Gospodine Duliću, apsolutno sam siguran da ćete vi najbolje da protumačite moje reči koje slede.
Kad Vlada podnese ostavku, ili smogne snage da potpiše neki papir na čijem vrhu se nalazi ostavka, ili kada to uradi neki pojedinac iz Vlade, ministar, prekipelo mu, pa napiše - ostavka, to znači da mu se sve smučilo u politici, da mu je odvratno da gleda kolege ministre, da više ne može da postupa po zakonu i po Ustavu, da mu se prosto sve zgadilo u toj Vladi.
E, sada, da bi on izašao iz tog psihosomatskog stanja, potrebno je što pre da se konstatuje ta ostavka, da bi se u tom roku od 30 dana završio izbor, kako bi on posle 30 dana bio ekološki ispravan kao pojedinac i kao Vlada.
Ovi koji su ubacili rok od sedam dana, sada meni šalju poruku da oni vole blato, da vole kaljugu, da vole to stanje nedefinisanog položaja pojedinca i njihovog, dragog im, predsednika. Valjda, čovek kada podnese ostavku, on gleda što pre da pobegne iz te zgrade, ali ne, vidite šta oni nama šalju kao poruku.
Podneo sam ostavku, vi ćete za 17 meseci da konstatujete to, a onda će predsednik za mesec dana da završi onaj svoj posao u Skupštini, da se izabere neka nova vlada i da se raspišu izbori, a oni su dotle završili posao – pozapošljavali svastike, tetke, isprivatizovali sve moguće itd.
Vidite, kada ne postoji normalna argumentacija da se brani jedan politički stav, onda mi vidimo da su oni protiv ekologije i protiv higijene. Oni bi hteli da se njihov predsednik, koji je podneo ostavku kao predsednik Vlade, što duže muči i pati u Nemanjinoj broj 9 i da mora da gleda Đelića, Šutanovca, Đilasa itd. Hajde što sad ne razgovaraju, nego moraju i u nastavku da se posmatraju još.
Nemate ljudi nikakvu argumentaciju. Ovo je materija koja bi trebalo da se reši, pre svega, Poslovnikom. Zašto? Zato što ova materija obavezuje predsednika Narodne skupštine kada treba da zakaže sednicu.
To nije moglo u Poslovniku da prođe. Zašto? Ovaj poslovnik je masakriran u kontinuitetu. Prvo ga je masakrirao Maršićanin, zatim ga je masakrirala ova gospođa što ne sme da uđe u Skupštinu, Mićićka, pa je onda pokušao da bude pametan Predrag Marković. Imao je pokušaj, imao je pokušaj, Mićko, da znaš, samo je imao pokušaj. Pokušao da bude pametan i da nešto sredi, ali odmah posle toga je napustio G17 plus i vi ste ga izabrali za počasnog predsednika. Jeste, moram da kažem, istina je to.
Znači, morate da glasate za ovaj amandman, vi iz DSS-a, ne pričam o ovima iz DS-a, to je druga firma. Zašto? Zato što se ovim amandmanima vraća vaše idejno rešenje, vaš legalistički pristup da sve mora biti precizno zakonom uređeno, jer vi, pobogu, valjda, poštujete Slobodana Jovanovića. Vi se kunete u njega. Malopre ste čuli šta on misli o ovome.
Šta je napisao taj Slobodan Jovanović? Zašto ne poštujete? Nećete, zato što su u pitanju neki drugi interesi. U pitanju je čist marifetluk. (Upadica iz sale: vreme.)
Vreme je da vas podsetim, već ste nam dokazali da možemo bez izbora, da možemo bez predsednika, da možemo bez Vlade, bez policije, bez Vojske. Možemo bez svega i svačega, ali ne možemo bez demokratskog bloka. To je ta poruka. ''Pučisti'' kažu, mi smo zakon, mi smo mera za sve. Vojislav Koštunica, Boris Tadić, mera za sve, šta će vam zakon.
