Gospodo predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sve sam više uveren da su dvoje mojih mlađih kolega bili u pravu kada su predlagali ovakav amandman, pogotovo kada sam čuo deo diskusije od strane predstavnika vladajuće većine u ovom domu.
Znajući da je opredeljenje Evropske unije i savremene Evrope da se sve više regionalizuje, pretpostavljam da se ovo dvoje mojih kolega nisu rukovodili ničim više nego da i Republika Srbija sve više, makar i po ovome, sliči Evropi.
A, da li nešto stoji ili ne stoji u Ustavu, treba ga čitati. I, da li izvire i da li je moguće po osnovu Ustava, ne treba ništa drugo nego ga uzeti, evo, tu je, pred nama, većina ga ima, pa mi dozvolite, gospodine predsedavajući da pročitam član 182, koji kaže: "Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.
Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom".
Toliko o tome. Prihvatio bih da je neko izašao i rekao, kolege poslanici nisu bili u pravu, ovaj amandman je nemoguć, zato što treba prvo formirati regije ili neke druge autonomne pokrajine, pa onda to uskladiti, ali da je nemoguće da se to formira, to ne stoji.
Jako mi je zasmetalo, mislim da je koleginica iz Demokratske stranke Srbije to izrekla, da Ligi socijaldemokrata Vojvodine, ili građanima Vojvodine, sada pada na pamet autonomija Vojvodine.
Draga koleginice, autonomija Vojvodine postoji od 1849. godine i ne može nekom da pada na pamet da je sad formira, a ne daj bože da padne nekom na pamet da to osporava.
Čuo sam par puta, pa i danas, i to da smo separatistička stranka, da smo ovo, da smo ono, da želimo da razbijemo Republiku Srbiju. Najveća uvreda za mene je da mi neko kaže da sam separatista, da mi kaže da sam izdajica, da želim nešto protiv države u kojoj živim. Mislim da je prošlo to vreme kada su se na taj način skupljali politički poeni, ili svakoliki drugi, kada proizvoljno izađemo, pa nekoga napadnemo da je unutrašnji neprijatelj, da imamo tih spoljnih neprijatelja, da imamo ovo, da imamo ono.
Izvolite, draga gospodo, pa se upoznajte s našim programom, upoznajte se s našim osnivačkim dokumentima, s našim dokumentima s kojima smo došli do toga da Liga socijaldemokrata Vojvodine danas ima četiri poslanika, a svojim radom i odnosom prema AP Vojvodini i prema Republici Srbiji postići će, sigurno, da ubuduće ima daleko, daleko više.
A, da li neko ima uporište ili nema uporište, izvolite, gospodo, raspišite te izbore više, pa da vidimo. I mi, verujte mi, priželjkujemo da jednoga dana u ovoj skupštini neće biti nekih, u vidu poslanika. Da li će taj dan doći ili neće doći, to ne zavisi samo od nas. Hvala lepo.
