Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, gospodine potpredsedniče.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS-a je podnet amandman na član 4. Predloga zakona, kojim proširujemo tekst zakletve. Dakle, zakletva glasi - zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno, pravedno i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.
Kroz ovaj amandman je predloženo da se, posle reči: "i biti posvećen očuvanju", dodaju reči: "teritorijalne celovitosti i državnog suvereniteta Republike Srbije, kao i očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije".
Smatramo da ovim tekstom imamo sveobuhvatni sadržaj, koji suštinski obavezuje članove Vlade u njihovom poslu, u njihovim dužnostima koje se tiču očuvanja, ne samo Kosova i Metohije već i svih njenih delova na celoj njenoj teritoriji.
Dakle, preciziranje i naglašavanje ovih reči značajno je iz nekoliko razloga, ili sa različitih aspekata. Ovako formulisana zakletva obavezuje članove Vlade da vode računa o svim delovima Republike Srbije, a ne samo o Kosovu i Metohiji.
Postavlja se pitanje da li ćemo mi, uvek kada dođemo u situaciju, ne daj bože, da nam neka od teritorija, odnosno neki deo Srbije bude sporan po kriterijumima međunarodne zajednice, menjati zakone, ustave ili zakletvu, pa onda apostrofirati taj deo teritorije koji tada bude bio aktuelan?
Drugo, članovi Vlade, na osnovu utvrđene politike koju vode, dužni su da realizuju program Vlade i da vode računa o razvoju i o potrebama svih delova Srbije.
Srbija se mora razvijati u svim njenim delovima, mora se čuvati, odnosno paziti od metropolizacije kao konačnog pravca razvoja, sa čim smo mi danas ovde suočeni.
Dakle, ne smeju se zapostavljati udaljeni krajevi Srbije, naročito pogranični i delovi sa nacionalno mešovitim stanovništvom. Zapostavljanjem ovih delova, stvara se prostor za nezadovoljstvo i potezanje ljudskih i manjinskih prava od strane mentora koji često brinu o tim pitanjima, o tim problemima, od strane nekih centara moći koji vode tu svetsku, globalističku politiku, a kojima je u interesu atomizacija i rasparčavanje Srbije.
Dakle, ovo može da bude generator mnogih problema u mnogim oblastima, kao što je Raška oblast, ili kao što je, recimo, istočna Srbija, gde je aktuelno tzv. vlaško pitanje, koje se sada gradi i pravi kao neki problem. Znači, govorimo o stvaranju takvih nezadovoljstava tamo gde imamo neravnomeran razvoj Srbije, gde pojedini ministri ne vode dovoljno računa, u toku realizacije svog programa i svoje politike, o tim oblastima.
Imamo situaciju da se onda podgrejavaju nezadovoljstva od tih drugih, stranih centara moći, što može da bude kobno po celovitost Srbije, po njen suverenitet.
Kad govorimo o tim nezadovoljstvima, ili o lošem stanju u pojedinim delovima Srbije, poznato je da je, na primer, putna mreža, ili putna infrastruktura u istočnoj Srbiji prilično zapostavljena. Krenimo, dakle, u istočnu Srbiju, od Požarevca, pored Dunava, prema Kladovu, ili, recimo, od Požarevca, preko Kučeva i Majdanpeka, pa dalje, ili krenimo od Požarevca, preko Petrovca na Mlavi i Žagubice, do Bora, ili, recimo, od Paraćina, preko Zaječara, ka Knjaževcu, ili do Negotina, i videće se da su putevi tamo zaista zapostavljeni, a neki od njih su rađeni još za vreme Josipa Broza Tita.
Na drugoj strani, imamo delove Srbije koji su favorizovani, verovatno, zbog uticaja moćnih ministara koji su iz tih delova, a da ne govorim o onome što jeste Beograd. Zato, gospodo ministri iz Vlade Republike Srbije, potrebno je da čuvate Srbiju, potrebno je da budete posvećeni svim njenim delovima, kako suverenitet i celovitost Republike Srbije ne bi došli u pitanje određenog trenutka.
Još jedan aspekt čuvanja celovitosti Srbije je u vezi sa radom i odnosom ministara iz Vlade Republike Srbije. Smatram da se ne mogu privilegovati pojedine sredine ili opštine, po ključu stranačke podobnosti lokalne vlasti u odnosu na stranačku pripadnost ministara. To je zaista nedopustiv i nezreo pristup i može da ima kobne posledice.
Ili, na primer, sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, koja pripadaju Srbiji i svim njenim građanima, moraju se pravedno raspodeljivati, u skladu sa potrebama tih građana i u skladu sa potrebama različitih sredina, a ne po ključu stranačke pripadnosti ili obojenosti pojedinih područja.
O tome će na subjektivan način, o toj pripadnosti, odlučivati ministar Đilas, ili drugi ministri koji imaju u svojim stavkama, odnosno budžetima, znatne sume ovih sredstava.
Uostalom, takav pristup podele ovih sredstava, ili ulaganja po tom ključu, po ključu stranačke pripadnosti, nije obeležje demokratije, izuzev ako se demokratija ne shvata strogo mehanički, a o demokratiji se priča isključivo napamet, kao što to čine papagaji.
Dakle, ovih nekoliko aspekata su veoma značajni i mislim da postoje verodostojni kriterijumi za raspodelu sredstava i ulaganja, ne samo u pojedinim delovima, moćnijim delovima, gde su moćnije politike i politički uticaji, već svaki ministar, a Vlada, takođe, u celovitosti mora da sagleda Republiku Srbiju kao svoju državu, koja je važna u svim njenim delovima.
Republika Srbija, njen subjektivitet i celovitost ne brane se samo u Beču, kada za to dođe potreba, kao što se to danas čini, ili u Briselu, ili u Njujorku, ili u važnim metropolama, kada nam je već, na neki način, presuđeno. Republika Srbija se brani jednom pravednom i zrelom politikom, politikom koja će voditi računa, u svakom trenutku, o potrebama svih delova Srbije i svih njenih građana.
Iz tih razloga, smatramo da ovaj tekst zakletve treba postaviti sadržajnije, na ovakav ili, možda, na neki drugi način, da imamo određene predloge koji će naterati ministre i celu javnost da uvide značaj i suštinu jednog takvog teksta, koji, u svakom slučaju, treba da obaveže razumne, poštene, časne i odgovorne ministre da vode valjanu politiku, u korist Srbije i njenih građana.
Na ovakav način razmišlja SPS i smatra da tekst zakletve koji je dat u Predlogu zakona nije na visini zadatka, nije na visini onoga što treba da bude.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miletiću Mihajloviću.
Pre nego što nastavimo sednicu, jedno obaveštenje. Peta sednica Odbora za Kosovo i Metohiju, planirana za 24. oktobar 2007. godine, u Gračanici, AP Kosovo i Metohija, odlaže se zbog iznenadne sprečenosti ministra za Kosovo i Metohiju da prisustvuje sednici. O naknadnom terminu održavanja sednice bićete blagovremeno obavešteni. Hvala.
Da li se neko od poslanika javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, evo, konačno, pravog teksta zakletve, odnosno teksta koji bi trebalo da usvoji trenutno odsutni ministar i da postane sastavni deo zakona ili, ako to ne prihvati ministar, da skupštinska većina u danu za glasanje izglasa ovakav tekst zakletve.
Tekst koji je u ime poslaničke grupe SRS-a predložio gospodin Aleksandar Vučić glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i obavezujem se da ću bezuslovno štititi njen suverenitet i celinu teritorije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije. Poštovaću Ustav i zakon, a dužnost člana Vlade obavljaću savesno i odgovorno."
Ovakvo amandmansko rešenje je primerenije Ustavu Republike Srbije od onog koji je predložila Vlada Republike Srbije.
Čuli smo u raspravi i videli da je bilo dosta amandmana na ovaj član, što govori da su narodni poslanici ozbiljno shvatili da je bitno kako će glasiti zakletva članova Vlade prilikom konstituisanja neke nove vlade, i ove sadašnje vlade, jer, podsećam da ni ova vlada Vojislava Koštunice nije položila zakletvu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Gospođa Nada Kolundžija, malopre, kada je govorila o amandmanu koleginice Jerkov i kolege Martona, rekla je, između ostalog, da je taj amandman neprihvatljiv zato što amandman Vlade Republike Srbije sledi zakletvu predsednika Republike. To me podseti, možda bih i zaboravila, da Boris Tadić još uvek nije položio zakletvu na osnovu Ustava Republike Srbije.
Zaista se postavlja pitanje da li on u skladu sa Ustavom može da odgovara i verovatno se zato tako neodgovorno ponaša prema državi i građanima Srbije. Zato bi bilo dobro da ga vi, gospodo, iz skupštinske većine naterate, a mi ga podsećamo da je u obavezi da položi zakletvu u skladu sa Ustavom, koji je stupio na snagu u međuvremenu, kad je on već bio predsednik Republike Srbije.
Gospodine, evo, ne mogu da se setim imena, beše primerak, uživajte u vašoj gluposti i nemojte da se uključujete u ozbiljne i odgovorne rasprave, zato što vi to niste u stanju. To znate, to već znaju svi građani Srbije, to znaju i vaše kolege, zato vam ne dozvoljavaju da izađete za govornicu, ako ih slučajno ubedite, bićemo im zahvalni.
Zašto mislimo da treba promeniti tekst zakletve u odnosu na tekst koji je dala Vlada Republike Srbije? Zato što je neprimereno da se članovi Vlade zaklinju svojom čašću, neprimereno je uopšte, a pogotovo je neprimereno kada se zaklinju članovi Vlade koja je sada aktuelna u Republici Srbiji.
Gospodin Milan Marković, koji sada nije tu, dao je časnu Titovu reč, pre šest meseci, da će u ovom parlamentu, u roku iz Ustavnog zakona, odnosno Zakona o sprovođenju Ustava, biti na dnevnom redu zakoni koji su u nadležnosti ministarstva na čijem je on čelu. Naravno, dao časnu reč, predloge zakona nije dostavio u skupštinsku proceduru i nikom ništa.
(Dragan Todorović, s mesta: Ne da mu Koštunica.)
Naravno, ne da mu Koštunica. Zato i ne možemo ni Koštunici da verujemo na časnu reč, gospodine Todoroviću, dobro ste me podsetili.
Gospodin Koštunica je onaj predsednik Vlade koji najgrublje gazi svoja izborna obećanja, to je onaj čovek koji je rekao da može svakoga da pogleda u oči, da mu je Hag deveta rupa na svirali, pa, od te devete rupe, postade predsednik Vlade koji će ostati u istoriji crnim slovima upisan, kao čovek koji je najviše Srba izručio Haškom tribunalu, kao čovek koji je oteo sve Srbe koji su za vreme njegove vlasti otišli, a ispraćao ih je ministar koji je bio na privremenom radu kao stjuardesa, to je onaj Lončar koji je bio na letovima Beograd-Hag, koji je sve te Srbe tamo ispratio.
To je čovek koji je ispratio gospodina Lukića koji se dobrovoljno predao, a usput zaboravio papuče i naočare, pa otišao u pidžami, toliko se dobrovoljno predao.
Gospodin Koštunica je taj koji je dao časnu reč da neće izručivati Srbe Haškom tribunalu, pa i dan-danas ne priznaje, odnosno laže građane Srbije da je gospodin Zdravko Tolimir uhapšen u Republici Srpskoj, a on ga spakovao u kesu za smeće i prebacio u Hag.
Dakle, takva vlada, na čijem je čelu takav predsednik, da se zakune nekom na časnu reč i da mi verujemo toj vladi, to je za SRS, apsolutno, neprihvatljivo.
Zamislite da pitamo, recimo, Dinkića, Đelića, Ilića, a to su sve ministri Vlade Republike Srbije, i da kažemo, časne vam reči, Dinkiću, Đeliću, Iliću, jel nećete dalje pljačkati ovaj narod, ovu državu. Oni će da kažu - časna reč, nećemo, ali će dalje da nastave ovako kako su do sada radili.
Da pitamo Dragana Šutanovca, časne vam reči, gospodine Šutanovac, jel nećete nikada više krasti izbornu volju građana Srbije, on će da kaže - časti mi, neću, a ja ću onda podsetiti građane Srbije na čuvenu krađu zvanu "Bodrum", koju DS pokušava u javnosti da prikaže kao sudski pravosnažno okončanu.
To je laž, dame i gospodo, to je laž, građani Srbije. Afera ''Bodrum'' nikada nije bila na sudu. To je Boris Tadić slagao u izbornoj kampanji, rekao je, evo, ja sam spreman da aferu ''Bodrum'' prenesem na pravosudne organe, kako sud presudi, tako će DS da se ponaša. Niko ko bude umešan u aferu ''Bodrum'' neće moći da bude na nekoj visokoj funkciji u DS-u.
Šta se desilo u međuvremenu? Pokrenut je određeni postupak, završen je pravosnažno pred nadležnim sudom, ali ne za zloupotrebu kartice Nede Arnerić, već za zloupotrebu kartice Nataše Milojević, koleginice, a to nema apsolutno nikakve veze sa tom spornom karticom o kojoj Boris laže; slagao je tada i nastavio je u kontinuitetu.
O aferi vezanoj za krađu, a to je jedno od najtežih krivičnih dela, krađu izborne volje građana Srbije. Sećate se, vi što ste lupali u šerpe, lonce, zbog izbornih krađa, sećate se šta ste sve pričali da treba da se desi onom ko krade izbornu volju građana. Vi ste to uradili, i to ovde. Krađa izborne volje je ako neko zloupotrebi nečiju karticu i glasa umesto njega.
Da li vi možete da tvrdite da bi onaj što je glasao u Solunu i ona što je glasala iz Bodruma, da su bili ovde, glasali za te predloge? Ja to ne mogu da tvrdim. Zato je u njihovo ime glasao ovde ministar, sećate se onih slika, on prebačen iz drugog reda, s onom gospođom koja je tada bila zamenik Zoranu Živkoviću u Saveznoj vladi, ne mogu da se setim ni njenog imena, zaboravljena je već, kako su se prebacivali da glasaju u red ispred sebe.
U to je bio umešan Dragan Šutanovac. U to je bio umešan Bojan Pajtić. U to je bio umešan Radosavljević iz Kragujevca, sve, i dan-danas, visoki funkcioneri DS-a, što me baš briga, nego, nažalost, visoki funkcioneri u državi Srbiji. To je ono što treba da zabrine sve građane Srbije, a, pre svega, narodne poslanike koji su ovde u ime tih građana.
Zar takvima, dame i gospodo, možemo da verujemo na časnu reč? Zar je dovoljno da nam se takvi zakunu na čast i da mi kažemo, ovaj će sasvim sigurno da obavlja svoju dužnost u skladu sa zakonom i u skladu s Ustavom?
Suština i osnov je da se zakunu da će raditi u skladu sa zakonom i u skladu sa Ustavom. Koliko god bili nakaradni zakoni koje donosite, neka članovi Vlade rade u skladu sa zakonom, i nikom ništa neće faliti, bar što se tiče tog dela.
Ne možemo da verujemo ministru Velimiru Iliću koji kaže pred novinarima, direktno javnosti Srbije, kada je bilo reči o onim čuvenim Šarančićevim vozovima - šta ste, bre, toliko navalili s tim zakonom o javnim nabavkama, on je toliko loš da treba da ga menjamo.
Prvo, koliko je vremena otad prošlo, nismo dobili predlog da se taj zakon menja. Drugo je da taj zakon nije dobar. Najstrašnije je kad ministar kaže da zakon nije dobar i da zato ne treba da ga primenjuje, nego da može da kupi u butiku vagone. To je nedopustivo.
Primere bih mogla da ređam do kraja radnog dana, verovatno biste morali da produžite radno vreme, da ređam koliko je prekršeno zakona, koliko je afera, koliko je kriminalnih dela, jer su ministri sami priznali, Đelić je sam priznao one silne milione evra. On je rekao da ih je zaradio kao ekspert. Koji ekspert? Ekspert za krađu, naravno. Onda, sada imamo ministra Dinkića, za kojeg je dokaz da uništava Srbiju ona nagrada koju je juče dobio, dame i gospodo. To je dokaz onoga što mi ovde godinama tvrdimo.
Dakle, teško je naći ime ministra u ovoj vladi za koga bismo mogli da kažemo, hajde, ako se ovaj zakune u časnu reč, možda i bude tako. Teško je naći takvog, a mnogo je onih, dame i gospodo, koji su, a već sam neke navela, kao i konkretne primere, koji su nas uputili da predložimo ovaj amandman, da brišemo i ovo obrazloženje Vlade Republike Srbije, koje je, takođe, neprihvatljivo.
Kaže Vlada da ne prihvata amandman Aleksandra Vučića, jer smatra da je tekst zakletve iz Predloga zakona primereniji svečanom činu polaganja zakletve.
Molim vas, svečani čin nema veze s ovim. Istina je, polaganje zakletve jeste svečan čin, pre svega, za onoga ko polaže zakletvu, ali taj neko mora da zasluži da to bude svečani čin i onih pred kojima se zakletva polaže. Svečan čin nije samo lepo odelo, lepa kravata i – ''majke mi'' i ''časti mi''.
Ne, svečani čin, dame i gospodo, obavezuje, zakletva obavezuje ministre i Vladu Republike Srbije da će poštovati Ustav Republike Srbije, pre svega, da će poštovati zakone Republike Srbije, da neće otimati, krasti, pljačkati od građana Republike Srbije, da će građanima Republike Srbije omogućiti nova radna mesta, a ne otimati ona koja već imaju, da će penzionerima Republike Srbije omogućiti pristojne penzije, odnosno penzije od kojih može pristojno da se živi, da će voditi računa o svim građanima Srbije, a ne samo o sebi lično i o svojim najbližim stranačkim, zaslužnim, radnicima, zbog kojih, a to smo već govorili, osnivate agencije, komisije itd, da biste ih lepo udomili i smestili.
Dame i gospodo, predlažem da ovaj amandman prihvatite, jer ovakva zakletva obavezuje ministre.
Samo da neko ne postavi pitanje koje je postavljeno kada se govorilo o amandmanu gospodina Nenada Čanka, koji bi, u kombinaciji s našim amandmanom, mogao da bude primenjen. Znači, da nema zakona koji bi naterao ministre da odgovaraju; u onom slučaju se govorilo o imovinskoj odgovornosti, a u ovom će se, verovatno, govoriti o nekoj drugoj odgovornosti.
To je, prosto, neverovatno. Svaki zakon, dame i gospodo, pa i Krivični zakonik Republike Srbije, važi i za ministre, pre svega, za ministre.
Pitanje odsutnom ministru. Gospodine Milane Markoviću, ministre za državnu upravu, a dopalo mi se ono što reče gospodin Nikolić, ''protiv lokalne samouprave'', dajete li časnu reč da ćete poštovati član 111. Zakona o lokalnoj samoupravi i staviti van snage akt kojim je nezakonito potpredsednik Skupštine Zoran Alimpić izabran za predsednika Skupštine grada Beograda?

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Željko Vasiljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226, da vas informišem i da postavim neka pitanja koja su jako važna za naše građane.
Pre svega bih želeo da vas obavestim da je prethodnog vikenda delegacija SPS-a, predvođena potpredsednikom Skupštine, gospodinom Milutinom Mrkonjićem, obišla više sela i mesta u užičkom kraju. U jednom od sela, koje se naziva Stapari, u razgovoru sa građanima, saznali smo mnoge njihove muke i nevolje.
Jedna od najvećih nevolja, koju su ovi građani istakli, jeste da još uvek nemaju asfaltni put, koji im je davno obećan, a, bogami, i za koji su oni obezbedili neka sredstva da pomognu njegovu izgradnju.
Takođe, dom kulture u tom selu je srušen i nemoguće ga je koristiti za svrhe za koje je zidan. Nema pristupnih puteva do većine zaselaka, kao što su Tupanj, Jasice, Stara Pruga itd. Telefoni koje oni koriste više su neupotrebljivi nego upotrebljivi. Moraju da se pomole i da zaliju banderu ako žele da dobiju vezu sa nekim do koga im je stalo. Električna energija nije dovedena u sve zaseoke i do svake kuće, a imaju veliki problem i sa pijaćom vodom.
Mnogi poslanici se ovde zalažu i često pričaju da je Srbija u 21. veku. Verujte mi, za ove građane, ne da nije u 21. veku, nego još nije stigla ni u 20. vek.
Mi moramo da vodimo računa i o ovakvim građanima. Kada pričamo o ravnomernom razvoju Srbije, moramo da znamo da ovakvi naši građani danas plaćaju porez i da zaista moraju da imaju bolji tretman nego što ga imaju.
Građani ovog kraja se, takođe, bave poljoprivredom i rekli su nam da imaju veliki problem, kao najveći proizvođači krompira, s tim što nemaju kome da ga prodaju. Nekoliko stotina tona krompira su morali da bace, a naša država i danas uvozi krompir.
Ono što je suština, zbog čega sam najviše hteo da se javim, to je da su građani ogorčeni zbog neodgovornosti državnih organa, koji, pored više obećanja, još nisu nadoknadili štetu iz 1999. godine, koja je nastala od bombardovanja NATO-a. Inače, ovo je sve u blizini aerodroma "Ponikve".
Imamo slučaj sa porodicom gospodina Viktora Perišića, koji je dostavio podatke da mu država od tog dana duguje preko milion dinara za srušene objekte, koji su zaista procenjeni od strane državnih institucija na toliko sredstava. Verujem da je, sa kamatom, to danas mnogo veća cifra.
Moram da vam kažem da ova priča možda i ne bi izazvala toliki efekat na nas koji smo tamo bili, da dve predivne devojčice, ćerke pomenutog gospodina, nisu iznele svoju tužnu sudbinu, u kakvim uslovima žive, u kakvim uslovima se školuju.
Mislimo da država Srbija mora mnogo više računa da povede i o ovoj budućoj generaciji, jer oni su budućnost Srbije, oni su rezultat borbe za koju se zalažemo, a to je podmlađivanje Srbije.
Hvala vam puno.
Gospodine potpredsedniče, molim vas da uzmete ova dokumenta i da ih prosledite nadležnim ministrima.

Zahvaljujem poslaniku Željku Vasiljeviću.
Idemo na pauzu. Nastavak sednice je u 15 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad popodne. Diskutovano je o amandmanu na član 4. koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Reč ima, povodom Poslovnika, narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, trebalo bi - i gospodine ministre, mada gospodin ministar nije tu, ali svejedno, javljam se po Poslovniku, član 226.
Želim da obavestim građane Republike Srbije da u ovom trenutku, dok govorimo o setu ovih zakona, o amandmanima na set ovih zakona, Zakona o Vladi i Zakona o državnoj upravi, o platama državnih službenika i nameštenika, traje štrajk sindikata radnika zaposlenih u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, pravosuđu i ostalim državnim organima.
Oni su se obratili Socijalističkoj partiji još pre par dana, znajući da je Socijalistička partija jedina prava levica, da se bori za radnička prava svih, počev od onih koji su u proizvodnji, pa do onih koji nisu u direktnom procesu proizvodnje, zdravstvenih radnika, rudara, pa i radnika u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Naime, ovi radnici predstavljaju zaista krvotok funkcionisanja jedne države, oni se direktno staraju o punjenju budžeta države i lokalne samouprave, ali su oni, nažalost, još jedna ciljna grupa koja je obespravljena u poslednje vreme.
Njih brine, oni žele da se ispravi jedan tipično kapitalistički zakon, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, koji podrazumeva 13 platnih grupa, osam platnih razreda i raspon koeficijenta koji je od jedan do devet, što bi značilo da neko, praktično, može primiti 13 hiljada dinara mesečno, a neko može primiti, u toj istoj službi, i 130 hiljada dinara mesečno. To je, upravo, ono što ljudima smeta, što je većina u tim službama oštećena, obespravljena, a samo se jedna manjina, državni službenici postavljeni po položaju, politički treba nagraditi.
Šta je njihov zahtev? Njihov zahtev je da se raspon koeficijenata smanji, da bude bar jedan prema šest.
Nažalost, mi smo danas svedoci činjenice da su, u nedostatku novca da se nagrade politički zaslužnici i svi oni koji su odradili posao u predizbornoj kampanji, i koji bi trebalo da rade posao u narednim predizbornim kampanjama, oni dovedeni u takvu poziciju da su nagrađeni, ali novcem onih koji su obespravljeni i od kojih je novac uzet.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Martić, replika.

Replika po osnovu izlaganja gospodina Željka Vasiljevića, koji je govorio na prepodnevnom zasedanju, kao poslednji govornik.
Naime, gospodin Željko Vasiljević je rekao da je jedna delegacija SPS-a, na čelu sa gospodinom Mrkonjićem, obilazila užički kraj, pa je izneo utiske te delegacije o stanju u jednom od sela koje su obišli. Nije mi jasno zašto sada koriste tu priliku i gde su baš izabrali užički region, kada gospodin Željko Vasiljević, koliko znam, živi u Beogradu. Mogli su da obiđu i neka druga sela, tamo gde SPS učestvuje u vlasti. Osećam odgovornost da kažem nekoliko reči u vezi sa njegovim izlaganjem, jer je u tom izlaganju rečeno da je situacija u selu Stapari, koje se nalazi 12 kilometara od Užica, katastrofalno. Bio sam sedam godina predsednik opštine i osećam odgovornost da kažem nekoliko reči o tome.
Dakle, selo Stapari se ne razlikuje od stotine sela u Srbiji i, manje-više, situacija je slična ili ista kao i u drugim selima. Čak vam mogu reći da u užičkoj opštini ima sela u kojima je stanje, kada je infrastruktura u pitanju, lošije nego u Staparima, a ima sela u kojima je bolje. Hteo bih da vam kažem da smo mi, negde 2000. godine, kada smo došli na vlast u Užicu, zatekli u Staparima školu koja je prokišnjavala, koja nije imala mokre čvorove, pa su deca išla u poljski VC, zatekli smo ambulantu za koju su bili postavljeni temelji, naime, dva puta je postavljan kamen temeljac za izgradnju te ambulante od strane lokalnih predstavnika SPS-a, koji su bili na vlasti, a mi smo tek posle toga izgradili tu ambulantu.
Voleo bih da ste vi, na čelu sa gospodinom Mrkonjićem, koga, inače, poštujem i uvažavam kao potpredsednika Skupštine, obišli, na primer, lokaciju stare, srušene pošte u Užicu, koju Užičani popularno zovu "Mrkonjića bara". Ta stara pošta se nalazi na ivici trga i srušena je u NATO bombardovanju 1999. godine.
Gospodin Mrkonjić je, u kampanji SPS-a, došao krajem 1999. godine, ne sećam se tačno kada, postavio kamen temeljac za izgradnju te pošte, dovukao svu moguću i nemoguću mehanizaciju, koja je tu radila jedno tri dana, a posle toga su tu lokaciju napustili. Dan-danas je tu "Mrkonjića bara", koja je samo zatrpana i služi kao privremeni parking.
Sve sam ovo ispričao ne zbog vas, nego više zbog Užičana, koji sasvim dobro znaju koliko ste vi radili u izbornim kampanjama i kako ste radili. Nije u redu da vi sada izaberete neko selo i ispričate da je u njemu situacija katastrofalna, kada, manje-više, takvih sela na stotine u Srbiji ima.