Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, nadam se da nikada više nećete pozvati poslanike Skupštine Srbije i da ćete se nadati da ćemo nastaviti raspravu po dnevnom redu.
Jako mi je žao, gospodine predsedniče, vi niste bili juče, razumem da vi imate i obaveza koje zahtevaju od vas da ne budete prisutni na pojedinim sednicama Skupštine Srbije, ali, ništa iznenađujuće kada je u pitanju Skupština Srbije, došli smo do određenih problema, krenulo se po Poslovniku i normalno da smo izlaz zatražili u nekoj vrsti dogovora šefova poslaničkih klubova u Skupštini Republike Srbije.
Između ostalog, prilikom razgovora mi smo na neki način pokušali da ukažemo da nisu poslanici ti koji su odgovorni za dešavanja u Skupštini Republike Srbije, ne samo u Skupštini Republike Srbije, nego uopšte i u državi, da postoji odgovornost vladajuće koalicije, pre svega mislim na Vladu Republike Srbije, na predsednika Republike Srbije, da bi oni morali da nađu način da se dogovore između sebe, po pitanju dešavanja u Srbiji, odgovora koje moramo da damo građanima, da bi uveliko doprineli da se rad u Skupštini Srbije odvija na način koji bi omogućio da se tačke dnevnog reda u što kraćem vremenskom periodu urade i da se to završava na neki obostrano zadovoljavajući način.
Poštovali smo taj dogovor, rekli smo juče da ćemo izbeći, mada mislimo da nismo bili krivi za situaciju u kojoj smo se našli, ali smo rekli da ćemo u skladu sa dnevnim redom nastaviti rad Skupštine Srbije. Mada ministar nije bio sve vreme tu, što nema nikakve veze, mi smo nastavili da radimo po dnevnom redu. Juče se nismo ni jedan jedini put javili po Poslovniku, a mi smo od preostalog vremena možda deseti deo upotrebili na rad po dnevnom redu, ostalo su bila javljanja po Poslovniku.
Danas, odnosno pre nekoliko trenutaka, izlazi vaš potpredsednik, vaš koalicioni partner, da vas upozori na neke stvari koje bi eventualno trebalo Skupština da uradi kada su u pitanju određene službe. Uopšte neću da diskutujem o tome da li to treba ili ne. Kao čovek mogu da kažem - treba, ali molim vas, dokle mislite da nas zaluđujete. Na šta to liči? Vi u koaliciji sedite za istim stolom, predsedništvo, a jedan od potpredsednika izlazi i vas proziva šta bi trebalo, po Poslovniku, da se uradi, potpuno van dnevnog reda. Izvinjavam se, samo da završim.
Zbog toga vas upozoravam da vi vašim postupcima dajete legitimitet Srpskoj radikalnoj stranci da postupa na način za koji misli da joj politički odgovara.
Molim vas, sledeći put kada se budete nadali da će diskusija teći u skladu sa dnevnim redom, uvek se setite ovoga, setite se vaše odgovornosti, jer vaša odgovornost kao vladajućih stranaka je na prvom mestu. O tome morate da vodite računa i nikada nas više nemojte pozvati da tok sednice bude u skladu sa dnevnim redom.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Gospodine predsedniče, molim objašnjenje kada će se na dnevnom redu naći set pravosudnih zakona, jer je po Ustavnom zakonu predviđeno da to bude do kraja godine. Da li će taj rok biti ispoštovan? Nama treba kredibilno pravosuđe, s obzirom na situaciju u kojoj se danas nalazimo.
Srbija i dalje nema državnog tužioca. Imala je penzionera kao tužioca dve godine, sada ima vršioca dužnosti.
Zašto to uopšte kažem? Zato što je, kao što je javnosti poznato, prekjuče stigao izveštaj FBI o stradanju gardista u Topčideru. Podsećam vas da je 49 vojnika u poslednje tri godine stradalo i svaki put usledilo je isto objašnjenje - samoubistvo. Ovde je poginulo više vojnika u miru nego u nekim ratovima. Za to neko mora da snosi odgovornost. Izveštaj FBI nije kao naš, jer je po anglosaksonskom pravu to drugačije. Nije dat odgovor po pitanju sudsko-medicinskog veštačenja. Potvrđeno je ono što je suština, izveštaj balističara nezavisne državne komisije to potvrđuje, da se gardisti Jakovljević i Milovanović nisu poubijali, niti je iko od njih izvršio samoubistvo. Dakle, ubijeni su.
U ime njihovih porodica tražim od predsednika i premijera da daju odgovor ko je ubio njihovu decu. Tražim od gospodina Borisa Tadića, koji je u vreme rada nezavisne državne komisije i tadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane, krajem 2004. godine, izjavio da zbog državne tajne ne može da kaže sve što zna o slučaju Topčider... Ne sme se niko kriti iza državne tajne. To je državna sramota i državna bruka, to je državni zločin. Apelujem na predsednika da to obelodani.
Gospodine predsedniče, ponovo vas pitam, i molim vas da u skladu sa Poslovnikom date objašnjenje, da li će, kada će, po kom zakonu u Srbiji će biti održani i koji izbori. Zašto? Zato što se u civilizovanom svetu zna kada su fudbalske derbi utakmice, kada su filmski festivali, muzički festivali, a kamoli kada su predsednički izbori. Ne možemo mi ovde da nagađamo kada će to biti i da se javnost i parlament praktično samo time bave. Sve ovo je u senci tog iščekivanja. Ne možemo da čekamo da se vama javi kada će se održati izbori. Kako čitamo po novinama, vama se javlja.
(Predsednik: Hvala, gospodine Batiću.)
Hajde recite, odgovorite da li ćete postupiti po zakonu, kada će i po kojim propisima biti održani izbori. Nije ovo zemlja šibicara, moraju se poštovati njeni građani i poslanici.

 Gospodine Batiću, hvala vam puno, razumeo sam pitanje. Postavili ste dva pitanja. Jedno je vezano za pravosudne zakone, to pitanje će se proslediti Ministarstvu pravde, s obzirom na to da se ti zakoni još uvek ne nalaze u skupštinskoj proceduri. Kada se nađu u skupštinskoj proceduri, oni će se naći pred poslanicima, pa ćemo imati prilike da raspravljamo o tome.
Što se tiče pitanja izbora, to pitanje je problematizovano u medijima. S moje strane ja ću strogo poštovati odredbe Ustavnog zakona koje su definisale rokove. Do sada se nisam uključivao u bilo kakvu raspravu o eventualnom datumu. To neću činiti ni u budućnosti, a naravno da ćete biti na vreme obavešteni o tome.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, replika na izlaganje narodnog poslanika Nedimovića. Potom ide replika, narodni poslanik ... Osnov je da ste lično spomenuti. Potom narodni poslanik Donka Banović.

Najpre, kolega Nedimoviću, državni pečat se ne udara, nego se stavlja. Udaranja nema, stavi se pečat na sve ovo što je propisano.
Što se tiče Ustavnog suda, nemojte da dovodite građane i ostale poslanike u zabludu. Jutros nam je kolega Martinović objašnjavao, a sada ću vam ja reći.
Član 167. i 168. Ustava, nadležnost Ustavnog suda, kada i u kojim slučajevima odlučuje Ustavni sud: "Ustavni sud odlučuje o: 1) saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima." Molim vas da mi se ne računa ovo vreme, pošto citiram članove Ustava. "2) saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom, 3) saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom, 4) saglasnosti statuta i opštih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom."
Imamo slučajeve da mnogi statuti lokalnih samouprava, kao recimo Statut grada Kragujevca, nisu u saglasnosti sa Ustavom. Nema Ustavnog suda da o tome odlučuje, pa šta ćemo. "5) saglasnosti opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata, udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom."
Kada rešava Ustavni sud, sve je nabrojano od tačke 1) do 6) i sada ste se vi pozvali i kažete - odakle radikalima ta ideja, kolegi Martinoviću i ostalima, da traže da Ustavni sud koristi državni pečat Republike Srbije, kada on, u drugom stavu, odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana? To je jedna od vaših koleginica koristila kao argument. Vrlo dobro se sećam šta je bilo i pre sat vremena, i pre sat i po i jutros pre podne.
Mi samo citiramo šta piše u Ustavu. Vi znate da mi nikada nismo bili stranka koja ... Za razliku od nekih od vas koji su se zalagali za to da se zabrani SRS, i to naročito za vreme akcije "Sablja" i posle toga. Neki ne prestaju sa tim nenormalnim zahtevima itd. Uvek smo štitili mogućnost da svako radi u državi u skladu sa Ustavom i sa zakonom.
Prema tome, što se tiče ovog drugog dela, to vam je pogrešna i loša argumentacija, nema kolektivne odgovornosti. Nema, zato sam vam lepo i rekla, ne stoji taj argument da zbog toga što ne možemo da uvedemo kolektivnu odgovornost... Prvo, mi nismo haški kazamat da mi izmišljamo nešto što ne postoji.
S druge strane, lepo piše, na primeru sekretara Narodne skupštine ću da vam objasnim, pošto nemam Poslovnik o radu Vlade i već kako je uređen rad preko puta predsednika Republike i po kom aktu radi Branko Radujko, kao generalni sekretar predsednika Borisa Tadića.
Kada je u pitanju Poslovnik Narodne skupštine, lepo stoji i precizirano je ko kakvu odgovornost ima. U Poslovniku je jasno naznačeno, a to je ono o čemu sam govorila kada sam obrazlagala amandman kolege Buhe, da sekretar ima svog zamenika.
Šta radi zamenik sekretara, odnosno gospodin Marko Danilović? On je, kao i sekretar, odgovoran Narodnoj skupštini. Dakle, on je Narodnoj skupštini odgovoran za to gde je pečat i na koji akt je stavljen, kada je upotrebljen i gde se on nalazi u prometu. Tu nema nikakve kolektivne odgovornosti.
Vidite lepo šta piše, poslovnikom tog državnog organa je uređeno šta ove osobe, koje ste vi nabrojali pogrešno u zakonu, umesto ovih državnih organa, treba da rade. Tako da će gospodin Danilović u slučaju odsustva gospođe Stojčević znati kako treba da upotrebi državni pečat. Neće on to da radi na svoju ruku, nego u skladu sa ovlašćenjima koja mu proističu iz Poslovnika. Odgovoran je Narodnoj skupštini, kao što su Dejan Mihajlov i Branko Radujko odgovorni za svoj deo posla koji rade; oni imaju svoje zamenike i ne mogu da zaključaju pečat pa da ga nema dok se oni ne vrate sa službenog puta ili sa odmora. Hvala.

Replika, narodni poslanik Momir Marković, potom narodna poslanica Donka Banović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da objašnjavam gospodinu Nedimoviću ovaj prvi deo koji mu je tako plastično objasnila gospođica Nataša Jovanović, nego ću se osvrnuti samo na dva pitanja zbog kojih me je prozvao.
Kaže – da li se vi to bojite čuvara državnog pečata? Bojim se ja, od kad ste vi na vlasti, svega. Sve što ste čuvali, sve je nestalo.
Da vas podsetim da ste čuvali imovinu države Srbije, imovine više nema, sve se rasprodalo u "burazerskoj privatizaciji". Čuvali ste institucije, institucija gotovo da nema.
Čuvate državu Srbiju, pitanje je da li će nam, kada će nam i kako će nam zbog takvog vašeg čuvanja napasti Kosovo i Metohiju, ne vojno, nego politički, kako i rade. Čuvate zdravlje građana, nacija sve bolesnija. Zbog toga se bojim. Ne bojim se čuvara državnog pečata, pogotovo ne srpskih tradicija, jer i moja stranka i ja smo poznati kao čuvari srpskih tradicija od početka do danas.
Da vas podsetim na ono vezano za "ministra protiv lokalne samouprave". Sve dok se ministar bude ovako ponašao, biće "ministar protiv lokalne samouprave".
"Ministar protiv lokalne samouprave", na osnovu svog mišljenja, na koje nije stavio, ili kako biste vi to rekli - udario pečat, koje je stiglo u Rumu, jutros je poslao dva autobusa specijalaca u punoj ratnoj opremi da isteraju iz rumske opštine, iz gradske kuće one koji su od građana Srbije dobili vlast na izborima, ne bi li omogućio svojim "žutim" kompanjonima da zauzmu pozicije.
I tamo su tražili pečat jutros, da vas podsetim, gospodine Nedimoviću. Osnovni problem je bio da se otme opštinski pečat. Na šta bi ga oni udarali, da su ga oteli, ne znam, ali znam da ga nisu pronašli.
Da vas podsetim da je "ministar protiv lokalne samouprave" oćutao i kad su njegovi iz "žutog preduzeća" kupovali odbornike u Staroj Pazovi, ne bi li oborili broj odbornika i tako uveli privremene mere, pa da se opet "žuti" kompanjoni smeste. Izvinjavam se, završavam. Bilo je nuđeno 10 hiljada evra odbornicima drugih političkih stranaka da podnesu ostavku.
Da vas podsetim da mi u 11 opština imamo privremene mere i, gle čuda, svuda na vlasti "žuti", eventualno sa vama u koaliciji po godinu i nešto dana. Nema veze. Što ne izađete na izbore? Bojite se izbora.
To je ono što sam rekao, gospodine Nedimoviću. Svaka čast čuvarima državnih pečata u ono vreme, ali ja u vaše čuvare ne verujem.

Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, prvo reklamiram Poslovnik, povredu dostojanstva Narodne skupštine. Malo je prošlo vremena od toga, ali osvrnula bih se na diskusiju našeg uvaženog potpredsednika Miloljuba Albijanića. Ne znam kako ste vi doživeli njegovu diskusiju, ali mogu da kažem da me je malo naljutila. Nije mi jasno šta je on nama hteo da kaže.

Dakle, svaki narodni poslanik zna koliko ljudi koji rade u Skupštini, pored narodnih poslanika, mnogo rade; da nije njih, veoma bi teško bilo ovom domu da funkcioniše. Dakle, puno rade i stenografi, daktilografi, sekretari, pomenula bih i ljude koji rade u restoranu. Tačno je, dok mi radimo ovde i oni rade.

Meni nije bilo poznato, nisam znala dok nam on nije rekao, da ti ljudi nisu na adekvatan način nagrađeni. Mislim da svaki poslanik ima razumevanja, ali nemamo razumevanja da se o tome govori ovako javno za skupštinskom govornicom. Mislim da to ni tim ljudima nije prijalo, ako su čuli, a nije mi jasno ni šta je tražio od nas. Na kraju je dobio aplauz, ali je to mogao da zna i pre nego što je izašao, da bismo mi svaki takav predlog podržali. Međutim, to nije stvar narodnih poslanika, nego je to stvar rukovodstva ove skupštine, da se oni dogovore kako će to pitanje da reše.

Drugo, tu njegovu diskusiju shvatam kao početak neke predizborne kampanje.

Lično ne vidim da G17 plus tom njegovom diskusijom ima neki plus. Međutim, možda mogu da shvatim kao njegovu ličnu kampanju i njegovu ličnu promociju. Hvala.