Poštovane dame i gospodo, pre nego što počnemo, imam jednu tužnu vest. Upravo smo dobili informaciju da je narodni poslanik Mika Vlaović jutros preminuo, tako da vas molim da minutom ćutanja odamo poštu preminulom poslaniku. Slava mu.
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Predrag Umičević, Vojislav Mihailović i Nataša Vučković.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VLADI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandar Vučić, Zoran Krasić, Nemanja Šarović, mr Dejan Mirović, Vjerica Radeta, Aleksandar Martinović, dr Ninoslav Dimitrijević, Milisav Petronijević, Dušan Bajatović, Miletić Mihajlović, Rajko Baralić, dr Bojan Milovanović, Željko Vasiljević, Nenad Čanak, Aleksandra Jerkov i Srđan Šajn.
Narodni poslanik Srđan Šajn, pismom od 1. oktobra 2007. godine, povukao je amandmane kojima je predložio da se u Predlog zakona unesu novi članovi 1c, 1d, 1e, 7. i 12a.
Primili ste mišljenje Vlade i izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodni poslanik Srđan Šajn podneo je amandman kojim predlaže da se ispred člana 1. doda novi član 1.
Pošto su amandman prihvatili Vlada i Odbora za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavi deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Srđan Šajn podneo je amandman kojim predlaže da se ispred člana 1. doda novi član 1a.
Pošto su amandman prihvatili Vlada i Odbora za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavi deo Predloga zakona
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik dr Ninoslav Dimitrijević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Obaveštavam narodne poslanike članove Odbora za ustavna pitanja da će sednica da počne za nepunih pet minuta i molim ih da prisustvuju.
Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi naš kolega poslanik dr Ninoslav Dimitrijević podneo je amandman, koji glasi: ''U članu 2. Predloga zakona kojim se menja postojeći član 6. u stavu 1, posle reči: ''grada'', slovo ''i'' zamenjuje se zapetom, a posle reči: ''grada Beograda'' dodaju se reči: ''javnih preduzeća, ustanova i imalaca javnih ovlašćenja''.
Stanovište moje poslaničke grupe, DSS-a, jeste da ovaj amandman ne treba prihvatiti, i to iz sledećih razloga.
Svrha člana 2. Predloga zakona o Vladi jeste da se uskladi sa Ustavom Republike Srbije koji smo doneli tokom prethodne godine, prema kome Vlada ima pravo i dužnost da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, a time i Grada Beograda, ako smatra da opšti akt nije saglasan Ustavu ili zakonu, i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.
Ovde je na apsolutno pravilan način naš kolega Ninoslav Dimitrijević primetio da postoje problemi vezani za donošenje akata javnih preduzeća i ustanova, čiji je osnivač lokalna samouprava.
Međutim, čitava ova materija nije materija koja treba da bude uređena Zakonom o Vladi i izmenama Zakona o Vladi koje se sada nalaze pred nama.
Jednostavno, ova materija, koja je vezna za javna ovlašćenja koja su preneta na lokalne samouprave, a samim tim, aktima lokalnih samouprava, na javna preduzeća, treba da bude predmet uređivanja Zakona o državnoj upravi.
Između ostalog, izmene i dopune Zakona o državnoj upravi nalaze se pred nama i o njima ćemo kasnije raspravljati.
Ovaj amandman, upravo, iz ovog razloga ne treba prihvatiti, jer materija ovog amandmana treba da bude sadržana u nekom drugom zakonu, dakle, izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, dok ovaj tekst koji je sadržan u izmenama i dopunama Zakona o Vladi treba da stoji ovako kako jeste.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbora za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Vlada je predložila izmene i dopune Zakona o Vladi sa ciljem da se usaglasi s Ustavom. Kada je to podnosila, bilo je to, pre svega, da se popuni vreme, imajući u vidu da nije bilo, a ni danas nema ključnih zakona koji su potrebni da se donesu u skladu sa Ustavnim zakonom.
Vlada je u svom predlogu predvidela član 2, kojim je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kada se objavi u ''Službenom glasniku Republike Srbije''. ''Rešenje o obustavi od izvršenja prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.''
Mi smo predložili amandman koji glasi da je Vlada dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, pa smo dodali, amandmanom: ''kao i da odmah, a najkasnije u roku od pet dana, pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta''. Zašto?
Ako posmatramo član 192. Ustava, on precizira dve obaveze Vlade, jednu - da je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, i drugu - da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada je u Predlogu ovog zakona uzela samo prvu obavezu, drugu nije stavila u Predlog zakona. Zato mi tražimo da stavi i drugu.
Šta to znači? Vlada je dužna da obustavi opšti akt, ali je dužna i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. To je ono čega nema u Predlogu zakona. U Predlogu zakona, u stavu 2, stoji da će rešenje o obustavi od izvršenja prestati da važi ako Vlada u roku od pet dana ne pokrene postupak, ali to ne znači da je Vlada obavezna da pokrene postupak, nego, ako pokrene postupak. Ako ne pokrene postupak, prestaće rešenje da važi. Nestaje njena obaveza.
Koliko god je dužna da brine o tome da opšti akti budu u skladu sa Ustavom i zakonom, isto toliko je dužna, a tako piše i u članu 192. Ustava, da pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti i zakonitosti. Vlada odgovara, prilikom razmatranja predloga amandmana, da je izričito sadržano u stavu 2. člana 2. Predloga da rešenje prestaje da važi ako u roku od pet dana ne pokrene postupak.
Ponavljam, tačno je da rešenje prestaje da važi ako u roku od pet dana ne pokrene postupak, ali to ne znači da je Vlada dužna da pokrene postupak, nego - ako ne pokrene postupak. Mi insistiramo da je Vlada dužna da pokrene postupak. Zašto ovako precizno insistiranje?
Prvo, mislimo da poboljšava tekst, ništa ne remeti, ništa ne smeta Vladi, a veoma precizno definiše. Ovo je iz razloga što imamo iskustva da kada nešto nije precizno definisano, Vlada tumači zakon onako kako joj odgovara, tumači Ustav onako kako joj odgovara. Najbolji primer je, već je kraj oktobra, a mi još u Srbiji nemamo Ustavni sud, nemamo zakon o Ustavnom sudu, nemamo zakon o postupku pred Ustavnim sudom, o ustavnoj žalbi i tako dalje.
Evo, kraj je oktobra, mi još nemamo zakon o predsedniku Republike, o spoljnim poslovima, o bezbednosti, o Vojsci, o odbrani, o teritorijalnoj organizaciji Srbije, o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, o glavnom gradu - Beogradu, da ne pričam o zakonima koji regulišu materiju sudstva i tužilaštva.
Šta je posledica toga? Posledica toga je da imamo nekoliko velikih gradova u Srbiji koji, u stvari, imaju vlast koja nije u skladu sa zakonom.
Pominjali smo ovih dana u Skupštini Srbije da je deset opština u Srbiji pod privremenim merama. To znači - van Ustava, van zakona, van toga da građani budu ti koji će da odrede ko će im biti vlast. Pet opština je od 2006. godine.
Evo, sada im se pridružuje i Grad Beograd. Svi su svedoci da već 15 dana upozoravamo u Skupštini Srbije na nezakonito, neposlovničko ponašanje u Skupštini grada, prilikom izbora predsednika Skupštine grada i zamenika predsednika Skupštine grada. Vlada, odnosno nadležno ministarstvo ćuti, iako je nadležno ministarstvo obavezno da, u skladu sa članom 111. Zakona o lokalnoj samoupravi, sagleda stanje, upozori Skupštinu grada da ponovi postupak, ako to ne učini u roku od mesec dana, da poništi odluke.
Šta se događa? Još uvek nema odgovora, zato što Vlada, nadležna ministarstva tumače zakone na svoj način. Kada smo upozoravali kod onih opština, a velike opštine su u pitanju, Užice, Leskovac, Valjevo, da ne nabrajam dalje, da nije dobro da imaju privremene organe, da treba raspisati izbore, onda su rekli iz Vlade da će izbori biti raspisani po Ustavnom zakonu. Istovremeno, svedoci smo ovih dana da se vode pregovori u vladajućoj većini, da se čak i ona menja i da se produži taj rok.
Slična je priča sa Skupštinom grada Beograda, gde je na nezakonit, neposlovnički utvrđen način Odbor za lokalnu samoupravu zatražio od Ministarstva da preduzme mere u skladu sa članom 111. Zakona o lokalnoj samoupravi. Izmišljena je funkcija zamenika v.d. gradonačelnika, koje nema u Zakonu o lokalnoj samoupravi, da ne nabrajam dalje.
Sve su to razlozi, primeri koje sam naveo, koji potvrđuju ispravnost ovog amandmana, odnosno zahtev da se u članu 2. Predloga izmena i dopuna Zakona o Vladi mnogo preciznije definiše obaveza Vlade, da ne bi imala toliki prostor da može da tumači zakon kako hoće.
Ponavljam, Ustav obavezuje Vladu dva puta. Jednom - da je dužna da obustavi akt od izvršenja, a drugo - da je dužna da u roku od pet dana pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Na stranu to što, u stvari, nema pred kim ni da pokrene postupak, jer Ustavnog suda nema, što govori o tome da je, očigledno, ovde pobrkan redosled donošenja zakona. Bez obzira na to, onoliko koliko je dužna da obustavlja akt, toliko je dužna i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom.
Ako bi ostala ovakva formulacija, tačno je da ako Vlada ne pokrene postupak, rešenje prestaje da važi, ali to ne obavezuje Vladu da pokrene postupak, nego samo kaže - ako ne pokrene postupak. Iz tih razloga, predložili smo amandman kojim se ta odredba dopunjava obavezom i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom u roku od pet dana.

Narodni poslanik Slobodan Maraš, povodom Poslovnika, a zatim narodni poslanik Rajko Đurić, takođe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javljam se u vezi s članom 226.
Pitanje za premijera Vojislava Koštunicu - šta je posao MUP-a i BIA-e? Da li je njihov posao, odnosno da li oni snose odgovornost za to što još nisu uhapšeni optuženi za ratne zločine? Da li snose odgovornost za to što još nisu uhapšeni preostali optuženi za ubistvo premijera Đinđića?
Da li snose odgovornost za to što bombaški napad na novinara lista "Danas" još nije rasvetljen, kao i za to što je na prijemu povodom dana BIA-e, pre nekoliko dana, bio vlasnik "Delta holdinga" gospodin Mišković, čovek koji je dva dana pre toga uputio otvorenu pretnju državnim organima, političarima, Savetu za borbu protiv korupcije i Komisiji za zaštitu konkurencije? Čovek koji je dva dana pre toga otvoreno uputio pretnju svim građanima ove države da moraju da ćute o njemu i o njegovim poslovima bio je uvaženi gost na proslavi dana BIA.
U čiju korist rade BIA i MUP? Da li u interesu građana, ili u interesu jedne kompanije i jednog čoveka? Svima je jasno da živimo u jednom totalitarnom društvu, iz prostog razloga što su dve najvažnije institucije u ovom društvu bile MUP i BIA.
Molim vas, ministre, vi ste iz DS-a, da zajedno sa vašim kolegama iz DS-a pokrenete odgovornost ministra policije i šefa BIA-e, Radeta Bulatovića, da tražite njihove ostavke. Definitivno je jasno da ovde postoji sprega kriminala, privrede i Službe. Svaka država ima svoju službu, jedino ovde služba ima državu. Molim vas da to prekinete i zahtevamo od vas da, zajedno s vašim kolegama iz DS-a, pokrenete odgovornost za ministra policije, šefa BIA-e, jer ne rade u interesu građana, već u uskom interesu, u interesu jednog čoveka, ili u interesu jedne oligarhije.

Reč ima narodni poslanik Rajko Đurić, po Poslovniku.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, čl. 104. i 226.
U ovoj našoj dragoj zemlji govori se na najbljutaviji način o predsedniku Republike i premijeru Vlade. Naravno, razumem ako se ja, takođe, i na sednicama ove skupštine i u novinama, izlažem ogavnim lažima. Ali, kao narodni poslanik, gospodine predsedavajući, moram da podsetim da je na sednici od 15. oktobra 2007. poslanik SRS-a, gospodin Jovan Damjanović, rekao da će doneti sliku koja me prikazuje sa SS-vcima, ''u njihovoj uniformi''.
Ta ogavna laž, kazano rečima slavnog Kanta, ''crna je fleka'' na ljudskoj prirodi onoga koji ju je izgovorio, a on je to ponovo juče rekao u ''Kuriru''. Nažalost, do danas se niko nije oglasio iz Poslaničke grupe SRS-a iako ta bezočna laž nanosi samo njoj štetu, a ne meni.
Ipak, ja za sada neću na osnovu toga izvlačiti nikakve zaključke, ali podsećam na staru mudrost - laže i onaj koji prećutkuje istinu.
Vas, gospodine predsedavajući, molim da pročitate stenogram sa sednice od 15. oktobra 2007. godine i u skladu s Poslovnikom nađete odgovarajuću meru za gospodina Damjanovića. Istovremeno, predajem vam izjavu Aleksandra Jovanovića, oca ubijenog Dušana Jovanovića, kome je predsednik Republike, gospodin Boris Tadić, otkrio spomen-ploču. Kao što ćete moći da se uverite iz ove izjave, to je građa za čas nekrofilije. Danilo Kiš je napisao ''Čas anatomije'', a ovo je sada građa za ''čas nekrofilije''.
Član 226. Moji birači, među kojima su i novinari, moje kolege, zamolili su me da postavim Ministarstvu policije i Ministarstvu pravde sledeće pitanje.
Da li među poslanicima Narodne skupštine ima takvih koji su krivično odgovarali po članu 113. Krivičnog zakona? Ako ima takvih, čuveni Hegel je rekao: ''I u najvećem zločincu postoji zrnce čoveka'', molim da se sami jave.
Hvala, gospodine predsedavajući, dajem vam izjavu na uvid.

Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, umesto da se bavimo prioritetnim poslovima i obavezama u našoj državi, gospodin Rajko uvek ovde pominje neku etiku i moral. Međutim, dužan sam da ovom auditorijumu dam neke izjave i nešto što vi ne znate.
Gospodin Rajko Đurić je, jednostavno, pobegao. Napravio je svoj program da je ova država fašistička, nacistička, da hoće neko da ga ubije, da hoće neko da ga strelja, i s takvim repertoarom, orkestrirano, otišao za Nemačku. U Nemačkoj je pričao sve najgore o našoj zemlji, da se ovde ne poštuju građanska prava manjinskog naroda i da se vrši diktatura, da mu se preti likvidacijom.
Mislim da to nije tačno. Ne samo da mislim, nego znam da nije tačno. U našoj državi nikada niko nije nikome pretio. Ova država je demokratska za sve narode i narodnosti.
Gospodine Rajko Đuriću, kada pričate o moralu, kažite mi gde su milijardu i dvesta pedeset miliona švajcarskih franaka koje ste podigli za holokaust Roma Srbije i sveta, ne Srbije, nego sveta? Ovo je najveća prevara koju ste vi napravili kada ste bili predsednik Svetske organizacije Roma. Četiri godine niste hteli nigde da se pojavite i nikome da se javljate. Opljačkali ste romski narod, ne Srbije, nego sveta.