Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić. Podsećam vas da Srpska radikalna stranka  ima još 17 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS danas su imali priliku da građanima Srbije ukažu na veoma bitne stvari, kada je u pitanju obaveza koju ispunjavaju građani Srbije prema državi, to jeste šta to plaćaju sve poreski obveznici.
Kada pogledate kao ustavnu kategoriju Zaštitnika građana predviđenu u novom Ustavu, možete odmah u predlogu ovog akta, u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji videti da imate 18 načelnika i šefova odseka. Šta to znači? Imate više rukovodilaca nego u bilo kom društvenom preduzeću.
Kada pogledate unutrašnje uređenje, u članu 2, za obavljanje stručnih i administrativnih poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana obrazuju se sledeće osnovne unutrašnje jedinice: sektor za postupanje po pritužbama, sektor za unapređivanje ljudskih i manjinskih sloboda i prava, treće, sektor za opšte poslove.
U sektorima se obrazuju uže organizacione jedinice - odeljenja i odseci. Imate sektor za postupanje po pritužbama. U sektoru za postupanje po pritužbama obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice: odeljenje za ljudska prava i slobode i prava lica lišenih slobode, odeljenje za rodnu ravnopravnost, prava deteta i prava osoba sa invaliditetom, odeljenje za prava nacionalnih manjina, odeljenje za dobru upravu i odeljenje za savetodavnu pravnu pomoć.
Kada pogledate samo ovo što je normirano, predviđeno i propisano u članu 5, videćete da se ovde stvari ponavljaju. Vi danas imate inflaciju ove administracije, da je mnogo rukovodilaca, da će poreski obveznici da plaćaju u stvari funkcionere.
Ono što je bitno, u članu 138. Ustava Republike Srbije propisano je šta to radi Zaštitnik građana.
Kaže: ''Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.''
Pozivam gospodina Jankovića da podnese izveštaj Narodnoj skupštini otkako je formirana ta institucija i on postavljen na tu funkciju, da podnese izveštaj u kojim javnim preduzećima je izvršio kontrolu i koji su mu nalazi.
Kako je on mogao da kontroliše, da li mu je omogućeno ili nije omogućeno i da li je on kontrolisao ili nije. Ako jeste, kakvo je stanje zatekao.
Samo u Skupštini grada Beograda, na teritoriji grada Beograda u svim opštinama, da li je, pošto mu je tu i sedište i tu mu je blizu, ne treba mu ni bicikl, niti mu treba automobil da ide, da podnese izveštaj i da kaže kakvo je stanje. Stanje je takvo da ne ulazi budžetska inspekcija da kontroliše potrošnju utroška budžetskih sredstava.
Prema tome, imate dame i gospodo narodni poslanici, priliku da se ovo skine sa dnevnog reda. Srpska radikalna stranka neće glasati za inflaciju raznih administrativnih subjekata, koji su i te kako opteretili budžet građana Srbije. Iz ovog budžeta do lakata zavlači se ruka poreskim obveznicima.
Ako su lični dohoci, prema nekim našim saznanjima, i do 160.000,00 dinara, danas su narodni poslanici istakli i govorili o tome, i podsećali narodne poslanike, a i podsećam i ja u ime SRS građane Republike Srbije da je ovo neprihvatljivo, da je ovo bezobrazluk, da je ovo sramota, da ova Skupština ne može da stane iza ovakvih predloga, jer ovo je apsolutno pljačka poreskih obveznika.
Koliko onda imamo činovnika u ova dva resora, to jeste kod ovog Zaštitnika građana? Kada vidite po broju izvršilaca, to je veća institucija od Vrhovnog suda Republike Srbije, veće plate nego sudija Vrhovnog suda Republike Srbije. Molim vas, da li je moguće da prihvatimo ovakve nameštenike i državne činovnike; nije moguće.
Dame i gospodo, opreza radi razmislite, ovo ne možemo da prihvatimo, srpski radikali štite interese svojih građana i poreskih obveznika, a ove nameštenike nameštajte tamo negde na neka druga mesta, ali nemojte da povećavate administraciju da građani moraju da plaćaju nešto što ne moraju.
Do sada nismo plaćali njih, ni sada nam oni ne trebaju, ako nam trebaju to treba svesti na najmanji mogući nivo, pet-šest činovnika i ništa više, a ne ovde stotinama i stotinama njih će da bude, sekretarice, načelnici, šefovi odseka, generalni sekretari, o bože sačuvaj, šta je ovu Srbiju zadesilo. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Petru Jojiću. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, on je poslednji prijavljeni na listi diskutanata. Preostalo vreme za gospodina Krasića je 10 minuta i tri sekunde, ako bude imao još nešto.

Dobro je što je objedinjena rasprava o ova dva predloga, koja se nalaze na dnevnom redu, tih akata o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u ovim novim organima, organima koje je na neki način regulisao novi Ustav Republike Srbije, organima koji su nam potrebni, a i nisu nam potrebni.
Oni su nam potrebni ako ispunjavaju svoju ustavnu funkciju, a nisu nam potrebni ukoliko ne ispunjavaju ustavnu funkciju.
Da li ova dva organa mogu da ispunjavaju ustavne funkcije? Ne mogu. Zašto ne mogu da ispunjavaju te ustavne funkcije? Ne mogu iz jednog prostog razloga što oni koji su napravili puč nisu ni mogli drugačije da osmisle implementaciju, harmonizaciju sa nečim imaginarnim što postoji na Zapadu na drugačiji način nego na nakaradni način.
Samo da vas podsetim, mi već pet godina vodimo borbu protiv ovog demokratskog bloka, koji još samo nisu napravili agenciju za liftove, za kiselu vodu, za ptičice i za prekogranični let ptica pevačica. Za sve drugo su napravili agencije.
Kako su to radili, imali su prilike građani Srbije da slušaju u direktnim prenosima sednica Narodne skupštine, gde smo iznosili kritike na takav koncept organizacije države i društva. Ne sporim da tako nešto postoji, ali nema te države gde postoji tako brutalan način kao što je to kod nas urađeno.
To je nama predstavljeno kao zadnji krik demokratije i kao uslov za što skorašnjiji ulazak u EU. Neće nas tamo ta EU, to sam vam rekao još pre pet-šest godina, ali vi se ne obazirete na to, jer vam je priča o EU dobra iluzija koja može da vara građane.
Samo da vas podsetim, i pučisti su imali neke svoje parole. Jedna od tih parola je bila "skupa i glomazna državna administracija". Ne postoji skuplja i glomaznija državna administracija od kada su demokrate došle na vlast.
Samo da vas podsetim da u nastojanjima da predsednik Republike poboljša svoj položaj, dosetio se da napravi Narodnu kancelariju. Znate i sami, nje doduše više nema kao pozicije u budžetu sa tim nazivom, ali se iza toga kriju neka sredstva. Samo da vas podsetim da neko ko važi za medijskog magnata, bio je direktor te kancelarije. Hvalio se tuđim parama, delio nešto, evo ga, danas je neki ministar za neki NIP.
Znači, kada su u pitanju demokrate nepogrešivo postoji neka zakonomernost. Tamo gde su pare, gde je vlast, gde je pozicija, ukoliko ih nije pretekao G17 plus, nalaze se demokrate. To je prepoznatljivo.
Sad sam baš čekao da mi se javi, uspeo sam u tome, javio mi se, sad smo prešli na jednu novu fazu. Ona je krenula kada su demokrate drugi put ušle u vlast.
Ona je prepoznatljiva po tome što se na listi DS nalazi mnogo više predstavnika nevladinih organizacija, špijunskih službi, jeste, to kaže i gospodin Šami, potvrđujete i vi, znači, nalaze se oni koji su godinama finansirani iz inostranstva, školovani u Segedinu, Budimpešti i da ne ređam te lepe lokacije.
Za šta su školovani? Pa, da unište državnu strukturu Republike Srbije. To temeljno rade sedam godina.
Ali, pošto su ovi iz inostranstva shvatili da ovi ovde, njihovi predstavnici, demokrate, poprilično kradu ta sredstva, onda su rekli - sad ste na vlasti, ne možemo mi da vas finansiramo iz inostranstva.
Sada uzmite sve ovo što je nevladin sektor i ubacite u vlast i obezbedite da država finansira svoje neprijatelje. Tako da građani Srbije sada finansiraju, je l' sam iz vašeg pogleda zaključio da se čudite, mislite da nije tačno ovo što sam rekao?
Pa gde vam je onaj Miloš Todorović? On beše iz onog Cesida, jedan plus jedan jednako dva. Svi oni su smešteni u državnoj strukturi. Novinari Studija B - svi su smešteni u nekim državnim strukturama. Neki borci za ljudska prava, navodno, kao nevladin sektor, sad su u DS, sad se bore za ljudska prava na drugačiji način.
''Otpor'' je ceo u DS. Otpor sada kontroliše DS, da ne zabrljaju nešto. Tako je i sa ovim poverenikom i ovim zaštitnikom. Zamislite, oni čak imaju i kabinete, a prema Zakonu o državnoj upravi ili nekom od tih zakona, kabinet može da ima samo predsednik vlade ili potpredsednik vlade, i neću dalje da idem, zato što kod kabineta potpredsednika vlade digli ste uzbunu do planetarnih razmera.
Znači, nevladin sektor se uselio u državnu strukturu, u državne organe i onda možete da zamislite kako ta zaštita izgleda. Da ne idem u ovom obrazlaganju u neke nevladine organizacije, koje možda i nisu toliko javnosti poznate, uzeću nekoliko karakterističnih primera.
Imate jednu nevladinu organizaciju to je Fond za humanitarno pravo. Na čelu tog fonda se nalazi Vojin Dimitrijević, ali on je ispilio svoju kapilarnu strukturu, on je od 1963. taj agent, to nije ništa novo, to se zna odavno.
E sad, ono što je brend te organizacije je, naravno, Nataša Kandić. Vidite, ta gospođa se kreće po sudovima, štiti ljudska prava, zvanično je predstavnik oštećenih, a ona nema veze ni sa pravnim fakultetom, niti pravno lice može da zastupa, a ona je tu prisutna da preti, pa ako joj se neki sudija ne sviđa, taj više ne može biti sudija, ako joj se neki policajac ne sviđa, ona mu izdeli šamare u strahu i niko ne može da vodi postupak protiv nje.
Samo da vas podsetim, vas iz nevladinog sektora, velike borce za slobodu, za demokratiju, imamo još jedan karakterističan primer velikog borca, koliko se mnogo bori za demokratiju i za slobodu, toliko svakim danom sve više i više raste. Mislim da se zove Miljenko Dereta, samo što ne eksplodira, jadnik. Samo što ne eksplodira od prevelike brige i sekiracije za pravna građana Republike Srbije.
Vidite, to građani Srbije sada finansiraju. Kako? Preko Vlade Vojislava Koštunice. Da li on može njima da kaže - dosta, potaman, pomerite se, ne može više? Ne sme.
On može čak i Ameriku da napadne u svojim svakodnevnim saopštenjima, ali Natašu Kandić ne sme ni mrko da pogleda.
Ovom zemljom gazduju nevladine organizacije i rekao sam prošli put da najbolji propis koji reguliše nevladine organizacije je propis Burme i propis Rusije. Burma je to zabranila pošto je pustila nekoliko meseci da vidi o čemu se radi. Kada su videli da su to sve špijunčine koje treba da unište državu, oni doneli propis i zabranili. Kada je u pitanju Rusija, čuli ste i sami, Putin shvatio, za razliku od Jeljcina, šta se krije u tom grmu.
Ako su to nekada radili krijući, danas to rade javno, ako su nekada radili sredstvima iz inostranstva, danas rade sredstvima građana Republike Srbije.
Tako da, ako se žalite, borite za neko svoje pravo, idete pravo kod čoveka koji vam je ugrozio pravo, pa da li je on poverenik, da li je on zaštitnik, da li se on nalazi u nekoj agenciji, da li se nalazi u nekom ministarstvu, sve i svašta se nalazi, a naročito oni ljudi koji nikada neće ni da čuju za vašu muku i koji nemaju ni bilo kakvih dilema oko toga da li treba običnom građaninu da se pomogne ili ne.
Uspavaće vas jednom lepom pesmicom, jednom kaficom, da duboko saučestvuju sa vama u vašem bolu, ali da je komplikacija velika u državi, pošto je ona izuzetno razuđena, kapilarna, sa nadležnog na nadležnog, od nenadležnog do nenadležnog, vaše pravo neće biti rešeno, a oni će biti finansirani.
Zapad, naravno, ima da pohvali, eto, postoje institucije u Republici Srbiji. One selektivno funkcionišu. Funkcionišu kada treba da se udari po opoziciji.
Gospodine Mrkonjiću, da li mogu još jedno pitanje ili treba da se javim.

Pošto ste poslednji diskutant, izvolite, imate još tri minuta.

Vidite, poštujem ono što ste rekli.
Gospodine Mrkonjiću, naravno, koristim ono pravo koje dozvoljavaju članovi 225. i 226, vi se sećate da sam već dve i po do tri godine stalno postavljao pitanje - kada će policija da uhapsi Mlađana Dinkića.
Danas sam dobio odgovor od gospodina koji se potpisuje sa faksimilom. Zove se neki Dragan Jočić.
Kaže ovako - kada će MUP uhapsiti Mlađana Dinkića? Sada faksimil odgovara: ''Ovo ministarstvo ne raspolaže saznanjima u vezi zakonskog osnova za postupanje u skladu sa delokrugom i ovlašćenjima, a na koje se odnosi poslaničko pitanje.''
E sad, gospodine Mrkonjiću, verovatno se smeškate kada ste čuli šta je misaono odgovorio gospodin Jočić.
Da ne bih sad tumačio kakvo je bilo psihološko stanje gospodina kada je pisao ovo, samo bih da ukažem da nisam zadovoljan ovim odgovorom, ali mi je potrebno da bih vršio svoju funkciju u nastavku, da mi gospodin Jočić odgovori, a može da mu pomogne i Vojislav Koštunica, i da mi se odgovori na sledeća pitanja - da li gospodin Jočić svakog jutra dobija dnevne novine koje izlaze u Srbiji? To je bilo prvo pitanje.
Drugo pitanje - da li je završio osnovnu školu da zna da čita ćirilicu i latinicu? Treće pitanje - da li je nekada u životu imao prilike da pročita neki stenogram sa sednice Narodne skupštine? Četvrto pitanje - ako je sve prethodno negativno, neka mi se obrati, odrediću mu lice koje će da mu pročita sve to što je napisano.
Zašto ovo postavljam kao pitanje? Zato što u njegovoj profesiji postoji nešto što se naziva - fama. To je reč koja ide od usta do usta, sa kolena na koleno, širi se, priča se, govori se, na taj način se skreće pažnja nadležnim državnim organima da treba da pogledaju da li ima mesta da se oni uključe u to. U potpunosti se slažem sa velikim strahovima koji postoje kod Vojislava Koštunice i njegove Vlade, bez obzira na izgled te vlade. Kad je u pitanju Nataša Kandić i njena tvrdnja da je Tomislav Nikolić pobio 15 nekih starica u nekom selu i da država ništa nije preduzela, iako je opštepoznato i svi su odgovorili da to nema nikakve veze.
Ali me prosto iznenađuje da, posle toliko novinskih članaka i činjenica koje su iznete, gospodin Jočić ne nalazi za shodno da me makar obavesti da je ovo pitanje uzeo u neko razmatranje, da je zadužio nekoga da proveri da li su ove tvrdnje tačne, a ovo pričam gospodine Mrkonjiću, zato što možete i vi da budete žrtva nečega što se sprovodi nad Narodnom skupštinom. Ako mi dozvolimo da zbog naše javno izgovorene reči svaka šuša može da tuži poslanika ili svaka šuša može da preti Narodnoj skupštini, bilo da su u pitanju engleski, nemački ili ko zna koji advokati, onda ova Narodna skupština mora da održi sednicu, da zauzme stav, da obavesti javnost o tome i da se rasprave ta pitanja. Ne želim da ulazim u detalje ko kome preti, zašto preti, zbog čega preti, ali sam siguran da svaka šuša može da preti Narodnoj skupštini samo zato što gospodin Jočić ne radi svoj posao.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Ne.)
Ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 90. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključim zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka, da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Dragan Todorović, predsednik Administrativnog odbora, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na akte Poverenika za informacije od javnog značaja i o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na akte Zaštitnika građana.
Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima odluka.
Prelazimo na 33. tačku dnevnog reda: – PREDLOG AUTENTIČNOG TUMAČENjA ODREDABA ČLANA 127. STAV 1. I STAV 2. ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU
Primili ste Predlog autentičnog tumačenja, koji je podneo Zakonodavni odbor.
Podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan sat 37 minuta i 12 sekundi, Demokratska stranka - jedan sat 16 minuta i 48 sekundi, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica - 56 minuta 24 sekunde, G 17 plus - 22 minuta i 48 sekundi, Socijalistička partija Srbije - 19 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa "Liberalno demokratska partija" - 13 minuta i 12 sekundi, Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline - 7 minuta i 12 sekundi, i Vojvođanski poslanici - LSV, SVM - 6 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram pretres o Predlogu autentičnog tumačenja.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora želi reč? Izvolite, Vlatko.

Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče Mrkonjiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog autentičnog tumačenja Zakona o visokom obrazovanju, odnosno predlog tumačenja odredbi člana 127. stav 1. i stav 2. Zakona o visokom obrazovanju.
Radi se, podsetiću vas, o jednom izuzetno važnom zakonu, o jednom organskom zakonu, o jednom sistemskom zakonu, koji reguliše jedno od najvitalnijih i najvažnijih oblasti uopšte društvenog života, a to je obrazovanje, a naročito visoko obrazovanje.
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbi člana 127. stav 1. i 2. Zakona o visokom obrazovanju podneo je, na osnovu člana 158. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, narodni poslanik kolega Miloš Aligrudić, kao ovlašćeni predlagač.
Podnosilac predloga, kao razlog za donošenje autentičnog tumačenja navodi mogućnost različitog tumačenja do koga može doći u primeni odredbe stava 2, koja se odnosi na mogućnost podnošenja zahteva u visokoškolskoj ustanovi, da se za ranije stečeni naziv utvrdi da odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona, odnosno Zakona o visokom obrazovanju.
Dozvolićete mi da citiram odredbu člana 127. stav 1. i 2. Zakona o visokom obrazovanju: ''Lice koje je steklo ili stekne odgovarajući akademski ili stručni ili naučni naziv, prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je i steklo.
Stav 2: ''Lice iz stava 1. ovog člana može tražiti od visokoškolske ustanove u kojoj stekne naziv da mu, u postupku i pod uslovima propisanim opštim aktom visokoškolske ustanove, a u skladu sa kriterijumom za usklađivanje stečenih naziva koje propisuje Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija, utvrdi da ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona.''
Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije je, primenjujući opšta pravila o tumačenju zakona i drugih propisa, znači i jezičko, i gramatičko, i teleološko, odnosno ciljno tumačenje, utvrdio predlog koji se nalazi pred vama kao narodnim poslanicima i suština je u tome da ove odredbe treba razumeti tako da se vremensko dejstvo zadržavanja prava na korišćenje stečenog naziva iz stava 1. ovoga člana prostire ne samo na sadašnjost, već i na budućnost.
Svrha prava na korišćenje stečenog naziva je u tome da se zaštiti pravna sigurnost i stečena prava. Odredba stava 2. može se isključivo tumačiti u kontekstu ovakvog tumačenja odredbe stava 1, što znači da mora biti izjednačen status lica koja su stekla ili će steći naziv po propisima koja su važila do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, a koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije br. 76. iz 2005. godine, sa statusom lica koja budu stekla nazive koja predviđa ovaj zakon.
Drugim rečima, poštovane koleginice i kolege, lica koja su stekla sedmi stepen stručne spreme, kao što su diplomirani pravnik, diplomirani inženjer, diplomirani ekonomista, izjednačeni su sa licima koja steknu naziv - master.
Znači, ovo je predlog autentičnog tumačenja koje je Zakonodavni odbor dostavio narodnim poslanicima, odnosno Narodnoj skupštini.
Dozvolićete mi da iznesem još nekoliko momenata, a koji su uticali, odnosno determinisali ovakav predlog Zakonodavnog odbora za tumačenje ovih odredbi.
Pre svega, treba reći da prilikom odlučivanja o kriterijumima za usaglašavanje akademskih naziva stečenih prema ranijim propisima sa nazivima iz novog Zakona o visokom obrazovanju, mora se primeniti jedan adekvatan opšti princip koji će jednako tretirati sve imaoce diploma.
Primenom nove evropske nomenklature akademskih naziva, neophodno je sačuvati stečena prava diplomiranih i time sprečiti njihovo degradiranje na tržištu rada, s jedne strane, ali obezbediti im jednak tretman u daljem obrazovanju, tj. direktnu prohodnost na doktorske studije.
Podsetiću da je ovo već učinjeno u mnogim evropskim zemljama koje su imale sličan problem i sličan sistem obrazovanja, kao što su Slovenija, Makedonija, Hrvatska, Holandija, Belgija, Estonija i neke druge zemlje.
Ono što želim da kažem jeste da, polazeći od karakteristika master studija i prava koja se stiču dobijanjem master diplome, one su suštinski istovetne sa ranijim diplomskim studijima, i to na osnovu sledećih pokazateljima.
Nakon završetka diplomskih studija postojala je mogućnost direktnog upisa na doktorske studije, uz odgovarajuću prosečnu ocenu, ali se ova zakonska mogućnost nije primenjivala, jer doktorske studije na univerzitetima prosto nisu bile organizovane.
Doktorat se sticao na alternativan način, završetkom magistarskih studija i odbranom doktorske disertacije, pa im se to pravo ne može oduzeti i danas kada postoje doktorske studije.
Raniji propisi nisu imali instrumente za ograničavanje obima opterećenja studenata, usled čega ovaj obim znatno premašuje vremenski period koji imaju na raspolaganju za njegovo savlađivanje, odnosno obim ranijih diplomskih studija premašuje obim novih osnovnih i odgovara master studijama.
Sve ranije diplomske studije su i formalno trajale duže od četiri godine, jer upis apsolventskog staža ima iste pravne posledice kao i upis bilo koje godine studija, dakle, status studenta, zbog čega se i on pravno gledano tretira kao godina studija, s obzirom da su studijski programi projektovani sa ciljem da se realizuju zaključno sa istekom apsolventskog roka.
Dalje, i ranije diplomske i nove diplomske master studije vode sticanju akademskog naziva, za razliku od magistarskih i doktorskih koje vode sticanju naučnog naziva.
I ranije diplomske i nove diplomske master studije vode sticanju titule - diplomirani, dok nove osnovne studije prvog stepena ne sadrže ovu odrednicu.
Dakle, Zakonodavni odbor je primenom ovih principa i tumačenja utvrdio predlog koji je vama dostavio, a kao predsednik Zakonodavnog odbora predlažem da Narodna skupština usvoji ovo autentično tumačenje, pre svega što je ono na liniji i intenciji Zakona o visokom obrazovanju, a sa druge strane, sprečiće se diskriminacija 400.000 visoko obrazovanih građana Republike Srbije i 150.000 studenata. Zahvaljujem na pažnji.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Miloš Aligrudić, pa narodni poslanik Ranđelović, pa narodni poslanik Petronijević.
Izvinjavam se Milošu, pre nego što pređemo na raspravu, ovlašćeni predstavnici SPS biće Milisav Petronijević, LDP-a Nebojša Ranđelović, a ovlašćeni predstavnik SRS biće prof. dr Mileta Poskurica.

Ovaj predlog za autentično tumačenje odredbe 127. Zakona o visokom obrazovanju podneo sam zato što sam svojevremeno primio jednu grupu studenata BU, koja mi je saopštila da postoje praktični problemi u primeni ove odredbe, odnosno da oni koji primenjuju Zakon i na koje se zakon odnosi, a to su, pre svega univerzitetske ustanove, fakulteti, tumače ovu odredbu na takav način da narušavaju jedan od osnovnih principa prava, a to je načelo pravne sigurnosti.
Nakon obavljenog razgovora sa tim studentima i pažljivog čitanja odredbe, i nakon dobavljanja mišljenja koja su bila od značaja da zauzmem stav kao narodni poslanik po ovom pitanju i preuzmem određene korake, došao sam do zaključka da je ova norma, čitajući je pažljivo, napisana tako da daje jedno široko tumačenje i mogućnost da univerzitetske konferencije mogu da donesu odgovarajuće propise.
Imajući u vidu da se fakulteti po sebi razlikuju, da se program na tim fakultetima razlikuju, da se razlikuje način ili režim studiranja na pojedinim fakultetima i da se ne mogu fakulteti u tom smislu po režimu studiranja izjednačiti između sebe, jer oni su u puno čemu različiti, jer nije isto Medicinski fakultet, Pravni fakultet, Mašinski fakultet, oni imaju određene specifičnosti i razlike, pa je neophodno, da, kada se ustanovljavaju određeni kriterijumi za primenu člana 127. odnosno izdavanja potvrde o izjednačavanju statusa, da jednostavno ti kriterijumi ne mogu biti identični, pa se zato zakonodavac, kada smo ovaj zakon donosili, nije upuštao u decidno razjašnjenje tih kriterijumima.
Ostavljeno je, naime, univerzitetu da on donese bliže kriterijume i da se na taj način ova stvar završi.
Zaključak do kojeg sam došao je da je univerzitet, koristeći ovo svoje pravo ili čitajući tako odredbe člana 127, praktično doneo kriterijume na osnovu kojih je zaključio da je dovedeno u pitanje to pravo tzv. pravne sigurnosti građana da, kada steknu određeno zvanje, određeni status na osnovu određenih godina provedenih na studijama, dobijajući određenu diplomu, jednostavno to zvanje ne može biti lako izjednačeno sa novim zvanjima koje predviđa ovaj zakon, a kada je to neophodno.
Tako smo došli u jednu interesantnu situaciju, a uzeću kao primer Pravni fakultet u Beogradu, da lica koja bi, prema tumačenju tog fakulteta, dobila mogućnost da nastave studiranje, da idu na doktorske studije, jer sada magistarskih više nemamo, dakle, oni bi morali prema tom tumačenju da imaju zvanje mastera, znači, ne da budu izjednačeni u zvanje mastera, nego da imaju zvanje mastera, pa bi, znači, diplomirani pravnik koji je završio četiri godine studija na pravnom fakultetu, stekao diplomu pravnika, morao da ode još godinu dana na master studije, kako bi stekao mogućnost da upiše doktorske studije.
Pri čemu, prema ovom novom zakonu zvanja, titule, razlike između osnovnih i specijalističkih studija, potpuno drugačije je postavljeno nego u dosadašnjim propisima.
To bi praktično značilo da onaj ko hoće da ide na doktorske studije, mora prvo da ide na master studije, da stekne formalno zvanje - master, uprkos tome što je već bio stekao zvanje diplomiranog pravnika.
Do sada, po principu pravne sigurnosti, stajalo je da onaj ko završi osnovne studije, uz određene uslove, polaganja ispita, i uz određene druge preduslove, može da ide na postdiplomske studije.
Sada mu se postavlja još jedan preduslov, dodatni uslov, što nije bila intencija zakonodavca. Naime, nije svejedno da li neko ko je završio osnovne studije, ima sada trenutno zvanje diplomiranog ekonomiste ili diplomiranog pravnika, treba da ide na još jedan stepen usavršavanja kako bi išao na doktorske studije, koje su sada jedine postdiplomske studije koje ovaj zakon prepoznaje na tom nivou, ili on može da ide na te postdiplomske studije i da bude programom visokoškolske ustanove obavezan da eventualno položi još nešto drugo, neki ispit u okviru doktorskih studija, koje bi mu nedostajale, komparativno gledano, u odnosu na onaj program koji se zahteva za one studente koji će ići po ovom novom zakonu i na redovne, na osnovne studije.
Dakle, tu je velika razlika. Praktična posledica je, i tu ću pojednostaviti celu priču, u novcu.
Naime, nije svejedno da li ćete dobiti priliku da polažete ili obavezu da polažete neki diferencijalni ispit, u odnosu na ovo kako zakon predviđa kada se uporedi status studiranja prema ranijem zakonu.
Ili ćete biti primorani da upišete neka dva semestra, da platite sve ono što treba da se plati, položiti tamo neke diferencijalne ispite, bez obaveza da polažete ono što ste već položili u toku svojih osnovnih studija, pa onda ići na doktorske studije.
Dakle, jedini razlog, kao što vidite iz mog izlaganja, zbog čega sam podneo ovaj predlog jeste da se raščisti ova priča oko prava na dalje studiranje. Drugih implikacija ovo zapravo nema, jer prosto ne vidim, polazeći od sebe, razloga da na pravnom fakultetu zatražim da mi se izda potvrda da se moj status izjednačava sa statusom mastera. Ni jedan drugi razlog ne bih imao sem ovoga koji sam naveo.
Dakle, u pogledu zaposlenja, u pogledu rada u inostranstvu, nostrifikacije diploma, ovo nema nikakvog značaja. To se radi na drugi način, samo znanje koje se ovde utvrđuje nikakvog značaja u tom delu nema, ali ima u ovom delu. Bojim se da Univerzitetska konferencija, kada je zauzela ovakav stav, praktično je narušila načelo pravne sigurnosti. Znači, nekome ko je bio uveren da završavajući fakultet, stičući zvanje diplomiranog mašinskog inžinjera, diplomiranog ekonomiste, diplomiranog pravnika, ko je bio uveren da može da krene na postdiplomske studije, posle toga njemu zapravo saopštavaju da on taj uslov nema, nego da mora da nastavi svoje studiranje. Jednostavno, za ljude koji su stekli određeno zvanje, to je nedopustivo.
Nekada davno je osnovna škola trajala četiri godine, zatim je produžena na osam godina, ima ideja da ona traje duže, ali ne možemo posle svake promene zakona ljude koji su završili osnovnu školu po starom sistemu tretirati kao da su bez osnovne škole. To nikada nije bio slučaj, ne može biti ni ubuduće. To je osnovni element pravne sigurnosti, to nema veze sa kvantumom znanja.
Ako se traži određeni kvantum znanja za doktorske studije, on se može korigovati uvođenjem diferencijalnih predmeta za one ljude koji ne ispunjavaju dovoljno uslova u tom smislu, ali ne možemo ucenjivati našu decu ili druge ljude, starije ljude, koji žele da nastave svoje obrazovanje, time da moraju da uplaćuju semestre i da studiraju nešto što, po mom dubokom uverenju, nisu dužni.
Dakle, to nije bila intencija zakonodavca kada je zakon pisan, kada je ta odredba nastala, ali bojim se da je ono što je ovde dato iz najnesebičnijih razloga, da se omogući univerzitetu da fakulteti odrede svoje uslove saobrazno svojim specifičnostima, da je ovde protumačeno i šire od onoga što je trebalo biti.
Mislim da je ovo jedini način u ovom trenutku da se ova stvar popravi, da se izađe sa ovim autentičnim tumačenjem i da to od ovog trenutka pa nadalje, odnosno od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", ako se ovo autentično tumačenje ovako usvoji od strane Skupštine, da to bude jasno. Hvala vam na razumevanju.