Da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Do sada su prijave za reč dostavili SPS i SRS. Idemo po redosledu govornika. Reč ima narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, pre svega što se tiče Zaštitnika građana, Socijalistička partija još jednom je htela da sagleda pre svega volju države, da li će zaista taj zaštitnik građana imati onakvo mesto kakvo mu je i predviđeno u državi.
U svetlu toga želim pre svega da podsetim na podatak da je zakon izglasan još 2005. godine, a činjenica je da smo Zaštitnika, koga još zovu i parlamentarni ombudsman, i parlamentarni predstavnik za upravu, i komesar za ljudska prava, i narodni advokat, u zavisnosti od države u kojoj funkcioniše i radi, da je on izabran tek 23. jula 2007. godine, skoro nakon dve godine od dana donošenja zakona.
To je podatak koliko je u stvari državi stalo do ljudskih i manjinskih prava, do unapređenja ljudskih prava i sloboda, do kontrole svojih organa državne uprave i lokalne samouprave, do kontrole Republičkog javnog pravobranioca, do kontrole organa i organizacija, ustanova i preduzeća kojima su poverena javna ovlašćenja. A onda, ako se malo osvrnemo na zakon, shodno članu 38. i 40. Zakona o Zaštitniku građana, pre svega sagledavanjem ovog obaveštenja, videli smo da je Skupština već prekršila i načinila prvi prekršaj zakona, jer je ovo trebalo da se postavi na dnevni red još pre početka Drugog redovnog zasedanja.
Znači, ova tema je po zakonu trebalo da bude raspravljana još letos, u vreme vanrednog zasedanja. Da je bilo volje tako je trebalo da bude, međutim ovo nije prvi put da aktuelna skupštinska većina krši zakon i ne poštuje ono što je sama i izabrala.
Onda još jedna najava još jednog novog zakonskog prekršaja, a to je da podatak u obrazloženju stoji da će se ova služba popunjavati postepeno, u skladu sa kadrovskom planom koji je načinjen, i to na godišnjem nivou, za svaku godinu posebno. Podsećam da član 40. stav 2. jasno kaže koliki je zakonski rok i da je određen, da postoji, u kome se ova služba mora popuniti.
Naravno, do toga nikome nije stalo i taj podatak se ovde prenebregava.
Onda se s pravom pitamo, koliko će još godina biti popunjavana ova služba, koliko godina će ona fiktivno postojati, da praktično njeni radnici primaju dobre plate, a da u stvari samo fiktivno postoje i ne rade svoj posao, i evo prilike i za samog Zaštitnika građana da pre svega sebe samog odbrani od kršenja zakona prema njemu samom.
Dalje stoji obrazloženje da je planirano za sistematizaciju 59 državnih službenika i četiri nameštenika, iako je to veći broj od onoga koji je u prvom aktu bio planiran.
Onda opaska da je neko zaključio da i to nije dovoljno, da je za ovakav obim posla potrebno 150 zaposlenih, što znači da ova sistematizacija nije obuhvatila praktično ni polovinu od ljudstva koje je potrebno da ova institucija inače funkcioniše, pa se Socijalistička partija pita da li se u stvari unapred spremaju izgovori za fiktivno postojanje, a nečinjenje nadležnosti institucija.
Koje će nadležnosti biti u stvari manjkave u radu, da li one nadležnosti koje rade po pritužbama ljudi lišenih sloboda, prava deteta, ravnopravnosti polova, prava nacionalnih manjina, invalidnih lica.
Ili možda nadležnosti kada se prema Vladi i Narodnoj skupštini pokreće inicijativa za predloge izmena zakona, propisa i drugih opštih akata ili za iniciranje novih zakona, propisa i drugih opštih akata, za koje će građanin u toku svog rada dobiti neku ideju da se radi.
Ili u delu pokretanja inicijativa pred Ustavnim sudom za one zakone za koje smatra da nisu u skladu sa zakonima i Ustavom.
Da li treba ponovo da pomenem činjenicu da Ustavni sud u ovoj državi još uvek ne postoji i da ne postoji dobra volja da se on načini, a zna se kome to odgovara i ko u svemu profitira.
Ili će to ići na štetu nadležnosti sektora za opšte poslove, koji takođe imaju svoje mesto u funkcionisanju ovakve jedne institucije.
Činjenica je još jedna, da je budžet dobro isplaniran za ovu instituciju, da je budžet čak i veći od budžeta koji je predviđen za upravni sud, koji je trebalo da počne rad još 1. januara 2007. godine, ali nije počeo.
Ovom prilikom hoću da podsetim javnost, građane Republike Srbije, ne samo da upravni sud nije počeo sa radom, ne samo da nema Ustavnog suda, nego ni apelacionih, ni kasacionih sudova nema, što znači da nekome odgovara ovako jedno devijantno stanje u našem pravosuđu kakvo je sada trenutno.
A onda ako se razmotri kakve su u stvari mogućnosti delovanja Zaštitnika, evo kakve su mu mogućnosti.
On može da pokrene inicijativu, može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, može da javno preporuči razrešenje funkcionera, da inicira pokretanje disciplinskog postupka ili da zahteva pokretanje krivičnog, prekršajnog i drugog postupka.
S obzirom na činjenicu kakvo nam je današnje pravosuđe, kakvi su nam danas drugi nadležni organi, odnosno kako oni funkcionišu, Socijalistička partija Srbije izražava jednu sumnju da će ova institucija uopšte raditi ono što treba da radi i nama se čini da je on jedan džin na staklenim nogama i sa slamenim pesnicama.
Evo jedan primer, primer gde se na milionima ljudi krši zakon, a to je primer penzionera.
Mogli su penzioneri da se obrate Zaštitniku građana, ali su se ipak obratili Socijalističkoj partiji Srbije, jer smatraju da će to možda biti efikasnije, a odnosi se na nezakonito primanje njihovih penzija, koje su u ovom trenutku negde oko 50% usklađenosti sa prosečnom platom u Srbiji, a znamo odlično da se Socijalistička partija izborila da to zakonsko pravo penzionera bude 60%. Evo prilike Zaštitniku građana da, ako ima dobru volju, reaguje na ovu činjenicu.
Takođe, ako se dotaknemo prava deteta, da li neko ima potrebe za drugim pravima osim prava na preživljavanje. Ako sam jutros po Poslovniku izrekao činjenicu koji su uslovi za sticanje dečijeg dodatka, koliki je taj dečiji dodatak, koji su načini za dolaženje, koliko dokumenata treba da se pripremi da se ostvari ovakav jedan fiktivni dečiji dodatak.
Takođe, u daljem razmatranju mi smatramo da Zaštitnik građana ne mora baš da kopira državu u svim segmentima, jer se on na kraju postavlja između naroda i države i da bi članove žalbene komisije mogao da ne izabere sam Zaštitnik, već praktično ljudi iz redova državnih službenika koji rade, pre svega od onih na izvršilačkim radnim mestima, pa i kada se tiče rada veća, žalbene komisije, smatramo da oni ne treba da se plaćaju po održanoj sednici već paušalno i primereno koliko bi to bilo moralno, na kraju krajeva, jer svako drugo plaćanje bi moglo da dovede do zloupotrebe. Socijalistička partija letos nije glasala, Socijalistička partija neće ni ovog puta glasati.
Što se tiče Poverenika, država se brže-bolje potrudila da izjasni svoj stav o Povereniku, pa je u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u članu 1, istakla da je to služba od posebnog značaja.
Ali, pogledajmo činjenicama u oči. Zakon je izglasan 2004. godine, ali on počinje sa radom tek 23. maja 2005. godine, odnosno tek tada je Narodna skupština odobrila opšta akta koja su potrebna da on otpočne sa radom.
Ona je trebalo da odobri i sistematizaciju i da se počne sa nabavkom adekvatne opreme, da se nađu adekvatne prostorije za rad. Činjenica je da od toga nije bilo skoro ništa. I sam Poverenik je isticao, javno je isticao, da od svega ovoga planiranog nije bilo ništa. On daje izjavu da prvih šest meseci nije ni imao kancelariju u kojoj je trebalo da radi, da je u prvo vreme radilo svega šest ljudi, da adekvatan prostor nije nađen, da adekvatna oprema nije nabavljena, pa da čak nije imao ni žiro račun na koji je trebalo uplatiti određeni iznos da bi se dobila fotokopija dokumenta koji nosi javnu informaciju, što je bio u suštini način kako on treba da radi.
Dalje je izjavio sam Poverenik da je budžet bio predviđen, ali da nije bilo dovoljne realizacije sredstava ni za edukaciju kadrova niti za bilo šta drugo što mu je omogućavalo jedan ozbiljan rad, jedan adekvatan rad za ono za šta je ustvari i postavljen. Sam je takođe rekao da je bilo mnogo afera, da je u tim aferama bilo mnogo ljudi iz Vlade, da su te afere uglavnom ostale samo afere i da mnoga rešenja nisu ispoštovana, a takođe ni da mnoge informacije nije dobio, pogotovo kada se informacije tiču jednog dela Vlade u odnosu na drugi deo Vlade.
Još jedan podatak je da u julu 2006. godine, kada je menjan Zakon o državnim službenicima i Zakon o platama državnih službenika, još je tada Poverenik podneo svoju odluku o radu Službe Poverenika Administrativnom odboru, s tim da se praktično u toj odluci radi samo o usaglašavanju sa novim zakonom, da se ne radi ni o kakvoj izmeni sistematizacije.
Administrativni odbor, pri tom mislim na većinu u Administrativnom odboru, a zna se ko čini većinu u odborima, nije našao za shodno tri meseca da odgovori na sve ovo.
Tek nakon tri meseca je njemu usmeno rečeno, navodim, da je mišljenje pozitivno, ali to do dana današnjeg nije stavljeno na dnevni red. Tek sa novom izmenom Zakona o državnim službenicima i platama ovo stiže na dnevni red.
Na kraju, ako se setimo činjenice da i Poverenik i Zaštitnik nisu izabrani posle donošenja novog Ustava u ustavnom roku, evo nama kako se država odnosi prema ove dve institucije. To je verovatno nekome odgovaralo, jer je neko mogao da postavi pitanje, gde su završni računi budžeta Republike Srbije za 2001, za 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu. Ali je nekome odgovaralo da te završne račune pokaže građanima Republike Srbije, odnosno dostavi parlamentu tek letos.
Čekalo se pet, šest godina na te završne račune, pa i sada nisu dostavljeni po onim zakonskim principima koji su se morali ispoštovati u jednom ovakvom postupku.
Zamislite da jedna mala firma sada, mala firmica nije dostavila svoj žiro račun na vreme, odnosno svoj završni račun? Posledice po nju bi bile katastrofalne, tolike da ona ne bi mogla da nastavi sa svojim radom, upravo od onih koji ne poštuju donošenje završnog računa budžeta Republike Srbije.
Na kraju krajeva, smatramo takođe da i ovde žalbenu komisiju i Zaštitnik i Poverenik su izabrali, sebi su dali za pravo da postave ovakvu komisiju da bi ona samo pečatirala ono što oni odluče. Smatramo da bi ovakvo plaćanje veće žalbene komisije u stvari samo bilo jedan instrument kako se kupuju i prodaju radnička prava. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković, a zatim narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao moje prethodnike i složio bih se sa kolegom Baralićem, koji je za ovom govornicom rekao da se u ovoj instituciji mora zaštititi autoritet poslanika.
Kako kao narodni poslanik mogu da očekujem valjan odgovor na postavljeno poslaničko pitanje od resornih ministara u Vladi Srbije ili da dobijem bilo kakvo obaveštenje u vršenju funkcije narodnog poslanika, kada se Rodoljub Šabić, koga vi ovde podržavate, vladajuća većina, dajete mu svaku vrstu podrške, žali da je uskraćen od određenih informacija od određenih resornih ministarstava. Znači, vi mu dajete podršku, a uskraćujete ga da radi svoj posao. Znači, vi ste ga ovde birali, mi ga nismo birali, tako da mu mi nećemo dati ni podršku.
Zašto sam rekao da se slažem sa kolegom Baralićem da se mora zaštititi poslanik u ovom visokom domu? Zato što smo mi, navešću konkretne primere svoje, uskraćeni da dobijemo valjane i precizne odgovore od Vlade Srbije.
Znači, sada koristim, gospodine Albijaniću, da postavim dva dodatna pitanja Vladi Srbije i jedno novo. Dana 17. jula 2007. godine po drugi put sam postavio pitanje Vladi Srbije, odnosno ministru, vezano za odluku o znaku pripadnosti Vojske Srbije i oznakama činova, gde sam istakao da je gospodin Tadić protivzakonito i protivustavno doneo ovu vrstu odluke, koja ne spada u rukovođenje i komandovanje vojskom, za šta je on jedino nadležan.
Znači po drugi put sam to ponovio, da bi, dame i gospodo, dobio odgovor na nešto što nisam ni tražio. Obaveštavaju me, ovo je potpisao gospodin Đelić, da vojskom komanduje predsednik Republike Srbije. To i ne osporavam. Gospodin Tadić komanduje i po novom Ustavu Vojskom Srbije. Međutim, nije nadležan da donosi odluke, pa ni ovu vezano za činove.
Znači, sada tražim od Vlade Srbije dodatno pitanje, da mi ovo razjasni iz prostog razloga, a prokomentarisaću i ovaj odgovor sa nekoliko rečenica. Ne može Boris Tadić kao predsednik Srbije da direktno primenjuje Ustav Srbije, jer je Ustav osnov za donošenje zakona koji uređuje ta pitanja. Konkretno, ovlašćenja predsednika Srbija, gospodine Mićunoviću, u vezi sa rukovođenjem i komandovanjem ne preciziraju se Ustavom, već zakonom. Znači, ne može on, koristeći Ustav, da donosi ovakve odluke.
Ima još jedno interesantno pitanje, dame i gospodo. Mislim da je ovo interesantno za vladajuću garnituru, pitanje koje sam postavio 18. jula.
Tražim da nam se dostavi izveštaj komisije u kojoj su bili Vladan Batić, Milovanović i Veselinov, koja je trebalo da ustanovi uzroke pobune Jedinice za specijalne operacije.
Dame i gospodo, poslušajte odgovor, pa ćete shvatiti zašto je ovo bitno. ''Izvršenim proverama u službenim evidencijama Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije utvrđeno je da nije evidentiran prijem izveštaja komisije, koja je utvrđivala uzroke pobune Jedinice za specijalne operacije.
Pomenuti izveštaj nije pronađen ni nakon obavljenih razgovora sa tadašnjim šefom i zamenikom šefa kabineta ministra, kao i načelnika Resora javne bezbednosti.'' U potpisu, Dragan Jočić. Pošto gospodin ministar nije pronašao izveštaj ove komisije, sada isti taj izveštaj tražim od Vlade Vojislava Koštunice, od njegovog kabineta, od njegovih najbližih saradnika.
Treće, ovo sam dosad tražio dodatna objašnjenja za ova dva pitanja, pitam Vladu Srbije da li je utvrdila Predlog strategije odbrane Vojske Srbije ili je to utvrdio Dragan Šutanovac, kada je bio na nekom kursu u Americi ili ne znam gde već. Ko je utvrdio ovaj zvanični tekst za javnu raspravu?
Zašto ovo pitam, dame i gospodo? Vi ste svi videli strategijski pregled odbrane, vodi se rasprava, vode nevladine organizacije, svi vode raspravu o strategiji odbrane, osim nas narodnih poslanika. Ono što je zanimljivo, pitam zbog koalicionih partnera koji za ovom govornicom i u javnim nastupima otvoreno se zalažu, odnosno protive ulasku u NATO integracije naše vojske i odbrane.
Čitao sam pažljivo predlog strategije odbrane o kojoj se vodi rasprava, gde je svaka druga reč NATO.
Strateški interesi spoljne politike Republike Srbije su unapređeni regionalnom saradnjom i punopravnim članstvom u NATO. To je dugoročni plan, kratkoročni prioriteti su priključenje Programu partnerstva za mir i potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.
Mene interesuje, ponavljam precizno, da li Vlada Srbije podržava inicijativu Dragana Šutanovca i Demokratske stranke da naša vojska uđe u NATO integracije.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine, a posle nje gospođa Lidija Vukićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravo na istinito obaveštavanje. Zamoliću vas, gospodine Mićunoviću, da me ne ometate, malo budite pristojniji kad govorim ili slušajte ili izađite, ometate me, zato što galamite u skupštinskoj klupi malopre dok je govorio doktor Dimitrijević i gospodin Vuković, a ako ste nervozni vi izađite.
Dakle, ovde govorim o veoma ozbiljnim temama. Pravo na obaveštenost je osnovno i Ustavom zagarantovano pravo.
Pošto je prošlo tri godine otkada je u gradu Kragujevcu, po Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je donet 2004. godine, ustanovljen ombudsman, juče je zarad samoreklamerstva i to je svojevrsni egzibicionizam, gradonačelnik grada Kragujevca, angažovao agenciju Strateški marketing – kako ona voli sebe da nazove Stratedžik marketing, ona se između ostalog hvali zbog svojih neuspeha i one katastrofe – i jedno od pitanja koje je postavljeno građanima je bilo, kakav je vaš utisak o radu Zaštitnika građana, odnosno gradskog ombudsmana.
To govorim zbog toga što je Kragujevac prednjačio u tome i pre nego što je ovaj Janković imenovan ovde nedavno na nivou Republike, jer je sama institucija ombudsmana doneta na krilima petooktobarskog puča u Srbiji, i mi smo kao poslanici, sećam se te 2001. godine, bili zatrpani raznim brošurama o tome šta jedan ombudsman, odnosno zaštitnik građana može.
Onda smo se mi šalili i znate već u visprenom i u najsvetlijem duhu našeg predsednika profesora doktora Vojislava Šešelja, kada nastupa za skupštinskom govornicom i upozoravao ih je, pošto se to tek pojavilo kao novotarija, da je to zaista institucija koja će da bude u Srbiji izvrgnuta ruglu. Zato što je preduslov da bi ombudsman, zaštitnik građana i poverenik za informacije - evo sada post festum se radi ova sistematizacija - imali osnovne uslove da rade svoj posao je da rade u društvu koje nije tako i sa tolikim stepenom opterećeno kriminalom i korupcijom.
Od jutros čujemo primere i napise iz štampe, pa juče i prekuje smo razgovarali o tome, građani u 68%, koliko se njih izjasnilo, napravljena je neka empirijska studija pre dve godine, čini mi se od jedne organizacije čije ime neću da spominjem, prepoznaju od lokalne samouprave, dakle od mesne zajednice preko opštinskog organa uprave do vrha državne vlasti, u tom procentu, 68%, korupciju.
Postavlja se onda pitanje, kakva je uloga jednog čoveka i celog njegovog aparata, tog Jankovića, koji nije kao što Ustav Republike Srbije kaže potpuno neopterećena, politički nestranačka ličnost, mi to vrlo dobro znamo i razgovarali smo o njegovom slučaju, kada je biran na tu funkciju. Isti vam je slučaj i sa Rodoljubom Šabićem.
Mi smo zbog Šabića koliko proletos ili u toku leta morali da menjamo zakon da bi on krckao do kraja svoj mandat, pošto ga je već započeo neuslovno i šetkajući ovde kroz hodnike Skupštine, bez ikakve mogućnosti da bilo šta radi, nije imao kancelariju, telefon, osnovne uslove. Sada smo, dakle, došli u situaciju da posle toliko godina, od priče o zaštiti građana, o tome da to može jedan čovek, koji predstavlja jedan novi institut u državi na, zaboga, krilima novog demokratskog razvoja, to da radi, ali mu je samo potrebna služba da bi obavljala taj posao. To nije tačno.
Uz našu kritiku, koju je izneo ovlašćeni predstavnik koleginica Radeta, da je ovo preglomazan aparat kojim će da raspolaže, službenika i nameštenika, kako jedan, tako i drugi izabrani i Poverenik za informacije i Zaštitnik građana, nego zbog činjenice da oni treba da se suprotstave državnom aparatu koji je duboko zagazio u kriminal i u korupciju.
Mogu to sada da vam ilustrujem, kao i mnogi od vas, na milion primera. To najbolje znaju ovi predsednici opština u Srbiji i uspešni predsednici opština srpski radikali. Kakav je put od inicijalnog poteza opštine radikalske, koja hoće da se razvija i koja hoće nove projekte, do realizacije tog projekta i na kakve sve barijere, u pravom smislu reči podmetanja nogu, dolaze ti ljudi do vrha državne vlasti, do državne administracije, da moraju da čekaju po par meseci, po godinu dana ili, ako je taj stepen dezavuisanja toliki, zato što je radikal u pitanju, i po dve godine.
Svaki od njih i svako od tih građana može o tome da pita i Šabića i Jankovića. Kako oni onda tek dobijaju i kojom efikasnošću informacije. Ova sistematizacija nije napravljena ni na sednici Administrativnog odbora Narodne skupštine, niti su to njih dvojica izmislili nešto, to su već projekti, znate, koji su napravljeni. Sada kada bih pronašla, evo, tu brošuru iz 2001. godine, koja je stigla iz inostranstva i u kojoj se govori šta je opis posla jednog ombudsmana, zaštitnika građana, videli bi tamo jasno da je tada već predviđeno koliki taj aparat treba da bude i kako to treba da postoji po sektorima, kao što ovde i piše, sektor za javno obaveštavanje za informacije od javnog značaja.
Vidite da uopšte niko od njih nije iskoristio svoju priliku do sada, osim kada ih indikuje neko, pa ih natera. Tog Šabića bukvalno morate da bockate, kao iglom svaki čas da ga bockate kao onu vudu-lutkicu i da mu kažete, hajde sada reaguj na ovu pljačku, hajde reaguj na to, hajde traži informacije o ovoj zloupotrebi, onda on kao nešto se muči, pa kaže, dali su mu, nisu mu dali, pa mu sutradan posvete prostor u novinama i onda on ili saopšti javnosti nešto ili ne saopšti ništa.
Dakle, sve je farsa. Evo, opet se vraćam na nezadovoljstvo Kragujevčana, između ostalog, katastrofa kako su nezadovoljni Stevanovićem radom, on je potpuno nesposoban čovek da upravlja onolikim gradom, budžetom i onim javnim preduzećima, kao i njegov tim koji je nesrećno izabrao. I ti koalicioni partneri...

Pazite na rečnik koji upotrebljavate.

Ajde, ućutite malo, gospodine Albijaniću, slušajte nešto pažljivo pa mi posle recite, kada se vratim gore na mesto do vas, šta vam smeta, nemojte me prekidati usred ove edukativne priče.
Dakle, ombudsman u Kragujevcu, koji postoji tri godine, samo u jednom gradu, dame i gospodo, evo, svedok mi je profesor Poskurica, pošto je, takođe, kao i moja malenkost, odbornik, a to još i bolje zna gospodin Vučićević iz Nove Srbije, koji svakako, kao i mi, kritikuje rad Veroljuba Stevanovića, ombudsman je za samo dve i po godine svog rada primio preko sedam hiljada pritužbi građana na rad gradske uprave i javnih komunalnih preduzeća.
Kada je to toliko u jednom gradu, zamislite sa koliko će pisama i sa kolikim pritužbama građani Srbije, obespravljeni radnici, nezadovoljni penzioneri, studenti, razne asocijacije, udruženja građana, da zatrpaju ovog Jankovića. Pa čak mu ni ovoliki aparat, koji je preglomazan, nije dovoljan, jer efikasnost neće da postigne zato što on nema saradnike sa druge strane.
Kada ministri koji dođu u ovu salu, razmislite, zaista je u pitanju stvar koja je toliko očigledna, dođu na sednicu Narodne skupštine, pozvao ih je predsednik, ovlašćeni su predstavnici, predlagači nekog akta, neće ovde sa lica mesta da odgovore narodnim poslanicima. Jedan čas uđe, pa izađe. Onako se nonšalantno ponašaju.
Evo, gospodin Vuković vam je malopre rekao i kakvi su to nebulozni odgovori, oni njega ponižavaju kao narodnog predstavnika, svakoga od nas kada ih pitamo na sednicama odbora, ma, lako ćemo, kazaćemo vam sutra, zakazaćemo sledeći put, dobićete pismeni odgovor.
Zamislite onda šta će tek neki mučenik, neki građanin kada dođe i pokuca na vrata ili se obrati pismom. Onda građani pišu nama. Oni vide i kažu: slušajte, vi srpski radikali ste jedini zaštitnici ovog naroda koji je opljačkan, ovog obespravljenog sveta. Evo, sada ću vam to izneti na primeru samo studenata, da ne kažete da mi samo pričamo o ovim socijalno najugroženijim, ali studenti su ugroženi jer im roditelji ne rade i s mukom plaćaju tako visoku školarinu.
Evo, najnoviji slučaj iz Kragujevca, jer je to sada najaktuelnije, nastavak na onu aferu "indeks", znate šta se sve tamo desilo i znate koliko je urušen u tim mesecima autoritet, ne celog Kragujevačkog univerziteta, bačena je ljaga na grad, to je ipak i kulturni i univerzitetski centar u tom delu Srbije, ali postavljen je, odnosno postavljena je novi dekan Pravnog fakulteta, izvesna Dušica Palačković.
Možda vam znači ili ne znači ime, ona se u svim onim danima pojavljivala kao neko ko je davao komentare na "indeks" aferu, i gospođa je došla na fantastičnu ideju da studentima, kojima su školarine povećane, odnosno uvedene kao takve od 5. oktobra, pa sada dostigle i neverovatne cifre, čini mi se 140 hiljada za arhitektonski fakultet, je l' tako, profesore Poskurica, ili za elektrotehnički možda čak i više, ali, hajde da je to oko 100 hiljada u Kragujevcu, za one koji nisu uspeli da budu u budžetskom broju studenata.
Ukinula je žena dva ispitna roka. Eto tako, ona rešila, predložila, dekan je, može joj se. I sad, zato što je ona navodno došla da spasava celu situaciju posle onoga što se desilo, ne sme niko ništa da joj kaže.
Evo koliko već dana traje, hiljadu studenata je potpisalo peticiju i žali se zbog toga. Ko će njih da zaštiti?
Pa, njima će da prođe ko zna koliko ispitnih rokova dok oni dođu do ovog Jankovića ili dok sada, recimo, sluša ovo Rodoljub Šabić šta ja pričam i on kaže - aha, tragom te informacije, dakle, on to ne mora i po prirodi svoje funkcije ne mora samo da dobije pisanu informaciju ili zahtev pismeni, može da krene, ako je savestan u vršenju posla i da kaže, da li je tačno to što Nataša Jovanović priča ili Jadranko Vuković, Vjerica Radeta, bilo koji radikal, hajde da krenem i da vidim šta se tu radi. Znate kada će dobiti informaciju? Negde oko Nove godine ili posle Božića. Onda je sve to deplasirano.
O čemu mi ovde pričamo? O gomilanju papira i administracije na muku naroda i građana? Hajde vi budite vlast koja će da se hvali time, pa recite, brzo, sve efikasno rešavaju državni organi. Između ostalog, građani kao što se žale na nemogućnost da u administraciji koja pripada nadležnim ministarstvima Vlade Republike Srbije, isto tako ne mogu organima lokalne samouprave, evo, vidite, kao što je primer grada Kragujevca, jer i to je porazni skor tog istraživanja koje je Stevanović naručio, ne mogu da ostvare svoja prava.
Onda je jako dugačak put da se sama ova sistematizacija sprovede do kraja, a tek da se dođe do pravih informacija, to je u Srbiji, u kojoj su tajkuni, lopovi, kriminalci zaštićeni kao beli medvedi, prosto neverovatno. Sudije rade za njih, korupcija je u pravosuđu i mi uvek se ograđujemo i kažemo, pa nisu sve sudije korumpirane, je l' tako, i nisu svi tužioci, i nisu svi zamenici, ali pogledajte samo šta se radi po beogradskim sudovima.
Evo vam tu i advokata Jerkovića i ostalih iz SRS, gospodina Koprivice, gospodina Jojića, pa će da vam kažu, i kako se štite kriminalci po sudovima, i ko sve radi za njih, i na šta mi ukazujemo toliko godina.
Kada mi, ovakva sila, mislim u smislu podrške birača, više od trećine građana Srbije glasa za nas, sa tendencijom da to bude i daće Bog i narodna volja 50 posto na sledećim izborima, ne možemo da iskamčimo informaciju koja nam je potrebna, danima moramo da koristimo mehanizam koji nam je dozvoljen, kao što je to slučaj grada Beograda i takvog protivustavnog i protivzakonitog izbora Zorana Alimpića, zamislite tek kako će neki radnici, koji sada nemaju gde ni kome ovde u skupštinskim odborima da se žale, a otpušteni su sa posla ili se ne poštuje socijalni program.
Evo, pre neki dan nam je došla jedna gospođa i pokazala izvršnu presudu Opštinskog suda u Kragujevcu za preduzeće "Ortoteks", šta možemo da joj kažemo dr Poskurica ili ja ili bilo koji drugi poslanik - sada na osnovu toga ti imaš pravo žalbe. To je 600 žena koje su jednog dana isterane na ulicu, ko zna, više se ne zna ni koji je taj mafijaš koji je to kupio.
Tako od jednog grada do drugog, od preduzeća do preduzeća, a da ne govorim o onima kojima je potrebna, to je tek bolna priča, govoriće kasnije dr Paja Momčilov, zdravstvena pomoć.
Vi sada morate, a mnogo je građana Srbije, preko milion je takvih, ako su na birou rada, odnosno na državnoj evidenciji za zapošljavanje, da dokazujete da ste vi taj koji nema posao. Zamislite vi kakvo je to ponižavanje za ljude, evo, i time bi trebalo da se bavi Zaštitnik građana ili Poverenik za informacije, da oni moraju zbog takve odluke Tomice Milosavljevića, dakle ministra, Vlade, on personifikuje Vladu Republike Srbije, ova Svetlana Vukajlović što je štiti i ne daje, nikako da je pusti, ni u jednom ni u drugom smislu, patološki vezan čovek za nju, pa vidite kako je ne da da je smene sa mesta direktora Republičkog SIZ-a zdravstva, i vi morate da dokazujete da ste vi nezaposleno lice.
Kako su odlučili da to radite? Ko komunisti 45. posle rata - dovedite dva svedoka. Pa, vi možete da dođete tamo ispred, to je u Kragujevcu u Ulici Svetozara Markovića, u nekom drugom gradu je neka druga ulica, i zamolite nekog prolaznika, a samo takvi tumaraju, verujte mi, ulicama grada u radno vreme, jer nemaju gde, ljudi ostali bez posla i kažete, hajde uđi, molim te, i daj tamo izjavu, je l' imaš ličnu kartu kod sebe - imam, molim te, posvedoči da nemam nikakva primanja, da sam nezaposleno lice, jer u protivnom ne mogu da dobijem zdravstvenu knjižicu.
Je l' nešto nije u redu, kolega Vukoviću?
(Predsedavajući: Samo vi nastavite dalje. )
Čudne se stvari dešavaju, gospodine Albijaniću, morate da reagujete i na pojave, i na ljude i na događaje u ovoj skupštinskoj areni, malo se skoncentrišite, mene on ne može da dekoncentriše. Pričam o obespravljenim ljudima koji nemaju zdravstvenu knjižicu, vi imate i zdravstvenu knjižicu i pet platnih kartica, verovatno, u džepu, a za to vreme jedan ide i beči mi se ovde.
Stvarno ne mogu da shvatim dokle je Srbija došla, verujte mi. Hajde ljudski da govorimo, da razgovaramo kao ljudi koji treba da izađu među komšije, među prijatelje, među naše sugrađane, da ne kažete posle meni, pojavi se neko, pa kaže - pa to je demagogija. Znate da nije, idete i vi, ne idu ove vaše glavešine, ne idu ni Tadić ni Koštunica, to je već neka vrsta autizma.
Oni zovu one svoje posilne pa kažu - šta se dešava napolju. Stalno zamišljam Koštunicu, neka memla oko njega, on sedi i onako sav...

Molim vas da vodite računa o tome kako se izražavate.

Dobro, na moje metafore i na moj slikoviti prikaz, i na moju moć retorike ne možete nemoćno da reagujete tako i pre svega, kako bih rekla, na neki način ljubomorno da me prekidate.
(Predsedavajući: Dužnost mi je da vas upozorim.)
Vi onda vežbajte, gledajte, edukujte se malo. Znate, retorika je moć koju možete da uvežbate, a koja vam je od boga dana. Sad ja vama treba da kažem - jao, gospodine Albijaniću, zato što vi to ne možete na takav način, vi ste desetkovan čovek. Vi dobro sabirate brojeve, rešavate jednačine. Pustite mene da pričam, obraćam se građanima Srbije i oni mene odlično razumeju šta ja njima hoću da kažem.
Dakle, neverovatno je koliko je obespravljen svaki građanin danas. Čak i onaj koji ima redovni posao. Evo, govorimo i o pravima žena ovih dana i o onome kako su ugrožene, poput gospođe Banković u Kniću, koju su mogli, nije reagovao, je li tako, koleginice, nije reagovao ni Zaštitnik građana, niti je Šabić tražio tu informaciju. Došla sam kao koleginica da potražim informaciju od vas zato što mi tamo imamo opozicionu odborničku grupu i niko od naših odbornika nije želeo da učestvuje u tako nečasnom činu.
Samo te stvari da razgrnemo malo od prethodnih dana ili nekoliko nedelja unazad, videćete da ovo u suštini ništa ne znači. Doći će ljudi po nameštenim konkursima, kao što su i ova dvojica političke ličnosti, tako će i ovde da dođu oni koji imaju određeno zvanje, stručno zanimanje, dobiće posao, a kada će, pa znate, po onoj staroj izreci ''do Soluna sto somuna'', oni da dođu do pravih informacija za građane, to je veliko pitanje.
Mislim da je svakome u Srbiji danas jasno da je ovaj moj današnji nastup i svaki govor poslanika SRS-a u pravom smislu reči treba da predstavlja poziv tim građanima da nam se obrate. Oni znaju, kao što se obraćaju i predsedniku Skupštine i svim potpredsednicima, predsednicima Odbora, da mi ne možemo da rešimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije to njihovo pitanje.
Ali, za razliku od svih ostalih i za razliku od ove dvojice koji ćute pred očiglednim zloupotrebama i svemu onome što se dešava u državi, mi ćemo to da kažemo.
Da li ćete vi mene prekinuti kolega Albijaniću, da li ća na vašem mestu sedeti neko drugi, da li će to biti član ovaj ili onaj Poslovnika, nebitno je, ali ne samo zbog naše savesti, nego zato što to javnost treba da zna, mi ćemo uvek da govorimo takve stvari.
Mislim da je u tome veličina svakog srpskog radikala, svakog čoveka koji hoće časno i pošteno da radi ovaj posao na koji ga je narod izabrao, jer ne reći i ćutati pred činjenicama koje su neumoljive, a koje kriju neki kriminal, neku zloupotrebu, malverzaciju, pre svega je veliki greh, a naročito zbog toga što će kad-tad politička kazna da stigne svakog takvog koji učestvuje u tim nečasnim radnjama.
Toliko puta smo vam rekli i kada govorimo o vašoj stranci, mislim vašoj kolega, i o G17, i o Dinkiću, Jelašiću... Jeste, o tim lopovima, i kada govorimo o tim pljačkama i zloupotrebama ...