Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku, pa narodni poslanik Radovanović, pa, opet, narodni poslanik Rajko Baralić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodin Tomislav Nikolić je rekao da mi čekamo odluku Odbora za ustavna pitanja o predlogu SRS-a da predsednik Skupštine postupi u skladu s Ustavom i da raspiše izbore za gradonačelnika. To je samo jedan deo priče koja je počela 8. oktobra u Skupštini grada Beograda.
Pretpostavljam da ste obavešteni, da ste dobili odluku Odbora za lokalnu samoupravu.
Vi na najbolji način možete da demantujete da niste ministar protiv lokalne samouprave, ukoliko postupite u skladu sa članom 111. Zakona o lokalnoj samoupravi i odredite se prema događajima u Skupštini grada Beograda.
Mislim da ste imali prilike, a pogotovo što je bio sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da bez ikakvih ograda dođete do zaključka da je u Skupštini grada Beograda, na najgrublji mogući način, prekršen Ustav, prekršen Zakon, prekršen Poslovnik, prekršen Statut grada Beograda.
Mi očekujemo da vi to ispravite na jedini mogući i najbolji način, i za vas kao Demokratsku stranku, za Skupštinu, za sadašnje, a i za neko buduće vreme, da na takav način stavite jasno do znanja da je, ukoliko dođe, možda, do slučajne greške, a sve do momenta dok se vi ne odredite lično ću verovati da je to slučajna greška, došlo do nesnalaženja, teške situacije koja je izazvana smrću Nenada Bogdanovića.
Šta da se radi? Ljudi rade, ljudi greše, red je da se greška ispravi. Znači, verujem da je do te greške došlo slučajno, samo do momenta dok vi precizno ne budete uradili ono na šta vas obavezuje Zakon.
Nema potrebe da vam čitam član 111, mislim da ga znate dobro. Između ostalog, na sednici Odbora su svi poslanici, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju, glasali za odluku Odbora i to, na neki način, govori da je događaj u Skupštini grada takve prirode da Ministarstvo mora da reaguje.
Gospodine ministre, na vama je velika odgovornost i dešavanja u Skupštini Srbije, mogu da kažem i u Republici Srbiji, zavise od vašeg odgovora danas Skupštini Srbije, koji očekujemo od vas.

Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović, takođe, po Poslovniku, potom Rajko Baralić.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, javio sam se na osnovu člana 104. Poslovnika. Želim da kažem da mi je jasno zašto se deo vladajuće koalicije, kada se pomene imovina, veoma uznemiri.
Hoću da pitam predsedavajuće kako dozvoljavaju da se u ovoj skupštini i poslanici i svi građani Republike Srbije na taj način, kako smo malopre čuli, vređaju?
Želim da pročitam treći stav člana 21. Ustava Republike Srbije, koji je danas nekoliko puta pominjan, ali samo pominjan. Izgleda da niko nema nameru da ga se pridržava.
"Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta".
Ono što sam danas čuo za ovom govornicom od jednog poslanika DSS-a veoma me je uznemirilo i vratilo u period za koji sam mislio da se nikada više neće ponoviti u ovoj zemlji, kada je najunosnije zanimanje kod nas bilo biti Srbin. Jednostavno, napišeš na svom odelu "ja sam Srbin" i hodaš ulicama, busaš se u prsa i misliš da je to nešto što će doneti i tebi i tvom narodu napredak ili nekakvo drugo zadovoljstvo.
Kada razmišljam o sebi i ako se trudim da ostavim nešto iza sebe, onda nikako ne mogu biti taj koji će hodati i govoriti "ja sam najbolji, ja sam najlepši, ja sam ovo, ja sam ono". Trudim se da ostavim utisak kakav želim, pre svega, na svoje najbliže, na svoje komšije, na saradnike i na sve one do kojih mi je stalo.
Na moje veliko zadovoljstvo, na zadovoljstvo Lige socijaldemokrata Vojvodine, u ovom sazivu Narodne skupštine, pored pravoslavaca - Srba, sedi i većina predstavnika građana Republike Srbije, u onom broju i onako kako su strukturno, po svim statističkim podacima, raspoređeni na teritoriji Republike Srbije.
Zato molim predsedavajuće da nam odgovore kako će reagovati na ove uvrede koje smo čuli mi ovde i svi građani koji su ovo slušali i koji će sutra čitati o ovome?

Mi smo se u predsedništvu dogovorili kako ćemo pratiti dinamiku izlaganja poslanika i poštovanje onog dela Poslovnika koji se odnosi na minutažu. To šta poslanik sme da kaže, ja sam ovde među mlađim poslanicima, nažalost, po godinama, možda, među najstarijima, do sada nismo definisali.
Nikada nikog uvrediti neću. Molim vas da, ličnim primerom, svako od nas pokuša da prevaziđe uvredu, dok ne budemo definisali i reči, a zalagao sam se i za to da se napišu reči koje ne smemo govoriti, ceneći, pre svega, značaj institucije u kojoj sedim; ipak, nismo toliko neozbiljni.
Zato molim da svako od poslanika, a potpuno se slažem s ovim što je gospodin Radovanović malopre rekao, kada izađe za govornicu, pokuša, pre svega, da bude uljudan i učtiv.
Hvala najlepše.
Da li se Rajko Baralić povlači?
Izvolite, samo kažite koji član.

Član 104. stav 2. Gospodine Mrkonjiću, Rajko Baralić se nikada ne povlači.
Dakle - šizofrenija, reče prethodnik, mislim da se to u medicini definiše kao paranoja SEH. Neka vode računa ljudi kada barataju teškim rečima.
Da li je neko imao košmar ili nije, to je stvar njegove sudbine.
Imao sam jedan košmar, koji sam probao da razrešim ovde u Skupštini, tako što sam tri puta predlagao izmene i dopune Zakona o socijalnom osiguranju, da deca seljaka, čiji su roditelji umrli, kao što je moj otac umro, dobiju pravo na apanažu dok su redovni đaci. Izuzev poslanika SPS-a, gospodina Kojčića, kao i gospodina Parezanovića iz SRS-a, za to nije nikada niko glasao. Taj košmar me prati i dalje.
Nadam se da će u ovom sazivu kolege poslanici pomoći da taj košmar prestane, da oni čiji su roditelji seljaci, posle njihove smrti, mogu od svoje države da dobiju apanažu, da se normalno školuju, a da im pri tom ne bude velika ''pekmezara'' na velikom odmoru, da nemaju pet banki da je kupe, i da ne budu oni koji ne mogu da idu na ekskurziju, ili koji u tuđim cipelama i pantalonama završavaju školu. Dakle, to jeste košmar. Ako je na to mislio gospodin Nikolić, taj sam košmar imao, imam ga i danas.
Što se tiče komunista i pravoslavlja, upućujem ga da se raspita kako funkcioniše Komunistička partija Grčke, da li su oni pravoslavci i kako to funkcioniše tamo, da li su oni manje komunisti ili manje pravoslavci. To je za akademsku raspravu i neću se danas više time baviti.
Neka ljudi pogledaju u svojim strankama gde su im bili neki od ljudi, a ako ih interesuju precizni podaci, mogu da im pomognem, da vide ko su sve bili šefovi analitike u centralnim komitetima, ko su bili sekretari, predsednici akcionih konferencija, ko su bili predsednici komisija za idejni rad i političko osposobljavanje. Veoma bi to bilo interesantno štivo za građane Srbije. Završavam, neću danas više o tome.
Smatram da član 104. stav 2. treba da poštuju svi u svakom momentu, ako želimo kolegijalnost u ovom parlamentu.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Marton i Aleksandra Jerkov.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Izvolite, predlagač, gospodin Aleksandar Marton.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov i moja malenkost, na član 4. podneli smo amandman, koji glasi, pročitaću ceo tekst zakletve, a posle i naš dodatak: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorni i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Srbije".
LSV još jedanput podvlači da je za ostanak teritorije AP Kosova i Metohije na teritoriji Republike Srbije značajno, i baš zato dodajemo, posle reči: "Republike Srbije", reči: "kao i jačanju autonomije Vojvodine, njene zakonodavne, izvršne i delimične sudske vlasti, prava na izvorne prihode i imovinu, te da ću se zalagati za ostvarenje punog subjektiviteta grada Beograda, Negotinske krajine, Šumadije, Raške oblasti, Nišavskog okruga i drugih regija koje budu formirane na teritoriji Republike Srbije, i da ću štiti prava svih građana Republike Srbije".
Samo bih još jedanput podvukao da Kosovo i Metohija nisu jedina autonomija u sastavu Republike Srbije. Svi smo svesni da se u sastavu Republike Srbije nalazi i AP Vojvodina.
Još jedanput podvlačim da smo mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine duboko nezadovoljni statusom Vojvodine, ali je Vojvodina potpuno lojalna Republici Srbiji. Istakao bih da, takođe, u Republici Srbiji postoje i druge regije koje valja istaći, jer zašto deliti građane Republike Srbije na građanke i građane Kosova i Metohije, Beograda, Negotinske krajine, Šumadije, Raške oblasti.
Liga socijaldemokrata Vojvodine je za teritorijalnu celovitost Republike Srbije, ali smatramo da ovakvim nespretnim pokušajima predlagača, Vlade Republike Srbije, dolazimo u situaciju da i sami ističemo da je status Kosova i Metohije drugačiji u odnosu na druge teritorije Republike Srbije. Baš zato, da bismo pojačali našu poziciju pred međunarodnom zajednicom, prihvatite naš amandman.

Za reč se javila, o amandmanu, gospođica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, nemam ispred sebe obrazloženje Vlade Republike Srbije, kasnije ću od koleginice Radete da vidim, da saznam, ili će ona da se javi, interesuje me šta je to Vlada pametno napisala u odgovoru na ovaj potpuno nebulozni amandman.
To nije zabranjena reč i ja se ne slažem sa vama, uvaženi kolega Mrkonjiću, ovo nije Kneset ili drugo mesto predstavničkog doma gde je napravljena lista tzv. zabranjenih izraza. To su pokušali ovi separatisti u Crnoj Gori da urade, pa sve uvijeno, pa sve u rukavicama, oni izbaciše iz Ustava Srpsku pravoslavnu crkvu, srpski jezik i rade šta hoće.
Bolje je da mi ovde, u Skupštini Srbije, gde nas je narod, koji je na nas preneo deo svog suvereniteta, poslao, razgovaramo kao ljudi koji predstavljaju ideju, otvoreno, narodnim jezikom, o svemu i da se borimo protiv ovakvih pojava, u ideološkom i političkom smislu, na koje imaju pravo gospođica Jerkov i gospodin Marton, ali to je nešto što građani Srbije nikada ne mogu da prihvate.
Ne radi se samo o tome da vi ne možete da dobijete veliku podršku za ideju iz ovog amandmana, nego o činjenici da je on protivustavan. Dakle, vi morate amandman da prilagodite Poslovniku i važećem ustavu Republike Srbije, jer je svaka pretenzija na nešto što ne postoji i hipotetičko razmišljanje o tome da Srbija ima neke regione, protivustavno. Baš me zanima ko vam je podvlačio te crte i kako ste došli do te fantastične ideje da je Šumadija - Šumadija, a Niš je region, ili Raška oblast, a ne kažete stara Raška oblast u geografskom i teritorijalnom smislu.
Gospodine Marton, vi ste mlađi kolega i poslanik od februara u ovoj skupštini, ali bio je neki ovde predstavnik tzv. Lige za Šumadiju i, zamislite, taj je bio, čak, ravnopravni član onog DOS-ovskog konglomerata kada je bilo 18 članica, DOS-a, kako ste voleli da se nazivate, i bio je jednak u glasanju sa Đinđićem i Koštunicom. Taj, izvesni Cole Kovačević, ja ga, kao i Kragujevčani, zovem Cole Manojle, to je onaj što ste se vi s njim, gospodine Marton, pre deset dana, našli u Kragujevačkoj gimnaziji da pokušate da trujete kragujevačku omladinu nekim nebuloznim pričama o neofašizmu u Srbiji, o čemu ćemo tek da raspravljamo i čime će da se bavi skupštinski odbor.
Dakle, taj izvesni Cole Kovačević, čija je, otprilike, ideja, kao i vaša, ovakvo razmišljanje o celoj Šumadiji, administrativnom okrugu Šumadiji, odakle sam ja, koji ima Kragujevac i još šest opština, odnosno, kragujevačkih pet i još šest, dobio je, a svedok mi je kolega Radosavljević, peti put ga pominjem danas, čitavih 356 glasova. Zna kolega Radosavljević, jer je bio član RIK-a, tako da je stvarno smešno ovo što vi predlažete.
U najmanju ruku je, malopre sam rekla, nebulozno, i još niz takvih lepih izraza u srpskom jeziku mogu da pronađem, tako da je zaista besmisleno da više to komentarišem, ali mogu, kao ozbiljan političar, da komentarišem, eventualno, ono što će koleginica Radeta da iznese, a to je odgovor Vlade Republike Srbije.
Jer, bez obzira na te floskule koje ste malopre izneli, pa ste nešto pokušali da lojalnost državi, Ustavu, provučete kroz obrazlaganje ovog ustavno neodrživog amandmana, neodrživog po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, autonomiji, lokalnoj samoupravi, kako god hoćete, opet iz vaše priče izvire da imate pretenzija prema nečemu čega su se, još u prvim danima posle petooktobarskog puča, odrekli Vojislav Koštunica, Zorica Radović i celo to društvo, koje je prvobitno imalo nameru da se zalaže za Srbiju podeljenu po regionima, da se stvaraju uslovi, sutradan, ne daj Bože, za svaki vid separatizma.
Ne spočitavam to vama, da ste to mislili kada ste pisali amandman, ali očigledno da to negde izvire, vidi se između ovih redova da biste vi to voleli i ne bi vam ništa smetalo.
Prema tome, nemoguće je da zagovarate bilo kakvo, ako je to bila namera, ekonomsko jačanje, ekonomsku samostalnost, kroz decentralizaciju, kroz izvorne prihode, a da ne poštujete postojeći ustav Republike Srbije, koji je prošao široku raspravu, za koji niste glasali, rekli ste to, jednom smo bili zajedno u jednoj televizijskoj emisiji. To je, onda, vaš problem.
Većinska podrška građana Srbije je bila da imamo ovakav Ustav, koji je prošle godine, 28. i 29. oktobra, naišao na veliku podršku građana Srbije i svečano proglašen na Mitrovdan, i to je to.
Sada možete da imate neku političku ideju, ali ona ne može ni u formalnom smislu da se na ovakav način nađe u skupštinskoj proceduri, jer je takvo razmišljanje pogubno.
Zato to narod ne prihvata, a bilo bi opasno da vas Vlada Republike Srbije u odgovoru nije opomenula da tako nešto ne možete da radite po postojećem ustavu i po svim pratećim zakonima, ili ovima koji treba tek da se donesu, ali koji će morati da se stave u ustavne okvire.