnju, a sada ne može ni za Mjanmar, a nekmoli za Srbiju da pravi vagone.
Sve ovo je lepo, dobiješ kredit i stranci dođu, uzmu ti taj kredit, prvo uzmu procenat što su dali kredit, pa ti odrede ko će da troši taj kredit, pa ti odrede i ko će da ti proizvede robu da potroši taj kredit. Mi ništa nemamo što bismo iz tog kredita iskoristili za svoju privredu.
Dobićemo vagone, za koju brzinu sad, recimo, ako dobijemo ove godine, za koju brzinu naručujete vagone, za 160 kilometara ili za 45. Sramota vas je da naručite za 45, a šta će vam onda za 160, taj je dva ili tri puta skuplji od onoga. I sve tako unedogled. Iz dana u dan u ovoj skupštini mi slušamo predstavnike političkih stranaka, a ne predstavnike Vlade, i to mnogo boli.
Zato, gospodine ministre, ovo čačkanje između vas i narodnih poslanika, i zato ste uspeli sinoć da budete toliko isprovocirani, da otkrijete i onu negativnu stranu svoje ličnosti, na koju mi ukazujemo iz dana u dan. A i negativnu stranu DOS-a, jer je bilo zaista zanimljivo čuti da ste vi pijančili u Moroviću, da ste vi iz DOS-a pijančili u Moroviću.
Mogao bih drugu iz vojske da kažem - sećaš li se one naše pijanke kad je istekao vojni rok. Al da kažem nekome ko je bio predsednik Srbije - sećaš li se ti one naše pijanke? Ovde više nikoga nije sramota za ono što radi. Jer je ta pijanka bila u znak proslave što je uhapšen Slobodan Milošević? Našli ste razlog zbog čega ste pijančili. Nego vama i ne treba razlog. Vi pijančite iz dana u dan, razlog je pijančenje, a pijančenju ne treba nikakav razlog.
Dakle, gospodin Šami me je pitao malopre da li ćemo da glasamo za ovo. Pitam ga, a da li ste ikada u SRJ u Skupštini videli da glasamo za nešto ovako? Ima vas 126, zadužujete se, modernizujete, ispravljate, glasajte. Glasajte za to. Ne očekujte naše glasove.
Nekada nismo ni diskutovali. Ponekad nećemo ni diskutovati i to opet zavisi od političke stranke koja to predlaže. Ima ovde nekih stranaka i nekih ministara kojima i ne znaš ni šta da kažeš. Juče nisam ni poznao onu što kaže da je ministar, mislio sam da će da hvata beleške, ona kaže da je ministar.
Šta sad njoj da kažeš kada dođe ovde da predstavi neki zakon? Poštanska štedionica, svaka ti čast. Pa dobro, bar ne pijančiš po Moroviću. Ali, ima ministara koji iritiraju, izazivaju na potpuno drugačiji vid diskusije nego što to priliči ovoj Narodnoj skupštini.
Dakle, modernizujte, dižite, gradite, to radi Velika Srbija. Nova Srbija nam izgradi zemlju, Nova Srbija nam pravi puteve, Nova Srbija nam pravi železnice, Veljo napravio put, Veljo podigao dom, Veljo pokrio kad je odneo vetar, sve Veljo, stigao Veljo svuda.
Da smo mi na vlasti, Vlada bi radila, Skupština bi donosila zakone, ne bi bio ni Pera, ni Mika, ni Laza, ni Veljo, ni Toma, nego bi bila Srbija. Ali, vi to ne shvatate.
Bili smo mi na vlasti, ministre, slažem se, u to vreme ti si bežao i krio se po šumama i manastirima da te slučajno ne uvate. Ponavljamo ono što sam rekao, i Šešelj i ja smo znali gde se kriješ i nismo nikome rekli, da te ne bi uvatili. Gospodine ministre, ti danas ovde ne bi sedeo. Ali, to nije osnov moje diskusije.
I tada kada smo bili na vlasti ne stidim se nijednog trenutka, nijednog sekunda, ni stranka se toga uopšte ne stidi. Ne biste se ni vi stideli kada bi vam odrezali, vašem ministarstvu, ono što treba da uradi i kada biste vi to uradili. Ne treba vam ni pompa, ni vaši poslanici da o tome pričaju. Srbija bi znala da ste to uradili. Ali, vi ste ko ona krava što da mleko, pa ugazi balegavom nogom, pa pokvari mleko.