TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.11.2007.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

09.11.2007

Sednicu je otvorio: Radojko Obradović

Sednica je trajala od 10:05 do 12:30

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o Ustavnom sudu (načela) (2007)
  • Treća sednica Drugog redovnog zasedanja (2007)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Zdrava Srbija

    Miloljub Albijanić

    | Predsedava
    Razumeo sam da je 104. član Poslovnika bio povređen. Reč ima narodni poslanik Nikola Žutić, po Poslovniku, a potom narodni poslanik Žarko Obradović.
    ...

    Nikola Žutić

    Dame i gospodo, stereotip o fašizmu četnika istoriografski je razbijen već deset godina.
    ...
    Zdrava Srbija

    Miloljub Albijanić

    | Predsedava
    Morate reći član Poslovnika.
    ...
    Zdrava Srbija

    Miloljub Albijanić

    | Predsedava
    Ne može replika. Zašto vi dobacujete, gospođice Jovanović.
    ...

    Nikola Žutić

    Sedamdesetih godina stereotip o fašizmu četnika razbio je profesor doktor Jovan Marjanović, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. On je i inače bio iz partizanskih redova, znači levičar. Sledeći koji je razbio stereotip o fašizmu četnika bio je moj mentor profesor doktor Branko Petranović. Takođe, levičar. Dakle, srpski narod je imao dva antifašistička pokreta – četnike i partizane.
    O antifašizmu četnika ne treba mnogo govoriti. Kao istoričar bih samo istakao da je njihova centrala u vreme Drugog svetskog rata bila u Londonu, izbeglička vlada i kralj, da su četnici učestvovali u 27. martovskim akcijama, da su slavili blagdan 27. marta na srpskim slobodnim planinama, kako su oni govorili. Dakle, to je istoriografski odavno utvrđeno upravo od partizana levičara. Hvala vam.
    ...
    Zdrava Srbija

    Miloljub Albijanić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Hvala, gospodine predsedavajući. Ne razumem kolege radikale. Izašao sam da upozorim Srbiju na jedan značajan datum iz svetske istorije. Nema potrebe da vi meni objašnjavate šta se desilo u Drugom svetskom ratu i da se pozivate na odluku Skupštine. Istorija je to rešila.
    Nijedna skupština na svetu ne može doneti bilo kakvu odluku koja može promeniti tok istorije. Ta dva antifašistička pokreta su postojala u prvim mesecima 1941. godine, a onda se stvar okrenula, neki su ratovali iz Londona, a neki su ratovali na teritoriji tadašnje Jugoslavije boreći se protiv fašizma.
    Stvarno nemam potrebe da s vama o tome diskutujem. Na kraju krajeva, koliko me pamćenje služi, a još uvek me služi, kada je bila rasprava o tom zakonu, vi niste učestvovali u raspravi da nam kažete to što nam sada tvrdite, a trajala je četiri-pet dana. Prema tome, nemojte vi sa tom naknadnom pameću da nam se javljate i da nam pričate šta se desilo.
    Vi imate svoje političko uverenje i to poštujem. Ali, istorija ne može biti stvar jednog političkog uverenja. Istorija je to rešila sama po sebi i na nama je to da prihvatimo ili ne prihvatimo. Neka svako to doživljava i obeležava kako hoće. U tome jeste sloboda pojedinca.
    Samo hoću da kažem i potpuno sam ubeđen da je, nažalost, na delu u Srbiji jedna velika revizija svega onoga što se dešavalo u toku Drugog svetskog rata. Zašto su samo SPS i Socijaldemokratska partija glasale protiv tog zakona? Iz prostog razloga što cene da ono što se dešavalo tokom Drugog svetskog rata ne može jedna skupštinska odluka promeniti i izmeniti, a kamoli ukinuti.
    Ceo svet slavi dane borbe protiv fašizma, i to kao vrlo značajne datume ne samo u istoriji svetske civilizacije, nego i kao doprinos razvoju demokratije u svetu. Na nama je u Srbiji da se pridružimo ili ne pridružimo. Neka svako proceni kako treba. Mi socijalisti hoćemo da kažemo Srbiji da je danas jedan datum takvog karaktera, svetskog značaja, koga treba obeležiti. Hvala vam.
    ...
    Zdrava Srbija

    Miloljub Albijanić

    | Predsedava
    Narodni poslanik Željko Vasiljević, po Poslovniku. Nadam se da smo dali dovoljan doprinos ovim istorijskim činjenicama. Mogli bi da nastavimo.
    ...

    Željko Vasiljević

    Vrlo kratko samo. Član 225. Želeo bih da vam dam jednu informaciju, čini mi se da je ova rasprava o prisvajanju, ne znam, patriotizma i borbe za slobodu srpskog naroda od strane partizana i četnika otišla malo u pogrešnom smeru. Moram da vam kažem, to što se sada borimo da dokažemo da su i četnici bili antifašisti rešeno odavno.
    Kralj iz Londona je 12. septembra 1944. godine pozvao sve jedinice koje su tada bile pod njegovom komandom da se priključe partizanskom odredu. Svi oni koji su se do 12. septembra 1944. godine priključili partizanskim jedinicama, koje su tada smatrane jedinim u borbi za slobodu srpskog naroda i koje su, hajde da kažemo, zvanično međunarodna zajednica, odnosno tadašnje velike sile priznale kao borce u antifašističkoj borbi, izjednačeni su i oslobođeni svake odgovornosti, pod uslovom da nisu činili zločine.
    Mi ovde pričamo o jednom broju ljudi koji nisu prihvatili i nisu poslušali naredbu svog vrhovnog komandanta – kralja, da se priključe partizanskim jedinicama i da napuste borbu u četničkim jedinicama. Oni koji su to uradili posle 12. septembra 1944. godine smatraju se teroristima i ne možemo govoriti o njima kao o borcima za slobodu. Samo vam govorim, što se tiče četnika do 12. septembra 1944. godine, oni su izjednačeni odavno sa partizanima.
    Tako da nemojmo da produbljujemo raspravu. Nemojmo danas, 2007. godine, da ovu jadnu i podeljenu Srbiju po mnogim pitanjima delimo po jednom pitanju koje smo davno zatvorili i o koje bi trebalo davno da stavimo u istoriju. Hvala vam.