Gospodine Albijaniću, iznenađuje me vaš poziv narodnim poslanicima da radimo po dnevnom redu. Ne znam kada ćete naučiti, da je i rad po Poslovniku rad Parlamenta, prvo. I samo kada on izađe po Poslovniku, onda je to u redu.
Drugo, gospodine Albijaniću, da li ste gospodina Dulića upozoravali u četvrtak i petak da radimo po dnevnom redu? Jer, nemamo objašnjenje zbog čega Parlament nije radio dva dana. Zašto je gospodin Dulić, suprotno članu 104. Poslovnika Narodne skupštine nije poštovao dostojanstvo Narodne skupštine, na najgrublji mogući način povredio dostojanstvo Narodne skupštine, kada je pokazao javno građanima Srbije da je Narodna skupština igračka u rukama Vlade Republike Srbije.
Gospodin Dulić je bio u obavezi da odgovori narodnim poslanicima, svima koji su se do sada javljali po Poslovniku, nikome nije odgovorio na pitanje, a vidim da ga i vi u tome sledite, i zato sada želim po članu 100, zapravo, po tom osnovu sam se i javila, da vas podsetim na treći stav koji kaže – ''Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje''. I ''nakon toga'' odnosi se na prethodni stav koji govori o tome kada narodni poslanik govori o povredi Poslovnika na koji način to čini – citiranjem Poslovnika, obrazloženjem itd.
Vi se ponašate, gospodine Albijaniću, i vi i gospodin Dulić, kao, baš vas briga, po onoj narodnoj, "psi laju, karavani prolaze" i vi tako doživljavate rad Parlamenta. Ne pada vam na pamet da ozbiljno odgovorite narodnim poslanicima i, onda, očekujete od narodnih poslanika da poslušaju vaš apel – hajde da radimo po dnevnom redu. Da nije možda na dnevnom redu Predlog budžeta?! Pa hajde da radimo po dnevnom redu, jer nam je to obaveza po Ustavu, po zakonu, po Poslovniku. Da nisu na dnevnom redu predlozi zakona o izborima? Naravno, ništa od toga nije na dnevnom redu. Ne mislimo da ovo što jeste na dnevnom redu da ne treba da se nađe na dnevnom redu ovog parlamenta, ali biste morali, gospodine Albijaniću, da poštujete ono što nam je obaveza iz Ustavnog zakona.
Stav 4. člana 100 – ''Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u Danu za glasanje.'' Gospodin Dulić, očigledno, ovo nikako ne može da razume. Ja sam više puta pokušala da mu objasnim, evo, sada pokušavam vama. To što će Skupština da glasa bez pretresa, nikako ne znači da narodni poslanik ne treba da sa ovog mesta objasni da nije zadovoljan odgovorom predsednika ili trenutno predsedavajućeg i da kaže zbog čega nije zadovoljan.
Dakle, gospodine Albijaniću, upozoravam vas da, otkad ste seli tu danas da menjate gospodina Dulića, kršite član 100. stav 3. i stav 4. Pošto znam kakav će biti vaš odgovor, unapred vam kažem da nisam zadovoljna odgovorom i da tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ovoj povredi, odnosno o ovim povredama.

Hvala, gospođo Radeta. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku, zatim Srđan Šajn.
U pravu ste, gospođo Radeta, za sugestiju, a o članu Poslovnika koji je prekršen će se Skupština izjasniti o tome. Izvolite, gospodine Krasiću.

 Gospodine Albijaniću, to su ova dva člana 225. i 226. našeg Poslovnika. Pre nego što ukažem, zašto mi je potrebno objašnjenje od Vojislava Koštunice, gospodine Jočiću, i vi biste mogli da mu pomognete kada bude pisao to objašnjenje. Ima mnogo elemenata iz vašeg resora, ali pre nego što se osvrnem na to, ja bih samo želeo da skrenem pažnju na jedan detalj, jer se ovde iznose neistine.
Zakon o porezu na ekstraprofit ste vi doneli. Ja sam vam ga oborio u Ustavnom sudu i to Saveznom Ustavnom sudu. Čak je tada bio predsednik tog Ustavnog suda Momčilo Grubač, a jedan od sudija Ustavnog suda, koji nije smeo da dođe na tu sednicu, bio je ovaj Aleksandar Simić. Od 13 odredbi – sedam vam je palo. Međutim, za još 11 je Ustavni sud rekao da su neustavne, ali nisu imali kvorum, odnosno podelili su se prilikom glasanja, pa je bilo 6:6.
Što se tiče, nezakonite i neustavne primene tog zakona, ja ću samo da vam nabrojim ko su ti i koji su to likovi koji su učestvovali: Slobodan Lalović, Mlađan Dinkić, Aleksandar Radović, Đelić, Đinđić, Vuk Obradović i da ne idem dalje. A ko je uspešno branio taj vaš Zakon pred Saveznim Ustavnim sudom: Dragor Hiber, Vesna Rakić-Vodinelić, neki ljudi iz uprave prihoda i Ministarstva finansija i gle, divnog čuda, Bojan Pajtić. Toliko su lepo branili da je vaš Ustavni sud morao da obori taj vaš Zakon. Kada pričate ko je i koga oporezivao, onda vodite računa o toj prašini i o tom pepelu, neka ostane samo na vama.
Sada ono, gospodine Jočiću, zbog čega sam se ja javio. Vrlo je dobro što u našem Poslovniku postoji taj institut koji se definiše članovima 225. i 226. On nama omogućava da između dve sednice Narodne skupštine ukažemo javnosti i Vladi šta se sve dešava u izvršnoj vlasti. Ovaj primer, sada koji ću da pomenem, tiče se Ministarstva odbrane, gospodina Šutanovca i njegove ekipe.
Dana 2. novembra, pre nekoliko dana, smenjen je pukovnik Dragan Krsmanović. On je načelnik Vojnog arhiva. Vidite koliko je važan taj Vojni arhiv. U toj hijerarhiji, imamo Ministarstvo odbrane, Sektor za politiku odbrane, Institut za strategijska istraživanja i imamo Vojni arhiv. Na mesto načelnika Vojnog arhiva došlo je civilno lice. Do sada, nikad u istoriji se nije desilo. Došao je izvesni Milan Terzić, inače više puta kažnjavan.
Samo da vam kažem, gospodine Jočiću, zbog nacionalne mržnje koju širi gospodin Šutanovac sa svojima, gospodin Jan Marček je sklonjen sa mesta direktora Instituta zato što je Slovak i što voli Srbiju. Znate li ko je postavljen? Čovek iz DS koji se hvali time da mrzi Srbiju, da mu se gade uniforme i srpski oficiri. Zove se Basara Mihailo.
Gospodine Jočiću, mislim da i vi možete malo da se umešate u taj posao.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću.)
Gospodin Albijanić me podržava, kao što ste mogli da primetite. Ja nikad ne govorim nešto što nije istina. Vi ste sigurni, Nado, u to. Pomerite se sa tog mesta, jer tu su vodotoci. Svi koji su sedeli na vašem mestu vrlo brzo su otišli.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, molim vas.)
Gledajte gde je Čeda, sada, tamo. Gledajte gde je Pajtić. Kada se pomerite sa tog mesta, ja sam vam više puta objašnjavao, tu ima neko kosmičko zračenje, tu svi pošuntave kad sednu. Jeste li čuli Čedu šta je rekao – niste glasali za Vladu, ne možete da glasate o poverenju Vladi.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću.)
Pomerajte se da biste ... (isključen mikrofon).

Hvala vam, gospodine Krasiću.
Sednica Zakonodavnog odbora održaće se danas 5. novembra, u 17,00 časova, u plavom salonu.
Po Poslovniku, narodni poslanik Srđan Šajn, a zatim Vladan Batić.

Hvala. Dame i gospodo, javljam se po čl. 225. i 226, ali vezano za tačku dnevnog reda. Posebno bih hteo ministra, gospodina Jočića, da zamolim nešto, a radi se o sledećem. Pitanje readmisije je ministarsko pitanje par excellence.
Romska partija smatra da Srbija nije spremna da potpiše ugovor o readmisiji, iz prostog razloga što Srbija nije spremna da prihvati oko 100.000 građana koji su u zemljama EU, a koji treba da se vrate na teritoriju Srbije. Romska partija smatra da mi ne možemo danas odgovorno da govorimo o prihvatanju tih ljudi.
Pitanje koje hoću da uputim gospodinu Jočiću, kad bude imao svoje izlaganje, jeste sledeće: da li su mu dovoljno pomogle njegove kolege iz Ministarstva zdravlja ili Ministarstva za socijalnu politiku, iz Ministarstva pravde i da li mu je dovoljno pomogao potpredsednik Vlade, gospodin Đelić? Ukoliko ne budemo imali u njegovom izlaganju kvalitetne odgovore na sva ta pitanja vezana za pitanje readmisije, plašim se da o sudbini 100.000 ljudi govorimo kao o jednom pravno-tehničkom pitanju; da je bitno, kao što se govori u tom sporazumu, da te ljude spakujemo u avione, da ih dovedemo ovde na aerodrom, da ih pustimo da šetaju po Srbiji i da posle toga niko za njih ne preuzima odgovornost.
Govorim to, iz prostog razloga, što potpisivanje ugovora o readmisiji, u sadašnjoj situaciji, jeste u stvari potpisivanje uvoza socijalne bombe za Srbiju. Srbije na može da se izbori sa ovim problemima i sa ovim socijalno ugroženim kategorijama koje već postoje u Srbiji.
Ne znam na koji način će Srbija da zbrine ljude koji dolaze iz readmisije. Zbog toga očekujem odgovor u uvodnom izlaganju, da bi svi poslanici ovde mogli na kvalitetan način da odlučuju o tom pitanju.
Međutim, stav Romske partije je jasan. Srbija ne može da potpiše ovakav sporazum o readmisiji. Srbija nije spremna da od 1. januara integriše ove ljude u srpsko društvo. Srbija ne može onu decu koja su se pre 15 godina rodila u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, koja će ovde da dođu sa nepoznavanjem srpskog jezika, ove privrede, ovog društva, da ih integriše.
Samo jedan komentar vezano za kolegu iz Saveza vojvođanskih Mađara, koji je rekao – plašim se da će i romski mediji da dožive istu sudbinu, jer određeni romski mediji na jezicima Roma u Vojvodini imaju programe, u Subotici, u Kovačici i na drugim mestima, takođe, podržavam inicijativu da to pitanje treba rešiti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zamolio bih za jedno objašnjenje. Dana 11. oktobra sa ove govornice ukazao sam na određenu torturu, neprijatnosti, probleme koje ima čovek koji se zove Milivoje Andrić i odbornik je u SO Loznica, a pretrpeo je svašta u poslednjih nekoliko godina, pljačku, prebijanje, paljevinu, zato što je otkrio neke veze policije i auto-mafije, zato što je ukazivao, čak i javno, na neke probleme i zloupotrebe na nivou lozničke policije, zato što je čak nekim ljudima u vrhu policije saopštio neka svoja saznanja o kretanju nekih ljudi koji su u jednom poznatom predmetu, jednom od najpoznatijih u ovoj zemlji, osuđeni na pravosnažne kazne zatvora, a u bekstvu su. Ne znam da li je to u korelaciji.
Međutim, čoveku se dogodila nova velika neprijatnost. Bačene su dve eksplozivne naprave 29. oktobra, pa bih vas molio za objašnjenje ili obaveštenje – šta će se učiniti tim povodom, da se zaštiti njegov integritet, jer on je opozicija na nivou opštine Loznica, ne znam da li to ima neke veze.
Potražio bih i sledeće objašnjenje, shodno odredbi člana 226. Kao što je čitava javnost upoznata povodom slučaja ''Ovčara'' i ne znam da li je to u kompetenciji MUP-a, vodi se postupak i neka lica su optužena, čak i osuđena, ne pravosnažnim presudama ili oslobođena u Haškom tribunalu. Vodi se, takođe, ovde postupak pred Sudom za ratne zločine, protiv onih koji su bili izvršioci ili egzekutori na ''Ovčari''.
Objašnjenje i obaveštenje, gospodine ministre, molim od vas, da li se, ako je to u nadležnosti MUP-a, ispitivala jedna vrlo bitna uloga onoga ko je u bolnici u Vukovaru u noći, odnosno 20. novembra 1991. godine izvršio selekciju ranjenika i za one za koje je rekao da nisu za bolnicu, oni su te noći odvedeni na ''Ovčaru'' i streljani.
Plašim se da se neki od tih ljudi koji su odlučivali danas nalaze na čelu nekih značajnih institucija u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, po Poslovniku, zatim Čedomir Jovanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, čl. 225. i 226.
Građani su svesni o čemu mi danas ovde pričamo. Poslanici LDP govore o bahatosti i o pretnji jedne kompanije organima koje je osnovala država. S druge strane, poslanici jedne druge poslaničke grupe pokušavaju tu priču da okrenu na lično, pokušavaju tu priču da izokrenu. Nažalost, moram da spomenem gospodina Todorovića, koji je malopre, pominjući 2001. i 2002. godinu, izneo neke stvari koje nisu baš takve.
Pod jedan, voleli bi da smo u situaciji kao što smo bili u 2001. i 2002. godini. Nažalost, nismo, ali vi ste rekli jednu neistinu, gospodine Todoroviću, a to je da je tad pripreman teren za ovo što se danas događa, odnosno za ovaj momenat.
Nažalost, moram da vas podsetim da je tokom '90. godina pripreman teren za sve ovo u čemu se danas nalazimo, odnosno ono zbog čega kompanija ''Delta'' sada ima ovakav monopol.
Još jednom ću ponoviti, znači, oni su trgovali cigaretama na nedozvoljen način, švercovali su cigarete, kompanija ''Delta'', odnosno preko ''Delta banke''. Takođe, nisu platili veliki ekstraprofit, iz prostog razloga, što se njihov promet nije vodio legalnim putem. To je razlog zbog čega ta kompanija ima velika sredstva i zbog čega je sad u situaciji da ima monopol. Građani trpe zbog tog monopola.
Molim vas, samo, kad već pričamo, da pričamo ono što jeste. Znači, nikada do sada tajkuni nisu imali svoju državu. Od 2004. godine tajkuni imaju svoju državu, tajkuni upravljaju gotovo svim državnim organima u ovoj zemlji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP, zatim Zoran Krasić.