Što se tiče ove zajednice, ko je trut, a ko je matica, to nam je najbolje objasnio Zoran Đinđić 2002. godine u vreme predsedničkih izbora. Što se tiče samih članova i njihove uloge u toj pčelinjoj zajednici, moram da vam kažem da je uloga matice da polaže jaja, a radilice rade.
Vi bi ovde trebalo da radite, trut da obavi posao koji treba da obavi, a da posle toga kao rezultat stigne ono što je u redu. Mi smo zadovoljni što ste vi uspeli da u toj zajednici napokon spojite truta i maticu. Tu nema ništa sporno.
Šta je sada ovde problem? Ovaj ljubavni let može da dovede do problema među vama radilicama, možda vam neće više odgovarati da vas trut i matica non-stop dovode u situacije u kojima ste u jednom momentu jedni protiv drugih, pa ste onda, navodno, zajedno, pa onda ispadaju krivi poslanici SRS.
Ne, mi želimo da vi budete zajedno. Sve vreme pokušavamo da vas spojimo. Zato vam nismo ni na jedan način otežali da dođete u mogućnost da sklopite koalicionu vladu, jer mi želimo zajedno da vas na izborima eliminišemo sve glasovima građana. To nam je bio cilj. Vi ste iskoristili na najbolji način po nas, a to ćete videti kada budu došli izbori.

Hvala vam na ovom doprinosu za razvoj pčelarstva u Srbiji. Možemo da nastavimo po redu. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Začuđen sam kako ništa ne znate o pčelama, ali to ćemo drugi put.
Gospodine Albijaniću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o Ustavnom sudu jeste tema i dozvolite da, pre nego što progovorim nekoliko rečenica o samom zakonu, konstatujem da u Srbiji u jednom kontinuitetu, koji ne služi na čast ni tzv. izvornom ni ovom tzv. redizajniranom DOS-u, postoji vršenje vlasti bez postojanja Ustavnog suda. Podsećam da je to bio slučaj u prvoj DOS-ovoj Vladi, kao i u ovoj.
Podsećam da u državi u kojoj ne postoji ustavni sud ne postoje uslovi da se ta država smatra demokratskom državom. Veoma je važno da u usvojimo ovaj današnji zakon, iako je ovo trebalo da se učini ranije. Molim da se ne spočitava nama da smo bilo šta tu skrivili. Potpuno u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa Zakonom o sprovođenju ustavnog zakona upozoravali smo, u okviru prvog redovnog zasedanja posle konstitutivne sednice, mora da se na način kao što predviđa Ustav, izaberu sudije Ustavnog suda i da se konstituiše ustavni sud, i da mi možemo reći da živimo u državi u kojoj građani imaju pravnu sigurnost i u kojoj mogu da ostvare sva prava, zaštitu svojih prava, na način kao što se to čini u svim normalnim i demokratskim zemljama u svetu.
To ovde nije bio slučaj. Rasprava o Predlogu zakona o Ustavnom sudu treba da doprinese da ubedimo gospodina ministra, kao ovlašćenog predlagača Vlade, da prihvati neke od naših amandmana i poboljša tekst osnovnog zakona i da vidimo da li možemo da glasamo ili ne za ovaj zakon.
U svakom slučaju, želim još jednom da kažem pred građanima Srbije i pred svima vama, poštovane koleginice i uvažene kolege, da poslanici opozicionih stranaka ništa ovde nisu skrivili, da poslanici opozicionih stranaka, u skladu sa Poslovnikom, blagovremeno već nekoliko meseci upozoravaju da je ovaj posao trebalo da se obavi ranije. On je, nažalost, bio skopčan sa nekim drugim političkim odnosima u samoj koaliciji. To jeste realan problem koji ćete vi rešavati kao što ste ga rešavali do sada, ali prosto nam dozvolite da primetimo da on postoji.
Takođe, nadam se da će usvajanjem ovog zakona i izborom sudija Ustavnog suda prestati negativna praksa u Srbiji da je Ustavni sud bio instrument izvršne vlasti u Republici Srbiji, kada je bio prinuđen da ćutanjem, neodgovaranjem, nepostupanjem, neblagovremenim postupanjem, održava DOS na vlasti na način koji ne služi na čast nikom ko je u toj vlasti učestvovao.
Govorio je gospodin Ivica Dačić, predsednik SPS, o tri drastična slučaja iz ove negativne prakse. Neću ih pominjati. Želim samo da izrazim nadu da se to više neće dešavati, kao i to da se neće događati da pojedine sudije Ustavnog suda budu spikeri političkih stranaka u pojedinim delikatnim političkim zbivanjima i situacijama, kao što je to radio jedan sudija Ustavnog suda u ime DS, recimo, tri godine. Dakle, prosto vas molim da predložite i izaberete ljude koji ovo neće da rade.
SPS, biće o tome reči kada budemo govorili o personalnom sastavu Ustavnog suda, imala je hrabrost da potpiše obrazloženje i da prihvati kandidaturu dvoje časnih ljudi, profesionalaca i da kaže da iza njih stoji SPS. Oni nisu članovi SPS, a imaju našu punu podršku. Neke druge stranke to nisu učinile.
Moram da kažem da sam pogledao biografije nekih od kandidata. Veoma me zanima koja politička stranka će da preuzme političku odgovornost za stručnost i političku neutralnost gospodina Duška Čelića. Jedva čekam da vidim ko će da kaže - ovo je naš kandidat.
Inače, gospodin Duško Čelić, osim što je napisao da je pripravnik u nekim varijantama i da mu je to referenca da bude biran za sudiju Ustavnog suda, nije napisao da je bio član Predsedništva CK u poslednjem sazivu, da je osnivač SPS, da je bio član IO SPS, da je bio kod Nebojše Čovića, da je bio kod raznih drugih, da ima sedam partijskih knjižica.
Kako je moguće da će onda, u skladu sa određenim članovima Ustava, on biti politički neutralan. Ko iza njega stoji? Kome on garantuje da će Ustavni sud vršiti svoju funkciju na način kao što to predviđa Ustav? Ajte, molim vas, mi smo ozbiljni ljudi i moram da kažem da smo mi ovde i zbog toga zato što dugo pamtimo i zato što znamo šta je sve ko od ovih vaših kandidata radio.
Kada oni budu došli na dnevni red, donećemo vam biografije, da tačno vidite šta su govorili, šta su radili, u čije ime su to radili i kako su to oni posle 10 godina postali politički neutralni. Vrlo interesantna rasprava će se voditi kada to bude na dnevnom redu.
To sam morao da kažem zato što i vas molim, poštovane kolege, da kada nekog predložite iza nekog stanete. Neke stranke nikoga nisu predložile i to je legitimno, ne žele nikoga da predlože, to je njihov politički stav i mi sa tim ne polemišemo.
Takođe, želim ovde da prokomentarišem samo nekoliko članova, već je gospodin Šajn pominjao to ovde. U Ustavu, nažalost, postoji jedna nelogičnost, moram da kažem, koja se tiče ograničenja u pogledu obavljanja ove sudijske funkcije u Ustavnom sudu, odnosno nespojivosti sa nekom drugom, pri čemu se kaže da samo profesori pravnih fakulteta mogu da budu u isto vreme i sudije Ustavnog suda, a da ovi drugi moraju da se opredele da li će to da rade ili neće.
Dozvolite da pročitam spisak predmeta na Pravnom fakultetu koji apsolutno nemaju nikakve veze sa ustavnim pravom, recimo: nacionalna istorija države i prava, osnovi sociologije prava, pravna informatika, autorska prava i prava industrijske svojine, kriminologija sa pedologijom, sociologija prava, saobraćajno pravo, pravo privrednog sistema itd.
Sada se može dogoditi da, recimo, jedan profesor, kao što je profesor Vladan Kutlešić, koji je profesor na Megatrend univerzitetu i jeste stručnjak za ustavno pravo, ovo ne može da radi, a može neko ko je, recimo, profesor na Pravnom fakultetu i predaje saobraćajno pravo. To je potpuno bezveze, moram da kažem, ovo je potpuno nedosledno i, nažalost, Ustav je limitirao da mora da bude ovako. Ovo je ustavno ograničenje, a nije ograničenje iz zakona, pa sam prosto bio dužan da kažem da je to loše rešenje u Ustavu, zato što ljude ne dovodi u ravnopravan položaj.
Zašto profesor na političkim naukama ili profesor na nekim drugim univerzitetima, koji imaju veoma veze i koji imaju jaku referencu u oblasti ustavnog prava, ne mogu da budu, a neki drugi mogu, o tome će se, nadam se, voditi rasprava u stručnim krugovima. Mi smo u ime SPS podneli desetak amandmana i o njima ćemo govoriti kada budemo razgovarali u načelu. Trudili smo se da popravimo tekst zakona.
Molim vas, gospodine ministre, da ih razmotrite i da ono što jeste moguće prihvatite, da na osnovu toga odlučimo da li možemo ili ne možemo da glasamo za ovaj zakon. Želimo da Ustavni sud počne da radi, želimo da se usvoji ovaj zakon i želimo da se stavi tačka na nekoliko važnih pitanja, na kršenje Ustava i Ustavnog zakona u proteklih nekoliko meseci, koji proističu ili koja su proisticala iz ovih vaših političkih turbulencija u samoj koaliciji, i moram da kažem da imate odgovornost da se ova stvar završi na jedan način koji odgovara građanima Srbije.
Dakle, biće prilike kada budemo govorili o amandmanima da još kažemo nekoliko stvari.
Za kraj vas molim, još jednom hoću da podsetim, hoću zbog građana, hoću zbog vas, među vama ima kolega koji su bili poslanici ovde od 2000. godine. Dakle, postojao je jedan period kada se Ustavni sud obrukao, kada je obrukao instituciju, kada je obrukao pravo, kada je obrukao sve što postoji u svetu, a vezano je sa ovim, kada je bio instrument jedne vladajuće koalicije, da obezbedi da po cenu života i smrti da vladajuća koalicija mora imati 126 poslanika.
Govorim o mandatima, o tzv. mandatima tzv. političke stranke tzv. lidera Branislava Ivkovića. Kada je Ustavni sud na jedan način, koji je transparentno bezobrazan, tako je tačno, da se koristim tim terminom, ćutanjem obezbedio da se ukradeni mandati računaju u mandate koji pomažu da se održi vlast u Srbiji, koji su smišljeni u Vesićevoj kuhinji, koji su na različite druge načine zloupotrebljavani.
Želim da kažem da je među tim ljudima koji su tamo otišli bilo i nekoliko časnih ljudi, ali su imali nemoguće pritiske. Ti pritisci su se odnosili na njihove porodice, na neučinjena krivična dela, na razne pretnje i zastrašivanja.
Ovih dana čujem da će jedan od Vesića, Zoran Vesić, da vaskrsne. Upozoravam vas, dočekaće vas salva argumenata ako to uradite, zato što su braća Vesić sublimirano zlo čovečanstva. To što su oni radili ljudima ovde, to je kršenje ljudskih prava. Navodićemo vam detalje. Goran i Zoran Vesić su bivši kadrovi DS i vi iz DS učinite sve da ostanu bivši. Inače, sa vama ćemo razgovarati na način koji će za vas biti veoma neprijatan.

Reč ima narodni poslanik Maja Laušević, a zatim narodni poslanik Vesna Pešić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o Ustavnom sudu. Predlog zakona o Ustavnom sudu uređuje Ustavni sud (predsedavajući opominje poslanika da namesti mikrofon), postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo odluka Ustavnog suda. Rad Ustavnog suda jeste javan. Svako lice može zahtevati da mu se omogući uvid u spise predmeta, a sve shodno i u skladu sa zakonom koji uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Postupak pred Ustavnim sudom, znači, vodi se na srpskom jeziku uz upotrebu ćiriličnog pisma, a Predlogom zakona, član 5. stav 2, omogućeno je službena upotreba drugih jezika i pisama.
U postupku pred Ustavnim sudom ne plaća se taksa. Na ovaj način zakonodavac je zapravo pokušao da izbegne diskriminaciju i da izbegne da se bilo kome uskrati pravo da podnese i inicira postupak pred Ustavnim sudom.
Učesnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove, ako Ustavni sud ne odredi drugačije. Kao što je navedeno do sada i u članu 166. Ustava Republike Srbije, odluke Ustavnog suda jesu konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Ustavni sud ima Poslovnik o radu Ustavnog suda. Poglavlje dva Predloga zakona o Ustavnom sudu bavi se izborom, imenovanjem i prestankom dužnosti sudija Ustavnog suda. Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na način propisan Ustavom. Prilikom stupanja na dužnost sudije Ustavnog suda polažu zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.
Inkompatibilna je zapravo funkcija sudija Ustavnog suda sa bilo kojom drugom funkcijom, sem profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji. Isto tako, sudija Ustavnog suda ne može biti član političke stranke. On može biti razrešen u slučaju da povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda ili bude osuđen na kaznu zatvora ili delo koje ga čini nedostojnim sudije Ustavnog suda.
U toku postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, sudija Ustavnog suda može biti udaljen sa dužnosti. Sedište Ustavnog suda jeste u Beogradu. Ustavni sud ima predsednika.
Predsednika Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava, na predlog najmanje troje sudija, tajnim glasanjem, na period od tri godine. Predsednik Ustavnog suda predstavlja Ustavni sud, saziva sednice, predlaže dnevni red i predsedava sednicama, usklađuje rad Ustavnog suda, stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i vrši zapravo druge dužnosti utvrđene ovim zakonom.
Članom 29. Predloga zakona o Ustavnom sudu normirano je ko su učesnici u postupku. Ovde je vrlo interesantno i moram da primetim vrlo dobro napravljena distinkcija između ovlašćenog predlagača i ovlašćenog inicijatora. Zašto je to važno videćemo kasnije.
Znači, učesnici u postupku jesu državni organi, organi teritorijalnih autonomija, jedinice lokalne samouprave i narodni poslanici. Znači, inicijator jeste svako onaj po čijoj inicijativi je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.
Prethodni postupak možemo reći da nalazi analogiju u Zakonu o parničnom postupku i podnesci Ustavnom sudu predaju se preko pošte ili neposredno Ustavnom sudu i moraju biti potpisani. Na zahtev Ustavnog suda, ovde može biti dat odgovor na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenjivanje ustavnosti, odnosno zakonitosti opšteg akta.
Donosilac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud, a koji ne može biti kraći od 15 dana, dostavi osporeni opšti akt i potrebnu dokumentaciju, radi postupanja pred Ustavnim sudom.
Član 35. Predloga zakona o Ustavnom sudu bavi se procesnim pretpostavkama. Znači, u postupku pred Ustavnim sudom od učesnika se traži da vidimo da li je Ustavni sud nadležan za odlučivanje, da li je predlog podnet od strane ovlašćenog predlagača, da li predlog ili inicijativa su potpuni i razumljivi, da li su dostavljeni potrebni prilozi i pribavljena potrebna obaveštenja i dokumenta.
Ustavni sud će odbaciti predlog, inicijativu, ustavnu žalbu ili zahtev, ili drugi akt kojim se pokreće postupak u sledećim slučajevima - kada utvrdi da nije nadležan, ako nije podnet u određenom roku i kada u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju dalje postupanje.
Pred Ustavnim sudom se vodi javna rasprava. Ustavni sud održava javnu raspravu u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti, i to u slučajevima odlučivanja o izbornim sporovima, zatim o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana i verske zajednice.
Ali, kako se u pravu vrlo često dešava, od svakog pravila postoji izuzetak, stoga Ustavni sud može odlučiti da se ne održi javna rasprava, ako oceni da je u toku postupka pitanje koje je problematično, koje je predmet ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, dovoljno razjašnjeno i da, na osnovu pribavljenih dokaza, može odlučivati i bez održane javne rasprave.
Na samu javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku. Odsustvo pojedinih učesnika postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu. Ustavni sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti.
Sednice Ustavnog suda zakazuju se i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda. Koji su to akti koje donosi Ustavni sud? Ustavni sud donosi odluke, donosi rešenja i donosi zaključke. Sadržina ovih akata jesu - uvod, izreka i obrazloženje. Odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj žalbi, objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i u "Službenom glasniku" u kome je objavljen statut autonomne pokrajine, drugi opšti akt i kolektivni ugovor, odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o kome je Ustavni sud odlučivao.
Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata pokreće se predlogom, odnosno rešenjem po inicijativi.
Predlog sadrži, pre svega, naziv akta, oznaku odredbe, naziv i broj službenog glasila u kome je objavljen, razloge na kojima se zasniva taj predlog, kao i druge podatke koji su od značaja za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.
Ovo je veoma interesantno, da u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti sam Ustavni sud nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača. Znači, u slučaju da ovlašćeni predlagač povuče predlog, Ustavni sud ima ovlašćenja da nastavi postupak, ako smatra da je Ustav, odnosno zakon povređen. Nadalje, u toku postupka, na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost podnosiocu akta, da u određenom roku otkloni uočene nepravilnosti ili nezakonitosti.
Ustavni sud može takođe u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje. Kada Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšte akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ono što je svakako interesantno u našem pravnom sistemu jeste postupak po ustavnoj žalbi. Članom 82. Predloga zakona decidirano se kaže da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Vrlo je važno za naš pravni sistem, za efikasnost našeg pravosuđa i stav 2. člana 82. Predloga zakona o Ustavnom sudu, u kome se kaže - da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ova pravna sintagma uobičajena je u našem pravnom sistemu. Ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno određeno pravo, kao i državni organi i drugi organi nadležni za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava. Koji je rok za podnošenje ustavne žalbe? Ustavna žalba može se izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Član 84. Predloga zakona u stavu 2. predviđa institut povraćaja u pređašnje stanje. Ako lice iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud će dozvoliti povraćaj i to ako to lice, u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu. Posle isteka perioda od tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.
Ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj, pojedinačni akt, zatim službeni broj pojedinačnog akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava; zatim uz ustavnu žalbu se podnosi i prepis osporenog pojedinačnog akta.
Ustavna žalba, po pravilu, ne sprečava primenu pojedinačnog akta ili radnje protiv koje je izjavljena. Međutim, na predlog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje, ako bi izvršenje prouzrokovalo nenadoknadivu štetu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela šteta trećem licu. Ustavni sud će obustaviti postupak, shodno članu 88. Predloga zakona, ako je ustavna žalba povučena, ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka, ako organ koji je doneo pojedinačni akt poništi, ukine ili izmeni ovakav akt.
Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbija kao neosnovana. U slučaju da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.
Veoma je dobar ovaj predlog normiran članom 90, koji kaže sledeće - na osnovu odluke Ustavnog suda iz člana 89. stav 3. ovog zakona, podnosilac ustavne žalbe podnosi zahtev Komisiji za naknadu štete, radi postizanja sporazuma o naknadi štete i o visini naknade. Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili po njemu Komisija za naknadu štete ne odluči u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, podnosilac ustavne žalbe može uputiti tužbu sudu opšte nadležnosti u delu ili celini zahteva. U prelaznim i završnim odredbama predviđeno je, kao i u članu 90. stav 3, da se aktom ministra nadležnog za pravosuđe određuje sastav Komisije iz stava 1. ovog člana i bliže uređuje njen rad. Rok je određen članom 116. Predloga zakona o Ustavnom sudu.
Poslanici DS-a će glasati za ovaj predlog zakona i pozivam sve poslanike da glasaju za Predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Vesna Pešić, a po redosledu dalje je Vlatko Ratković, Vjerica Radeta, Petar Petrović itd.

Poštovani poslanici, poštovani gospodine ministre, htela bih da ukažem na određene probleme kod donošenja zakona o Ustavnom sudu koji, po mom mišljenju, proističu pre svega iz toga što sam Ustav ograničava to da budemo zadovoljni ovim predlogom zakona.
Htela bih da kažem da su za to odgovorne sve političke stranke koje su učestvovale u donošenju Ustava, pa sada kada slušamo koliko se one žale da će Ustavni sud da bude partijsko telo, za to su odgovorne zato što su takav Ustav doneli da se omogućava to da Ustavni sud zaista funkcioniše po partijskom kriterijumu.
Znači, prvo bih istakla da građanima, ono što je njima najinteresantnije, da oni veoma često, s obzirom na stanje našeg sudstva, ne mogu da zadovolje osnovna pravila pravde i pravičnosti, pa se u velikom broju, kao što znate, obraćaju međunarodnom sudu pravde u Strazburu. Videli smo da su mnogi građani naši dobili te procese, što zaista pokazuje u kakvom stanju je naše sudstvo, naročito kada je reč o kršenju ljudskih prava. Kada je reč o ovom predlogu, istakla bih i to da je svakako glavna novina i ono što je dobro u ovom predlogu, a to je da postoji ustavna žalba kojom se zaštićuju ljudska prava građana.
Sada ću da pokažem na koji način, kada se o tome raspravlja, nemamo garantovanu nezavisnost ovog suda, niti imamo garantovanu njegovu efikasnost. Jer, kao što smo videli, bilo je puno takvih javnih slučajeva u poslednje vreme, kada je reč o efikasnosti, pa i ministar zna da ima mnogo zastarelih procesa, pa da vidimo kako će da se raspravlja u ovom ustavnom sudu i kada je reč o njegovoj efikasnosti. Moja glavna teza je da osnovna ograničenja ovog zakona, koja se ne mogu promeniti ni amandmanima niti ovom raspravom, potiču pre svega od toga kako je sam Ustav odredio da će funkcionisati Ustavni sud.
Reč je o efikasnosti. Ustavom je propisano da se odluke u sporovima pred Ustavim sudom donose većinom glasova svih sudija, to je član 175. stav 1. Ustava. To znači da sud neće moći da radi u većima, nego će sve odluke morati da donosi u plenumu.Pošto će ustavnih žalbi, verovatno, biti na hiljade, postavlja se pitanje da li će Ustavni sud moći brzo i efikasno da ih rešava i da odgovori na sva takva pitanja iz svoje nadležnosti.
Dakle, postoji opasnost da ustavna žalba bude pravni lek tek samo na papiru. Ovaj problem je još jedna posledica onoga što sam rekla na samom početku, potpunog nedostatka javne rasprave o novom ustavu Srbije, a moglo je biti otklonjeno da su poslanici iz SRS, DS-a, DSS-a dozvolili i stručnoj javnosti da o Ustavu uopšte raspravlja.
Druga stvar, kada je reč o nezavisnom sudstvu, mislim da je bilo dovoljno reči do sada, ali reč je o jednoj komplikovanoj proceduri izbora Ustavnog suda. Kao što znate, kandidate Skupštine imenuje predsednik, a kandidate predsednika bira Skupština, a takođe i opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija.
Samo da je bilo mogućnosti da se raspravlja o Ustavu, ne bi se pomenuo u Ustavu Vrhovni kasacioni sud, koji još uvek ne postoji, nego je moglo biti rečeno - vrhovni sud u Republici, a ovako i posle ovoga mi nećemo imati konstituisan Ustavni sud, vi ćete mi odgovoriti, ali tvrdim da neće biti, zato što nemamo Vrhovni kasacioni sud i ne znam ko će i koji organ će to da uradi, znači, da imamo i ovih pet sudija, tako da ćemo imati pet i pet, a ovih pet neće biti i neće biti konstituisan u punom kapacitetu Ustavni sud.
Znači, ističem argumente, da je neko čitao Ustav, stručna javnost, d ovakvih grešaka ne bi došlo.
Pored toga, dovoljno je bilo rečeno ovde da se ispostavilo da je nezavisnost ovog suda zaista pod velikim znakom pitanja, jer smo videli kako smo mi u samoj Skupštini formirali listu na osnovu partijske pripadnosti i videćemo da će Ustavni sud praktično da bude koalicioni dogovor.
Sa jedne strane ćete imati, moram to da kažem i da se obratim DS-u, vi ste se odrekli toga – iako je to partijski način, mi smo mogli to da uradimo bolje, ali nije – da vi date kandidate, zato što predsednik treba da da svoje, pa će to biti DS, a ovde ste prepustili DSS-u i tako ste zadovoljili koalicioni zahtev da imate članove Ustavnog suda, znači, Ustavni sud jednim delom iz DSS-a, jedan član će verovatno biti iz G 17 plus, a ovaj drugi deo biće DS.
Zaista, ovakvo formiranje suda izvrgava ga ruglu unapred, izaziva ogromno nepoverenje građana da će taj ustavni sud zadovoljiti osnovne funkcije, pre svega da istražuje zakonitost, da meritorno odlučuje o zakonitosti i ustavnosti i po ustavnim žalbama građana, kršenju ljudskih prava, ukoliko se na ovaj način formira Ustavni sud.
To se može videti i po razrešenju, i to naročito molim gospodina ministra da mi odgovori na ta pitanja. Ovako, iz ustavnih odredbi o prestanku mandata, odnosno razrešenja sudija Ustavnog suda, vidi se da se oni tretiraju na neki način kao delegati organa koji ih je predložio, jer su samo ovi organi ovlašćeni da zahtevaju prestanak njihove dužnosti, odnosno razrešenja. Član 174. stav 3. Ustava i član 14. i 15. Predloga zakona.
Znači, i po razrešenju se vidi da su oni delegati ovih organa koji si ih imenovali.
Prema tome, partijska osnova, partijske države i partijskog suda, i politizacija ovog organa, koji treba da vrati poverenje građana u sudstvo, zaista neće biti zadovoljeno. Na kraju, još bih istakla da kada je reč o kriterijumu za izbor sudija Ustavnog suda, za izbor se traži da su oni istaknuti pravnici, sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci, ali Ustav ne zahteva da oni imaju bilo kakve moralne kvalitete.
Nasuprot tome, Zakon o sudijama, član 14, predviđa kao jedan od uslova za izbor, dostojnost za sudsku funkciju. Za sudiju Ustavnog suda ne traži se nikakva dostojnost da bude sudija, već sam navela da je reč o tome, da je Ustav sam našu državu pretvorio u partijsku državu, i pokazala sam kako to izgleda prema Ustavu, i da sam zakon nije ni mogao da izmakne tako jednoj konceptualizaciji naše države kao partijske države, pa onda i svih drugih institucija koje Skupština treba da uspostavi.
Na kraju bih rekla da ne samo da nema moralnog kriterijuma, ovde neće ni u praksi biti uspostavljeni kriterijumi koji su to izuzetni, značajni pravnici koji mogu u tome da učestvuju, nego mislim da nije istaknuto, kada je reč o sudijama Ustavnog suda, da se traži određena stručnost.
Gospodine ministre, znate koliko su edukovane naše sudije, koliko sudije koji su, na primer, sada državni sekretari u Ministarstvu prosvete ili bilo gde znaju uopšte o ljudskim pravima, zbog toga odluke i idu na međunarodni sud, koliko poznaju međunarodno pravo. Čak se ne traži bilo kakva specijalizacija, da se zna da je zaista reč o ljudima koji se razumeju u ustavnu materiju.
Kada se pogleda i stručna strana, da i to budu ljudi koji su istaknuti pravnici, nema kriterijuma, a nema ni moralnog suda, ni moralnog kriterijuma, tako da kada pogledamo imaćemo zaista u pravom smislu jedan politizirani sud, kao i sve ustanove od takve kardinalne važnosti, koje smo mi ovde u Skupštini gradili.
Na kraju, samo da vam postavim pitanje, gospodine ministre. Vi u vašem obrazloženju za Predlog ovog zakona dali ste veoma šturo obrazloženje. Zašto, kako, vi ste posle nešto govorili juče, ali u samom pismenom obrazloženju, ono je dato veoma skraćeno, a pored toga ste naveli da nisu potrebna nikakva finansijska sredstva. Tu posebno tražim nekakav odgovor.
Ako ćemo imati ovoliko ustavnih žalbi, ako će se ovako formirati Ustavni sud, nije važno sada da li će biti politički, to sam već rekla, ali kako bez ikakvih dodatnih finansijskih sredstava može da funkcioniše Ustavni sud?

Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre pravde, u arhitekturi bilo koje države, strukture vlasti svake države i svakog društva Ustav je baza, osnova ili temelj, a Ustavni sud sigurno, sledom te logike, jedna krovna institucionalna konstrukcija.
Mi imamo Ustav koji reguliše državu, uređenje vlasti, ekonomsko-finansijsko uređenje, uređuje osnovna prava i slobode, ali ako nemamo Ustavni sud nema ko da štiti osnovna načela Ustava i sva ona rešenja koja su data u Ustavu.
Zbog toga je ovaj zakon koji se nalazi pred nama kao narodnim poslanicima i pred građanima Srbije od izuzetne važnosti, jer time mi zaokružujemo institucionalno-pravni sistem Republike Srbije, izborom sudija Ustavnog suda, a pretpostavka za to je usvajanje zakona o Ustavnom sudu.
Moram da pohvalim ovaj tekst, prvo, sa jedne pravno-tehničke tačke gledišta, koja je manje važna doduše, a to je da ovaj dokument koji imamo pred nama predstavlja u nekom smislu i kodifikaciju normi koje su do sada bile rasute u nekoliko zakona. Dakle, ovde imamo i materijalno-pravne norme, i procesno-pravne norme i norme o pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda, a to je ono što je do sada bilo regulisano u nekoliko zakonskih dokumenata. Osnovna funkcija Ustavnog suda, i to mislim da nije od dosadašnjih poslanika istakao, jeste protektivna funkcija. Član 166. Ustava Republike Srbije kaže da Ustavni sud štiti ustavnost i zakonitost, a naročito ljudska i manjinska prava i slobode.
Znači, bez ovog jednog važnog instrumenta, jedne institucije koja štiti ustavnost i zakonitost, ne možemo govoriti ni o potpunoj zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava i sloboda. O pojedinostima, odnosno o rešenjima, bilo u materijalno-pravnoj ili procesno-pravnoj oblasti, govorićemo detaljnije kada bude rasprava o amandmanima.
Ono što bih sada u ovom trenutku hteo da naglasim jesu pojedina rešenja iz ovog zakona, koja su pre svega na liniji praćenja Glave 6. Ustava Republike Srbije, koja definiše položaj i nadležnost, na prvom mestu, Ustavnog suda, ali su, što je ništa manje važno, ova rešenja i na liniji Evropske konvencije o ljudskim pravima, a i normativnih i praktičnih efekata Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Zbog toga ću ukratko apsolvirati jedan deo, jedan segment ovog predloga zakona, a on se tiče ustavne žalbe, i smatram da je to jedna od izuzetno važnih, pre svega novih instituta ili podinstituta u ovom zakonskom tekstu i našem pravnom sistemu, na način kako je ona ovde predložena u ovom zakonu, a slobodno mogu da kažem da je ona i civilizacijska tekovina, jer na prvom mestu instrument ustavne žalbe će omogućiti našim građanima da na efikasan način ostvare ljudska prava, manjinska prava, ljudska prava i slobode, ukoliko su im ona od strane državnih organa povređena.
Dakle, suđenje u razumnom roku je jedan pravni standard koji egzistira u pravnim sistemima evropskih država dugi niz godina i on je inkorporiran u naš Ustav, a ovde se razrađuje detaljno i kroz ovaj predlog zakona o Ustavnom sudu. Suđenje u razumnom roku je izuzetno značajno, naročito mi koji smo u pravnoj praksi, pravnoj teoriji angažovani neposredno, znamo da se ljudska prava i slobode, koja se ostvaruju pred redovnim sudovima, upravo inhibirana bespotrebno i neopravdano dugim trajanjem sudskih postupaka.
Zbog toga suđenja u razumnom roku jeste jedan od načina, jedan od instrumenata, koji je ugrađen u ovaj zakon, da se ona i zaštite. Ovo je, ponoviću, na liniji, na jednom kursu Evropske konvencije o ljudskim pravima i drugim dokumentima koje je upravo ovaj parlament i ratifikovao.
Druga stvar koju sam hteo u ovom delu izlaganja da iznesem jeste to da se ovim Predlogom zakona omogućuje i razrađuje u potpunosti ova definicija Ustavnog suda, odnosno položaja Ustavnog suda iz člana 166. Ustava Republike Srbije, a to je njegova nezavisnost i samostalnost. Ustavni sud jeste institucija sui generis, ona jeste u jednom širem kontekstu deo pravosudnog sistema, ali isto tako Ustavni sud je institucija sui generis, s obzirom na nadležnost ovog organa, položaj organa u sistemu podele vlasti.
Ako analiziramo ustavni princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, videćemo da Ustavni sud ne samo kroz odredbe Ustava, nego i kroz odredbe ovog zakona kojima se razrađuje, ima specifičnu ulogu i u odnosu na Narodnu skupštinu, i u odnosu na predsednika Republike, i u odnosu na Vladu kao izvršnu vlast, i u odnosu na jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine.
Zbog toga je od izuzetne važnosti, i to su pokazali upravo svi narodni poslanici, odnosno sve poslaničke grupe kroz jednu intenzivnu amandmansku aktivnost, mislim da je podneto oko 100 amandmana od strane poslaničkih grupa koje pripadaju opozicionoj grupaciji, i kao predsednik Zakonodavnog odbora i kao član Odbora za pravosuđe obratiću izuzetnu pažnju, naročito kao član Odbora za pravosuđe, na sva ona rešenja koja su predložena i koja pravno-tehnički ili materijalno-pravno poboljšavaju ovaj tekst zakona.
Demokratska stranka sigurno će glasati za ovaj tekst kako je predložen. Videćemo u kojoj meri ćemo prihvatiti određene amandmane. Naravno, svi amandmani su dobrodošli, mi ćemo ih analizirati i u raspravi o amandmanima ćemo učestvovati.
Na kraju samo želim da kažem da usvajanjem zakona o Ustavnom sudu stvara se pravno-tehnička pretpostavka za izbor sudija Ustavnog suda, a, s druge strane, stupanjem na snagu ovog zakona, znači kada on postane deo pravnog sistema Republike Srbije, građani Republike Srbije će svoja ljudska prava i slobode moći mnogo, mnogo efikasnije da ostvaruju.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.