Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da starije generacije naših sugrađana pamte da su mogli u jednom danu i da rezervišu kartu i uzmu pasoš i otputuju u bilo koju zemlju EU, ali mladim ljudima ovde koji su rođeni u doba najveće izolacije i krize kroz koju je Srbija prošla to svakako nije poznato. Danas se građani Srbije ne osećaju stanovnicima Evrope, jer im se ograničava jedno od osnovnih prava na kojima počiva EU, a to je pravo slobode, odnosno to je sloboda kretanja. Situacija postaje sve teža za Srbiju zato što se taj šengenski zid, koji je zamenio Berlinski zid, sve više približava našim granicama.
Pitanje svrstavanja na pozitivnu listu viznog sistema EU u našoj javnosti je predstavljeno isključivo kao političko pitanje. To je samo delimično tačno, jer svaka odluka koju donosi ovlašćeni organ, bilo EU ili pojedine države, zavisi od političke volje. Ta politička volja mora da bude utemeljena na nekim određenim činjenicama koje zadovoljavaju određene kriterijume. EU te kriterijume je odredila, ali oni, nažalost, nisu formulisani u jasnu listu uslova koji kada se ispune automatski svrstavaju neku državu na pozitivnu listu viznog režima EU.
Oni su po svojoj strukturi opšti, pružaju veliku mogućnost diskrecione ocene, ali pokazuju na određene oblasti u kojima treba napraviti jasan pomak u reformama i primeni zakonskih i podzakonskih rešenja. Ti kriterijumi su formulisani u Uredbi Evropskog saveta broj 539 od 15. marta 2001. godine
Procesi i tranzicije koji, zapravo, znače prilagođavanje našeg ekonomskog i društvenog sistema standardima koje je utvrdila EU jesu veoma bolni za građane Srbije. Nizak životni standard, visoka stopa nezaposlenosti, organizovani kriminal, korupcija, kao i drugi problemi sa kojima se ovo društvo susreće kod građana Srbije stvaraju utisak da nema nikakvog napretka, te da evropska budućnost zemlje predstavlja samo jedan san koji se nikada neće ostvariti.
Upravo bi pojavljivanje Srbije na beloj šengenskoj listi predstavljalo veliki podsticaj ovoj veri u evropske integracije, koja postoji. To bi bio najopipljiviji rezultat evropskih integracija, jer znamo da izolacija donosi ksenofobiju, distancu prema strancima, pothranjuje teorije zavere, pa čak i mržnju.
Biti na beloj šengenskoj listi znači dosegnuti jednu od ključnih vrednosti EU, a to je sloboda kretanja ljudi. Odsustvo redova ispred ambasada zapadnoevropskih država i slobodan prelaz granica kod građana Srbije bi stvorili osećaj da konačno i pripadaju zajednici evropskih naroda.
Srbija i EU su 18. septembra ove godine potpisale Sporazum o viznim olakšicama koji raznim kategorijama naših građana omogućava da od Nove godine brže, jednostavnije i jeftinije dobiju dozvolu za ulazak u zemlje šengena. Lista je znatno proširena u odnosu na prvobitan predlog i obuhvata dve trećine građana Srbije koji poseduju važeći pasoš, ali to je i dalje tek petina ukupnog stanovništva, imajući u vidu da svega 11,7% građana, tek svaki deveti, ima važeću putnu ispravu. Znači, da bi putovali Evropom većina građana Srbije ipak će pričekati na liberalizaciju viza, odnosno ukidanje viznog režima, a da bi mogli otpočeti ozbiljni pregovori o belom šengenu Srbija ne samo da mora da usvoji još niz zakona, već i da uloži nekoliko stotina miliona evra u modernizaciju svojih graničnih prelaza.
Istovremeno sa Sporazumom o viznim olakšicama potpisali smo i Sporazum o readmisiji koji nalaže Srbiji da prihvati povraćaj svojih građana iz zemalja EU koji su tamo ušli bez valjanih dokumenata, kao i državljana trećih zemalja koji su direktno iz Srbije nelegalno ušli na teritoriju države EU. Konačnu reč o tim Sporazumima daće ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU na zasedanju 8. i 9. novembra, a Evropski parlament se već izjasnio po skraćenoj proceduri, tako da bi ovi sporazumi stupili na snagu 8. januara 2008. godine.
Zajedno sa Srbijom Sporazume o viznim olakšicama i readmisiji potpisale su i druge zemlje potencijalne članice Unije – Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija, dok je Albanija potpisala samo Sporazum o viznim olakšicama budući da odranije ima potpisan Sporazum o readmisiji. Građani Hrvatske koja je od svih zemalja u regionu najbliža prijemu u EU već godinama slobodno, bez viza, ulaze na teritoriju EU. Novina je i to da su ministri EU odobrili građanima Hrvatske da samo sa ličnim kartama putuju u Italiju, Sloveniju i Mađarsku.
Vizne olakšice se odnose na sve zemlje u regionu, dok će liberalizacija viza zavisiti od toga kojom brzinom svaka od zemalja bude ispunjavala neophodne uslove kao što su bezbednost dokumenata, zaštita spoljnih granica, borba protiv organizovanog kriminala, krijumčarenja i ilegalne trgovine.
Da bi Srbija dospela na tzv. belu šengensku listu moraće da ispuni čitav niz tehničkih uslova, odnosno da usvoji odgovarajuće zakone usklađene sa evropskim propisima. U oblasti viznog sistema to znači izdavanje sigurnih putnih isprava i dokumenata i usklađivanje sistema izdavanja viza prema standardima EU. Pored ostalog, to podrazumeva i donošenje zakona o strancima, a drugi zadatak, efikasna kontrola granica, podrazumeva uspostavljanje civilne kontrole granica. Zakon o policiji je već usvojen, potom tu je tehničko opremanje graničnih prelaza i obuka ljudstva, a za to treba usvojiti zakon o nadzoru državne granice.
Tu je onda efikasna primena dva postojeća, Zakona o državnoj upravi i državnim službenicima, kao i koordinacija rada unutar i između službi na granici. Znamo i čuli smo da je strategija o integrisanom upravljanju granicom usvojena početkom prošle godine.
Treći zahtev je izgradnja sistema azilantske zaštite, donošenje zakona o azilu, o kome ćemo raspravljati na narednoj sednici, a čija primena počinje od 1. aprila i primena Sporazuma o readmisiji sa EU, to su bilateralni sporazumi sa 18 evropskih zemalja koji su već na snazi.
Sačinjen je Nacrt državne strategije za reintegraciju povratnika, ali za to treba obezbediti sredstva. Nije samo politička volja EU prepreka da se naša zemlja priključi onima čiji građani putuju slobodno širom EU. Od toga kada i koliko uspešno ispunimo ove navedene kriterijume zavisiće i kada će Savet Evropske unije odobriti prelazak Srbije na belu šengensku listu, a kasnije i potpunu liberalizaciju viznog režima.
Što se tiče Sporazuma o readmisiji do sada su zemlje EU uputile oko 24 hiljade zahteva za vraćanje državljana Srbije. To ne znači da će ta lica biti vraćena odjednom, već planirano, a Sporazum definiše sam postupak povratka. Povratak građana Srbije realizuje se u kontekstu evropskih integracija, ali je neophodno da država što pre usvoji strategiju za reintegraciju povratnika i plan pomoći svojim građanima. Najveći problem sa readmisijom je to što je većina povratnika veoma siromašna, bez imovine i bez sredstava za život, a često i bez ličnih dokumenata.
U toku ratnih zbivanja u prethodnoj deceniji veliki broj izbeglica iz Srbije, a među njima veliki broj Roma, pronašao je privremeno utočište u zemljama zapadne Evrope.
Mnogi od njih nisu dobili izbeglički status ili im je ukinuta privremena zaštita, tako da su uslovi pod kojima se ovi ljudi vraćaju i pod kojima započinju novi život u nekadašnjoj otadžbini više nego teški.
U posebno teškom položaju su Romi koji u Srbiji inače čine posebno ugroženu grupu. Tu su i neki drugi problemi od kojih mogu da izdvojim sledeće – nepostojanje tačnih podataka o broju povratnika, o njihovom teritorijalnom razmeštaju, o strukturi porodica povratnika, o broju dece samohranih roditelja, potom, usled nedostatka ličnih dokumenata povratnici neće moći da ostvare osnovna prava kao što su pravo na zdravstvenu zaštitu, uključivanje dece u obrazovni sistem, ostvarivanje socijalne zaštite, a tu je i nedostatak programa privremenog i trajnog smeštaja porodica povratnika.
Dakle, osim izgradnje strategije za pomoć povratnicima potrebno je otvoriti i lokalne kancelarije za prihvat, potom, prihvatne centre, proširiti akcioni plan za Rome povratnike na celu populaciju povratnika. Za povratak i prihvat nadležna je, kao što smo čuli, Služba za ljudska i manjinska prava.
Na kraju, potvrđivanjem Sporazuma o readmisiji i viznim olakšicama Srbija se nalazi, to možemo slobodno reći, na pola puta do stavljanja na belu šengensku listu, ali treba učiniti sve da ovu drugu polovinu puta pređemo do kraja naredne godine. Poslanička grupa G17 plus će svakako glasati za ova tri zakona.