Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman treba prihvatiti da bi zakon ličio na nešto. U pravu je gospodin Petronijević, radi se o dva odeljka u Predlogu zakona, jedan o nepoverenju i drugi o poverenju. Vlada odeljak o izglasavanju poverenja Vladi pretvara u odeljak o izglasavanju nepoverenja Vladi.
Dakle, uvek opozicija mora da ima 126 glasova, i kada podnese zahtev da se izglasa nepoverenje, i kada Vlada traži glasanje o poverenju, ponovo opozicija mora da ima 126 glasova. Ne, opozicija ima 126, ako se traži; otvori se rasprava i dođe do izglasavanja nepoverenja Vladi. Vlada koja traži poverenje, da se glasa o njenom poverenju, mora da obezbedi 126 poslanika koji će glasati za poverenje Vladi.
Ta odredba je potpuno jasna i tek onda ovaj zakon liči na nešto. Inače, imali biste dve skoro iste odredbe. Vladi je izglasano nepoverenje ako glasa 126 i Vladi nije izglasano poverenje ako ne glasa 126. To je to i šta će vam onda obe odredbe? Ne, ovo je odeljak o poverenju Vladi, Vlada je dužna da obezbedi 126 glasova.
Ne zaboravite, po ovom predlogu zakona, vi sada predviđate da u toku neke druge sednice, neke druge tačke dnevnog reda, Vlada dolazi sa predlogom da se glasa o poverenju, nema 126 poslanika opozicije na sednici Narodne skupštine, nije izglasano nepoverenje Vladi. Ne, Vlada mora da obezbedi 126 poslanika koji će je podržati u sali kada podnese predlog za izglasavanje poverenja Vladi.
Ne znam gde je sada otišao gospodin ministar, ako ima neko pametan, samo da mu kaže, ako je prihvatio prethodne amandmane logički tumačeći Predlog zakona, mislim da tek sada mora da prihvati predloge ovih amandmana.

Da li se još neko od poslanika javlja za reč? (Ne)
Dajem pauzu do 15,05 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad. Stali smo kod amandmana na član 8.
Na član 8. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici mr Dejan Mirović i Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS-a, podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona kojim se menja postojeći član 20, i to time da se stav 2. briše.
Taj stav govori o tome da Narodna skupština na prvoj sednici, bez rasprave, prima k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat. Brisanjem ovog stava, SPS smatra da treba da ostane zakonsko rešenje kojim se oročava zakazivanje prve sednice na sedam dana od prijema te ostavke.
Mislim da nije dobro obrazloženje Vlade koje objašnjava zašto se ovaj amandman odbija. Vlada kaže da se ovakvim rešenjem, gde se kaže - na prvoj narednoj sednici, bez roka, to usaglašava sa zakonom, odnosno sa novim ustavom.
Zapravo, oni kažu da novi ustav, to je član 132. Ustava, ne uspostavlja obavezu Narodne skupštine da sednicu održi u roku od sedam dana od dana kada je primila ostavku.
Isto tako, taj član Ustava kaže, odnosno ne kaže, ali ne zabranjuje oročavanje, odnosno određivanje roka u kome će se održati prva sednica Narodne skupštine.
Zašto je to važno? To je ono što sam malopre govorio u vezi sa članom 7, prva sednica Vlade na kojoj se prihvata ostavka može da bude i posle nekoliko meseci. Na takav način, vladajuća većina može da kalkuliše i da kupuje vreme u datoj političkoj situaciji, da odlaže ono što jeste problem u Srbiji, a to je kriza vlasti i zakazivanje novih izbora.
Dakle, ni prethodni ustav, naglašavam, Republike Srbije nije određivao u kom roku mora da se zakaže Narodna skupština na kojoj će se razmatrati ostavka Vlade, pa je donet Zakon o Vladi, u kojem je to bilo precizirano na sedam dana od dana podnošenja ostavke, odnosno dana kada je Narodna skupština donela ostavku Vlade.
Samim tim, ni ovaj ustav, važeći ustav ne zabranjuje rok u kom će se održati prva sednica. U Ustavu stoji da može da se sazove Skupština najranije pet dana od podnošenja ostavke, ali, isto tako, treba da se kaže i do kog roka najkasnije bi trebalo da se zakaže Skupština koja će razmatrati ovo važno pitanje.
Dakle, kupovinom vremena, Vlada Republike Srbije u datom trenutku, kada podnese ostavku, ako nadležni iz Narodne skupštine ne stave to na dnevni red, odnosno, ne zakažu tu prvu sednicu odmah ili što pre, već prođe nekoliko meseci, naročito u onom periodu između redovnog i vanrednog zasedanja, ta vladajuća većina, sa Vladom koja je pred ostavkom, može da organizuje kampanju, da priprema, da tako kažem, javno mnjenje, svojim političkim potezima, za nove izbore i da se u datom trenutku pitanje vlasti, veoma važno pitanje, podredi stranačkim interesima dotadašnje vladajuće većine.
Iz tih razloga, SPS smatra da treba izbrisati ovaj stav, a to znači ostaviti rok od sedam dana, jer novi ustav ne zabranjuje određivanje datuma, jer to - na prvoj sednici, može da bude u roku od toliko i toliko dana.

Narodni poslanik Vjerica Radeta ima reč o amandmanu, a zatim narodni poslanik Branislav Nedimović. Izvinjavam se, narodni poslanik Dejan Mirović, prvo, kao podnosilac amandmana.

Dame i gospodo, amandman se odnosi na član 8. stav 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Amandmanom se traži da ostane staro rešenje iz člana 20. Zakona o Vladi. Po njemu, nakon prijema ostavke predsednika Vlade, u roku od sedam dana se zakazuje sednica Skupštine. Međutim, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona se ukida taj rok. Predlagač je to ukidanje obrazložio argumentom da u članu 132. stav 3. novog ustava nema roka od sedam dana, ali predlagač bi trebalo da ima u vidu da je svrha zakona, između ostalog, i da razrađuje i konkretizuje ustavne norme. Takav je stav pravne teorije.
Na primer, Žan-Lik Ober tvrdi da, pored ustava, postoje i zakoni čija se specifična funkcija sastoji u tome da dopunjuju i preciziraju ustavne norme. Slobodan Jovanović piše: "S jedne strane, individualni zakoni imaju da ublaže veliku krutost opštih pravila, s druge strane, da ograniče onu proizvoljnost koja karakteriše upravnu radnju kada se ona kreće van pravila". Dakle, definicija koja se u potpunosti može primeniti na situaciju koja nastaje nakon ostavke predsednika Vlade.
Takođe, podsetiću vas i na polemike u našoj javnosti o uredbama koje je donosila takozvana tehnička vlada, kao i na polemike o tome ko može da razgovara s Ahtisarijem i slično.
Slobodan Jovanović piše da je Ustav, po svojoj prirodi, opšte pravilo i ističe - Ustav je organizacija, a obični zakoni - funkcionisanje njihove vlasti. I Hans Helzen ističe - Ustav u materijalnom smislu određuje nadležne organe i postupak stvaranja opštih pravnih normi, poglavito zakonskih, i samo u izvesnoj meri, koju priroda stvari nalaže, njihovu sadržinu, i to pozitivno - naredbama i negativno - zabranama.
Dakle, u okviru člana 132. Ustava je bilo prostora za kreativnost predlagača zakona. Ustav ne može biti opravdanje za neregulisanje realno moguće životne situacije, već, upravo, podsticaj za zakonsko regulisanje.
Pravo nije odvojeno od realnog života. Naprotiv, u tom kontekstu, čak se i sam ustav pojmovno određuje, kao što to navodi prof. dr Radmila Vasić, uz pomoć drugih saznajnih disciplina, kao što su istorija, sociologija, filozofija i političke nauke.
Zato je predlagač zakona trebalo da uzme u obzir političku nestabilnost koja nastaje u slučaju kada dođe do ostavke predsednika Vlade.
Možemo samo da zamislimo šta bi se desilo u slučaju da predsednik Vlade podnese ostavku, a da se u nekom razumnom roku ne zakaže sednica Skupštine. Zato je mnogo bolje bilo rešenje koje je predviđalo rok od sedam dana. U tom smislu je podnet ovaj amandman.
Dame i gospodo, rešenje koje je predloženo u amandmanu je u duhu naše pravne tradicije, tačnije, u duhu kontinentalnog prava.
Na primer, još su starije nemačke pravne škole smatrale da postoje posebne situacije koje je opravdano, čak nužno, urediti zakonom. Može se reći, u širem smislu, kao što to navodi čuveni profesor Andrija Gams, kada analizira Nemački građanski zakonik iz 1896. godine, da je nemačko-austrijsko pravo poznato po svojoj preciznosti. S druge strane, našoj pravnoj tradiciji su strane neodređenosti i apstraktne formulacije karakteristične za anglosaksonsko pravo.
Na primer, Dajs je analizirao pravilo da se u Britaniji Parlament mora sastati bar jednom godišnje. Ako se to ne desi, postoji: "Kršenje ustavne prakse ili pretpostavke, ali ne i povreda prava". Dajs zatim iznosi argument koji nema veze sa pravom. On smatra da bio usled nezasedanja Parlamenta prestao da važi vojni akt, ili zato bi trebalo da postoji britanska vojska.
Dakle, u Britaniji je strah od anarhije taj koji tera Parlament da se sastaje makar jednom godišnje, a ne pravne norme.
Da li je to sistem kome mi težimo? Ako jeste, šta znamo o funkcionisanju tog sistema.
Znači, ne o njegovim formalnim aktima donetim pre nekoliko vekova, kao što je Velika povelja slobode, doneta 1215. godine, Peticija o pravima iz 1628. godine ili Akt o sazivanju parlamenta iz 1640. godine, koje, naravno, svaki razuman čovek podržava, već o savremenoj praksi u Britaniji.
Na primer, o političkom dogovoru iz 1994. godine između Blera i Brauna o podeli vlasti u Laburističkoj stranci i u državi. Ako težimo takvom sistemu, onda nam nisu potrebni ni zakoni, ni ustav, ni precizne pravne norme, već samo neodređeni rokovi i strah od anarhije i država će, kako-tako, funkcionisati.
Naravno, kao posledica toga, postoje jaki oligarsi i slaba vlast, što nije naš izum, već istorijski, odnosno britanski.
Dame i gospodo, amandman treba usvojiti i zbog pravne sigurnosti.
Prema definiciji prof. dr Radmile Vasić, cilj regulisanja je stalnost i nepromenljivost situacije. Sigurnost znači da ljudi unapred znaju koje su situacije pravom uređene i da pravna sigurnost doprinosi opštoj sigurnosti. U tom kontekstu, neodređivanje roka za sazivanje sednice nakon ostavke premijera, svakako, ne doprinosi pravnoj sigurnosti.
Što se tiče opšte sigurnosti i u političkom, ekonomskom smislu, Belgija je najbolji primer za to šta donosi politička nestabilnost u zemlji i neformiranje legitimne vlade u dužem roku, usled krize koja je nastala zato što ni nakon 100 dana nije formirana Vlada – kreditni rejting Belgije je pao.
Prema istraživanjima javnog mnjenja iz oktobra 2007. godine, dve trećine Flamanaca veruje da će se Belgija u daljoj ili bližoj budućnosti podeliti. Čak 45% se izjasnilo za nezavisnu državu Flandriju. Nekadašnji premijer Martins smatra da će ovakva politička nesigurnost odvratiti strane investitore. Nemački ''Cajt'' piše da su jezičke i kulturne barijere veće od zajedničkih interesa u Belgiji.
Podsetiću vas da je dohodak po glavi u Flandriji i Valoni preko 20 000 evra, a u Briselu, čak, preko 50 000 evra. S druge strane, Belgija nema ni problem Kosova i Metohije.
Dakle, ako u jednoj tako bogatoj državi dolazi do krize i političke nestabilnosti, možemo samo da pretpostavimo šta bi se desilo kod nas. Zato pravne norme treba da budu precizne. Zato treba usvojiti ovaj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, zatim Branislav Nedimović, pa Zoran Krasić.       

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste odlično obrazloženje kolege Mirovića na ovaj amandman, potkrepljeno nizom teoretskih i praktičnih primera iz uporednog zakonodavstva. Ja ću malo više pažnje da posvetim onome što se dešava danas u Srbiji.
Najpre, ovaj amandman SRS-a je apsolutno principijelne prirode, zato što mi mislimo da, ponavljam to vrlo često, pravne norme moraju biti jasne, koncizne, konkretne, moraju biti takve da ne ostavljaju mnogo mogućnosti, ako je moguće, da uopšte ne ostavljaju mogućnost za zloupotrebu i nekakva slobodna tumačenja.
Član 8, koji govori o izmenama člana 20. osnovnog zakona, kaže da - Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, a govori se o ostavci predsednika Vlade, znači, i o ostavci Vlade, mi smo predložili da se ne briše ono što ste vi brisali, a to je - na prvoj sednici koja se održava u roku od sedam dana od prijema ostavke bez rasprave, prima k znanju da je predsednik podneo ostavku itd. Dakle, to je ono što je bitno –da se zadrži taj rok za zakazivanje sednice Vlade.
Dobili smo i obrazloženje zašto Vlada to ne može da prihvati. Amandman se ne prihvata, jer se rešenje iz člana 20. stava 2. važećeg zakona o Vladi usaglašava sa novim ustavom, članom 132. stav 2. Ustava, koji ne uspostavlja obavezu Narodne skupštine da sednicu održi u roku od sedam dana. Ja ću sada da citiram član 132. stav 3. Ustava, koji kaže: ''Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade''.
Pitam predlagača Vlade, gospodina Milana Markovića, odsutnog veći deo dana danas, i mnogo nervoznog, bar se tako pokazao u komunikaciji s ovog mesta, da li on iz ovoga što sam sada pročitala, a to je stav 3. člana 132. Ustava Republike Srbije, može da vidi zabranu utvrđivanja tog roka? Da li utvrđivanje tog roka može na bilo koji način da se dovede u suprotnost s ovom odredbom?
Apsolutno ne, naprotiv. Znate, valjda, da je Ustav najviši pravni akt, okvirni pravni akt, jer kada bi sve što piše u Ustavu od reči do reči bilo preneto u zakon, onda nam ne bi bili potrebni zakoni, napravili bismo jedan veći ustav i svaku veću oblast, i društvenu, na taj način regulisali Ustavom. To se tako ne radi nigde u svetu.
Zašto mi srpski radikali imamo posebnu bojazan, dakle, pored principijelnog stava, pored našeg ubeđenja da je ovo, apsolutno, u skladu sa zakonom, pored činjenice da amandmansko rešenje omogućava, odnosno isključuje mogućnost zloupotrebe, kao i da to važi za sve buduće predsednike Parlamenta, kada je u pitanju sadašnji predsednik Parlamenta?
Podsetiću vas zašto. Kako da verujemo Oliveru Duliću da će on, časne mu reči, da održi, da zakaže tu sednicu Vlade dok mu Boris Tadić ne kaže - sada, sada je vreme? Ne, ne možemo to da mu verujemo, zato što, pokazivala sam vam više puta, i danas ću, zbog javnosti Srbije, pre svega, hoću da vam kažem da su odavno istekli rokovi za raspisivanje izbora u opštinama Kula, Bogatić, Zrenjanin, Smederevo, Veliko Gradište, Smederevska Palanka, Valjevo, Užice, Babušnica i Leskovac.
Olivera Dulića to ne interesuje, kao što ga ne interesuje obaveza iz člana 42, 5. stav Zakona o lokalnoj samoupravi - predsednik Narodne skupštine, a to je u ovom slučaju Oliver Dulić, raspisuje, u roku od 15 dana od prestanka mandata predsednika opštine, izbore za predsednika opštine, ako do isteka mandata predsednika opštine nije ostalo manje od šest meseci.
Dakle, na osnovu ove vrlo jasne, precizne i konkretne odredbe, Oliver Dulić je imao obavezu da u prošli petak, odnosno do prošlog petka raspiše izbore za izbor gradonačelnika Beograda, zbog činjenice da je pokojnom Nenadu Bogdanoviću mandat prestao zbog smrti.
Ne postoji nijedan pravni osnov koji gospodinu Oliveru Duliću daje za pravo da se ogluši o ovu odredbu, osim ako čovek nije mazohista i ako se potpuno svesno ne stavlja u red onih koji će završiti u Padinskoj skeli, mislim na zatvor, naravno.
Ubeđena sam da je ovakvo postupanje gospodina Olivera Dulića apsolutno političke prirode, kako ne sme da se ponaša predsednik Parlamenta. Nesporno je, on je član DS-a, on je političko čedo Sonje Liht, to je njegovo pravo, njegovo opredeljenje, ali on na mestu predsednika Parlamenta mora da poštuje zakon i Ustav.
Kako mi da verujemo, dame i gospodo, Vojislavu Koštunici, Borisu Tadiću i, opet, Oliveru Duliću, kako mogu da nam tvrde, da nam Vlada tvrdi, da ne treba da se prihvati ovaj amandman, ako na delu imamo neustavno stanje u Republici Srbiji?!
Ako se predsednik Parlamenta, zajedno sa predsednicima Vlade i države, ogluši o čl. 3, 5, 9. Zakona o sprovođenju Ustava, ako još uvek nismo završili sve poslove za koje smo bili u obavezi po Ustavnom zakonu, dame i gospodo, ako vam ovi formalno-pravni, apsolutno ispravni razlozi nisu dovoljni, onda razmislite.
Nemojte da podržavate bezakonje, nemojte da podržavate neustavno stanje, nemojte da podržavate Vladine predloge po svaku cenu, pa makar bili svesni da će, primenom ovakvog člana 20. Zakona o Vladi, predsednik Parlamenta, i ovaj sada, možda doći u situaciju da ponovo krši zakon, da ponovo krši Ustav.
Znate, nije vam baš Vlada nešto preterano čvrsta. To se vidi čak i kada se govori o nekim budućim izborima - jedni u klin, drugi u ploču, kao rogovi u vreći. To je, naravno, vaša stvar, ali je problem Republike Srbije, odnosno građana Srbije.
Dame i gospodo poslanici, iz tog razloga mi pokušavamo da vas ubedimo da prihvatite ovaj amandman, ako ništa drugo, da vama bude lagodnije.
Znate, ako podržavate Vladu kojoj stvarate zakonski okvir da ne može da krši zakon, predsednika Parlamenta, takođe, onda je vama i lepše i lakše.
Onda nećete biti u prilici da vas svaki čas podsećamo kako vaši najviši državni funkcioneri krše zakon, kako predsednik Parlamenta na najgrublji mogući način krši Zakon o lokalnoj samoupravi, kako mu ne pada na pamet da raspiše izbore, one koje mora da raspiše, kako jutros priča na B92 televiziji, a nije se izvinio narodnim poslanicima što su ga u sali čekali 20 minuta dok je on ćaskao sa voditeljkom ''Kažiprsta'', kako iznosi nekakve svoje lične stavove, koji, apsolutno, nemaju veze s istinom, nemaju veze sa zakonom, sa propisima, kako se usudi da kaže da je sa 67 narodnih poslanika prazna sala.
To je, prosto, neverovatno, a vi se, kolege, vređate kada vas s vremena na vreme s ovog mesta podsetimo koliko je poslanika vladajuće koalicije trenutno u sali.
Dakle, imamo opravdane razloge da sumnjamo u dobre namere predsednika Parlamenta i, pre svega, zbog njega insistiramo da se ovaj amandman kolege Dejana Mirovića prihvati. Čuli ste obrazloženje iz Uporednog prava koje je iznosio gospodin Dejan Mirović.
Čuli ste, naravno, i ono što je vrlo bitno, a vezano je za Ustav Republike Srbije i za ovo nemušto obrazloženje Vlade, u smislu šta to stoji u Ustavu Republike Srbije.
Dame i gospodo, u Ustavu Republike Srbije nema smetnje da se zadrži ova norma koja obavezuje Narodnu skupštinu, odnosno predsednika Narodne skupštine, kada je u pitanju ostavka predsednika Vlade i ostavka Vlade, da na prvoj sednici koja se održava u roku od sedam dana od dana prijema ostavke, bez rasprave, primi k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku, čime mu prestaje mandat.
Podsetiću vas, ali ću o tome više govoriti kada budem govorila o amandmanu koji sam ja podnela, na one ostavke ''hoću – neću'' članova G17 plus. Dakle, imamo mnogo primera iz prakse, iz tzv. demokratske prakse, od petooktobarskog puča do danas, koliko vi, samozvane demokrate, niste spremni da poštujete zakon. Naprotiv, koliko ste spremni da kršite zakon, koliko to svakodnevno radite, koliko bez imalo morala, bez imalo odgovornosti kršite najviši akt ove države, Ustav Republike Srbije.
Zato smo mi u obavezi da vas, pre svega, zbog javnosti Srbije, upozorimo ovde javno, da ne kažete posle da vam nismo rekli. Mi smo vas upozorili.
Ne znam čemu se smeškate, kolega? Ovo je vrlo ozbiljna situacija. Vrlo je ozbiljna činjenica da vi podržavate Olivera Dulića kojem ne pada na pamet da potpiše, da raspiše izbore za gradonačelnika Beograda. Zašto to ne uradi ako se u vašim, Đilasovim novinama hvalite da imate nekad 10 protivkandidata, nekad 20, pre neki dan, čak, 50? Što bi rekao Boris Tadić, hajde, stanite na crtu, u skladu sa zakonom, pa da vidite kako ćete proći u toj političkoj borbi s kandidatom SRS-a.
Niste spremni da prihvatite ono što svako od nas zna – da su kandidati SRS-a ti koji će vas pobeđivati na svim budućim izborima, pa zato pokušavate da izbore štimate onako kako vama odgovara.
Kolega Albijaniću, ako ste još tu, vidim da bi neki iz ove sale, iz ovog reda ovde, da vas zamene na mestu predsedavajućeg. Upozoravaju vas na Poslovnik. Ja njih pozivam da vas s ovog mesta upozore ako je predsedavajući kršio Poslovnik.
Izvolite, koleginice, jedna, druga i treća, da vas imenima ne prozivam, pa ovde kažite da naš predsedavajući, onaj koga podržavate, krši Poslovnik i u danu za glasanje, izglasajte da je prekršio Poslovnik ako jeste prekršio Poslovnik.
Ja vas lepo molim i bolje bi bilo da poslušate ono što vam preporučujemo - da glasate za ovaj amandman, da biste imali mnogo manje problema i mnogo manje glavobolje i da bi vas bilo, ne mislim na narodne poslanike, nego na vas iz vladajuće koalicije, mnogo manje u redu za Padinsku skelu i Zabelu, a to je ono što vas čeka nakon narednih izbora.

Samo da razrešim nedoumicu. Dakle, u pitanju su dva amandmana s istovetnim tekstom. Gospođa Radeta nije prekršila Poslovnik. Preostalo vreme SRS-a je još sedam minuta.
Sada reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić. Ponoviću, dva amandmana s istovetnim tekstom su u pitanju. Hvala.
(Zoran Krasić s mesta: Ne znaš da čitaš. Pročitaj, nisu dva amandmana s istovetnim tekstom.)