Hvala.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, zatim Rajko Đurić, Jovan Damjanović i Nemanja Šarović.

Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, član 225. stavovi 3. i 4.
Pre samo dva dana sam u Čačku i u Ivanjici razgovarao sa sedam različitih ljudi, ili subjekata, i želim da postavim neka pitanja i da obavestim javnost o tome kako izgledaju problemi običnih ljudi u Srbiji, zato što postoji ili ćutanje administracije, ili nesavesno postupanje u različitim državnim ustanovama i institucijama.
Kako je, recimo, moguće da u Čačku Sud ne može da utvrdi ni obavezu plaćanja alimentacije, ni visinu alimentacije jednom nesavesnom ocu, koji, inače, ima firmu i desetak zaposlenih, izvodi različite radove u gradovima, vozi dobra kola, stanuje na dobrom mestu, ima apartmane u Vrnjačkoj Banji? Sud sve vreme uvažava njegovu dokumentaciju, da je on siroče bez oca i majke, da se sve to vodi na neke druge ljude i da ne može da namakne nekoliko hiljada dinara mesečno za svoju ćerku.
Dakle, kada jedan takav postupak traje četiri i po godine, samo su dve stvari moguće, ili da je neko podmićen, ili da ima neki drugi lični motiv da jednu devojčicu ostavi bez pet-šest hiljada mesečne alimentacije. Ovde se ne radi o novcu, radi se o nečem drugom.
Kako će Institut za voćarstvo u Čačku da dokaže da kao korisnik, a ne vlasnik, zemljišta mora sada, u ovom postupku kojekakvih ''krivih Drina'' koje treba ispraviti, da vrati ili da plati zemlju bivšim vlasnicima i da tako država Srbija ostane bez najprestižnijeg instituta za voćarstvo u Evropi? Da li je to interes države Srbije? Ima li para u ovom budžetu, koji je u prošloj godini imao suficit, pa je gospodin Dinkić dobio ovu veliku nagradu od 100.000 evra, da se namakne, da se isplati nekoliko hektara u Čačku, da Institut za voćarstvo, koji je dao nekoliko stotina sorti najboljih jabuka, kajsija, bresaka, malina itd. u svetu, ne prestane da postoji?
Ovde ću da stanem. Daleko bi me odvelo da sve to nabrajam. Znači, očekujemo da država radi ono zbog čega joj činovnici primaju platu. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Rajko Đurić.

Poštovani gospodine Albijaniću, uvažene dame i gospodo poslanici, izuzetno mi je žao što trošimo naše dragoceno vreme ni na šta. Javljam se zbog opomene slavnog Njegoša - "Smrad uhvati lava u kljusama".
Građani naše zemlje i javnost znaju da procene šta ko govori. Naravno, vrlo sam zahvalan gospodinu Jovanu Damjanoviću, jer on je, tako reći, očiti primer za građane i javnost Srbije koga imamo u poslaničkim klupama. Verujem da će naši građani znati da izvuku odgovarajuće pouke.
Završiću sledećim. Mi smo isto godište, 1947, i on i ja. Znate, postoji jedna istorijska pouka, između ljudi koji 40 godina brane istinu i studiraju istinu i ljudi koji 40 godina lažu ne postoji mogućnost za dijalog. O ostalim stvarima, zbog vlastitog dostojanstva, ne želim da govorim.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo, više se neću javljati za repliku gospodinu Rajku Đuriću, a to što smo mi isto godište, to je u redu.
Nikada nisam lagao. Ja sam bio uspešan privrednik i ovde i u Hrvatskoj. Nekih 19, 20 godina sam radio u Hrvatskoj i imao sam svoj hotel, svoje restorane, imao sam najpoznatiju suvenirsku radnju sa rukotvorinama i mene je poznavala cela Evropa. Dan-danas sam prisutan u Evropi. Nemam izgon iz Evrope, meni Evropa ne uskraćuje pravo da ulazim u nju. Vas je, gospodine Đuriću, isterala Nemačka i dala vam je zabranu.
Đuriću, pisao sam predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici i predsedniku Savezne skupštine da vam se odobri ulazak u Jugoslaviju. Kažite, da li je tako? Ja i Bajram Haliti smo vam pisali. Vi ste zahvalili. Koliko je to doprinelo, vidi se, vi ste došli ovde, ali vi i dan-danas radite nešto što ne ide u interes ovoj državi i ovim građanima.
Samo ću reći ovo, ništa ne činim da oko mene smrdi, a onaj ko laže, ko govori ovde demagogiju, taj će da smrdi; videćemo na kraju ko će da smrdi iz ove sale Narodne skupštine.
Pitam vas, gospodine Rajko Đuriću, da li je to sramota, da li tu ima etike i morala, da se mrtvom detetu od 10 godina pravi ploča nad pločom, kao što ste vi uradili? Da li ste vi napisali ime oca, kao što ste rekli? Ovde ne piše ime oca i majke, na prvoj ploči piše - tata i mama.
Škola mu je posvetila ploču zato što je bio đak te osnovne škole. Vi ste stavili ploču sa "Unija Roma Srbije". Šta ima Unija Roma Srbije s tim, valjda treba Romi da budu, a ne vaša politička partija?! Tražite poene, sramotno je to, strašno je to, nad mrtvim detetom.
Kao počasni građanin Zemuna, 1997. godine sam novac u visini 2.000 maraka prosledio porodici, gospodine Rajko Đuriću, a ne znam šta ste vi prosledili, vi sve uzimate za vas, ništa za drugoga.
Moje poštovanje prema gospodinu Tadiću, mi nemamo ni protiv jedne političke partije, ni protiv jednog predstavnika neke partije bilo šta, sem političkih opcija o kojima možemo da razgovaramo i da diskutujemo, ali vaš moral je da koristite i gospodina predsednika, i mrtvo dete za vaše poene. A, vaši poeni se vide, jer ćete izaći iz ove skupštine voljom vaše stranke i njenih članova.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, o amandmanu Milisava Petronijevića.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Radosavljeviću, da vas pozdravim, pošto ste moj sugrađanin, prvi put ste u Skupštini, ali vidite da ovde ima još težih slučajeva nego u Skupštini grada Kragujevca, čiji ste do skoro odbornik bili.
Što se tiče amandmana gospodina Petronijevića, nekoliko reči o neslaganju ovog člana zakona, koji ste vi predložili, sa malopre citiranim članom Ustava od strane gospodina Petronijevića.
Nadzor nad radom opštine, član 192. Ustava, gospodine Albijaniću, citiraću i molim da mi uračunate to vreme, kaže: "Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada može, pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine" itd.
Šta se dešava kad se raspusti? Imenuje se privremeni organ.
Kada su ljudi koji prate sednice Narodne skupštine prvi put čuli za član 192. Ustava, da ga više puta citiramo, obrazlažemo i da tražimo da se po njemu postupi, mislim prvi put od proglašenja Ustava, od Mitrovdana prošle godine? Upravo pretprošle nedelje, kada se desio skandal i protivzakoniti, protivustavni, nelegitimni izbor Zorana Alimpića na mesto v.d. gradonačelnika Beograda.
U vreme dok mi raspravljamo o ovome, zaseda Odbor za ustavna pitanja. Videćemo epilog svega kasnije i kako će da postupi predsednik Skupštine gospodin Dulić, koji je sam juče, kada je dao intervju, ili izjavu za jedan dnevni list, priznao da smo mi radikali bili u pravu kada smo pre 10 dana rekli da se i on i ministar Marković bave hipotezama.
Evo o čemu se radi. Radi se o tome da je celokupna priča, na naše protivljenje takvom bezočnom kršenju zakona i Ustava pri izboru Alimpića, izmišljanja funkcije v.d. zamenika gradonačelnika, jedini suvisli odgovor i gospodina Dulića i gospođe Kolundžija bio - znate, pošto je do izbora za lokalne organe vlasti ostalo manje od šest meseci, eto, desilo se, šta ima veze, prekršili zakon i Ustav. Naravno, oni to nisu rekli, ali misle u sebi, plen je tu, namirila se DS sa DSS, nastavićemo mi tako, Alimpić će da radi sve ono što mu mi kažemo. Dobro je ovima iz DSS-a, prezadovoljni su ovi iz DS-a, a za Ustav i za zakon niko ne mari.
Pozivao se Oliver Dulić na Ustavni zakon i rekao: "Do kraja 2007. godine, po Ustavnom zakonu, moram da raspišem izbore". Pri tome je govorio isključivo o predsedničkim izborima. Tek kada se pojavio ovaj problem s Alimpićem, počeli ste da govorite, uopšte, o nekom hipotetičkom terminu raspisivanja izbora za organe lokalne samouprave. Pitam se samo po kojim zakonima.
Gospodine Radosavljeviću, vi vrlo dobro znate, baš kao i ministar Marković, da ti zakoni nisu pripremljeni. Možda su u nekoj izradi. Juče sam slušala Milana Markovića, koji je govorio u ''Beogradskom programu'', da DS ima jednu koncepciju, videće šta će, da li će imati većinu, kako će biti napravljen zakon o lokalnim izborima.
Dakle, sva argumentacija kojom je pokušao Oliver Dulić da se brani prošle nedelje, juče je pala u vodu, a danas ga citiraju svi mediji, pa i državna televizija, kada je rekao da ni on sam ne zna, a i mi znamo da je to fizički nemoguće, kada će biti raspisani lokalni izbori.
Zašto, uopšte, da se bavimo time? Ovaj problem je kumulativne prirode, najpre zbog toga što se ovde govori, u članu gospodina Petronijevića, gde on reaguje na to šta Vlada treba da uradi u roku od pet dana, ne samo da treba da obustavi od izvršenja opšti akt, nego da pokrene, obavezno, u skladu sa članom 192, predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Ne samo da to niste uradili, a mislim da je prošlo tri nedelje od nelegitimnog izbora Alimpića na mesto navodnog v.d. gradonačelnika Beograda, nego Vlada nije reagovala ni obustavom, a kamoli da pokrene postupak. Gde da pokrene, pred kojim Ustavnim sudom?
Dakle, država se nalazi u haotičnom stanju. Predsednik Skupštine Srbije, najodgovorniji za to što sam ne poštuje zakon, ne znam samo čime se sada brani pred nadležnim skupštinskim odborom, koji je morao, u roku od 15 dana po konstatovanju smrti gradonačelnika izabranog na tu funkciju, da raspiše neposredne izbore za gradonačelnika, bavio se, baš kao i svi vi iz DS-a i DSS-a, koji ste se utrkivali u izjavama, braneći ono što je neodbranjivo, time kada će biti izbori.
Juče je priznao da on to ne zna i lepo je rekao, dao izjavu "Večernjim novostima", danas ga svi citiraju ", ako se saglase DS i DSS, onda to neću da uradim u predviđenom roku po Ustavnom zakonu, ako dođe do stvaranja dvotrećinske većine za promenu Ustavnog zakona".
Opet se vraćate na klizav teren, i jedni i drugi. Za sve to što pokušavate da radite, bez obzira na to što mislite da ste mnogo moćni i jaki, uvek morate da pitate Tomislava Nikolića i SRS.
Upozoravao je Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, pre mesec dana, Olivera Dulića, pre nego što se desio ovaj skandal s Alimpićem, u kakvom se stanju država nalazi i da se on privatno ne igra tim stvarima, na znak Tadića i ovih njegovih zgubida, Šapera, Krstića, ili već ko ga savetuje, pa javljaju Duliću - "sad postupi ovako, sad onako". Nije raspisivanje izbora Tadićeva i Dulićeva privatna stvar i nije to njegova privatna stvar ni za jedan medij, iako je on predsednik Skupštine koji može da daje izjave, ali on ih daje kao izjave političke prirode. Mi treba ozbiljno o tome da razgovaramo ovde.
Kako onda uopšte da slutimo da ćete bilo kada da poštujete i ovakav član zakona, bez ove odredbe koja je morala da bude inkorporisana iz Ustava, da je Vlada obavezna da pokrene ocenu ustavnosti i zakonitosti, kada vi ne biste poštovali ni ovako napisan zakon?
Da li je tako, gospodine Petronijeviću? Kada bi samo ovakav član ostao, bez ove vaše intervencije, oni ništa ne bi uradili, jer, prošlo je mnogo dana a oni nisu obustavili taj nelegitimni akt o izboru Zorana Alimpića. Besmislena je dalja priča. Dakle, čekamo da se završi Odbor za ustavna pitanja, ali budite siturni da to neće da ide tako lako.
Iskoristiću ovu priliku, pošto ste tu, gospodine Radosavljeviću, nemojte da mislite da je nekorektno, vi ne možete da mi odgovorite, zato što ste na toj funkciji, ali prenesite gospodinu ministru.
Juče sam u Kragujevcu celu konferenciju Srpske radikalne stranke za novinare posvetila tom pitanju.
Radi se o tome, i vi ste svedok toga, da je Skupština grada pre dve godine usvojila statut o definisanju pet gradskih opština grada Kragujevca. Kako mi ne posmatramo stvari kao Dulić i kao neozbiljni političari, onog trenutka kada se steknu uslovi, kada se donesu prateći zakoni i raspišu izbori, počinje da teče rok za konstituisanje, u pravno-formalnom smislu, tih pet opština, jer treba da se izabere po 25 odbornika, osim u opštini Stragari, gde se bira 15 odbornika.
Treba da se stvore elementarni uslovi u infrastrukturnom smislu da počnu da funkcionišu te opštine, pa zbog toga treba da intervenišete kao nadležno ministarstvo i da uputite poslednje upozorenje Veroljubu Stevanoviću, gradonačelniku Kragujevca, da se uzme u pamet i da stvara uslove da te opštine počnu da funkcionišu za nekoliko meseci, ili u prvoj polovini 2008. godine.
Ovako, igrali smo se nečega, napravili smo statut koji je, i sami znate, u pojedinim odredbama neustavan, a ni tada Vlada Republike Srbije, ona prethodna Koštuničina, nije obustavila takav akt, i to je nešto što nas čeka i što je veliki problem; samo se gomilaju problemi, a niko ih ne rešava.
Zbog toga smo ovde mi, srpski radikali, da vas na vreme upozorimo, a ne da se posle hvatate za glavu - nismo znali, nismo mogli. Pre će biti da niste hteli.

 Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, o amandmanu.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da govorim o amandmanu koji je podneo moj uvaženi kolega Milisav Petronijević.
Smatram da je i ovaj, a i amandman na prethodni član izuzetno važan. Ovu materiju, koju reguliše Zakon o Vladi, i ovaj deo koji se izmenama Zakona upodobljuje i usaglašava s Ustavom, smatram izuzetno bitnim, jer se na taj način obezbeđuje ustavnost i zakonitost, jasna hijerarhija pravnih akata, ali i hijerarhija državnih organa koji se staraju o ustavnosti i zakonitosti.
Ceo tekst Predloga izmena i dopuna Zakona o Vladi jeste, u stvari, usaglašavanje ključnih odredaba Zakona koji je donet 2005. godine s novim ustavom i u najvećem delu ovog predloga zakona o izmenama Zakona o Vladi te novine su ugrađene.
Što se tiče samog amandmana, rasprava se svodi na efekat sankcije prema Vladi Republike Srbije ako, u slučaju obustave od izvršenja pojedinih opštih akata lokalne samouprave, ne pokrene postupak pred Ustavnim sudom, ovde, u skraćenom roku od pet dana. Naravno, ovde je pitanje i kako se vidi ovaj stav 2. člana koji se menja izmenama Zakona, šta je posledica nečinjenja Vlade po pitanju pokretanja postupka pred Ustavnim sudom.
Posledica jeste da faktički prestaje da važi rešenje o obustavi od izvršenja i u tom slučaju, u slučaju nečinjenja, ruši se autoritet i integritet Vlade. Jer, ako je u jednom slučaju našla da postoje razlozi da se obustavi od izvršenja jedan opšti akt lokalne samouprave, a ne nađe za shodno, iz raznoraznih razloga, da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, ta njena odluka prestaje da važi.
Onda je pitanje Vlade, njenog autoriteta, razloga zašto je to učinila, a samim tim je, na neki način, došlo i do priznanja da je, eventualno, opšti akt koji je jednom odlukom Vlade bio obustavljen, u stvari, zakonit.
Mislim da rešenje koje je dato u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi ima vrlo jasnu sankciju za nečinjenje Vlade u pogledu pokretanja postupka pred Ustavnim sudom.
Taj rok je skraćen na pet dana i Vlada, bukvalno, promptno mora da reaguje, a njeno, eventualno, nečinjenje, predomišljanje, samo je priznanje da nije bila u pravu kada je donosila rešenje kojim je obustavljala od izvršenja pojedine opšte akte.
Mislim da je, ako se posmatra cilj norme, jezički, to teranje Vlade da se jasno izjasni o tome šta je njen pravi stav o pitanju rešenja o obustavi izvršenja. U tom smislu, rešenje u Zakonu je dobro i precizno, sasvim dovoljno da se ne menja amandmanski.