Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, veoma nedostaje ovde ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Milan Marković, iz samo jednog razloga. Kada bi čuo ovaj amandman, siguran sam da bi ga u ime Vlade prihvatio.
Naime, ovo je jedan od četiri amandmana koji su potpuno istovetni u predlogu, samo što se odnose na različite članove. Mislim da ipak nije dobro, nije prihvatljivo, nekorektno je što predstavnik Vlade nije prisutan na ovoj sednici, jer, da je prisutan, sigurno bismo uštedeli bar 15, 20 minuta, samim tim što bi on u startu rekao da prihvata amandman. Ipak, moram da kažem o čemu se radi. Ako je negde u blizini, poručite mu neka dođe. Što pre dođe i prihvati, prekidam razgovor, stvarno, nikakav razlog nemam.
Mi smo danas govorili o delu Zakona koji se odnosi na izglasavanje nepoverenja Vladi i svim detaljima koji su vezani za to, pa zatim o delu koji govori o izglasavanju poverenja Vladi. Dakle, sve u svemu, gro u ovom zakonu je kako Vlada da postupa kada joj prestane mandat; očigledno sluti da će brzo da joj prestane mandat, pa da se što bolje pripremi za tako nešto.
Tada smo upozorili da je Ustav preciznije formulisao kada se razmatra predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi, kada se razmatra predlog Vlade za izglasavanje poverenja Vladi, a sada je u pitanju nepoverenje ministru, dakle, potpuno istovetna priča.
Pogledajte šta Ustav kaže - predsednik Vlade može predložiti Narodnoj skupštini razrešenje pojedinog člana Vlade. To je Vlada u svom predlogu zakona ostavila. Zatim, član 133. Ustava kaže, pogledajte koliko konkretno i jasno - Narodna skupština razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoj narednoj sednici. Vrlo jednostavno, kratko i jasno, razmatra i glasa. Vlada je to prevela na sledeći način - predlog za izglasavanje nepoverenja ministru počinje da se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Šta je opet suvišno? Opet je suvišno ono - počinje da razmatra. Znači da iza toga sledi - možda napravim pauzu, pa će, možda, nastaviti da razmatra, pa će biti i drugi deo razmatranja itd. O tome smo pričali dosta danas i stvarno nemam nameru da ponavljam, pogotovo što ministar ovde nije prisutan.
Molim vas, gospodine predsedniče, pozovite ga ili neka nam telefonom javi, da skratimo priču. Ako je prihvatio sve one amandmane danas, koji su slični, ne vidim nikakvog razloga da ne prihvati i ovaj.
Dakle, formulacija treba da glasi - predlog za izglasavanje nepoverenja ministru razmatra se u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. Ništa čudno, ništa ne boli, ništa ne košta, a toliko konkretno i jasno.
Molim, gospodine predsedniče Skupštine, da čujem šta Vlada, odnosno predstavnik Vlade misli o ovom amandmanu.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Mislim da je ovaj amandman mog kolege Miše Petronijevića sasvim logičan nastavak shvatanja suštine Ustava i, vezano za ovaj zakon, namere da se odredbe zakona poklope sa onim što stoji u Ustavu.
Namerno koristim reč "poklope", zato što smo svedoci, nažalost, da Vlada tumači Ustav na svoj način, pošto skupštinska većina koja čini Vladu doživljava Ustav kao svoje čedo i tumači ga kako joj odgovara, a nesporno je da je makar pet šestina poslanika glasalo za taj najvažniji pravni akt države Srbije, koji se zove Ustav Republike Srbije i, takođe, ima pravo da kaže nešto o tom ustavu.
Kolega Petronijević je vrlo jasno citirao odredbe Ustava Republike Srbije i ono što stoji u amandmanu koji je predložio.
Vidite da se te formulacije razlikuju i mi smo danas i kroz neke druge amandmane pokušali da ukažemo na značaj Ustava u odnosu na zakon. Moram iskreno reći da nas uopšte ne čudi što Vlada primenjuje Ustav kako ga primenjuje, selektivno, što zakon piše kako piše, na način da joj odgovara, jer je primer lokalne samouprave, možda, najbolji primer kako se taj zakon doživljava i primenjuje, kao i Ustav.
Šteta što gospodin Marković nije tu, jer bi nam mogao dati prost odgovor na pitanje da li se, uopšte, Zakon o lokalnoj samoupravi u Srbiji primenjuje i da li Ustav Republike Srbije važi i za Vladu Republike Srbije, jer Vlada Republike Srbije, kada uvede prinudnu upravu, poštuje odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, a kada formira privremeni organ i imenuje njegov sastav suprotno Ustavu, onda, naravno, krši Ustav.
Moramo znati, ako je to namera Vlade - da krši Ustav, onda u redu, onda je i ovaj tekst izmena i dopuna Zakona sasvim logičan nastavak. Krši Ustav, tumači ga kako hoće. Ili je Vlada, možda, poprimila osobine pojedinih lokalnih samouprava, ali su naši, mora se priznati, ljudi vešti, pa su iznašli različite metode kako da počnu sednicu. To je ova formulacija - počinje da razmatra, počinje da diskutuje.
U pojedinim jedinicama lokalne samouprave, u proteklih nekoliko godina, odomaćio se jedan običaj. Kada se pojavi problem skupštinske većine, kada je problematična situacija, predsednik lokalne samouprave izađe. Naime, pošto ima kvorum za otvaranje sednice, on konstatuje da kvorum postoji, da je sednica otvorena, i onda izađe. Kaže - o nastavku sednice bićete naknadno obavešteni. Naravno, nastavak onda ide, političke pogodbe, cenkanje, ucene, kupovina itd., ili intervencija kod ministra da se uradi nešto mimo lokalne samouprave.
Mi, poslanici SPS-a, smatrali smo da je sasvim logično da odredbe Ustava budu primenjene u Zakonu i da se o ostavci raspravlja odmah na prvoj narednoj sednici. Nema razloga za bilo kakvo odlaganje, niti posebno tumačenje. Mislimo da je to dobro i da je prava šteta što gospodin ministar nije ovde, jer da je ovde, on bi sigurno reagovao i prihvatio ovaj amandman, pokazao intenciju da se Ustav primeni i na odredbe ovog zakona.
Čini mi se da smo mi, poslanici SPS-a, i gospodin Miša Petronijević izneli sijaset dobrih razloga da se ovaj amandman prihvati.

O ovom amandmanu se javila da govori Nada Kolundžija, potom Zoran Krasić.

Zahvaljujem. Demokratska stranka će predložiti ministru da prihvati ovaj amandman ili, ukoliko za to ne bude prilike, u danu za glasanje će podržati ovaj amandman.

Da li ima potrebe da se o ovom amandmanu javite? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, o ovom amandmanu.

Gospodine Duliću, naravno da je amandman bolje napisan nego ono što je Vlada napisala u svom predlogu zakona. Nije sporno da ćemo da glasamo za to, međutim, treba javnost da shvati kakve su namere predlagača bile kada je ovako nešto mogao da predloži - ''počeće da razmatra''.
Jasna ustavna norma koja kaže - razmatra i glasa, kod njih je –''počeće'', ali dobro, to će da se ispravi. Pretpostavljam da to neće biti veći problem.
U ovoj našoj istoriji višestranačkog sistema u Srbiji, više puta smo imali situaciju da se primeni odredba Ustava o razrešenju člana Vlade.
Prvi put je to primenio Slobodan Milošević sa onom dvojicom ministara koji su uhvaćeni u kriminalu, Vlajkom i Mihajlovićem.
Drugi put je ova odredba primenjena u slučaju Vuka Obradovića. Tada je Đinđić predložio, pretekao nas je samo za dva dana. Mi smo hteli da podnesemo predlog za izglasavanje nepoverenja, međutim, on je u nedelju već najavio razrešenje, pa smo mi digli ruke od toga, pošto smo videli da se završava posao.
Šta je karakteristično za sve ove članove koji regulišu status Vlade, koji regulišu početak i prestanak mandata Vlade, bez obzira na to koja forma je u pitanju - izglasavanje nepoverenja kada Vlada postavi pitanje svog poverenja, pa ne dobije potrebnu većinu, kada je u pitanju ostavka Vlade ili člana Vlade? Zajednička karakteristika jeste hitnost. Znači, hitno mora da se konstatuje da je nastupila ta situacija.
Znači, ako se podnese predlog za izglasavanje nepoverenja, Ustav je propisao u kom roku treba da se to uradi. Čini mi se da je tu rok od pet dana.
Ako je u pitanju situacija kada Vlada postavlja pitanje svog poverenja da bi izdejstvovala podršku parlamentarne većine u Narodnoj skupštini za politiku koju vodi, ili, da budem precizniji, kada Vlada želi da disciplinuje poslanike, onda postavlja pitanje svog poverenja, da bi obezbedila 126 glasova i tako skrenula pažnju disciplinovanim poslanicima vladajućih stranaka da prekinu s ekskurzijama, već da bezuslovno podržavaju Vladu, na svakom mestu i na svakom koraku. Treća je situacija kada im se zgadi sve, pa podnesu ostavku.
Mi smo malopre pričali o nekom roku od sedam dana. Mislim da je mnogo ispravnije da se sledi logika ovih prethodnih članova Ustava Republike Srbije i da to treba da bude rok od pet dana.
Da li je moguća ova situacija u ovoj vladi, da Vojislav Koštunica podnese predlog za razrešenje nekog ministra?
Verovatno ima 7, 8, možda i deset ministara u ovoj vladi koji nisu po njegovom kriterijumu.
Mislim da je tu i Dinkić, i Đelić, i Šutanovac. To su, pre svega, oni ministri koji i ne tretiraju Vojislava Koštunicu kao predsednika Vlade. Oni imaju svog predsednika Republike, imaju svoju frakciju u DS-u i to njih rukovodi u svakodnevnom poslu. Na sednicama Vlade, četvrtkom u jedan, verovatno, ko diže ruke, ko diže noge, prolazi nešto radi reda, da bi Vlada...

Molim vas, gospodine Krasiću, vodite računa o terminima koji upotrebljavate.

Gospodine Albijaniću, vi niste informisani i to ne znači da ja treba da delim sa vama tu sudbinu.
Vrlo dobro sam informisan, znam da u toj Vladi samo što se ne biju kad je sednica Vlade, i sada vi mene terate da delim vaše mišljenje da su oni tamo u ljubavi, slozi i na nekom istom političkom putu.
Nisu, gospodine Albijaniću. Svađaju se, mrze se, ne mogu da se gledaju. Šta će biti stav Vlade povodom nekog pitanja više ne zavisi ni od ministara, niti od stručnih službi, nego zavisi od ćefa.
Ako ste imali prilike pre dva dana da čujete izjavu ministra Jeremića, one dve rečenice, mislim da niko nije mogao da shvati šta je hteo da kaže, a siguran sam da je Koštunica čupao kosu kada je čuo šta je taj čovek rekao.
Sada vam pričam o stvarnoj situaciji u našoj vladi i kakva je mogućnost da se ova odredba Zakona primeni u datim uslovima. Smatram da je potpuno nemoguća situacija da Vojislav Koštunica podnese predlog Narodnoj skupštini da razreši, recimo, Đilasa, kao što mislim da je potpuno neshvatljiva situacija da Koštunica popusti pod pritiscima drugih ministara koji od njega traže da podnese predlog da se razreši Velja Ilić.
Znate i sami da imate ministre u Vladi Vojislava Koštunice koji kažu - onaj Velja Ilić, te njegove izjave, pa tako dalje, prostakluk itd. Oni ga mnogo gorim i grubljim rečima opisuju nego bilo ko iz opozicije. Da li to Vojislav Koštunica može da primeni? Ne sme ni da pomisli.
Šta će biti ako dođemo u tu situaciju da on smogne snage da se, prvo, sasvim dovoljno obavesti, pa da zaključi, pa da ga onda savetnici pouče, pa da naprave političku procenu, po sistemu - stavio sam prst na čelo, pa razmišljam? Sve je moguće, ljudi, ako mu ne prođu ovi kandidati za ambasadore, zato što Tadić tvrdoglavo kaže - ma kakav taj, to je važno mesto, važna lokacija, tu mora da bude ambasador čovek iz DS-a ili neko od pijanih novinara. To je naša situacija.
Nije problem s ovom stranom od 80 i nešto poslanika, pa, pretpostavljam, ni sa SPS-om, mi ćemo da podržimo taj zahtev Vojislava Koštunice da se razreši neki ministar, ali problem nastupa u većini, s ovim malim satelitima koji podržavaju većinu, a ovamo glume, kao, nešto Čeda kritikuje, mada ga nema već 10 dana u Skupštini, ne znam šta je sa njim.
Ja samo ukazujem šta je sve moguće i kako je moguće da se izvrši zloupotreba ove odredbe i pokušavam da ubedim, pre svega, ove iz DSS-a, a to danas činim uporno, da shvate zašto je Milan Marković ovako trapavo napisao ovaj član.
Vidite, on je napisao na svim ovim mestima gde se reguliše status, početak i prestanak mandata Vlade – ''predlog počinje da se razmatra''. To je razmatranje kao dugotrajno trpno stanje. Ustav kaže - razmatra i glasa.
Sada moram da vas pohvalim, jer mi u Poslovniku imamo mnogo bolju odredbu, jer se kaže, kad se tiče ovih pitanja, dakle, statusa Vlade, da odmah pošto se završi rasprava predsedavajući određuje dan za glasanje, i to taj dan kada se završava posao.
Vidite, Poslovnik je išao u susret Ustavu i regulisao tu situaciju, ali nas Milan Marković vraća nazad. On kaže da u roku koji je propisan Ustavom za nepoverenje Vladi, a to je pet dana, mi treba da počnemo da razmatramo to da li ćemo da ga stavimo na dnevni red ili nećemo da sprovedemo postupak. Znači, uhvatili smo ih na delu šta pripremaju. Pripremaju Srbiju bez Vlade. Pripremaju Srbiju sa "kobajagi Vladom".
Teoretski je moguće da dođemo u ovu situaciju već 10. decembra. Teoretski je moguće, kako najavljuje Boris Tadić, nema Dulića, da će 9. da budu neki izbori. Znate onaj sistem - baba se češlja, a selo gori. Sve je moguće kod nas i sve je to demokratija, ali pučistička. Oni koji vrše puč, oni ne vide državu, ne vide institucije, ne vide autentične interese građana sa određene teritorije.
To pokušavam da vam objasnim. Znam ja da sam i gledaocima dosadan što pričam stalno jedno te isto, pa malo menjam da ubedim te naše građane, da vide kakva nas je elementarna nepogoda pogodila od 5. oktobra. Nema institucija. U ovoj zemlji funkcioniše samo žiro-račun. Zašto? Samo onoliko koliko treba da se isplati nešto da bi onaj ko primi bio miran, da ne skače, drugo ništa ne funkcioniše. Nama već sedam godina zdravstvo vodi Tomica Milosavljević, u svim mogućim fluidnim varijantama demokratskog bloka i Vlade.
Uzmite druge oblasti. Da vas podsetim da je, 2003. godine, ovde jedna gospođa iz DS-a, bila je član Vlade, predložila izmene zakona, odnosno novi zakon o PIO, sve epohalno, bodovi, usklađivanje itd. i - nastao je haos.
Da li penzije prate troškove života ili rast cena na malo? Ne prate ništa. Ne znam, kako krenete s tom vašom demokratijom, možda za pet godina neće biti ni penzija.
Obavestite ljude - za pet godina neće biti penzija. Obavestite ljude - za tri godine plaćaćete 10 evra centi struju, na vreme obavestite, da vas ljudi shvate ko ste, šta ste, čije interese zastupate i ovde, i u Vladi, i u inostranstvu.
Ja znam kako radite u inostranstvu, jer tamo odete na neke razgovore, pa pitate - da li biste bili ljubazni, šta mi treba da zastupamo?
Znači, idete po svoje mišljenje u inostranstvo. Dolaze nam svi, evo ga danas Hans Holcijus, a sutra će doći Karla del Ponte, sve vaši prijatelji, vaši partneri.
Setimo se 2000. godine, rečeno je, Kosovo i Metohija nije problem, to je rešeno čim DOS dođe na vlast. Zašto? Mi ćemo s našim partnerima iz inostranstva, velikim silama, to da rešimo. Ne lezi vraže, posle tri meseca, ni Boris Tadić nije mogao kao ministar da ode i da održi sastanak DS-a na teritoriji Kosova i Metohije. To su vaši prijatelji, vaši partneri.
Neko će da kaže da ovo što pričam nema veze s ovom odredbom, ali ima veze. Vaša politika ima veze sa svakom normom svakog zakona koji predlažete da se menja, jer vi svakom normom želite da ugradite haos, da može da se tumači i ovako i onako, da B92 okrene ovako i onako, da onda krene njihov forum, sa dva kompjutera, da kreiraju javno mnjenje.
Naravno da je moja misija da to osujetim, da ubedim građane, i znam da sam se nekima smučio. Moram stalno da ih ubeđujem, da znaju da sam ja mnogo manja šteta od vas, jer vi ste nepremostiva šteta po institucije, po državu, po sve.
Orijentišite se, ljudi, pa, vidite, imamo vođe koji ne vide rupu u koju su upali.
Što se mene tiče, situacija je potpuno jasna. Nijedan proizvod koji se reklamira na B92 ne kupujem. Zašto? Zato što bih onda pomagao tu antisrpsku televiziju.
Kamo sreće da me posluša dva miliona građana Republike Srbije. Svi koji se tamo reklamiraju, loši su im proizvodi za porodicu Krasić, loši.
Kako da pijem to pivo koje se reklamira na B92 i da time finansiram Verana Matića i politiku koju sprovodi?! Neću to sebi da dozvolim, uopšte.
Tu me podržite, građani Srbije, da vidite koliko će vam biti lakše.

Da li se još neko javlja povodom amandmana narodnog poslanika Milisava Petronijevića? (Ne)

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.