Reč ima Vladan Batić, po Poslovniku.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, odredba člana 226. Poslovnika i pitanje, koje mislim da treba da zaokupi pažnju građana Srbije, i to je pitanje za Vladu, za ministra pravde, a od kojih tražim objašnjenje i obaveštenje, za ministra unutrašnjih poslova, a to je nesvakidašnja kampanja koju je nezvanični, ali faktički gospodar Srbije, Miroslav Mišković, počeo da vodi protiv svih i svakoga u ovoj zemlji, naravno, disciplinujući medije i, naravno, po onoj narodnoj - ko drugačije kaže, kleveće i laže.
Država ćuti. Da li je ovo neka ''Delta-lend'' ili Srbija, šta je ovo? Dakle, Mišković preti Verici Barać i Savetu za borbu protiv korupcije, svi ćute.
Preti Komisiji za zaštitu konkurencije i svi ćute. Najavljuje da je angažovao tim engleskih advokata da uplaši sve i da niko ne sme ni reč da kaže, i svi ćute.
Kaže - ako izjave prema ''Delti'' dolaze od državnih institucija, zvaničnika političara, tobože, a on je miljenik vlasti, i on je vlast i on je gazda, pa je svoju ženu stavio za nekoga ko će da brendira Srbiju, političara, javnih ličnosti ili medija, svi će biti tuženi. Ovo je objavila ''Politika'' juče i danas, a vi ćutite. Odnosi se na one koji pripadaju vladajućoj koaliciji. Zašto?
Zato što neki ljudi pokušavaju, poput Verice Barać, časno i pošteno da obave svoj posao. Da li zato što je otkrila da se nedopustivo Vlada, sa premijerom, umešala i pravila nekakav memorandum oko preuzimanja ''Ce marketa''? Da li zato što je čovek koji je na poternici, Radulović, obznanio da je imao sastanak sa ministrom unutrašnjih poslova, koji mu je obećao da neće biti gonjen, ako ''Ce market'' pripadne Miroslavu Miškoviću?
Zašto i da li, opet pitanje, kakva je njegova veza sa stečajnom mafijom, da li je on ideolog i tvorac procesa i afere zvane ''stečajna mafija''?
Zatim, šta je sa akcijom ''Mreža''? Šta je sa onim kockicama i onom kockicom koja pripada njemu i njegovoj firmi Hemslejd sa Kipra? Gde su otišle pare koje su nastale prodajom ''Delta Banke'' ''Banci Inteza''? Da li su ovde ili su na Kipru? Da li je trebalo da pije šampanjac tadašnji ministar finansija Srbije ili ministar finansija Kipra? Dokle će taj čovek da preti svima koji imaju nešto da kažu. Dakle, tražim odgovor na to.
Tražim i odgovor da li se on nalazi na crnoj listi Stejt Departmenta, a imam taj izveštaj Stejt Departmenta. I kako će onda njegov službenik da brendira Srbiju, gde, u Mongoliji ili na nekim drugim nedefinisanim meridijanima, gde nikada nisu čuli za Srbiju. Svi ćute, ni jedan mediji ne sme to da objavi, jer je zavladala strahovlada.
Završavam, dozvolićete mi još minut samo nešto da kažem.
Želim da u ime DHSS i u svoje lično ime izrazim saučešće porodici tragično nastradalog makedonskog pevača Tošeta Proeskog, Parlamentu Makedonije, građanima Makedonije, i mislim da bi možda i šefovi poslaničkih klubova trebalo da se dogovore, ako to nije učinjeno, pošto sam bio odsutan, da se minutom ćutanja oda pošta čoveku koji nije razdvajao, nego spajao, koji je Srbiju voleo i koga je Srbija volela. Ne moramo uvek biti konvencionalni i pošto-poto to činiti kada su državnici ili neko drugi u pitanju.
Hajde da pokažemo jednu ljudsku dimenziju prema nekome koga su mnogi ljudi u Srbiji voleli i kome je Srbija bila druga otadžbina. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ove dve odluke koje smo danas dobili, odnosno koje se tiču Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja su dve tačke koje su veoma bitne i za koje, moram naglasiti, poslanici LDP dali podršku i Povereniku i Zaštitniku građana, kada smo glasali za njih ovde u Skupštini.
Međutim, moram da se složim sa nekim od mojih prethodnika koji su rekli da i gospodinu Šabiću i gospodinu Jankoviću je ovde mesto danas. Bez obzira što vi volite, gospodine Albijaniću, da kažete da može ali ne mora, mislim da bi bio red da budu ovde i da odgovore na neka pitanja koja su im malopre postavljena i koja ćemo postaviti i u nastavku rasprave, a koja ću pokušati da postavim sada.
Ono što je meni najvažnije od svega je da li će Poverenik i Zaštitnik imati podršku institucija ove države, da li će imati podršku javnosti u svom radu. Mi smo koliko juče, danas, a i u prošlosti bili svedoci toga da je Poverenik, gospodin Šabić, nailazio na velike prepreke u svom radu.
Dešavalo se daje magistar Ilić odbijao da mu daje informacije koje je on tražio i koje su od javnog značaja, uz niz pogrda, nazivajući ga svakakvim imenima. Mislim da neko koga je Skupština izabrala i značaj posla koji on obavlja je veoma respektabilan, i moramo dati podršku tim ljudima i ne smemo dozvoliti osionost nekih delova vlasti prema njemu.
Takođe smo svedoci, malopre je i gospodin Batić o tome govorio, da su pod velikim udarom još neke institucije, iza kojih bi morala stojati država. To su, pre svega, Savet za borbu protiv korupcije i Komisija za zaštitu konkurencije. Hajka koja se vodi protiv takvih institucija najviše govori o samoj državi. LDP i njeni poslanici će uvek podržati svaki "evropski zakon", ali svaki zakon koji nas približava evropskim standardima.
Međutim, ne bismo voleli da ovakvi zakoni, ovakve odluke i uopšte ovakve institucije budu samo paravan, da faktički ne rade svoj posao na način na koji bi to bilo predviđeno.
Moram da kažem da ima još nekih institucija koje su pod velikim udarom ili nekih institucija koje bi morale biti osnovane, a nisu osnovane, recimo, predsednik Skupštine gospodin Dulić je i javno obećao i ima zakonsku obavezu da formira komisiju za lustraciju. Znači, on je taj koji treba da predloži neke kandidate, u skladu sa zakonom ima tu obavezu, čak je i javno obećao da će to uraditi. Međutim, već nekoliko meseci ništa od toga se ne događa.
Bojim se da prema Povereniku i prema Zaštitniku ne bude takva situacija, da im se formalno daje podrška, kao što je jedan prethodnik govorio, uz silne beneficije koje će imati, uz strahovito veliki broj zaposlenih ljudi, a da pravi efekat nećemo videti, odnosno da će biti nekog fingiranja.
Što se tiče ovih pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, mora da se postavi pitanje da li će broj zaposlenih zaista odgovarati poslu koji treba da obave. Koliko smo čuli, to je strahovito veliki broj zaposlenih, biće po raznim opštinama i gradovima, i zaista bismo voleli da to funkcioniše na pravi način.
Mi kao poslanici ćemo dati svoj doprinos, naravno i poslanici LDP će se truditi da na neki način, pošto smo ih i sami birali, da vršimo neku kontrolu njihovog rada, i to isto očekujemo i od javnosti, ali najviše očekujemo od vladajuće koalicije, odnosno vladajuće većine, da da svu svoju snagu da i Poverenik i Zaštitnik imaju svu mogućnost da obave svoj posao.
Da li će oni biti nezavisni, da li ove visoke plate koje su ovde navedene govore o tome da će oni biti nezavisni ili možda govore da će biti pod uticajem onog ko im je omogućio te velike plate? Iskreno se nadamo da će, za razliku od nekih institucija u ovoj državi, zaista biti nezavisni. Zaista očekujemo da će svoj posao raditi kao što ga radi Savet za korupciju ili Komisija za zaštitu konkurencije, i da ćemo mi ovde, i uopšte Vlada, i država, i sva ministarstva koja su za to nadležna dati podršku tim ljudima i dati podršku tim organima koji rade veoma odgovoran posao.
Dakle, poslanici LDP, uprkos želje da se ovde nađu gospodin Šabić i gospodin Janković, odnosno Poverenik i Zaštitnik, uprkos nekim pitanjima koje smo hteli njima da postavimo, nekim nedoumicama koje imamo, glasaćemo za ove odluke zato što smo videli da pre godinu dana, otprilike u devetom mesecu, kako je i sam gospodin Šabić u dopisu koji nam je poslao naveo, na sednici Administrativnog odbora dobijena je saglasnost za ove odluke, odnosno ova akta, 12. septembra 2006. godine, a Skupština se nikad nije izjašnjavala o tome.
Mislim da bismo morali da se izjasnimo o tome. Mi ćemo podržati ovo, ali uz jednu ogradu, da ćemo svim svojim kapacitetom pokušati da ispratimo rad ovih nezavisnih institucija, odnosno da se potrudimo da te institucije zaista budu nezavisne i da imaju svu podršku, kako poslanika tako i šire javnosti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija, predsednica poslaničke grupe DS.

Kao što se DS zalagala za uspostavljanje institucije Poverenika za informacije i Zaštitnika građana, tako se zalažemo i za to da se njima stvore uslovi neophodni za odgovorno obavljanje te funkcije.
Zaista mislimo da u procesu izgradnje demokratskog društva i konstituisanja demokratskih institucija ove dve institucije zauzimaju izuzetno važno mesto i one se, pre svega, tiču dva ključna pitanja demokratije. Prvo je pitanje javnog interesa i prava i dostupnosti informacija koje su od javnog interesa, a drugo pitanje je zaštita građana o svih oblika zloupotrebe vlasti, administracije.
Što se tiče samih akata, mi na njih nemamo primedbe zbog toga što, ceneći ono što ove institucije treba da urade, kakav posao treba da urade, mi ne smatramo da je broj ljudi i način na koji je predložena struktura službe, niti preobimna, niti u nekakvom formacijskom smislu predimenzionirana, da ima previše nekakvih funkcija ili funkcionera.
Činjenica je da Zaštitnik građana ima potrebu, da bi uspešno obavljao svoj posao, da ima svoje kancelarije i neposredno u sredinama gde građani ostvaruju svoja prava pred administracijom i gde je moguće da im se krše prava, i gde administracija, zapravo zloupotrebljavajući svoj položaj, nanosi štetu građanima. Zbog toga je taj broj veći, ali on je prosto nužna pretpostavka za obavljanje ovog posla.
Ono što se postavlja kao pitanje često jeste hoće li oni biti zaista nezavisni i hoće li oni raditi u skladu sa svojim ovlašćenjima, mimo svakog političkog ili partijskog uticaja. Ono što DS može da izjavi jeste da sve što radimo, radimo da bismo stvorili uslove da one zaista budu nezavisne institucije, mimo i izvan svakog političkog uticaja. U tom smislu mi ćemo svu moguću podršku, koja im je potrebna da ostvare tu svoju poziciju, da im pružamo.
Istovremeno se postavlja pitanje da li su prinadležnosti koje oni dobijaju pretpostavka za bolji rad, odnosno za veći stepen nesamostalnosti ili za veći stepen poslušnosti. Dakle, ostajemo u uverenju da će ti ljudi časno, odgovorno i vrlo profesionalno raditi svoj posao, i naravno ostajemo u obavezi da, prateći njihov rad, analizirajući njihov rad, u svakom trenutku, ako se pokaže da oni to ne rade u skladu sa zakonom i sa propisima, ova skupština ima mogućnost da reaguje i da povuče poteze koji će ih vratiti na pravi put.
Dakle, DS će glasati za ove akte, zato što zaista smatramo to osnovnom pretpostavkom da bi ove dve vrlo važne demokratske institucije mogle da rade.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, ovo je replika na izlaganje gospođe Nade Kolundžije, zato što sam jedino ja u ime poslaničke grupe SRS pitala da li će Zaštitnik građana da se raširi po Srbiji kao Narodna kancelarija Borisa Tadića i da li je u tu svrhu i ovoliki broj zaposlenih.
Naravno, nije dobro protumačeno ono što sam želela da kažem, gospođo Kolundžija, sada ću da objasnim, ništa lično i ništa sporno.
Podsećam samo da Zaštitnike građana imaju sve opštine, odnosno da postoji mogućnost i postoji zakonska mogućnost u svakoj lokalnoj samoupravi, u svakom gradu da skupština opštine ili gradska skupština imenuje zaštitnika građana, i bogami u popriličnom broju opština i gradova taj posao je već završen.
Znači, ako imamo zaštitnike građana na nivou lokalnih samouprava, onda nema potrebe da ovaj vrhovni, sa republičkog nivoa, ima nekakve svoje ekspoziture po lokalnim samoupravama.
Dovoljno je da uspostavi normalnu komunikaciju, da ako onaj na lokalnom nivou ne može da reši problem, odnosno da se obrati za problem koji je u nadležnosti ovog zaštitnika na republičkom nivou, onda će naravno taj, pretpostavljam sa lokalnog nivoa, da obavesti Zaštitnika na republičkom nivou, i na taj način mogu da komuniciraju, a za to im nije potreban nijedan, a kamoli pet državnih službenika na položaju.
Naravno, naglašavala sam da mi zaista mislimo, kada ste već izabrali ove ljude, da morate, odnosno da moramo da im obezbedimo uslove. Ali, mi još uvek ne znamo da li ti ljudi imaju uslove za rad. Mi ne znamo da li ti ljudi imaju kancelarije, gde su im smeštene kancelarije. Verovatno primaju plate, a to nije dobro.
Ako tri meseca nemaju gde da sede i šta da rade, zato što im Vlada i Skupština nisu omogućile uslove za rad, onda ne treba ni da primaju platu. Mislim da je to vrlo jasno, ali naš stav prema ovim predlozima upravo, naglasila sam, zavisi od odgovora na sva naša postavljena pitanja.
Sada smo definitivno razumeli da nema nikoga ko može da odgovori na naša pitanja i zato, još jedanput ponavljam, nećemo glasati za ovo, pogotovo što je očigledno da ovo mnogo asocira na Narodnu kancelariju Borisa Tadića i da je to priprema za buduće izbore, da se opet državnim parama vodi kampanja samo jedne stranke u Srbiji.

Da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Narodni poslanik Slobodan Maraš, po Poslovniku.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se vezano za član 225. i 226.

Malopre je gospodin Batić govorio, ali se moram na to osvrnuti. U jučerašnjim novinama je izašla jedna skandalozna pretnja od strane Miroslava Miškovića, vlasnika "Delta holdinga", koji je uputio pretnju.

Biću slobodan da citiram - da će njegov advokatski tim podneti tužbe protiv svakog ko iznese neistinu o "Delta" kompaniji ili njenom menadžmentu, bez obzira na to da li ta izjava dolazi od državnih institucija, zvaničnika političara, javnih ličnosti ili medija.

Sa ove govornice sam više puta govorio o pomenutom gospodinu i ovom prilikom želim da kažem da se svakako neću pozivati na poslanički imunitet, ali bih voleo slobodno neka njegov tim advokata iz Londona podnese tužbu, ali bih voleo da on dokaže da nije učestvovao u švercu duvana, da nije umešan u silne afere koje tresu ovu državu.

Voleo bih da dokaže da nije monopolista, to što je Komisija za zaštitu konkurencije dokazala da drži više od 60% tržišta kada je u pitanju trgovina, da i to nije tačno. Zaista mislim da je neprimereno da nijedan državni organ ne reaguje na ovakvu vrstu pretnji, koja dolazi od, slobodno možemo reći, faktičkog vlasnika Srbije, osobe koja je šef uvozničkog lobija, koja je učestvovala u mnogim nezakonitim poslovima. Odgovor koje sam dobio danas od ministra Jočića na neka od poslaničkih pitanja, koja su postavljena pre otprilike mesec dana, potpuno je nesuvisan.

Znači, gospodina Miškovića, koji je najveći tajkun u ovoj državi, neće sačuvati ni to što je bio potpredsednik Vlade u jednoj od Miloševićevih vlada, ni to što su ga štitili 90-ih godina, i jedini što je mogao da plaća carinu 45 dana u vreme najveće inflacije, kada su svi morali da je plaćaju u roku 1, 2 ili 8 dana, nije bitno. Znači, povlašćen položaj koji je gospodin Mišković imao neće moći da traje doveka.

Šta je još važno? Nema ovde nikakvog ličnog odnosa prema gospodinu Miškoviću. Problem je u tome da sve što gospodin Mišković dohvati, on ga iscedi i preproda. Ništa nije uložio u proizvodnju ovoj državi. Jedino čime se bavi to je uvoz. Interes građana je takav da građani ne mogu da plaćaju, zbog toga što je Mišković vlasnik određenih firmi, najskuplje "Najk" patike, najskuplju "Zaru", najskuplje proizvode širokog asortimana u lancima njegovih trgovinskih firmi. Vreme je isteklo, gospodine Albijaniću.