Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, draga braćo i sestre, hoću da kažem kolegi Varga i svim ostalim nacionalnim manjinama da nijedna zemlja u svetu nije dala više prava nego što je naša Srbija dala nacionalnim manjinama.
Možda se nekome čini da je ovaj zakon o državnim praznicima nevažan. Važan je. Mi svi znamo da se jedna država u svetu prepoznaje po svojoj himni, grbu, zastavi i državnim praznicima. Pogledajte kako svi svečano proslavljaju svoj državni praznik. To i Republika Srbija, naša Srbija, mora i treba tako da čini. Mogla je da to učini zahvaljujući tome što je donet novi Ustav, jer u Ustavu je definisano sve, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i strpljivom delovanju DSS-a, što je iz dana u dan polako, strpljivo dovela do nacionalnog konsenzusa i do toga da smo dobili Ustav koji je usvojen na referendumu.
Zato, gospodine Laslo, ja ću ti pročitati prvi član Ustava Republike Srbije i dokazaću ti da nijedna zapeta, ni tačka, nije da nije ispunjena u ovom Zakonu o državnim i drugim praznicima. Evo, u članu 1. Ustava se definiše da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji žive u njoj, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Evo, gospodo narodni poslanici, građani Srbije, kako je kroz Zakon o državnim praznicima to Republika Srbija uredila. Uredila je tako shodno članu Ustava i u članu 1. Zakona o državnim praznicima u Republici Srbiji određeno je da državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje, 15. februar. Gospodo, svi koji smo građani Srbije i koji osećamo da je država Srbija naša, a nadam se da svi to osećamo, bilo da smo manjinski ili većinski... jeste kada je 1804. Karađorđe podigao ustanak, kada je Otomansku imperiju sklonio sa ovih prostora. Gospodo, i tada se govorilo da je to demokratska revolucija, u to vreme.
Gospodo, na dan Sretenja 1835. godine Kneževina Srbija donosi demokratski Ustav, koji se ne sviđa tadašnjoj Evropi i Kneževina Srbija mora da ga ukine. U tom ustavu, gospodo narodni poslanici, jasno se vidi da Evropa nije bila dorasla Srbiji. Evropa kaska za Srbijom od 1835, što se tiče demokratije, ljudskih prava i manjinskih prava.
Hoćete reći da to nije tako, gospodo? Hajde, iznesite mi jedan argument. Da li biste tako smeli da se smejete u američkom parlamentu, engleskom ili slično?
Meni je drago što možete tako da dobacujete i ja sam ponosan što sam Srbin, što živim u Srbiji i što je dato pravo nacionalnim manjinama. Šta ćete bolje u jednoj zemlji, nego ako si potpuno slobodan, a svi treba da budemo ravnopravni i slobodni.
Zatim, u članu 2, u Srbiji se praznuju verski praznici: prvi dan Božića i Vaskršnji praznici, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa.
U članu 4. ponovo se potvrđuje da Republika Srbija jeste demokratska država i da strogo pazi na manjinska prava, da ne bi nešto oštetila prava manjina, taman i na štetu većine, srpskog naroda.
Evo kako je to uređeno. Uređeno je tako da pravoslavci ne rade na dan krsne slave, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica na prvi dan Božića i dane Uskršnjih praznika, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskršnjih praznika po njihovom kalendaru; pripadnici islamske zajednice na prvi dan ramazanskog Bajrama i prvi dan kurbanskog Bajrama; pripadnici jevrejske zajednice na dan Jom Kipura. Iz toga se može jasno videti da pravoslavni srpski narod, iako je većinski, nema nikakva veća prava u odnosu na druge verske zajednice.
Na ovo sam ja kao Srbin i pravoslavac ponosan, što su ovde sve vere izjednačene. Ima li nešto, dame i gospodo, da mi kažete da tu nema, da je naša Srbija i srpski narod ili Pravoslavna crkva favorizovana? Ne možete to reći. Možete se samo kiselo smejati i drago mi je što možete tako da se smejete i da vam niko ne zamera, zato što ste u Srbiji. Da ste u drugoj zemlji, drugačije bi to bilo, ali hvala bogu da ste u Srbiji i da imate sva prava.
U izmeni i dopuni Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji predloženo je da međunarodni praznici Nova godina - 1. i 2. januar, Praznik rada - 1. i 2. maj, kao i Dan pobede 9. maj budu državni praznici.
Zato, iz svega ovoga, gospodo koji ste podnosili amandmane, nađite nešto iz člana 1. Ustava, a da Srbija to nije ispunila; sve evropske norme i više od evropskih normi je ispunila. Zato smatram, gospodine Varga, da vaš amandman ne treba usvojiti.
Dodaću ti još jedan razlog zbog čega ga ne treba usvojiti. U izmeni i dopuni Zakona o državnim i drugim praznicima... Recimo, vi svi znate da se Sveti Sava, praznik od velikog duhovnog, verskog, pravoslavnog i prosvetiteljskog značaja za Srbe, praznuje radno, a Vidovdan se isto praznuje radno.
Niko vama od nacionalnih manjina ne brani da sutra odaberete svoj dan i uveče se veselite, pozovite, a na našeg Svetog Savu i na Vidovdan pozvaćemo vas, nadamo se da ćete doći; i hoćete doći, jer ovu državu osećate kao svoju državu, a ja ću doći na vaš praznik, jer osećam vas kao svoje najbliže sugrađane, kao braću, kao sestre.
Na kraju da vas upitam, Varga, ima li ovo sve u Mađarskoj? Ne. Da ti pošteno kažem, da li imaju Srbi ovo što imate vi ovde u Srbiji? Nemaju.
Zato ne treba, braćo, da dalje izmišljamo neke dodatne praznike, pa praznik za praznikom, kad ćemo onda raditi?