Gospodine Obradoviću, znam da ste vi zaista korektni kada predsedavate Narodnom skupštinom, to jeste za pohvalu, ali ipak mora da se vodi računa o Poslovniku.
Kolega Vučićević je ovde rekao da se javio po članu 103. Poslovnika, to isto je rekao i kolega Boško Ristić. Da podsetim da član 103. Poslovnika kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. To je prvi stav, da ne čitam drugi i treći stav da ne uzimam vreme. Ako se narodni poslanik javlja po Poslovniku, onda nema teme, ne zna se šta je tema dok ne izađe narodni poslanik i ne kaže šta je to o čemu želi da govori. Ne može niko, niti vi, niti bilo ko od kolega narodnih poslanika sada meni da kaže šta je tema o kojoj govorim. Kada se bude krenulo po dnevnom redu, onda upozoravajte po Poslovniku, mada je stav SRS da ni tada ne treba nikoga upozoravati, jer svaki narodni poslanik zna šta treba da kaže i za ono što kaže, u svakom slučaju, odgovara svojim biračima.
Javila sam se po članu 104, koji govori o poštovanju dostojanstva Narodne skupštine u prvom stavu. Meni su zaista bili neverovatni komentari, nisam imala nameru da se javljam i ne bih se javljala posle kolege Ristića, javila sam se isključivo zbog komentara kolege Vučićevića, ali me je iznenadilo i ovo što je kolega Ristić kao pravnik ovde rekao, ljudi moji, približavaju se izbori i mi moramo da imamo Ustavni sud.
A šta to znači da ovih godinu dana, koliko nismo imali ustavni sud zato što nije bilo izbora, nije nam trebao ustavni sud. Ili onaj period kada je Boško Ristić takođe bio na vlasti, kad nismo imali dve godine ustavni sud, a imali smo čak i izbora u tom periodu.
Dakle, ustavni sud treba ne zbog izbora, ne zbog ove ili one stranke, nego zato što država nije pravno kompletna država ako nema ustavni sud. To je nešto o čemu valjda ne treba da se raspravlja, ali iznenađena sam koliko neki poslanici vladajuće koalicije uopšte ne znaju, zaista ne znaju šta je na dnevnom redu i nije mi jasno kako možete tako na slepo da glasate.
Kolega Vučićević kaže, zašto se mi sad tu bunimo zbog ovih 10 imena, koje nam je predložio predsednik parlamenta, gospodin Oliver Dulić. Kaže, mi biramo samo pet, pa izabraćemo pet.
Vi nemate pojma, gospodine Vučićeviću. Pročitajte Ustav. Mi ne biramo nijednog od tih 10 koje predlaže Oliver Dulić, odnosno Skupština. Mi utvrđujemo predlog od 10 skupštinskih kandidata, a pet od njih bira predsednik Republike. Ajde, pročitajte Ustav, bar toliko, kad već izlazite da osim lepog odela pokažete i nešto pametno.

Nakon pauze nastavićemo rad.
(Posle pauze – 16.50.)

Možemo da nastavimo rad nakon pauze. Molim narodne poslanike da uđu u salu da bismo počeli rad.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Goran Rakovac. Ako ne, onda narodni poslanik Aleksandar Marton.

Hvala, gospodine predsedavajući. Poslanici i poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine izražavaju zadovoljstvo što je napokon najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji odlučilo da raspravlja o veoma važnoj tački dnevnog reda - zakona o Ustavnom sudu.
Ovom prilikom želimo da izrazimo i razočarenje zbog činjenice da smo ušli u već drugu godinu nefunkcionisanja Ustavnog suda Republike Srbije. Svi znamo da je nedostatak ovako važne institucije izvor mogućih veoma nepovoljnih posledica po državu Srbiju.
Mi u Ligi socijaldemokrata Vojvodine smatramo da su odgovorni svakako predstavnici vladajuće koalicije, koji mesecima nisu uspeli da se dogovore o tekstu zakona i tako je dolazilo do produžavanja agonije vezane za nefunkcionisanje Ustavnog suda.
Nedeljama su poslanici, i Lige socijaldemokrata Vojvodine i drugih političkih partija, očekivali vesti sa sednica Vlade Republike Srbije, četvrtak je bio u pitanju, međutim, iz Nemanjine ulice su stalno dolazile iste vesti, ništa od zakona. Napokon, posle pola godine prenemaganja, svađa, nemogućnosti da tekst bude usaglašen, on je napokon usvojen. Zakon je ugledao svetlost dana.
Za ovakvo ponašanje članovi Vlade zaslužili su najgoru ocenu, samim tim što po našim informacijama 912 nerešenih slučajeva stoji u Ustavnom sudu, a ove godine je stiglo 311 predmeta. Zamislite koliko je među ovim zahtevima stvarnih, realnih potreba da se pred Ustavnim sudom zatraži zaštita ustavnosti. Sigurno jako puno.
Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine su opoziciona partija, opozicija ovoj vladi, ali naravno da nećemo sve predloge Vlade odbiti. Smatramo da je zakon potreban i mora se doneti.
Liga socijaldemokrata Vojvodine pozdravlja i propisivanje postupka po ustavnoj žalbi, što predstavlja mogućnost zaštite ljudskih i manjinskih prava u slučaju povrede prava pojedinačnim pravnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacija. Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine će, ukoliko Vlada Republike Srbije razmotri i prihvati naša dva amandmana, koleginice Aleksandre Jerkov i mene, svakako glasati za ovaj predlog zakona, ponavljam, on je potreban ovom društvu.
Naime, mi smo podneli dva amandmana. U članu 11. posle stava 1. poslanica Jerkov i moja malenkost predlažemo da se doda novi stav, koji bi glasio: "Narodna skupština Republike Srbije u obavezi je da pribavi mišljenje Skupštine autonomne pokrajine, a koje se odnosi na kandidata za sudiju koji mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina".
U članu 99. Ustava Republike Srbije, u okviru izbornih prava narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije stoji da oni biraju i razrešavaju sudije Ustavnog suda. Ovim predlogom poslanice Jerkov i moje malenkosti se ne osporava pravo Narodnoj skupštini Republike Srbije da bira i da razrešava sudije Ustavnog suda, već joj se omogućava da u saradnji sa nadležnim institucijama autonomnih pokrajina to uradi u najboljoj mogućoj meri.
Predložili smo amandman da se u članu 108. posle stava 1. doda novi stav 2. koji bi glasio: "U ostvarivanju svojih funkcija u oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud posebno sarađuje sa zaštitnicima građana na svim nivoima i nacionalnim savetima nacionalnih manjina".
Naime, zaštitnici građana, po prirodi svoje funkcije, imaju dužnost da se bave zaštitom i unapređenjem ljudskih prava, i kao takvi su od izuzetnog značaja kako za Ustavni sud, tako i za ostale institucije u Republici Srbiji. Isto se odnosi i na nacionalne savete nacionalnih manjina.
Još jedanput bih ponovio, jako je dobro što se zakon našao u proceduri, nije dobro što o njemu nismo raspravljali u junu, julu, septembru ili oktobru, i to je veoma loše za državu Srbiju, a kažem da će poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine podržati ovaj predlog, naravno, kada čujemo stav Vlade Republike Srbije o našim amandmanima.

Reč ima ovlašćeni predstavnik Liberalno-demokratske partije narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, bez obzira na hvalospeve Predlogu zakona o Ustavnom sudu, koji je malopre izneo gospodin ministar, ne znam na čemu se zasnovane, činjenica je da se pred nama nalazi još jedan politički zakon, prazan, a prepun nedoslednosti.
Cilj njegovog donošenja je očigledno stvaranje još jednog tela sa moćnim ovlašćenjima, koje će biti ili poslušno oruđe u rukama Vlade ili uopšte neće raditi. Naravno, ovu tvrdnju ću argumentovati. Najpre ću dati neke načelne primedbe, a kasnije ću dati i suštinske primedbe, član po član, koji se tiču Predloga ovog zakona.
Načelo ustavnosti, kao osnovno načelo funkcionisanja moderne države, nalaže zakonodavcu da u svojoj redovnoj zakonodavnoj aktivnosti striktno poštuje norme Ustava. To podrazumeva striktno postupanje svih državnih organa po odredbama Ustava i svih drugih izvora ustavnog prava, gde spada i Ustavni zakon za sprovođenje Ustava.
Kakva je situacija kod nas? Najviši državni organi, uz konstantno kršenje Ustava i Ustavnog zakona, sada to rade i po pitanju donošenja zakona o Ustavnom sudu i imenovanja sudija Ustavnog suda.
Član 9. Ustavnog zakona utvrđuje, kao obavezu, donošenje zakona o Ustavnom sudu i imenovanje sudija Ustavnog suda najkasnije do kraja Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine.
Počelo je Drugo redovno zasedanje Narodne skupštine, a zakon o Ustavnom sudu još nije donet, niti su imenovane sudije Ustavnog suda. Čemu onda zakoni i to izvori ustavnog prava, ako ih bez sankcija krše najviši državni organi?
Ustav Republike Srbije, član 172, predviđa da jednu trećinu, odnosno petoro sudija Ustavnog suda imenuje Vrhovni kasacioni sud na opštoj sednici. Pravosudni sistem Srbije još uvek nema ni tehničke, ni organizacione, ni kadrovske mogućnosti da bude organizovan po odredbama Ustava.
Da podsetimo, zbog toga su vršene izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku, i to nevažećeg, jer važeći je neprimenjiv.
To znači da u skorijoj budućnosti jedna trećina Ustavnog suda, zbog nemogućnosti konstituisanja Vrhovnog kasacionog suda, neće moći da bude imenovana. Funkciju Ustavnog suda vršiće krnje telo, imenovano od strane Narodne skupštine i predsednika Republike.
Ustavni zakon, doduše, predviđa i takvu mogućnost, član 9. stav 2, odnosno da će se Ustavni sud smatrati konstituisanim ako se imenuje dve trećine sudija. Takvo rešenje, međutim, odstupa od principa prava koji se tiču pravne sigurnosti, celishodnosti i suštinu podređuje formi ostavljajući široke mogućnosti za paralisanje suda i onemogućavanje njegovog funkcionisanja.
To upućuje na praznine i loša rešenja u samom Ustavnom zakonu, a sadašnja vlast takav ni zakon, koji daje mogućnost za odlaganje ustavnih obaveza unedogled, nije u stanju da poštuje.
Sada bih rekao nešto o suštinskim primedbama, dakle o samom meritumu zakona o Ustavnom sudu. Najpre, član 4. glasi: ''Svako lice može zahtevati da mu se omogući uvid u spise predmeta i da mu se dozvoli prepis spisa, u skladu sa zakonom koji uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.''
Stav 2. glasi: ''Uvid u spise predmeta i prepis spisa neće se dozvoliti ako postoje razlozi za isključenje javnosti i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.'' Šta to znači?
To znači da se i lica, odnosno strane koje su u postupku shodno ovom članu mogu isključiti, odnosno može im se onemogućiti uvid u spise. To znači da Ustavni sud, kasnije ćemo videti zbog čega je on oruđe svemoćne Vlade, može jednostavno, ako mu se to ne dopadne, da kaže stranama učesnicama u sporu - zbog tih i tih razloga vi nemate pravo i ne možete da imate uvid u spise. To daje široke mogućnosti za strahovite zloupotrebe.
Dalje, član 8. Ovaj član upućuje na druge procesne zakone za pitanja postupka pred Ustavnim sudom koja nisu regulisana ovim zakonom, ali se u ovom članu ne navodi koji su to zakoni. U drugim zemljama postupak pred Ustavnim sudom utvrđuje se veoma detaljno.
Našem Ustavnom sudu, po slovu ovog predloga zakona koji imamo pred sobom, biće omogućeno da, shodno trenutnom raspoloženju, bira procesna pravila iz mnoštva zakona koji imaju procesni karakter. Šta to znači? To znači da će Ustavni sud od slučaja do slučaja moći da se opredeljuje koji će se procesni zakon koristiti u postupku.
Pošto kod nas, to pravnici znaju, nema primene precedentnog prava, postupci se zaista mogu primenjivati od slučaja do slučaja, dakle po sopstvenom nahođenju. To opet otvara široke mogućnosti za zloupotrebe.
Dalje, u odeljku dva - izbor, imenovanje i prestanak dužnosti sudija, način i postupak imenovanja sudija Ustavnog suda nije razrađen. Naprotiv, postupak imenovanja sudija tretira samo član 11, i to samo u stavu 1, u kome se konstatuje da Ustavni sud ima 15 članova. Stav 2. i 3. tiču se zakletve sudija.
Ovde se daje jedna mogućnost nedopustiva u pravu, odnosno niži pravni akt upućuje na viši pravni akt. Umesto da se nižim pravnim aktom razradi ono što stoji u višem pravnom aktu, ovaj zakon jednostavno jednom rečenicom u članu 11. upućuje na Ustav i ne kaže ništa više o tome.
Ovakvom prazninom predloženi zakon isključuje izvesnost funkcionisanja Ustavnog suda i imenovanja novih sudija u slučaju prestanka mandata imenovanih sudija. To je bio jedan od osnovnih problema dosadašnjeg funkcionisanja Ustavnog suda koji ovim predlogom zakona jednostavno nije rešen.
Ovaj predlog zakona koji imamo pred sobom ne daje odgovor na pitanje kako su regulisani postupak predlaganja i sastav lista koje daju ovlašćeni predlagači. Da podsetimo, u nekim zemljama koje imaju ozbiljnije države postoje liste i jasni kriterijumi ko može da bude sudija Ustavnog suda, i samo po tim kriterijumima, samo sa tih lista mogu se davati predlozi ovlašćenim predlagačima koji će u postupku dati predlog, a nakon toga izabrati sudije Ustavnog suda. Ovde to uopšte nije slučaj.
Nisu regulisani ni slučajevi moguće opstrukcije i odbijanje davanja predloga od strane ovlašćenih predlagača ili izbora od strane ovlašćenog državnog organa za izbor. Šta u takvom slučaju? Ovaj predlog zakona takvu mogućnost uopšte ne predviđa.
Takođe, nije regulisan postupak izbora sudija u slučaju da nema predsednika Republike, kao što sada, recimo, nema Vrhovnog kasacionog suda, niti se daje pravna procedura kako se rešava taj pravni vakuum.
Da li će u slučaju da nema predsednika Republike, a u ovoj državi se to dešavalo, vršilac dužnosti predsednika Republike davati predlog za imenovanje sudija Ustavnog suda. Po toj pravnoj logici, onda onaj sudski organ koji trenutno vrši ulogu Vrhovnog kasacionog suda bi mogao da predloži još pet sudija Ustavnog suda, što nije slučaj, što je u pravu nedopustivo.
Takođe, razlozi za razrešenje sudija, član 15, nisu jasni. Šta znači kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za vršenje dužnosti sudije Ustavnog suda? Po kojim kriterijumima se određuje koja su to dela? Da li su to krivična dela, da li su to prekršaji za koje su predviđene adekvatne kazne ili će se od slučaja do slučaja paušalno ocenjivati koji je sudija dostojan, a koji nedostojan za vršenje funkcije sudije Ustavnog suda.
Dalje, ne postoje ni procesna pravila za razrešenje sudija. Po kojim procesnim pravilima se vrši razrešenje sudija? Takođe, sudiji prema kome se bude preduzeo takav postupak ...
(Predsedavajući: Da li koristite i drugih 10 minuta?)
Da. Dakle, sudiji protiv koga je preduzet takav postupak uopšte u ovom predlogu zakona, niti u bilo kom pravnom aktu nije garantovano pravo da se izjasni, niti ima pravo na pravni lek.
Iste primedbe važe i za član 19. ovog predloga kojim se predviđa, ali procesno ne reguliše udaljenje sudije sa dužnosti. Koja su to procesna pravila na osnovu kojih će se vršiti udaljenje sudije sa dužnosti.
Takođe, vratiću se na član 16 - postojanje sukoba interesa. Uopšte to nije jasno definisano. U istom članu nije definisano ni šta znači profesura na Pravnom fakultetu.
Shodno tome, mi ne znamo ko sve može da bude sudija Ustavnog suda. Da podsetim, na pravnim fakultetima predaju i ekonomisti i politikolozi.
Hoćemo li da dozvolimo, shodno odredbi ovog člana koji ne daje nikakva detaljna objašnjenja, da nam neko ko je po osnovnom obrazovanju diplomirani ekonomista bude sudija Ustavnog suda ili politikolog.
Na drugoj strani, recimo na fakultetima političkih nauka postoje profesori koji su vrsni pravnici, a nije data mogućnost da se takvi vrsni pravnici imenuju za sudije Ustavnog suda.
Dalje, odeljak četiri, postupak pred Ustavnim sudom. Da se pozabavimo malo članom 36. stav 1. tačka 4). Stav 1. tačka 4) ovog člana daje u pravu nedopustivu mogućnost - da se akt kojim se inicira ili pokreće postupak pred Ustavnim sudom odbaci nakon početka postupanja po meritumu, odnosno ''kada za vođenje postupka i odlučivanje ne postoje druge pretpostavke utvrđene zakonom.''
Na drugoj godini pravnog fakulteta sriče se pravilo da kada se uđe u meritum akt može da bude odbijen, a ne odbačen. Odbacivanje se primenjuje samo u nedostatku procesnih pretpostavki. Ovaj član nigde ne govori o procesnim pretpostavkama.
Dalje, član 45. stavlja Ustav iznad snage međunarodnih ugovora, ali se ne bih bavio previše time jer to je jedno od nakaradnih karakteristika samog Ustava.
Takođe, u istom članu stoji da Ustavni sud odlukom utvrđuje da statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa zakonom. To daje mogućnost za političke zloupotrebe jer statut pokrajine može biti ukinut zbog nesaglasnosti sa bilo kojim zakonom koji donese Narodna skupština, a koji se uopšte ne mora odnositi na materiju koja je regulisana statutom. Mi smo to pokušali da ispravimo amandmanom, nadamo se da će taj naš amandman biti usvojen.
Dalje, članom 50. predviđeno je da Ustavni sud može i sam pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova. To je fenomenalno, što Ustavni sud može sam da pokrene postupak.
Ali, u sadašnjoj situaciji kada se formira krnji Ustavni sud, zbog nepostojanja Vrhovnog kasacionog suda, malopre sam o tome govorio, to znači da se ovakav postupak može pokrenuti samo konsenzusom svih imenovanih sudija.
Iz toga proizilazi da samo jedan imenovani sudija može da parališe rad suda i da vrši opstrukciju. To je nedopustivo.
Dalje, član 80. On zaslužuje posebnu analizu. On kaže: ''Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice na osnovu predloga Vlade, republičkog javnog tužioca ili organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica. U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke, sindikalne organizacije udruženja građana ili verske zajednice.''
Postavlja se pitanje gde je minimum zaštite prava stranke ili organizacije protiv koje je pokrenut postupak? Ako podsetimo da ovaj postupak može da pokrene i javni tužilac, a javni tužilac se imenuje na predlog Vlade, dakle, opet iza kulisa vidimo jednu svemoguću Vladu, koja može po svom nahođenju izvršiti pritisak na javnog tužioca, a potom i na sam Ustavni sud, zbog karaktera i načina izbora sudija Ustavnog suda, da se bilo koja politička partija ili druga organizacija koja se ne dopada Vladi ukine bez ozbiljnijih posledica.
Dalje, deo zakona koji reguliše postupak po ustavnoj žalbi, to je član 80. do člana 92, sa ovakvim ustrojstvom i načinom funkcionisanja Ustavnog suda praktično je neostvariv.
Jer, da podsetimo, ovaj predlog zakona kazuje da Ustavni sud odlučuje isključivo u plenumu, pa se postavlja pitanje šta ako Ustavni sud bude zatrpan ustavnim žalbama o kojima jednostavno neće moći da odlučuje u plenumu. Dakle, ustavnim žalbama Ustavni sud može da bude zatrpan i pretrpan, a zbog načina odlučivanja jednostavno neće moći da odgovori svojoj nameni, odnosno onome što je predviđeno ovim predlogom zakona.
Kao jednu od najvažnijih zamerki istakao bih i apsolutno nepostojanje primene rokova i ustavnim sporovima. Time se produžava praksa koja je bila glavna anomalija dosadašnjeg funkcionisanja Ustavnog suda.
O nekim važnim pitanjima koja su pokrenuta pred Ustavnim sudom, to je prethodna praksa, sud se jednostavno nije izjašnjavao, jer ga na to nisu obavezivali rokovi.
Da podsetimo, npr, postupak zabrane Stranke demokratske akcije, koji je pokrenut još 1992. godine, još uvek nije okončan, pa onda pitanje sukoba nadležnosti Narodne banke i Trgovinskog suda koji Ustavni sud nikada nije rešio, a nisu rešeni samo zbog toga što ne postoje obavezujući rokovi.
Ovaj predlog zakona o Ustavnom sudu takođe ne predviđa adekvatne rokove, što znači da se opet ostavlja mogućnost da se unedogled rastežu sporovi pred Ustavnim sudom, a oni koji se Vladi ne budu dopadali da nikada ne budu rešeni.
Naravno, još jedno vrlo važno pitanje, pitanje izvršenja odluka Ustavnog suda, to je član 104. stav 2, koji stavlja izvršenje u kompetenciju Vlade, što se utvrđuje posebnim rešenjem Ustavnog suda. Time se skraćuje pravo Ustavnog suda da sam utvrđuje način izvršenja i pravo da sam sud u određenim slučajevima izvršava svoje odluke.
Na kraju se postavlja pitanje, shodno činjenici da nam je Ustav antinomičan, da nam je Predlog zakona o Ustavnom sudu šupalj, pa treba neko da tumači sve ono što stoji u tim odredbama, zbog čega nije predviđeno da Ustavni sud ima interpretativnu ulogu.
Jer, da podsetimo, kada je Ustav takav kakav jeste, odnosno antinomičan, to je jedna od glavnih odlika ovog našeg Ustava, Ustavni sud mora da ima ovlašćenja da tumači nedoslednost i nejasnoće u Ustavu.
Najzad, mislim da mi vreme dozvoljava, osvrnuo bih se na par stvari koje je izneo ministar, govorio je o velikom unapređenju novim institucijama.
Na osnovu svega ovoga što sam izneo, ta velika unapređenja i te nove institucije zaista ne prepoznajem. Govorio je o vrlo jasnim pravilima, o onemogućavanju opstrukcije, a upravo sam sada objasnio kako je vrlo lako moguće vršiti opstrukciju.
Na kraju bih dodao da je osnovna odlika ovog predloga zakona nepreciznost, a gospodin ministar je govorio o preciznim odredbama.
Podsetio bih samo još na jednu opasku gospodina ministra, da se Ustavni sud bavi pitanjima zakonitosti i ustavnosti opštih zakona i opštih pravnih akata nižeg ranga. Onda ne znam čemu ustavna žalba, jer ustavna žalba se može podneti samo protiv pojedinačnog akta. Dakle, ili ministar nije pažljivo čitao ili je nešto drugo u pitanju.
Na kraju, dodao bih i to, imam još toliko vremena, LDP je podnela preko 30 amandmana. Bez obzira na ono što je moj uvaženi kolega Batić rekao "što se grbo rodi, vreme ne ispravi", to je naš pokušaj da se bar malo ublaži nakaradna sadržina ovog praznog zakona, i zbog toga molim gospodina ministra da sa pažnjom, on i adekvatna skupštinska tela, razmotre naše amandmane i da ih po mogućnosti usvoje, jer je to zaista neophodno da bi Ustavni sud kako-tako mogao da funkcioniše. Hvala vam.

Hvala vam. Povredu Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Vladan Batić, a nakon njega ovlašćeni predstavnik SPS narodni poslanik Ivica Dačić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobro je što je na kraju došao Predlog ovog zakona, makar po onoj narodnoj - bolje išta, nego ništa, makar ovako krnji i oktroisani.
(Predsedavajući: Gospodine Batiću, koji član Poslovnika?)
Član 226. Imaćemo Ustavni sud, ali nešto za šta bih zatražio objašnjenje, više od ministra finansija, ali i od ministra pravosuđa, jeste situacija koja se danas događa u sudovima i pravosudnim organima.
Već tri dana zaposleni su u štrajku. Slika je potpuno tužna. Za to vreme iz Evropske komisije stižu nam poruke da je situacija u pravosuđu Srbije katastrofalna. Sindikati najavljuju nastavak bojkota rada. Oni sad to zadržavaju na nekom nivou, valjda po analogiji sa drugim sindikatima, minimalnog procesa rada, pa se radi samo ono što je vezano za privremene mere, za pritvorske predmete i za ranije zakazane uviđaje.
Najavljuju da će napraviti potpunu blokadu. To znači - korak do potpune anarhije i do potpunog haosa. Situacija je apsolutno alarmantna. Znam da ministar nema čarobni štapić, jer bio sam u toj poziciji, ali je bar pošteno da se kaže i to očekujem, gospodine ministre, od vas - šta ste nasledili od vašeg prethodnika, koliko miliona evra duga Ministarstva pravde prema pravosudnim organima?
Da li je to cifra od 10 miliona evra? Sticajem okolnosti bio sam ministar pre njega. Nije ostao ni jedan jedini evro duga. Sanirali smo dug koji smo mi zatekli od oko 10 miliona maraka od Dragoljuba Jankovića. Treba pošteno reći istinu, bez obzira na koalicione partnere - gde su pare?
Zaposleni u pravosuđu zaista žive u jadnim i bednim uslovima, na nivou socijalne pomoći i plašim se da ta situacija može da se nastavi, i plašim se da ta situacija može da postane dramatična. Koliko sam dobio informaciju, ograđujem se, u tri prethodna dana ni jedan jedini dinar nije ušao u budžet iz sudskih taksi.
Koliko sam obavešten, a gospodine ministre, dozvolićete da sam obavešten po prirodi posla kojim se bavim, i nemojte tako ignorantski da se odnosite prema celoj priči jer sam to video u više sudova u Srbiji, gde stoje po hodnicima po čitav dan. Ne znam da li je to beznačajno, minimalno, meni se ne čini tako. Svaki dan sam ova tri dana bio u Palati pravde, puni su hodnici...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Batiću.)
...završavam... zaposlenih i stvarno apelujem da bar kažete šta nas može očekivati na tom planu.

Reč ima ministar pravde gospodin Dušan Petrović. Izvolite.

Hvala lepo. Koliko vidim, ostalo je sasvim malo vremena, neću u detalje odgovoriti ovlašćenom predstavniku LDP-a, jer bi to trebalo onda da uradim i sa svim ostalim poslanicima. Ali, želim samo jednu stvar da razjasnim ovde, moguće da se nismo razumeli oko opštih i pojedinačnih pravnih akata. Nisam shvatio da je to tema oko koje može da bude nesporazuma.
Naravno da se ustavna žalba podnosi samo protiv pojedinačnih pravnih akata i to jeste veliki iskorak i jedno veliko unapređenje našeg pravnog sistema, da će Ustavni sud, a nikada do sada takvo ovlašćenje nije imao, početi da rešava i po ustavnoj žalbi koju građani imaju pravo da podnesu kada smatraju da je povređeno neko njihovo pravo ili sloboda koji su utvrđeni Ustavom, uključujući i pravo da traže od Ustavnog suda zaštitu ukoliko drže da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. To su prava koja sad imaju građani Srbije, kao zemlje koja je članica Saveta Evrope, pravo pred Savetom Evrope da pokrenu.
Naravno da je sasvim moguće da ćemo u primeni imati različite situacije. Moguće je da bude veliki broj predmeta i očekujem da će, naravno, pod uslovom da ovaj zakon bude usvojen, poslovnikom Ustavni sud urediti način kako će postupati u ovim postupcima, kako će se sudije izvestioci baviti ovim poslovima, način odlučivanja Ustavnog suda je uređen samim Ustavom i tu za ovaj zakon nije bilo previše mogućnosti za bilo kakva drugačija rešenja.
Ovo o čemu je gospodin Batić govorio, sve mogu da prihvatim kao primedbu, osim da se ignorantski odnosim prema protestu. To nije tačno. Imao sam sa predstavnicima sindikata u poslednje dve ili tri nedelje tri sastanka i tri susreta u najrazličitijim formatima. U petak smo imali sastanak ministar Rasim Ljajić, ministar finansija Cvetković, danas je takođe bio sastanak gde je ponovo bio ministar Cvetković, ministar Milan Marković za državnu upravu, predstavnici Ministarstva za rad i socijalnu politiku, dakle, imamo komunikaciju sve vreme. U tim intervalima između sastanaka pomoćnici ministara, moji pomoćnici iz Ministarstva pravde, pomoćnici iz drugih ministarstava takođe drže komunikaciju.
Delim, gospodine Batiću, vaše uverenje da su zarade u administraciji pravosudnoj male i ne vidim da ima bilo ko razuman da će reći drugačije, ali zarade ili plate u upravi su još niže. Nema nijednog mesta u upravi koje je bolje plaćeno od mesta u pravosudnoj administraciji. Govorim o klasičnoj upravi, ne o agencijama, Narodnoj banci ili bilo čemu drugom.
Zarade u pravosudnoj administraciji su po pojedinim pozicijama veće, i to čak i do 20%, ima i onih sistematizovanih mesta koje imaju jednaku zaradu kao u upravi. Dakle, nema nikoga u državnoj upravi ko je bolje plaćen od onoga ko obavlja istu vrstu posla u pravosudnoj administraciji. To su činjenice.
Sindikat, jedan od dva reprezentativna sindikata, izneo je zahtev da te zarade budu povećane za 100%. Voleo bih da te zarade mogu da budu povećane pet puta, ali ne mogu da podržim nijedan zahtev koji nije ostvariv. Iskoristiću ovu priliku da potpuno razjasnimo stvari.
Nije moguće povećati ni za jedan jedini dinar zaradu ljudima koji rade u pravosudnoj administraciji, a da se ne povećaju zarade svima u državnoj upravi. Ministar finansija je izneo poziciju da to nije moguće pri ovim okolnostima i ovim prilikama. Kao vi ovde u Narodnoj skupštini, tako i celokupna izvršna vlast, i celokupna uprava, i sudovi, uključujući i sudove, i tužioce, i zamenike tužilaca, svi mi primamo ovde zarade od novca koji daju građani Srbije tako što plaćaju porez.
Da bi bile povećane zarade: moramo da uvedemo neke nove poreze ili da povećamo postojeće poreze, ili da Srbija uđe u vrlo ozbiljnu inflaciju tako što će se obezvređivanjem novca povećavati zarade koje će imati zaposleni koji su korisnici budžeta.
Spreman sam, to ću još jednom da kažem, rekao sam to i malopre ovde predstavnicima javne reči, spreman sam da podržim svaki zahtev koji je ostvariv i održiv. Neću, kao ministar pravde, podržati nijedan zahtev koji će građane Srbije dovesti do toga da imaju inflaciju, koja je nedopustiva, jer smo zlo te vrste jednom svi zajedno prošli.
Želeo bih da vidim kome možemo da smanjimo prinadležnosti iz budžeta da bismo povećali na drugoj strani. Zakon o budžetu će se vrlo brzo naći ovde pred Skupštinom Republike Srbije i mislim da je to prilika da i ovo pitanje potpuno i temeljno raspravimo.
Pozvao sam nekoliko puta predstavnike oba reprezentativna sindikata da uđu aktivno u radnu grupu, koju sam osnovao kao ministar pravde i koja treba da utvrdi koliko treba zaposlenih da bude u Srbiji da bismo mi imali efikasno i nezavisno pravosuđe. Mislim i na nosioce pravosudnih funkcija, dakle, na sudije, tužioce i zamenike tužilaca, ali isto tako i na one koji su zaposleni u pravosudnoj administraciji.
Pozivam ih ovde pred vama, takođe, još jednom, da svi zajedno kao ozbiljni ljudi raspravimo to pitanje, da vidimo da li je adekvatan broj 13.800 zaposlenih i nešto više od toga, koliko sada ima u pravosudnoj administraciji, da li možda treba da bude više ili, kako govore prve analize, taj broj treba da bude niži.
Ali, nemam nikakvu potrebu, niti želju da to utvrđujem sam ili da utvrđuje radna grupa u kojoj nema zaposlenih iz pravosudne administracije. Mislim da svi zajedno imamo priliku da utvrdimo koliko je potrebno zaposlenih da bi radilo efikasno pravosuđe.
Sve ostalo jeste regulisano propisima. Mislim da je dobro da se svi držimo zakona i da niko ne ulazi u neprijatnosti zbog toga što se zakon krši. Zakoni se moraju poštovati, inače nećemo imati priliku da živimo u jednoj uređenoj i pristojnoj zemlji. Hvala.