Zahvaljujem poslaniku Petru Jojiću. Da li se još neko javlja o amandmanu? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Petronijeviću.

Hvala lepo, gospodine Mrkonjiću.
Bilo bi vrlo interesantno da gospodin ministar Milan Marković prisustvuje ovde, da stvarno pokaže na koji način može da obrazloži ovo što je predložila Vlada, odnosno na koji način može da obrazloži odbijanje amandmana.
Ako mi sad ovde počnemo da pričamo - uložili smo amandman na član 6, kojim se menja član 18, tako da u dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: ''počinje da'' - brišu se, niko ne bi imao pojma ni šta je to, ni o čemu se radi. Ja ću ipak iskoristiti ovo vreme da javnosti malo
detaljnije objasnim o čemu se radi.
Član 18. Zakona o Vladi nosi naslov - Nepoverenje Vladi, nepoverenje predsedniku Vlade i reguliše postupak za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Naravno, mislim da je javnost već shvatila da se najveći deo ovog zakona koji je Vlada predložila odnosi na ovlašćenje Vlade kada joj prestane mandat. Jednostavno, Vlada vidi da će brzo da joj prestane mandat, pa hoće sebi da obezbedi što bolju poziciju kada joj prestane mandat.
Mogućnost da se izglasa nepoverenje Vladi je jedan od veoma važnih i veoma ozbiljnih oblika parlamentarne kontrole Vlade i uvek potiče od narodnih poslanika. Ustav je veoma precizno regulisan u članu 130. - glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade.
Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade može zatražiti najmanje 60 narodnih poslanika. Stav 2. - predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade Narodna skupština razmatra na prvoj narednoj sednici - molim vas da obratite pažnju, Ustav kaže precizno - razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od podnošenja predloga. Pa, kaže Ustav - nakon okončanja rasprave, pristupa se glasanje o predlogu.
Dakle, vrlo precizno, Ustav definiše postupak o predlogu za glasanje o nepoverenju Vladi. Da ne čitam dalje, jer je suština mog izlaganja vezana upravo za stav 2.
Stvarno vas molim, gospodine ministre, da mi objasnite koji je razlog da se uz ovako precizno definisanje u članu 130 Ustava uvode nove reči, a one su – ''počinje da se razmatra''. Drugim rečima, Vlada kaže u Predlogu svog zakona - predlog narodnih poslanika počinje da se razmatra, dakle, ne - razmatra se, na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga.
Šta to znači, gospodine ministre - počinje da se razmatra? Da li to znači da posle toga ima i - trajanje itd? Zašto niste prepisali odredbu Ustava, u kojoj se veoma jasno kaže - razmatra se na prvoj narednoj sednici; posle okončane rasprave, glasa se o predlogu? Ovako, očekujemo da bude izmenjen i sledeći član Zakona, pa će, umesto kada predsednik Vlade podnese ostavku, a ona bude konstatovana na prvoj narednoj sednici, dobiti predlog od Vlade da će, kada predsednik Vlade podnese ostavku, ona početi da se konstatuje na prvoj narednoj sednici.
Možda je u pitanju samo jedna reč, ali, gospodine ministre, imajući u vidu kakve zakone Vlada predlaže, imajući u vidu da ima mnogo nejasnih odredaba, koje se mogu tumačiti na različite načine, stvarno se pitamo šta je motiv, šta je razlog da Vlada potpuno izbegne jednu veoma preciznu formulaciju koja je data u Ustavu Srbije. Samo da je prepiše, i ništa više. Znajući kako je ova vlada nastala i sa koliko problema, kako i sa koliko problema funkcioniše, kako i sa koliko problema pokušava da odbrani, evo, i danas, nešto što će u javnosti teško moći da se odbrani, jednostavno, počinjemo da sumnjamo, gospodine ministre, pitamo se, šta Vlada želi s ovom ubačenom rečenicom - "počinje da", osim da i za to pripremi neki marifetluk, iza čega će nešto da se muljari itd.
Neću dalje govoriti o ovom amandmanu. Pošto imam 15 minuta, veoma me interesuje odgovor na pitanje i obrazloženje gospodina ministra, zbog čega jedna precizna formulacija u Ustavu nije samo prepisana, nego je, bukvalno, gospodine ministre, ubacivanjem reči "počinje da", iskarikirana. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin ministar Milan Marković.

Gospodine Petronijeviću, nema potrebe da sumnjate da ovde postoji bilo kakva loša namera. Pretpostavljam i rekao bih, čak, da preciziranje koje je izvršeno Predlogom zakona i nije loše. Štaviše, mislim da je preciznija rečenica u kojoj se kaže: "počinje da razmatra".
Čitao sam, naravno, sve ovo više puta, i meni je vaš amandman zapao za oko, jer, kada sam bio poslanik opozicije, takođe sam insistirao na nekoj preciznosti. Ukoliko, kao poslanik opozicije, mislite, odnosno sumnjate da bi ovako nešto moglo da izazove određene probleme, ukoliko dođe do ove situacije, smatram da onda vi imate prednost.
U ime Vlade, prihvatam amandman koji ste dali na član 6, da se reči "počinje da" brišu iz teksta Predloga zakona. Mislim da je ovo najbolji način da rešimo ovu situaciju. Slažem se s vašom argumentacijom koja se tiče Ustava. Verujte, ne mislim da bi bilo šta loše bilo i da su ostale reči "počinje da", ali mislim da je ovo najbolji način da rešimo ovu situaciju.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, pa narodni poslanik Goran Davidović, o amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada predstavnik predlagača prihvati amandman, on mora da iznese prave razloge za prihvatanje amandmana.
Dakle, amandmanom će taj član biti u skladu sa ustavnom normom i amandmanom se potpuno definiše razmatranje, a ne otpočinjanje, pa, eventualno, za pet minuta prekidanje rasprave, pa se stavlja na dnevni red za mesec ili dva.
Zaista je cinično slušati vas, gospodine ministre. Vi ne poštujete uopšte Narodnu skupštinu. Vi kažete poslaniku opozicije – pošto vi, kao poslanik opozicije, izražavate sumnju da neka odredba koju smo predložili nije dobra, evo, ja sada smatram da imate prednost i prihvatam vaš amandman.
Mi imamo sumnju u svaki član na koji smo podneli amandman. Nije, valjda, izražena sumnja da li je rešenje dobro ili ne osnov da vi prihvatate amandman. Nije tačno. Ovde treba reći – mi iz Vlade nismo to umeli dobro da napišemo, gospodine Petronijeviću, vi ste to tačno doveli na meru, prihvatamo amandman.
Da li od toga boli glava? Ne boli. Probajte. Probajte jednom da sarađujete sa čovekom koji nešto pronađe i kaže, evo vam predlog da bude bolje. Ne pada vam kruna s glave ako vam neko ovde, čitajući zakon, ukaže da ima čistijeg i boljeg rešenja.
Vi nas ovde vređate. Vređate nas ostale koji imamo sumnju, a čije amandmane ne prihvatate. Ko sada određuje meru čiju sumnju prihvatate, a čiju sumnju ne prihvatate? Zašto gospodinu Petronijeviću ne prihvatite svaku sumnju, ako je čovek vredan da mu se prihvata sumnja? Zašto SPS-u ne prihvatite, pošto on pripada toj poslaničkoj grupi? Nije u redu.
Ministre, ne igrajte se, mi nismo mala deca. Imate vi poslaničkog staža, imamo ga i mi malo više. Dakle, prihvatam da tako možete kao poslanik da nastupate, ali, kao ministar, ne možete. Ne možete. Ovde se radi o ozbiljnim ljudima, ozbiljnim problemima. Znate zašto je pisan zakon, znate šta hoćete sa tim zakonom, znate da ćete ostaviti tragove nečoveštva u ministarstvima pred smenu vlasti, koja vas očekuje na prvim izborima do kojih dođe.
Pokušajte to nekako da sprovedete a da ne pokažete kako uopšte ne cenite ono što poslanici urade. Dakle, gospodine Petronijeviću, vaš amandman je dobar, Poslanička grupa SRS-a se slaže sa tim amandmanom. Ništa više.
Mi se zaista ne slažemo s vama, zato što ste izrazili sumnju. I mi izražavamo sumnju u tačku i zapetu koju napišete u predlozima zakona. Kada biste te naše sumnje ozbiljno uzimali u razmatranje, pronašli biste pravu meru.
Nije dobra Vlada koja odbaci sve amandmane koji se podnesu na predlog zakona. Još je gora Vlada koja onda natera svoje poslanike da oni napišu slične amandmane, koje će da prihvati. Najgora je Vlada koja posle dva-tri meseca menja predlog zakona u skladu s amandmanima koje je opozicija pisala pre dva-tri meseca. Vi ste tu negde, između te najgore i one do nje.
Recite za amandman da je dobar i da ga prihvatate. Možda ćete dobiti i aplauz. Ali, da nam kažete da poslanik ima prednost zato što je izrazio sumnju u namere koje postoje u Predlogu zakona i da mi sada poštujemo to što ste vi u sali, zaista je nemoguće.

Zahvaljujem. Reč ima Milan Marković. Izvolite, ministre.

Gospodine Nikoliću, ne vidim zašto ste na ovaj način nastupili. Daleko od toga da sam hteo da uvredim bilo koga u sali. Radi se o esencijalnom pravu opozicije da razgovara, odnosno raspravlja o nepoverenju ili poverenju Vladi ili predsedniku Vlade, o esencijalnom pravu opozicije, osnovnom pravu opozicije, koje smo dovodili u sumnju u prethodnim godinama na razne načine.
U vreme od 2000. do 2003. godine bio sam poslanik pozicije, sećam se te situacije, sećate se i vi. Nakon toga, kada sam bio poslanik opozicije, a kada je, u krajnjem slučaju, gospodin Petronijević činio vladajuću parlamentarnu većinu i kada smo mi tražili da se raspravlja o pojedinim ministrima, sećamo se da se tada uvek našla neka začkoljica, pa, evo, ne može.
Zbog toga sam rekao da opozicija treba da ima prednost u definisanju tog esencijalnog prava, jer ga ne sporim. Daleko od toga da sam ovde hteo da budem licemeran, pa, zbog toga što je opozicija, popuštamo. Ne pada mi na pamet da prihvatimo one amandmane za koje sam rekao ono što sam rekao, a to je da ne stoje i da nisu dobri za ovaj zakon.
Jeste gospodin Petronijević našao pravu meru i prava mera, kada je u pitanju rasprava o nepoverenju Vladi, i treba da bude mera kroz prizmu opozicije, jer je esencijalno pravo opozicije mera demokratije, upravo to da se traži da se raspravlja o poverenju Vladi.
Možda ću, nadam se da ću, u krajnjem slučaju, imati priliku ponovo da budem poslanik u Parlamentu, pa ću, možda, baš insistirati na tom pravu opozicije, kao što sam insistirao pre dve godine, ali mi je to pravo uskraćeno u ovom parlamentu kada sam hteo da se raspravlja o poverenju tadašnjem ministru u Vladi Republike Srbije.
Dakle, daleko od toga da uvredim gospodina Petronijevića, daleko od toga da je prihvatanje amandmana posledica ličnog odnosa prema gospodinu Petronijeviću ili prema bilo kom poslaniku. Jeste, našao je pravu meru. Moje duboko uverenje je, meni se više sviđa, mislim da je ispravnije kako je Milisav Petronijević to napisao, nego kako je napisao Sekretarijat za zakonodavstvo.
Ne mogu da kažem da ne cenim, a najmanje da nipodaštavam ono što je uradio Sekretarijat za zakonodavstvo, jer, verujte, u Vladi Republike Srbije, verovatno, i u prethodnoj i u ovoj vladi, najstručniji pravnici se nalaze u Sekretarijatu za zakonodavstvo.
Meni ne pada na pamet da na bilo koji način dovodim u sumnju njihovo znanje i njihovo iskustvo. To su ljudi koji, verovatno, imaju pravničkog iskustva koliko polovina poslanika ovde ima godina života ili radnog staža.
Prema tome, nisam želeo nikoga da uvredim, prihvatam amandman, dobar je amandman, samo kažem, kada se radi o ovakvim stvarima, treba to posmatrati, možda, i kroz prizmu opozicije. Zato sam to rekao. Nadam se da vas nije zbunilo, niti vas uvredilo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Davidović, o amandmanu.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege poslanici, mislim da je jezik argumenata i činjenica prava mera da se razgovara o jednom amandmanu.
Pažljivo sam saslušao predlog kolege Petronijevića. Mislim da je predlog, u amandmanskom smislu, vrlo smislen. Kao član DSS-a, s obzirom na to da je DSS pažljivo pratio i proučavao ove amandmane, koristim priliku da kažem da jedan ovakav amandman, koji je podnet, može da bude dobar predlog i mislim da je prava mera za ono o čemu se govori.
To je razlog da ga predložimo i Vladi i ministru, nisam znao za stav ministra, da će ovo da prihvati. S obzirom na ono što piše u novom ustavu, kao i da imamo obavezu da uskladimo to s ovim tekstom, u članu 6. stav 2. se na jednom mestu kaže: ''predlog narodnih poslanika počinje da se razmatra'', a u poslednjem, 4. stavu, kaže se: ''Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade počinje da se razmatra''.
Smatramo da ovo ''počinje da'', iako je to možda bila želja u smislu preciziranja, apsolutno nije neophodno i da je sasvim dovoljno, pošto tako piše i u Ustavu, da piše: ''Predlog narodnih poslanika razmatra se na prvoj narednoj sednici'' i: ''Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku razmatra se u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi''. Mislim da je ovo dovoljno precizno i da nema potrebe za dodatnim pojašnjavanjima.
Predlažem Vladi, predlažem ministru, ali čuo sam sada i stav ministra da će ovaj predlog da podrži. Demokratska stranka Srbije ima ovakvo stanovište i mislim da je to u skladu i sa Ustavom, za čiju se primenu zaista zalažemo.