Gospođice Jovanović, vodite računa. Ponovo upotrebljavate termine koji nisu dozvoljeni.

Vidite, narod i predstavnici naroda, i gospodin Todorović i ostali poslanici SRS-a mi samo sufliraju i dobacuju ono što narod govori o njima, a i vi to mislite intimno, ali ne smete da kažete.
Dobro, doći će dan kada ćete i vi morati mnogo toga da, što bi naš narod rekao, kažete ili propevate.
Ali, dobro, u svakom slučaju, kada vama to govorimo, vi znate, pošto i vi dolazite iz raznih sredina, obraćam se i vama kolege iz DS-a, iz DSS-a, i iz Nove Srbije, iz G 17, vi znate da je to cela istina. Vi ne možete u tom trenutku možda ni da reagujete.
Možda bi neko od vas hteo, ali računa - ma eto, to je tako, sada ću da ćutim, neka se neko bavi drugi tim pitanjima, neka to tamo neko na vrhu rešava, a za to vreme, vreme prolazi, Srbija gubi svakog dana sve više i gube građani.
Mislim da tome mora da se stane na put.
Pozvala bih gospodina Šabića, da li prati ovo ili ne, ali neka mu prenesu svi oni koji su njegovi do juče partijski drugovi, nije tu gospodin Meho Omerović, ali možda ćete i vi negde da ga sretnete, gospodine Albijaniću, da mu kažem da su građani Srbije poručili da je najvažnija informacija od javnog značaja u Srbiji, pošto je on Poverenik za informacije, i da je najvažnije da danas građani u Srbiji, čitava patriotska Srbija, i oni koji su poverovali svima onima koji su uništavali našu državu i narod je, da dobiju informaciju o suđenju, procesu koji će antisrpski Haški kazamat da vodi od sedmog, kako su najavili, novembra protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja.
Pa ako će već da dobije ovoliki državni aparat i ako je on već čovek koji se zalaže za to da osluškuje šta građani traže, evo ja mu sa govornice poručujem da više stotina hiljada ljudi, a već će vam za dve nedelje gospodin Todorović saopštiti koliko je to tačno, to je impozantna cifra, odnosno broj građana koji plaćaju pretplatu, traži da se obezbedi javni prenos na RTS-u suđenja našem predsedniku.
Neka izvoli gospodin Šabić, neka se obrati i on Tijaniću i neka kaže - informisan sam, ili neka potraži informaciju, može kaže od državnih organa i organizacija, neka se obrati dopisom gospodinu Todoroviću, on će na kraju akcije, pozivam građane da i dalje daju svoj potpisa za peticiju podrške tom našem predlogu, dobiće konačnu informaciju i videće da je to ogroman broj ljudi, i da bi on morao u tom slučaju, ako ne uspe da se izbori za to, ili ovaj zaštitnik građana, kod Tijanića i Upravnog odbora, da podnese ostavku kao moralni čin.
Ali, mislim da oni ne bi trebalo da se šale sa tom stvari, jer toliko je očigledno i jasno da građani hoće, jer to je najviše potpisa u istoriji Srbije za neku podršku i podršku jednom čoveku. Ali, nije to bilo koji čovek, to je prof. dr Vojislav Šešelj, danas najveći srpski junak, onaj koji će da nas brani i da nas odbrani.
Hvala vam što ste me saslušali.

Reč ima poslanik Lidija Vukićević.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, evo danas između ostalog razmatramo i Predlog sistematizacije ombudsmana.
Gledajući ovo što smo dobili iz ovog materijala, nekako smatram da je trebalo pre svega da stvorimo neke preduslove ili uslove da bismo mogli da razgovaramo o ombudsmanu, da li na lokalnom ili republičkom nivou. Šta su naši preduslovi? Čime mi garantujemo zaštitu građana? Čime mi obećavamo građanima, po ovom predlogu, da ćemo da ih štitimo i da ćemo da stojimo iza njih?
Evo koji su primeri. Primeri su da ako neko radi pošteno, prema zakonu i nastoji da se izbori za ono što hoće biva kažnjen. Recimo, u poslednje vreme, najtipičniji i najpoznatiji primer je štrajk glađu Vuka Bojovića. Gospodin Vuk Bojović 10 dana štrajkuje glađu da bi dokazao da je radio po zakonu, da bi sačuvao svoj prostor, sedam ari u centru grada u okviru Kalemegdana.
Gospodin Vuk Bojović, koji je uredno plaćao državni porez, koji je uredno plaćao zemljišnu rentu, koji je nama kad smo bili mali i našoj deci danas omogućio da od jedne rupe koju smo imali napravi jedan zaista fantastičan zoološki vrt evropskih standarda.
Da se ne lažemo, o čemu se tu radi? Od onog trenutka, kada je prodat ''BEKO'', a ''BEKO'' po drugi put utiče na atak zoološkog vrta, prvi put 41. godine, kada je bilo bombardovanje, onda na svu sreću, na zoološki vrt nije pala ni jedna bomba, ni jedan metak.
Međutim, sada je ugrožen zoološki vrt, jer je prodat "Beko" i verovatno da ta površina u centru grada od sedam hektara, pa malo još ako se poveže sa tom površinom "Beka", odgovara vlastima da se proda tajkunima, a za pare će već nekako da se snađu da svi budu zadovoljni. To je jedino zbog čega mi sumnjamo i šta je razlog da se izmešta zoološki vrt.
Gospođa Radmila Hrustanović kaže sledeće - zoološki vrt ne može da bude na tom mestu zato što mi hoćemo da modernizujemo. Modernizacija podrazumeva uništavanje. Na koji način se ovde radi o uništavanju?
Gospodo poslanici, ukoliko se zoološki vrt izmesti postoji alternativno rešenje, i to gradskih vlasti, a koje je to njihovo rešenje? Rešenje je, ne znam tačno, ali da ne govorim suprotno istini, moguće da negde tamo kod Surčina ili ne znam gde, da se napravi safari. Gospođa Radmila Hrustanović ako je išla nekada u safari ili ako niste išli, vi znate da je za safari potreban ogroman prostor. Safari ne podrazumeva pet hektara, ni pedeset hektara, već podrazumeva 800, 900 i 1000 hektara, jer valjda znamo iz onoga što smo učili šta znači safari.
Znači, za novi zoološki vrt izdvojićemo pare koje smo odredili za nova dečija obdaništa, nove škole i ne znam šta, a ovaj zoološki vrt ćemo da izmestimo, pa ne znamo ni mi zašto, u stvari znamo, zato što nam je taj prostor potreban u centru grada.
Drugo, pre nekoliko dana porušeni su lokali ljudima koji su 20 godina imali lokale u okviru zoološkog vrta ili na Kalemegdanu. Iz pouzdanih izvora vam govorim, nisam ponela te papire, ali mogu da vam ih donesem, da direktno Vuk Bojović ništa nije imao od tih lokala koji su bili tamo postavljeni, osim želje da da ljudima mogućnost da rade i da nekako preživljavaju. Radili su 20 godina, dakle, da bi im na kraju rekli - potreban je jedan papir. Nisu im dozvolili, nisu sačekali da ljudi nabave taj papir.
Slažem se, ukoliko nisu mogli da nabave taj papir, neka poruše, rade protiv zakona. Ali, oni nisu ni sačekali, nego u rešenju za rušenje je pisalo - žalba ne odlaže izvršenje. Pa su došli sa nekim bagerima, sa nekim ogromnim mašinama, više ne znam ni kako se zovu i totalno poništili, uništili nešto što je bio izvor prihoda 20 godina ljudima koji su živeli od toga i ostavili porodice bez hleba.
Dalje, imamo primer u Francuskoj ulici, stari Beograđani to znaju. Gospodin Jevrem Popović u Francuskoj ulici je 200 godina imao livnicu. To je bila livnica koja je lila zvona, do tada smo mi uvozili, morali smo da uvozimo zvona iz Pešte, Pariza i Rima. Oni su došli, gradska vlast, do temelja su tu livnicu, koja je mogla u muzej da se pretvori, posle 200 godina, srušili.
U redu, slažem se, moguće je da ta livnica ne treba da stoji u Francuskoj ulici, moguće je da ne pristaje uz neki eksterijer grada ili ne nam šta, ali postoji način. Uvek je način bio bitan. Mi se svi razlikujemo po načinu na koji govorimo, a svi pričamo srpskim jezikom i svi znamo koliko ćirilica ima slova. Znači, bitan je način. Dođu pa kažu - gospodine, to više ne može da stoji tu, zbog toga vas izmeštamo, evo vam druga lokacija, a ne tako kabadahijski, to ne vodi ničemu.
Kako sada da narod, da građani Srbije veruju da, ukoliko postavite ombudsmana, da li na republičkom ili lokalnom nivou, da li će da ih štiti i pomaže kada su preduslovi ovo što sam rekla.
Malopre ste u izlaganju gospođe Vjerice Radete čuli da postavljaju između republičkog i lokalnog ombudsmana petoro državnih službenika na položaju, dakle, zapošljavaju petoro ljudi. Verovaću im ukoliko na ta mesta budu stavili ljude kojima su srušili kioske ili kojima su oduzeli hleb u poslednje vreme. Eto, neka zaposle njih, onda ćemo zaista da verujemo u istinitost ombudsmana.
Mislim da na ovaj način ne može da se radi. Prvo mora da se stekne poverenje prema dosadašnjem radu, a onda kada narod počne da vam veruje, onda će da veruje i da će zaista ombudsman biti zaštitnik građana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a zatim narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek se pitam da li oni koji pišu predloge akata koji dolaze u proceduru Skupštine Srbije čitaju te akte i da li ih čitaju poslanici vladajuće koalicije koji će za te akte i da glasaju.
Kada je reč o Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službi Poverenika za informacije od javnog značaja, ono što prvo pada u oči jeste hronologija, odnosno datumi koji su stavljeni na ovaj akt. Dovoljno je da okrenete prvu stranu tog pravilnika i videćete da, što se tiče vremena, piše - Beograd, maj 2006. godine. Danas je oktobar 2007. godine.
Sam Poverenik za informacije od javnog značaja, gospodin Rodoljub Šabić, kaže u svom propratnom aktu uz Pravilnik i sledeće - u pismu od 1. avgusta 2007. godine, kojim sam urgirao dobijanje saglasnosti, obavestio sam vas da sam akte dostavio na saglasnost još sredinom 2006. godine, da novim aktima nisam menjao uređenje, niti broj sistematizovanih mesta, u odnosu na važeće akte na koje sam dobio saglasnost Skupštine, već da se radi o zakonskom usaglašavanju pojmova, termina i zvanja, kao i to da sam usmeno obavešten da je Administrativni odbor u ranijem sastavu dao pozitivno mišljenje na ove akte na sednici od 12. septembra 2006. godine, ali da nisu razmatrani na sednici Skupštine.
Ako ništa drugo, mislim da ovo što kaže gospodin Šabić najbolje potvrđuje kakav je odnos vladajuće koalicije prema samoj instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja.
Kada ste uvodili ovu instituciju u pravni sistem Republike Srbije, onda ste pričali da je to neophodno radi dostizanja nekakvih evropskih standarda u ovoj oblasti i da, ukoliko Republika Srbija ne bude imala poverenika za informacije od javnog značaja, da će biti izopštena iz međunarodne zajednice.
Evo, čovek napiše u maju 2006. godine pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i mi tek u oktobru 2007. godine o tome raspravljamo.
Dalje, ono što je posebno simptomatično, to je da se vladajuća koalicija na neki način ponovo igra hronologijom, odnosno vremenom. Mi smo taj slučaj imali kada smo ovde raspravljali o Zakonu o državnim službenicima.
Vi ste tada došli na ideju da vreme vratite unazad, a evo otprilike, to sada činite i kada je reč o ovom pravilniku.
Član 16. ovog pravilnika kaže ovako - ovaj pravilnik stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije, a primenjuje se od 2. jula 2006. godine. Mi na ovaj pravilnik nismo još uvek dali saglasnost kao Narodna skupština i prosto je neverovatno da u članu 16. ovog pravilnika stoji da se on primenjuje i pre nego što je stupio na snagu, odnosno pre nego što je Narodna skupština dala saglasnost na ovaj pravilnik.
Ovo je ponovo igra vladajuće koalicije sa vremenom, sa pravnim propisima i prosto je neverovatno da Poverenik za informacije od javnog značaja ovakav akt dostavlja u skupštinsku proceduru.
Što se tiče Odluke o radu službe Poverenika za informacije od javnog značaja, ima čitav niz nelogičnosti u ovoj odluci i pokušaću da ukažem samo na neke od njih.
Poverenik za informacije od javnog značaja je inokosni organ. Niko ne dovodi u pitanje potrebu da poverenik ima određene saradnike koji mu pomažu u radu, ali se postavlja pitanje da li je potrebno da to bude baš taj broj koji je propisan ovom odlukom i da li je potrebno da Poverenik za informacije od javnog značaja ima kabinet. Poverenik nije ni predsednik Narodne skupštine, ni predsednik Vlade, ni potpredsednik, ni ministar, međutim ipak taj poverenik treba da ima svoj kabinet.
Terminologija koja se koristi u ovoj odluci nije dosledna, neprecizna je, ostavlja mesta slobodnom tumačenju.
U članu 7. stav 3 - sekretar službe i pomoćnici sekretara se postavljaju na položaj na period od pet godina, pazite, na osnovu internog ili javnog konkursa i razvrstavaju se u treću grupu položaja, s tim što po isteku vremena na koje su postavljeni na položaj mogu biti ponovo postavljeni bez konkursa. Prosto je neverovatno da ovakva odredba postoji u jednom pravnom aktu.
Ili je konkurs javan, ili je interni, ne može sam Poverenik da odlučuje da li će biti interni ili javni.
Ili će biti jedan, ili će biti drugi. Ne može biti ostavljena sloboda Povereniku da on sam odlučuje da li će konkurs koji raspisuje biti interni ili javan.
Pogledajte sad član 9 - o žalbama državnih službenika u službi Poverenika odlučuje žalbena komisija, ali nije jasno da li tu žalbenu komisiju sačinjavaju neki posebni državni službenici ili ovi već postojeći koji rade u postojećim službama, odnosno odeljenjima.
Žalbena komisija ima pet članova, uključujući predsednika komisije, koji se imenuje na pet godina, i mogu biti ponovo imenovani. Da li su to neki novi državni službenici, mimo ovih postojećih, ili su to državni službenici koji rade isključivo u žalbenoj komisiji? Ako su u pitanju državni službenici koji rade samo u žalbenoj komisiji, onda je to nepotrebno trošenje državnih para i nepotrebno širenje državne administracije.
Kada je reč o Zaštitniku građana, odnosno ombudsmanu, čini mi se da gospodin Saša Janković nije načisto kakav je njegov položaj, šta on u stvari treba da radi.
Zaštitnik građana ne može da poništava ni jedan jedini pravni akt koji donosi organ državne uprave. On može samo da podnosi inicijative, da ukazuje na kršenje zakona, da podnosi predloge zakona, odnosno drugih akata kojima može da unapredi rad državne uprave. Ali, Zaštitnik ne može da poništi ni jedan jedini upravni akt.
Onda se postavlja pitanje - ako Zaštitnik građana to već ne može da radi, zašto mu onda davati ovako glomaznu administraciju?
Gospodin Saša Janković je predvideo u ovim aktima da on ima 63 zaposlena u službi Zaštitnika građana. Čemu to, ako je on, kako kažu teoretičari upravnog prava, samo tigar bez zuba? Apsolutno ne može da poništi ni jedan jedini upravni akt. Pored toga, daju mu se izuzetno velika ovlašćenja ovim aktima, odnosno daje mu se na raspolaganje izuzetno veliki broj državnih službenika.
Kada sam svojevremeno pričao o Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o državnoj upravi, ukazao sam na uporedno-pravne pokazatelje, da je državna uprava Republike Srbije, imajući u vidu teritoriju Republike Srbije i broj stanovnika, preglomazna i da je daleko veća po broju činovnika nego što je državna uprava daleko bogatijih i razvijenijih evropskih država.
Ne mogu da shvatim da gospodin Saša Janković meša neke elementarne pojmove, odnosno elementarne termine koji su vezani za njegov posao. U članu 4. kaže - sektor za postupanje po pritužbama. Svakome je jasno šta je postupanje po pritužbama.
Gospodinu Saši Jankoviću očigledno nije jasno, odnosno po njemu je postupanje po pritužbama iniciranje izmena zakona, podzakonskih akata i drugih propisa u cilju unapređenja zaštite ljudskih i manjinskih sloboda i prava. Po njemu je postupanje po pritužbama praćenje rada Ustavnog suda Srbije i evidentiranje slučajeva ustavne žalbe. Kakvo je to postupanje po pritužbama?
Gospodin Saša Janković izgleda izmišlja neke nove pojmove i nove termine koji nisu sadržani u važećim propisima. Odeljenje u toj njegovoj službi, između ostalog, nosi naziv - odeljenje za dobru upravu. Ne znam kakva je ta dobra uprava i gde je našao taj pojam, njega nema ni u Zakonu o državnoj upravi, ni u Zakonu o Vladi, ni u Zakonu o ministarstvima, ni u Zakonu o opštem upravnom postupku.
Ni gospodin Saša Janković izgleda ne može bez kabineta. I on ima Kabinet Zaštitnika građana, koji vrši savetodavne i protokolarne poslove, poslove odnosa sa medijima i javnošću itd. Ne kabinet u smislu prostora, ne u smislu kancelarije, nego u smislu ljudi koji rade u tom kabinetu, sve u svemu 63 čoveka radi u Službi Zaštitnika građana.
Na kraju, ono što je posebno zanimljivo, kako je gospodin Saša Janković došao do te magične brojke od 63 čoveka koja su mu potrebna za rad. Ne na osnovu nekih specijalnih pokazatelja, stručnosti itd, nego kaže - analizu potreba institucije Zaštitnika građana utvrdio je zamenik slovenačkog ombudsmana Jernej Rovšek. Dakle, gospodin Jernej Rovšek je došao u Srbiju.
Inače, Slovenija tek odnedavno ima ombudsmana. Onda je on, čovek, rekao - vama u Srbiji treba da imate 63 čoveka u službi ombudsmana.
To je neozbiljno. Obrazloženje ne sadrži ni jednu jedinu odredbu zašto je potreban baš taj broj ljudi.
Zbog svih ovih iznetih primedbi SRS za ove akte ne može da glasa.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik dr Paja Momčilov, neka se pripremi narodni poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli, poslanici SRS ne mogu da glasaju za predložene materijale koje ste nam ovde dali.
Krenuo bih ovde od samog početka kako je tekla ova naša rasprava i skrenuo bih vašu pažnju na nešto što je već postala praksa u ovom parlamentu, što nije ništa novo.
Mislim da ipak treba na to da se osvrnemo i da damo sud o svemu tome, jer ako tako nastavimo, ovim putem, onda stvarno ovaj parlament neće ličiti na pravi parlament i mi ćemo obezvrediti i ono malo što je ostalo ovde vrednoga.
Naime, poslanik SRS, gospođa Vjerica Radeta, reklamirala je član 87. našeg Poslovnika i lepo kaže da na sednicama Narodne skupštine pored narodnih poslanika učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Mi smo dobili lakonski odgovor gospodina Albijanića, koji je predsedavao pre predsednika Skupštine, da predsednik Skupštine nije pozvao, mi smo mislili da je bio red da pozove, ljude koji su sastavljali ove dokumente, a to su Poverenik i Zaštitnik koje smo nedavno u ovom parlamentu izabrali, da vas podsetim samo, gospodina Rodoljuba Šabića i gospodina Sašu Jankovića.
Ako pogledate materijale koje mi dobijamo ovde u propratnom aktu koji nam je upućen, koji je potpisala po ovlašćenju predsednika Skupštine naš sekretar, gospođa Tamara Stojčević, kaže se - predlagač podnosilac, i onda za ove dokumente piše Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja. Sada, gle čuda, odjedanput je ovlašćeni predlagač, čuli smo, nigde ne možemo to da vidimo, Administrativni odbor ove skupštine.
Znači, ljudi koji nisu ovo sastavljali, koji nisu predlagači ovoga, da vam ne čitam i pisma propratna koja upućuju poverenici predsedniku Skupštine, treba da brani ovaj dokument i da učestvuje kvalifikovano u raspravi sa nama narodnim poslanicima, koji smo već i do sada, u raspravi ste videli, postavili niz veoma značajnih pitanja.
Šta se ovim hoće? Čovek može da pomisli da su u pitanju dve stvari. Ili nehat, hajde da kažemo da je nehat, nije dobro. Zašto? Ponavlja se. Ljudski je grešiti. Pogrešiš jedanput, dvaput, ali je sotonski ako ponavljaš i greške svakodnevno. Ako je predumišljaj, onda nam je jasno, ne želi se kvalifikovana i ozbiljna rasprava u ovom parlamentu, jer ovde niko ne sedi da brani ove papire i da da bilo kakav odgovor na naša pitanja.
Znači, ovo je još jedan eklatantan primer kako se urušava dostojanstvo ovog parlamenta, da li svesno, da li nesvesno, ne znam, bačena je ljaga na predsednika Skupštine. Ne znam koliko je on stvarno odgovoran za sve ovo, ukoliko jeste, onda mu, slobodan sam, upućujem primedbu.
Ono što bi valjalo dalje da vidimo, vidite, mi stvarno vodimo raspravu o ovom setu zakona koji su za državu u ovom trenutku nebitni. Nisu oni nebitni sami po sebi, ali u ovom društvenom trenutku u kome se mi nalazimo, mi stvarno vodimo jednu raspravu koja ne zaslužuje da se vodi.
Ono što stvarno ne mogu da pređem preko toga, pre nego što pređem na sam problem o kojem mi raspravljamo, jeste i ono što je pre par dana ovde istaknuto.
Pazite, mi poslanici dobijamo ovde, sada nama sekretari odbora se obraćaju i oni nas izveštavaju da prisustvujemo izvesnim čudnim skupovima koje organizuju neki fondovi za otvorena društva. I gledajte kakve nam materijale šalju. Moram da istaknem to zbog građana. Ovo je ponižavanje. Zbog čega? Na jednoj stranici gramatičke i logičke dve greške.
Pročitaću građanima Srbije, da vidite završnu rečenicu - molimo vas da nam što pre, da li ste saglasni (šta što pre, pitam se šta što pre) sa organizovanjem ovog skupa u Domu Narodne skupštine u predviđenim terminima.
Gledajte sledeću rečenicu, ovo je za osnovce kviz, četvrti razred osnovne škole, da kažu gde je greška - s obzirom na to da bi u procesu evroatlantskih integracija učestvuju sve institucije države, smatramo da bi navedeni poslanici itd.
Pazite, ovo pledira da je Evropa, da je put u Evropu nepismeno, nije slučajno, mislim da je namerno, da mi ne reagujemo na ovo i da kažu - imate primitivne poslanike, imate nepismene poslanike, a ovo je onaj jedan dodatni beočug, koji upotpunjuje ovaj kaleidoskop događanja u ovim danima u kojim mi danas živimo i radimo.
Jasno je da je ovo praktično država bezakonja. Tu mislim da ne možemo da polemišemo. Država koja nema ustavni sud, sasvim jasno je država bezakonja.
No, hajde da se vratimo sada i ovim papirima koji su nam ovde dati. Šta je osnovna zamerka?
Osnovna zamerka je da mi, kada smo izabrali Zaštitnika građana i kada smo izabrali Poverenika informacija od javnih značaja, možemo da se složimo da su oni to samo uslovno. Oni jesu zaštitnici građana, ali jednog malog broja građana. Koji su to građani? To su građani koji pripadaju političkim organizacijama koje danas participiraju u vlasti. To je potpuno jasno.
Da vas podsetim na jedan dokument. Nije zgoreg podsetiti se kada je DOS lupao u šerpe i zviždaljke, onda je 2000. godine, 19. avgusta, DS, pa je to potpisao i G 17 plus, ugovor sa narodom dao u 10 tačaka. Neću čitati sve. Od tih 10 tačaka ništa ostvareno nije. Znači, laž, narod je brutalno prevaren.
Sada ću vam čitati, klimate glavom da se slažete, a mogu i da pročitam, evo zbog naroda, da ne bude da lažem, ali da se držim četvrtog - donećemo zakon kojim ćemo smanjiti broj ministarstava i ministarska mesta bez portfelja, ograničiti broj potpredsednika, smanjiti administraciju. Šta se događa? Je l' ovo smanjivanje administracije?
Ono što smo mi govorili, nemamo mi ništa protiv da vi idete u Evropu, nemamo ništa protiv Zaštitnika građana, građanskih prava, ali ne na ovaj način na koji vi radite.
Vi ste uveli zaštitnika građana koji će biti izabran po političkoj podobnosti. To je zaštitnik građana, hajde da nazovemo, jedne polovine, pa možda i manje građana Srbije.
To nije zaštitnik građana svih Srbije, jer ima i te kakvu političku biografiju i on je politički podoban. To ste vi uveli. To je prvo. Uveli ste političku podobnost, da vam ne nabrajam druge primere.
Evo, reviziono telo. Stranke se sastale i kažete - to je profesionalno, objektivno telo, nestranačko. Ma kakvi, stranke daju predloge. Znači, to je samo moć, sila većine i laži o transparentnosti, o stručnosti i putu u Evropu.
Mogao bih još ponešto da vam pročitam od ovih 10 tačaka iz ugovora. Pročitajte ponovo, vratićemo se nekada na njih da vidimo šta ste vi to narodu obećali, a šta ste učinili.
Druga stvar, šta je sporno kod ovih predloga. Vidite, ogroman broj zaposlenih, treba stotinak ovde da budu uključeni. Neko je računao, naše kolege iz SPS-a su to navodile, pa neću ponavljati egzaktne brojke, 2000. godine koliko je bilo u administraciji zaposlenih - 200 hiljada. Do pre par meseci smo pričali 260 hiljada, za 60 hiljada ste podigli administraciju. Da li je to jeftina država? Danas smo čuli da je to možda i 70 hiljada već taj broj prevazišao.
U momentu kada nezaposlenost nije opala, nego raste, šta vi radite? Običan narod na ulice, ovom privatizacijom kriminalnom zatvarate radna mesta, šaljete naše građane obične na ulicu. Ali, svojim istomišljenicima, uz dobre apanaže, obezbeđujete mesta u ovakvim nepotrebnim telima.
Šta čovek da kaže ako pogleda sistematizaciju samo koja nam je ovde ponuđena? Evo, da budem slobodan, pogledajte vi ovu šemu. Zaštitnik građana, ovo je šema jednog razuđenog ministarstva. Znači, ovo je administriranje par ekselans.
Sada gledajte šta kaže - Zaštitnik građana, da je taj gospodin zaštitnik građana, rekla je moja koleginica, on bi odmah intervenisao da štiti prava predsednika našeg, Vojislava Šešelja u Hagu, gde se sva ljudska prava krše na drakonski način. Taj gospodin se nije oglasio do sada nijednom rečju.
Prema tome, mi sada treba da verujemo da njemu još damo gomilu sličnih i koji će biti izabrani po podobnosti političkoj, a gledajte on ima četiri zamenika. Da vam pročitam zamenike, kako glase naslovi. Kaže - zamenik za ljudska prava i slobode i prava lica lišenih slobode. Kaže - zamenik za manjinska prava. Pazite, zar manjinska prava nisu ljudska prava?
Onda kaže dalje - zamenik za rodnu ravnopravnost, prava deteta i osoba sa invaliditetom. Kaže - zamenik za dobru upravu. Šta to znači za dobru upravu? Ovi su svi za lošu, pretpostavlja se, a onda jedan za dobru. Nemojte to da radite.
Šta je tu poseban problem i na šta je skrenuta pažnja, ne samo iz naše poslaničke grupe, nego i iz drugih poslaničkih grupa? Problem je da su to visoko plaćeni funkcioneri, gde je koeficijent 2,5 u odnosu na prosečnu platu. Ne smeta nama što je to mnogo veće od poslaničke plate, što je neko možda mogao da stekne utisak.
Ne, mi jednostavno smatramo da ovi ljudi, koji i do sada nisu ništa uradili na zaštiti prava građana i na javnosti informacija, slobodan sam to da kažem ovde, mogu i da dokažem, ne mogu da dobiju još jedan ovakav aparat i da im se veruje da kada to dobiju onda će da poteče med i mleko za građane, onda će biti zaštićeni i onda ćemo mi imati javne informacije.
Mi smo u ovom parlamentu donosili zakon o pristupu, birali smo čoveka, za informacije od javnog značaja. Pazite, samo u imenu kažete - zakon o informacijama od javnog značaja.
Znači, arbitrarnost postoji, neko će uvek da arbitrira šta je od javnog značaja, a šta nije. Neko će kazati da pravim lažne pretpostavke i konstruišem, a pokušaću da vas ubedim da je to u životu stvarno tako. Taj zakon je arbitraran zakon.
Ko je arbitar? Naravno Poverenik. Čiji je Poverenik čovek? Neću da kažem ni političkih stranaka, kazaću onog gospodina iz OEBS-a koji ga je pre par dana primio i koji ga je onako nakitio, ishvalio kako izvanredno radi, a u 2006. godini je imao 2.000 predmeta.
Šta je od tih predmeta uspeo da reši? To je podatak koji je interesantan, i mi bi pitali za te podatke i gospodina Šabića da je ovde bio prisutan, pa onda bi dobili i pravi odgovor i onda bi građani mogli prave zaključke da izvuku.
Znači, ovo je jedan besomučan način, opet mi smatramo, pljačkanja jedne siromašne države, države koja je zadužena kreditima i mislimo da sa tim treba da se prekine.
Šta je zaštita građana? Mogao bi neko da kaže - nećemo jedno lice da imenujemo, nećemo pet njegovih pomoćnika, da oni štite. To je kao kada date mački da vam čuva sir ili ostavite mački da vam čuva miševe, a pustite ih da trče slobodno. Otprilike tako ćemo imati sada situaciju.
Zaštita je javnost, transparentnost, ono što vi volite da kažete, informacija, primena zakonskih odredbi. Kako se zakonske odredbe ovde primenjuju, to smo videli od gospodina ministra pravde, političara par ekselans, koji ovde izađe i kaže - mi moramo da imamo specijalne sudove jer ostali nisu sposobni.
Njegovi nameštenici, sudije su nesposobne, mogu da sude raji, ali za specijalne složene slučajeve, e tu mora da bude neka elita i da sudi. Jasno je i to. To čitamo u današnjim novinama.
Dobacuju mi iz klupe da postavlja američki ambasador. Ne znam da li baš on, on je samo izvršni organ, ali možda negde drugde i dalje je mesto odakle se diriguje. Ako gledate izjavu sudije koja je smenjena iz procesa u današnjim novinama, ona je to rekla - mene je smenio američki ambasador.
Znači, ne kažu ovo srpski radikali nego smenjeni sudija iz procesa.
Znači, sama primena zakona, zemlja koja drži do zakona omogućuje zaštitu građana i onda bi ovaj ombudsman - neka ga i donesemo, neka on i postoji, ali ne sa ovakvim aparatom, ne sa ovakvim trošenjem para - možda imao i nekog smisao.
Da se vratim na teren koji je meni nekako najbliži ovde, a to je zdravstvo. Srpsko zdravstvo po različitim ocenama se nalazi u različitoj situaciji. Neko kaže da je situacija teška, a bogami ako slušate zvaničnog ministra zdravlja on će kazati da je ta situacija jako dobra.
Naravno, uvek se polazi od prošlosti, kako je bilo strašno, pa sad porušeni su temelji i sve, a mi smo sada sagradili temelje i mi radimo ono što je dobro. Srpsko zdravstvo je opterećeno korupcijom, teškom, nizom problema.
Evo, poštovana gospodo poslanici, šta se u tom zdravstvu događa.
Štampa nešto prenese, većinu stvari ne prenese. Elektronski mediji, Javni servis je potpuno instrumentalizovan i on je u službi vladajuće vrhuške, a meni danas pošalju pismo sa Skupštine zdravstvene komore, vi ste ovde usvajali Zakon o komorama.
Poštovane kolege narodni poslanici, pišu mi stomatolozi da je grupa iz Vojvodine kompletno napustila sednicu, konstitutivnu, gde je kršen zakon, statut, sve moguće i nametanje silom. Izborna komisija od pet članova je predložila trojicu iz izborne komisije za funkcije. Onda nisu dozvolili prave izbore, da se biraju ljudi koje hoće kolege stomatolozi i sve kolege stomatolozi iz Vojvodine su napustili drugi deo ove skupštine.
Gde ćete vi ovo moći da nađete kao dokument? Nažalost, nigde. Ova skupštinska govornica, neko je rekao, više će doprineti javnosti nego ovi ljudi koje ste vi odredili.
Šta je ključni problem u zdravstvu? Uzeću samo jedan, mnogo ih je, da ih ne nabrajam. Došli smo dotle da one gospođe tetkice iz ovih raznih organizacija, Soroši, da ih ne nabrajam, skupile su petlju pa napisale - ugroženo je nacionalno biće i bezbednost građana lošim sistemom zdravstvene službe.
Ovo govorim svim članovima Vlade, ovo govorim skupštinskim poslanicima. Gospodo, skupštinski Odbor za zdravlje, na čijem je čelu predsednik iz iste stranke iz koje je ministar, fingira rad Odbora.
Imali smo pre par dana u Institutu Batut sastanak sa temom - Stanje zdravlja građana Srbije. Dobili smo četiri predavanja, koja apsolutno nisu mogla da odgovore meritorno, a kada smo ukazivali na meritorne podatke da je loše i da se pogoršava ako se gleda smrtnost i obolevanje, to nije moglo da uđe u zaključke.
Odbor nije doneo nikakve zaključke. Živimo u takvoj zemlji i u takvoj situaciji.
Da mnogo ne dužim, da završim, šta je ključno. Evropska zajednica kaže - mi smo u zdravstvo uložili 95 miliona evra, što donacijama, što kreditima.
Ako odete i zalutate slučajno pa skinete neki dokument, a i tamo je teško doći do dokumenata, vidite da u ovom trenutku 75 projekata iz zdravstvene zaštite je operativno, da je u toku.
Gde ćete naći, na kom sajtu koji su to 75 projekata koji se sada rade, a koji se tiču zdravstva?
Koristim ovu priliku da postavim poslaničko pitanje. Postavljam pitanje ne ministru zdravlja, on neće odgovoriti, postavljam pitanje gospodinu Vojislavu Koštunici, predsedniku Vlade. On je najodgovorniji za zdravlje naroda, koje je pogoršano i koje se pogoršava iz godine u godinu. To je tema, javnost, samo vi ne razumete i to je vaš problem.
Opet da vam kažem nešto, imate i mogućnost da izađete za ovu govornicu, da oponirate, da kažete - vi niste u pravu, da vašim argumentacijama i vašom pameću ubedite i mene, priznao bih vam, izvinio bih se čak ako sam nešto pogrešno rekao, ako sam nešto slagao, vama lično i onome ko bi se osetio pogođenim mojom diskusijom.
Prema tome, gospodine što čitate lepo novine, evo možda vam je to izletelo, pročitali ste pogrešan pasus, pa vam izletelo, koristite ovu govornicu da kažete.
Postavljam pitanje za Vladu i molim da ovo uđe u zapisnik. Koliko je od 2000. godine projekata završeno koji su se radili, a koji su imali za temu zdravstvo u Srbiji?
Drugo pitanje, koliko je sada u toku, odnosno koliko projekata u ovom momentu se radi.
Tražim sledeće podatke: ime projekta, pod dva, ko je finansijer - da li iz donacija ili krediti; broj tri, ko je nosilac projekta; broj četiri, budžet projekta, sa specifikacijom izvršilaca i sredstava koja su dobili; broj pet, evaluacija, ko je izvršio i da se prikaže evaluacija.
Znači, tražim od Vlade Srbije, od premijera da se ovi podaci dostave. Zašto to ne tražim od ministra zdravlja? Zato što kada su traženi slični podaci odgovoreno je - da je to tajna, da stranci ne dozvoljavaju zato što su oni finansijeri.
Vi ste imali apsurdnu situaciju da se jedan građanin Srbije, po imenu Stevan Požega, iz Novog Sada, dopisuje sa evropskim institucijama. Bio je privođen, po njegovoj izjavi, u MUP Novi Sad da da izjavu. Zašto?
Zato što je tražio informacije - šta je sa projektom o transfuziji krvi, koji vidimo do čega je doveo, da ni B92 ne može da spase situaciju kakva je sada sa davalaštvom.
Da ne pričamo šta je tu bilo.
Znači, isto imam te odgovore ministra koji kaže - stranci odgovaraju, daju pare i onda stranci su lopovi, i oni nisu za transparentnost, i ne možemo ništa.
Elem, gospodo stranci, sada se i vama obraćam, vas je ministar zdravlja Srbije ozbiljno optužio da ste korumpirani, da učestvujete u korumpiranim projektima, gde dobar deo sredstava koja ste tobože donirali su možda pranje para, a bogami dobar deo ste izgleda potrpali sebi u džepove.
Onda to zovete pomoć zdravstvu Srbije, da ne bi mi sumnjali dalje i da ne bi vas optuživali, a optuživaćemo vas da ste takvi, da ste korumpirani i da živite na grbači ovog naroda i parazitirate.
Otvorite projekte, kažite imena, izvršioce, koliko je ko dobio, šta je postignuto i dajte nam evaluaciju. Evo time bih završio. O ovome stvarno ne možemo diskutovati.
Molim vas ubuduće, predsedniče, omogućite jednu adekvatnu raspravu kvalifikovanih ljudi, a ne razgovor gluvih i nemih. Ove prazne klupe u prvom redu sramota su ovog parlamenta, a bogami, pošto ste vi prvi među jednakima, ponajviše vaša sramota. Hvala vam.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović. Neka se pripremi narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi znamo da je u našoj državi bilo stanje kakvo je bilo, da je bilo premeštanja stanovništva, da je veliki broj naših građana otišao u treće zemlje, da su tamo više od decenije, i da iz Evrope i evropskih država, po Međunarodnoj konvenciji o readmisiji, koju je danas i naša država potpisala, naši građani treba da se vrate u našu državu.
Ako jedna država, kao što je naša, potpiše takvu konvenciju i ratifikuje povratak programa readmisije, smatram da nema niko pravo da pobija takve odluke kada država donese. Evo šta se dešava.
Čelnici Skupštine opštine Senta jednoglasnom odlukom su usvojili odluku da ova opština ne prihvati kosovske Rome, koji će putem readmisije biti deportovani sa Zapada. Kako se kaže u odluci opštine Senta - nije u stanju da prihvati izbeglice, svi oni treba da se vrate odakle su emigrirali u zapadne zemlje, kaže se u odluci. Još se kaže da je ova opština Senta spremna da prihvati samo one ljude koji su iz Sente.
Koliko znam, Senta je u okviru Srbije. Srbija je demokratska, ne zabranjuje građanima kretanje i stanovanje, i ne vidim zašto bi neka opština, ako je država potpisala ovu ratifikaciju, upravo na ovakav način ovo želi da zaustavi. Moj je komentar.
Iznenađen sam ovakvom odlukom opštine Senta.
Najpre zbog toga što je naša država Republika Srbija potpisala ugovor o readmisiji u celosti kao država, da će prihvatiti svoje građane koji više na Zapadu nemaju legalan pravni boravak, i drugo, zato što je naša država zbog šengenskog ugovora u obavezi da realizuje i ispoštuje taj zakon sa Zapadom. Kao što znate do sada je, čini mi se, naša država sa 17 država ratifikovala ugovor o readmisiji građana sa Zapada.
Znači, zapadne države nisu omogućili više da se statusno pitanje naših građana koji su bili tamo privremeno produži, već je potpisan povratak. Gde bi se oni vratili - sigurno u svoju državu, a ta država se zove Srbija. Postavlja se pitanje, nije li takva odluka direktno uperena protiv naše države Republike Srbije, koja je naravno u dogovoru sa Zapadom predvidela čitav niz mera olakšica za povratnike. Pre svega, jedna od najznačajnijih mera je integracija, koja obuhvata humanistički prilaz u rešavanju ovog veoma gorućeg problema.
Smatram da ta odluka u najhitnijem roku treba da se odbaci ili poništi, jer je ona puna naboja. Protiv predsednika tražim da se u najhitnijem roku smeni, jer ta odluka je direktno uperena protiv tolerancije, multikulturalne, multinacionalne i multikonfesionalne Vojvodine, i direktno ugrožava nastojanje naše države da reintegriše svoje građane na svojoj teritoriji.
UNHCR, kao i mnoge druge međunarodne organizacije, ima cilj - zaštita ljudskih prava. Sigurno da naša država neće vratiti naše Rome na Kosovo, gde ne postoji mogućnost niti sloboda kretanja ne samo Roma, nego i Srba i drugog nealbanskog življa.
Zbog flagrantnog kršenja potpisane ratifikacije o povratku, readmisiji naših građana, smatram da je opravdano da se smene čelnici ove opštine. Jer ako ne poštuju stav države, ne poštuju ni ovu državu. U ime SRS mi podržavamo sve nacionalne manjine i u svim njihovim oblastima treba da ostvare sva njihova prava koja im sleduju, od politike do obrazovanja. Nikad nećemo usporiti ili nešto učiniti da sve nacionalne manjine ne ostvare ono što im sleduje po zakonu i Ustavu naše države.
Pošto je naša država multikonfesionalna i multinacionalna, a Senta je u okviru Srbije, ne vidim da bi neko imao ovako pravo da donosi takve odluke, u nižim institucijama lokalnih ustanova da zabranjuje rad građanima koji su morali da odu u druge države i sada se vraćaju zato što je potpisana ratifikacija.
Smatram da u Beogradu i širom Srbije imaju pravo svi građani, kao i do sada što su imali pravo svi građani, da dođu, da stanuju, da kupuju kuće, imanje, placeve, mi znamo koliko je naših sugrađana posle svih ovih dešavanja, teritorija Hrvatske, Slavonije, Kosova i Metohije, došli i nije bilo nikakvih smetnji.
Pošto nije bilo u demokratskoj Srbiji smetnje za sve građane ne gledajući na veru i na boju, smatram da je i Senta deo Srbije i da ne smeju ovakva dešavanja da se dese i smatram da je opravdano da se smenu svi čelnici koji su doneli ovakvu odluku.